Serbian subtitles

← Čovečanstvo protiv ebole. Pobedonosne strategije u zastrašujućem ratu

Get Embed Code
25 Languages

Showing Revision 40 created 04/20/2016 by Ivana Korom.

  1. Kada su me pozvali da održim ovaj govor
    pre par meseci,
  2. razmotrili smo nekoliko naslova
    sa organizatorima,
  3. i raspravljalo se i diskutovalo
    o mnogim različitim stvarima.
  4. Ali niko nije predložio ovaj,
  5. a razlog tome je što je pre dva meseca
  6. izbila velika epidemija ebole
  7. i širila se preko većih geografskih
    područja nego što smo ranije videli,
  8. i svet je bio prestravljen,
    zabrinut i uznemiren ovom bolešću,
  9. na način koji nismo videli
    u skoroj istoriji.
  10. Ali danas, ja mogu da stojim ovde
    i da vam govorim o pobedi nad ebolom

  11. zbog ljudi za koje nikad niste čuli,
  12. ljudi poput Pitera Klementa, liberijskog
    lekara koji radi u okrugu Lofa,
  13. mestu u Liberiji za koje verovatno
    mnogi od vas nikad nisu čuli.
  14. Razlog zašto je okrug Lofa tako važan
  15. je zato što je pre oko pet meseci,
  16. kada je epidemija tek počela da se širi,
  17. okrug Lofa bio tačno u središtu,
    u epicentru epidemije.
  18. Za to vreme, Lekari bez granica
    i tamošnji centar za lečenje
  19. su pregledali desetine pacijenata
    svakog dana,
  20. i u tim pacijentima, u tim zajednicama
    je vremenom strah od te bolesti
  21. postajao sve veći, i od toga šta ona čini
    njihovim porodicama,
  22. njihovim zajednicama,
    njihovoj deci, njihovim rođacima.
  23. I tako je Piter Klement dobio zadatak
    da pređe taj neravan put od 12 sati
  24. od glavnog grada, Monrovije,
    do okruga Lofa,
  25. da tamo pokuša da rastuću epidemiju
    dovede pod kontrolu.
  26. Kad je stigao, Piter je zatekao
    užas koji sam vam upravo spomenuo.

  27. Tako je on seo sa tamošnjim poglavicama,
    i slušao.
  28. A ono što je čuo je bilo srceparajuće.
  29. Čuo je o razorenosti i očajanju
  30. ljudi koji su pogođeni ovom bolešću.
  31. Čuo je srceparajuće priče
  32. ne samo o šteti koju je ebola
    nanela ljudima,
  33. nego i o tome šta je uradila porodicama
    i šta je uradila zajednicama.
  34. I slušao je tamošnje mesne poglavice
    i ono što su mu pričali -
  35. Rekli su: "Kada su nam deca bolesna,
    kada nam deca umiru,
  36. ne možemo da ih držimo onda kada
    najviše želimo da budemo uz njih.
  37. Kada nam rođaci umru, ne možemo da se
    pobrinemo za njih kako tradicija nalaže.
  38. Nije nam dozvoljeno da okupamo tela,
    da ih sahranimo
  39. onako kako naša zajednica
    i naši rituali nalažu."
  40. I zbog toga su bili duboko potrešeni,
    duboko uznemireni
  41. i čitava epidemija se odvijala pred njima.
  42. Ljudi su se obraćali zdravstvenim
    radnicima koji su došli,

  43. herojima koji su došli sa pokušaju
    da spasu zajednicu,
  44. da pomognu u radu sa zajednicom,
    a nisu bili u mogućnosti da im priđu.
  45. I onda je Piter sve objasnio poglavarima.
  46. Poglavari su slušali.
    Situacija se promenila.
  47. Piter je objasnio šta je to ebola.
    Objasnio je šta je ta bolest.
  48. Objasnio je šta ona čini
    njihovim zajednicama.
  49. Rekao je da ebola preti
    svemu što nas čini ljudskim bićima.
  50. Ebola znači da ne možete zagrliti
    svoju decu onako kako biste to uradili
  51. u ovakvoj situaciji.
  52. Ne možete sahraniti svoje mrtve
    onako kako biste to inače uradili.
  53. Sve to morate poveriti ovim ljudima
    u ovim svemirskim odelima.
  54. Dame i gospodo, ono što je usledilo
    je prilično izvanredno:

