Serbian subtitles

← Šta Saturnov najzagonetniji mesec može da nas nauči o poreklu života

Get Embed Code
42 Languages

Showing Revision 12 created 12/22/2020 by Ivana Korom.

  1. Zamislite svet
    sa raznim reljefnim oblicima.
  2. Ima gustu atmosferu
  3. u kojoj vetrovi krstare na površini
  4. i kiše padaju.
  5. Ima planine i ravnice,
  6. reke, jezera, i mora,
  7. peščane dine i kratere.
  8. Zvuči kao Zemlja, zar ne?

  9. Ovo je Titan.
  10. U avgustu 1981,

  11. Vojadžer 2 je uhvatio ovaj kadar
    Saturnovog najvećeg meseca.
  12. Misije Vojadžera putuju
    dalje nego ikada do sada,
  13. čineći solarni sistem i van njega
  14. delom naše geografije.
  15. Ali ova slika, ovaj maglovit mesec
  16. je pravi podsetnik
    koliko je misterije ostalo.
  17. Otkrili smo mnogi toga
    dok je Vojadžer prolazio pored,
  18. a ipak nemamo predstavu šta leži
    ispod ovog atmosferskog pokrivača.
  19. Da li je tamo ledena površina sa istim
    reljefom kao na drugim mesecima
  20. koji su opaženi na Saturnu i Jupteru?
  21. Ili možda samo ogroman
    okean tečnog metana?
  22. Ogrnuta gustom maglom,

  23. Titanova površina je bila
    velika, nerešena misterija
  24. za koju su Kasini-Hajgens,
    par orbitera i lendera lansiranih 1997,
  25. napravljeni da bi je odgonetnuli.
  26. Posle spuštanja u 2004,
  27. rane slike Titanove površine
    koje je Kasini poslao
  28. samo su pojačale interesovanje.
  29. Mesecima nam je trebalo da razumemo
    ono što vidimo na površini.
  30. Da odredimo, na primer,
  31. da su tamne pruge,
  32. koje su prvo bile toliko neprepoznatljive
    da smo ih nazivali mačjim ogrebotinama,
  33. bile u stvari dine od organskog peska.
  34. U periodu od 13 godina,
    Kasini je proučavao Saturn

  35. i njegove prstenove i mesece.
  36. Mi smo imali privilegiju
  37. da počev od skoro nikakvog
    znanja o površini Titana,
  38. dođemo do razumevanja njegove geologije,
  39. uloge koju atmosfera igra
    u oblikovanju njegove površine,
  40. čak i nagoveštaje onoga što
    leži duboko ispod površine.
  41. Zaista, Titan je jedan
    od nekoliko nebeskih okeana,

  42. satelita u hladnom delu solarnog sistema
  43. van orbite Marsa i pojasa asteroida
  44. sa ogromnim okeanima
    tekuće vode ispod površine.
  45. Titanov unutarnji okean možda ima
    više od deset puta tekuće vode
  46. nego sve reke, jezera, mora,
    i okeani na Zemlji.
  47. Na Titanu postoje isto tako
    egzotična jezera i mora
  48. tečnog metana i etana.
  49. Nebeski okeani su neki
    od najviše očaravajućih mesta
  50. u sunčevom sistemu,
  51. a tek smo počeli da ih istražujemo.
  52. Ovo je Dragonflaj (Vilin konjic).

  53. U Džon Hopkinsovoj laboratoriji
    primenjene fizike,
  54. radimo na misiji za nov
    Nasin program Granice.
  55. Planirano je lansiranje 2026.
    i dolazak do Titana 2034.
  56. Dragonflaj je lender rotokopter,
  57. iste veličine kao Marsovi roveri
    ili veličine manjeg auta.
  58. Titanova gusta atmosfera
    u kombinaciji sa niskom gravitacijom
  59. je sjajno mesto za letenje,
  60. i to je upravo ono za šta
    je Dragonflaj napravljen.
  61. Tehnički oktokopter,