  55. zajednica, zdravstveni radnici i Piter
    su seli zajedno
  56. i sastavili su novi plan
    za kontrolisanje ebole u okrugu Lofa.
  57. A razlog zašto je ovo tako važna priča,
    dame i gospodo,
  58. jeste zato što danas, ovaj okrug
    koji je u centru epidemije
  59. koju ste pratili,
    koju ste gledali u novinama,
  60. koju ste gledali
    na televizijskim ekranima,
  61. danas okrug Lofa beleži skoro
    osam nedelja bez ijednog slučaja ebole.
  62. (Aplauz)
  63. Ali ovo naravno ne znači
    da je posao obavljen.

  64. I dalje postoji ogroman rizik
    da će tamo biti dodatnih slučajeva.
  65. Ali ono čemu nas uči jeste
    to da se ebola može pobediti.
  66. To je ključna stvar.
  67. Čak i u ovim razmerama,
  68. čak i sa brzim rastom
    koji smo videli u ovom okruženju,
  69. sada znamo da se ebola može pobediti.
  70. Kada se zajednice udruže sa zdravstvenim
    radnicima, kada rade zajedno,
  71. upravo tada se ova bolest može zaustaviti.
  72. Ali kako je ebola prvobitno
    završila u okrugu Lofa?

  73. Pa, da bismo to objasnili, moramo se
    vratiti 12 meseci do početka epidemije.
  74. I kao što mnogi od vas znaju,
    ovaj virus je bio neprimetan,
  75. nije bio primećen tri ili četiri meseca
    otkad je počeo.
  76. Zato što ovo nije bolest Zapadne Afrike,
  77. već je bolest Centralne Afrike,
    udaljena za pola kontinenta.
  78. Ljudi nisu nikad pre videli ovu bolest;
  79. zdravstveni radnici nisu nikad pre
    videli ovu bolest.
  80. Nisu znali sa čim imaju posla,
  81. i ono što još više komplikuje stvari,
  82. sam virus je izazivao simptom,
    manifestovao se u obliku
  83. koji nije bio primeren ovoj bolesti.
  84. Tako da ljudi koji su znali za ebolu,
    nisu uopšte prepoznali bolest.
  85. Iz tog razloga je neko vreme
    nisu mogli primetiti.
  86. Ali suprotno mišljenju javnosti ovih dana,

  87. kada je virus otkriven,
    nastao je ubrzan priliv pomoći.
  88. LBG su, kao što mnogi od vas znaju,
    brzo osposobili centar za lečenje ebole
  89. u tom području.
  90. Svetska zdravstvena organizacija
    i njeni partneri
  91. su za sledeća dva meseca
    zaposlili stotine ljudi
  92. koji su pomagali u praćenju virusa.
  93. Problem je, dame i gospodo,
    što se ovaj virus,
  94. sada dobro poznat kao ebola,
    do tada predaleko proširio.
  95. Premašio je jedan od najvećih odziva
  96. na izbijanje ebole do sad.
  97. Do polovine godine,
    nije samo Gvineja bila zaražena

  98. već i Sijera Leone i Liberija.
  99. Dok se virus geografski širio,
    brojevi su rasli
  100. i do tada nisu se samo
    stotine ljudi zarazile
  101. i umirale od ove bolesti,
  102. već isto tako ljudi koji su došli
    da pomognu u prvim redovima,
  103. ljudi koji su otišli da pokušaju pomoći,
  104. zdravstveni radnici, i drugi odazvanici
  105. su se takođe masovno
    razboljevali i umirali.
  106. Predsednici ovih država
    su prepoznali opasnost.
  107. Ubrzo su se sastali,
    dogovorili su se o zajedničkom dejstvu
  108. i zajedno su osnovali ujedinjeni urgentni
    centar u Konakriju
  109. kako bi pokušali zajedničkim snagama
    da okončaju i zaustave ovu bolest,
  110. kako bi sproveli strategije
    o kojima smo govorili.
  111. Ali ono što se sledeće desilo je nešto
    što nikad pre nismo videli kod ebole.

  112. Desilo se da se virus,
    ili neko zaražen virusom,
  113. ukrcao u avion odleteo u drugu zemlju,
  114. i po prvi put svedočimo
    kako u drugoj udaljenoj zemlji
  115. virus ponovo izbija.
  116. Ovog puta je to bila Nigerija,
    krcata metropola Lagos,
  117. 21 milion ljudi.
  118. Sada se virus nastanio u tu okolinu.
  119. I kao što možete da naslutite,
    nastala je međunarodna uzbuna,
  120. međunarodna zabrinutost u razmeri
    kakvu u skorije vreme nismo videli
  121. da je uzrokovana ovakvom bolešću.
  122. Svetska zdravstvena organizacija je odmah
    sazvala komisiju stručnjaka,
  123. sagledala situaciju,
    proglasila međunarodno vanredno stanje.
  124. Čineći to, očekivalo bi se
    da će nastati ogroman priliv
  125. međunarodne pomoći
    koja bi pomogla ovim zemljama
  126. koje su se u to vreme našle
    u teškim nevoljama i stanju zabrinutosti.
  127. Ali ono što smo videli
    je bilo nešto potpuno drugačije.

  128. Odziv je bio velik.
  129. Nekoliko zemalja je priteklo u pomoć -
    mnogo, mnogo nevladinih organizacija
  130. i drugih, kao što znate, ali u isto vreme
    se na mnogim mestima desilo suprotno.
  131. Podignuta je uzbuna,
    i uskoro su ove zemlje
  132. ostale bez potrebne podrške,
    i sve više izolovane.
  133. Komercijalne avio kompanije
    prestale su da lete u ove zemlje
  134. i ljudima koji nisu bili
    uopšte izloženi virusu
  135. je bilo zabranjeno da putuju.
  136. Ovo očigledno nije prouzrokovalo probleme
    samim zemljama,
  137. već i odazvanicima.
  138. One organizacije koje su pokušavale
    da dovedu ljude,
  139. da pomognu u savladavanju epidemije,
  140. nisu mogle da pošalju ljude avionima,
  141. nisu mogli da ih pošalju u te zemlje
    kako bi mogli da pomognu.
  142. U takvoj situaciji, dame i gospodo,
  143. virus poput ebole uzima prednost.
  144. I ono sledeće što smo videli je, takođe,
    bilo nešto što nikad pre nismo videli.

  145. Ne samo da je virus nastavio
    da se širi na mestima
  146. koja su već bila zaražena,
    već je počeo da eskalira
  147. i videli smo broj žrtava koji vidite ovde,
  148. nešto što nikada nismo videli
    u ovakvim razmerama,
  149. jedan vrtoglav rast slučaja ebole
  150. ne samo u ovim zemljama ili oblastima
    ovih zemalja koje su već zaražene
  151. već se širi sve dalje i dublje
    u unutrašnjost zemalja.
  152. Dame i gospodo, ovo je bila jedna
    od najviše zabrinjavajućih
  153. međunarodnih uzbuna u javnom zdravlju
    kojoj smo ikad svedočili.
  154. I ono što se zatim desilo u ovim zemljama,