  62. Dragonflaj je mobilna laboratorija
    koja može da leti od mesta do mesta
  63. noseći sa sobom sve naučne instrumente.
  64. Dragonflaj će istraživati Titan
    na zaista jedinstven način,
  65. proučavajući vreme i geologiju,
  66. i čak će sakupljati uzorke sa površine
  67. da bismo naučili od čega su sastavljeni.
  68. Sve u svemu, Dragonflaj će provesti
    oko tri godine istražujući Titan,
  69. proučavajući njegovu složenu hemiju,
  70. posmatrajući atmosferu
    i kako reaguje sa površinom.
  71. i čak osluškujući zemljotrese,
  72. ili tehnički titantrese, u Titanovoj kori.
  73. Tim Dragonflaja,

  74. na stotine ljudi širom
    Severne Amerike i celog sveta,
  75. vredno radi na planu ove misije,
  76. unapređuju rotokopter,
    njegov nezavistan navigacioni sistem.
  77. i njegove instrumente,
  78. koji će svi morati da rade zajedno
    prilikom naučnih merenja
  79. na površini Titana.
  80. Dragonflaj je sledeći korak
    u našem istraživanju

  81. ove fascinantne prirodne laboratorije.
  82. U prolasku, Vojadžer
    je nagovestio mogućnosti.
  83. Prilikom orbitiranja oko Saturna
    više od decenije
  84. i spuštanju kroz atmosferu Titana,
  85. Kasini i Hajgens su otkrili
    Titanove zastore još više.
  86. Dragonflaj će živeti u Titanovoj sredini,
  87. gde, do sada, naš jedini blizak susret
  88. je ova slika koju je Hajgensova sonda
    napravila u Januaru 2005.
  89. Na mnogo načina, Titan je najbliža
    poznata analogija ranoj Zemlji.

  90. Zemlji pre razvitka života.
  91. Od Kasini-Hajgens merenja,
  92. znamo da sastojci života,
  93. bar života kakvog poznajemo,
  94. postoje na Titanu,
  95. i Dragonflaj će biti potpuno uronjen
    u ovu stranu sredinu,
  96. tražeći jedinjenja ista kao ona
  97. koja su možda podržavala
    razvitak života na Zemlji
  98. i učeći nas o nastanjivosti
    drugih svetova.
  99. Nastanjivost je sjajan koncept.

  100. Šta je neophodno da bi sredina
    bila prilagodljiva životu,
  101. bilo životu kojeg mi poznajemo na Zemlji,
  102. ili možda egzotičnom životu koji se razvio
    pod veoma drugačijim okolnostima?
  103. Mogućnost života negde drugde

  104. je inspirisala ljudsku maštu
    i istraživanja tokom istorije.
  105. Na velikom planu,
  106. to je razlog zašto su planete okeani
    u spoljašnjem sunčevom sistemu
  107. postali tako bitni ciljevi istraživanja.
  108. "Šta ako" vodi istraživanja ljudi.
  109. Ne znamo kako je hemija
    prišla biologiji ovde na Zemlji,

  110. ali isti hemijski procesi
    su se možda desili na Titanu,
  111. gde su organski molekuli imali priliku
  112. da se mešaju sa tekućom vodom na površini.
  113. Da li je organska sinteza napredovala
    pod ovim uslovima?
  114. I ako jeste, dokle?
  115. Ne znamo... još uvek.
  116. Ono što ćemo naučiti od Dragonflaja,
    ovog fundamentalnog ljudskog napora,

  117. je uzbudljivo.
  118. To je potraga za gradivnim blokovima,
    temeljima, hemijskim vezama
  119. kao one koje su konačno
    dovele do života na zemlji.
  120. Još uvek nismo sigurni
    šta ćemo naći kada stignemo do Titana,
  121. ali to je baš i razlog zbog kojeg idemo.
  122. Godine 1994, Karl Sagan je napisao

  123. "Na Titanu, molekuli koji padaju
  124. kao mana sa neba u poslednjih
    četiri milijarde godina,
  125. su možda još uvek tamo,
  126. prilično neizmenjeni, duboko zaleđeni,
    čekaju hemičare sa Zemlje."
  127. Mi smo ti hemičari.
  128. Dragonflaj je potraga za većim znanjem
  129. ne samo Titana i misterija
    našeg solarnog sistema
  130. već našeg porekla.
  131. Hvala vam.