  155. su mnogi od vas videli na televiziji,
    čitali o tome u novinama,
  156. videli smo kako se zdravstveni sistem ruši
    pod težinom ove epidemije.
  157. Videli smo kako se škole zatvaraju,
    tržišta prestaju sa radom,
  158. nisu više funkcionisala onako
    kako bi trebalo u ovim zemljama.
  159. Videli smo kako se dezinformacije
    i pogrešna shvatanja počinju širiti
  160. još brže u zajednicama,
    koje su se još više uznemirile
  161. povodom ove situacije.
  162. Počeli su da se povlače pred onim ljudima
    koje ste videli u svemirskim odelima
  163. kako su ih zvali,
    koji su došli da im pomognu.
  164. A onda se situacija još više pogoršala.
  165. Zemlje su morale objaviti vanredno stanje.
  166. U nekim oblastima
    je ogroman broj stanovništva
  167. morao biti smešten u karantin,
    a onda su izbile pobune.
  168. Bila je to jako, jako strašna situacija.
  169. Širom sveta,
    mnogi ljudi su se počeli pitati,

  170. hoćemo li ikad moći da zaustavimo ebolu
    kada počne ovako da se širi?
  171. Pitali su koliko uistinu dobro poznajemo
    ovaj virus?
  172. Stvarnost je da mi ne poznajemo ebolu
    tako dobro.
  173. To je jedna prilično savremena bolest
    u smislu onoga šta mi znamo o njoj.
  174. Ova bolest nam je poznata samo 40 godina,
  175. otkad je prvi put izbila
    u Centralnoj Africi 1976. godine.
  176. Ali uprkos tome, mi znamo mnogo toga:
  177. znamo da ovaj virus najverovatnije
    preživljava u jednoj vrsti slepog miša.
  178. Znamo da verovatno zalazi
    među ljudsko stanovništvo
  179. kada dođemo u dodir sa divljom životinjom
  180. koja je zaražena virusom
    i koja je verovatno od istog obolela.
  181. Zatim znamo da se virus širi
    od osobe do osobe
  182. preko zaraženih telesnih tečnosti.
  183. I kao što ste svi videli,
  184. znamo tu strašnu bolest koju potom
    prouzrokuje u ljudima,
  185. kada vidimo da ova bolest izaziva
    ozbiljnu groznicu, proliv, povraćanje,
  186. a zatim nažalost, u 70% slučajeva
    ili čak više, smrt.
  187. Ovo je jako opasna, iscrpljujuća,
    i smrtna bolest.
  188. Ali uprkos činjenici da ovu bolest
    ne poznajemo tako dugo,

  189. i da ne znamo sve o njoj,
    mi znamo kako da je zaustavimo.
  190. Postoje četiri stvari koje su ključne
    u zaustavljanju ebole.
  191. Prvo i prvo, zajednice moraju
    da razumeju ovu bolest,
  192. moraju da razumeju kako se ona širi
    i kako da je zaustave.
  193. Onda moramo da imamo sisteme
    pomoću kojih

  194. bismo mogli locirati sve i jedan slučaj,
    svaki kontakt tih slučajeva,
  195. i početi da pratimo lance prenošenja
    kako bismo mogli da zaustavimo prenošenje.
  196. Moramo da imamo centre za lečenje,
    specijalizovane centre za lečenje ebole,
  197. gde će radnici biti zaštićeni
  198. dok pokušavaju da pomognu
    zaraženim ljudima,
  199. kako bi mogli da prežive bolest.
  200. A što se tiče onih koji umru,
  201. moramo da osiguramo sigurnu,
    ali u isto vreme dostojanstvenu, sahranu,
  202. kako ne bi došlo do širenja bolesti
    u isto vreme.
  203. Tako da mi znamo kako da zaustavimo ebolu,

  204. i ove strategije su uspešne,
    dame i gospodo.
  205. Virus su u Nigeriji zaustavile
    ove četiri strategije
  206. i ljudi koji su ih primenjivali,
    očigledno.
  207. Zaustavljen je u Senegalu, gde se proširio
    i takođe u drugim zemljama
  208. koje su bile pogođene virusom,
    tokom ove epidemije.
  209. Tako da nema sumnje
    da su ove strategije efikasne.
  210. Veliko pitanje je, dame i gospodo,
    da li bi ove strategije bile uspešne
  211. na ovom nivou, u ovoj situaciji,
    sa tako mnogo zaraženih zemalja
  212. sa ovakvim povećanim rastom
    koji ste videli.
  213. To je veliko pitanje sa kojim smo se
    suočili pre samo dva ili tri meseca.

  214. Danas znamo odgovor na to pitanje.
  215. A taj odgovor znamo zbog izvanrednog rada
  216. neverovatne grupe nevladinih organizacija,
    vlada, lokalnih vođa,
  217. agencija UN-a i mnogih humanitaraca
    i drugih organizacija
  218. koji su došli i pridružili se borbi da se
    pokuša zaustaviti ebola u Zapadnoj Africi.
  219. Ali ono što je tamo trebalo uraditi
    je bilo malo drugačije.

  220. Ove zemlje su uzele ove strategije
    koje sam vam upravo pokazao;
  221. angažman zajednica, pronalazak slučajeva,
    praćenje kontakata, itd,
  222. i potpuno ih preokrenule.
  223. Bilo je toliko mnogo slučajeva bolesti,
    pristupali su im na različite načine.
  224. Oni su odlučili da prvo pokušaju
    da uspore epidemiju
  225. osposobljavajući velikom brzinom što više
    kreveta u specijalizovanim centrima
  226. kako bi mogli sprečiti da se bolest širi
    od onih koji su bili zaraženi.
  227. Brzo bi sastavljali mnogo timova
    za sahrane
  228. kako bi bez brige mogli da se pobrinu
    za mrtve,
  229. i samim tim bi pokušali da uspore ovu
    epidemiju
  230. kako bi ustanovili da li bi se mogla
    kontrolisati koristeći klasičan pristup
  231. pronalaženja slučajeva i kontakata.
  232. Kada sam ja otišao u Zapadnu Afriku
    pre oko tri meseca,
  233. ono što sam video je bilo izvanredno.
  234. Video sam kako sami predsednici otvaraju
    centre za hitne slučajeve protiv ebole
  235. kako bi mogli lično da koordinišu
    i nadziru i podržavaju
  236. ovu navalu međunarodne podrške
    u pokušaju da se zaustavi ova bolest.
  237. Videli smo kako vojska iz tih zemalja,
    a i iz udaljenih zemalja
  238. dolazi da pomogne da se izgrade
    centri za lečenje ebole
  239. koji bi imali za svrhu da izoluju
    one koji su bili bolesni.
  240. Videli smo kako Crveni krst radi
    sa svojim partnerima na licu mesta
  241. i pomaže u obuci zajednica kako bi one
    same mogle da sigurno sahrane svoje mrtve
  242. na dostojanstven način.
  243. I videli smo agencije UN-a,
    Svetski program za hranu,
  244. kako grade ogroman vazdušni most
  245. preko kojeg bi odazvanici mogli
    brzo pristići u svaki kutak ovih zemalja
  246. i bili u mogućnosti da primene strategije
    o kojima smo upravo govorili.
  247. Ono što smo videli, dame i gospodo,
    ono što je verovatno najimpresivnije,

  248. jeste ovaj neverovatan rad vlada,
  249. vođa iz ovih zemalja, sa zajednicama,
  250. kako bi bili sigurni da ljudi
    razumeju ovu bolest,
  251. da razumeju izvanredne stvari koje bi
    morali da rade kako bi zaustavili ebolu.
  252. Kao posledicu toga, dame i gospodo,
  253. videli smo nešto za šta
    do pre dva ili tri meseca,
  254. nismo znali da li bi bilo moguće ili ne.
  255. Ono što smo videli je ovo
    što sad vidite na ovom grafikonu,
  256. kada smo sve sabrali 1. decembra.
  257. Ono što smo uvideli je da mi možemo
    da savijemo krivu, da tako kažemo,
  258. da promenimo ovaj neverovatan rast,
  259. i da vratimo nadu u mogućnost
    da možemo da kontrolišemo ovu epidemiju.
  260. I zbog toga, dame i gospodo,
    sada apsolutno ne postoji sumnja
  261. da možemo da sustignemo
    ovu epidemiju u Zapadnoj Africi
  262. i da možemo pobediti ebolu.
  263. Ipak, veliko pitanje
    koje mnogo ljudi postavlja,

  264. čak i kad vide ovu krivu, jeste,
  265. "Pa, čekajte malo -
    to je odlično što je možete usporiti,
  266. ali možete li je zapravo svesti na nulu?"
  267. Već smo dali odgovor na to pitanje
    na samom početku ovog govora,
  268. kada sam govorio o okrugu Lofa
    u Liberiji.
  269. Pričali smo tome
    kako je okrug Lofa došao do situacije
  270. da osam sedmica nije zabeležen
    slučaj ebole.
  271. Ali takođe postoje slične priče
    iz drugih zemalja.
  272. Iz Gekedua u Gvineji,
  273. oblasti gde je zapravo prvi slučaj
    bio zabeležen.
  274. Videli smo vrlo, vrlo malo slučajeva
    u poslednjih nekoliko meseci,

  275. i ovde u Kenemi, u Sijera Leoneu,
    još jednoj oblasti koja je u epicentru,
  276. nismo videli virus više od dve sedmice -
  277. prerano da bi se proglasila pobeda,
    očigledno,
  278. ali to je dokaz, dame i gospodo,
  279. ne samo da reagovanjem
    možemo sustići bolest,
  280. već da ova bolest
    može biti svedena na nulu.
  281. Sada je izazov, naravno,
    da se radi na nivou koji je potreban

  282. za rad u ove tri zemlje,
    a to je ogroman izazov.
  283. Jer kad tako nešto radite tako dugo,
    na ovakvom nivou,
  284. virusu se pridružuju
    druge dve velike pretnje.
  285. Jedna je samozadovoljstvo,
  286. rizik da će mediji i čitav svet
    okrenuti glavu
  287. kad se ova kriva počne savijati.
  288. Samozadovoljstvo uvek predstavlja rizik.
  289. Drugi rizik je, naravno, kada sa naporom
    radite ovako nešto tako dugo,

  290. i kada ste tako malo spavali
    poslednjih meseci,
  291. ljudi se umore, postanu izmoreni,
  292. i ovi novi rizici počnu da se pojavljuju.
  293. Dame i gospodo, mogu vam danas reći
    da sam se upravo vratio iz Zapadne Afrike.
  294. Ljudi u ovim zemljama,
    vođe ovih zemalja,
  295. oni nisu samozadovoljni.
  296. Oni žele da svedu ebolu na nulu
    u svojim zemljama.
  297. A ti ljudi, da, oni su umorni,
    ali oni nisu izmoreni.
  298. Oni imaju energiju, nagon,
  299. imaju snagu da završe ovo.
  300. Ono što im je potrebno, dame i gospodo,
    u ovom trenutuku,

  301. jeste čvrsta podrška
    međunarodnih zajednica,
  302. da ustraju sa njima,
  303. da ih podrže i dovedu još veću podršku
    u ovom trenutku, da završe posao.
  304. Jer ako okončamo ebolu odmah sada,
    situacija se preokreće, i mi postajemo
  305. ti koji love virus.
  306. Zapamtite, ovaj virus, čitava ova kriza,
    je počela sa jednim slučajem,

  307. i završiće se sa jednim slučajem.
  308. Ali okončaće se samo onda kada te zemlje
    budu imale dovoljno epidemiologa,
  309. dovoljno zdravstvenih radnika, logističara
    i drugih ljudi koji rade sa njima
  310. i pomažu u pronalaženju
    sve i jednog slučaja, njihovih kontakata
  311. i posstaraju se da se ova bolest
    zaustavi jednom zauvek.
  312. Dame i gospodo, ebola se može pobediti.

  313. Sada je potrebno da prenesete ovu priču
    i da je saopštite ljudima koji će slušati
  314. i da ih podučite o tome
    šta to znači pobediti ebolu,
  315. i još važnije,
    potrebno je da podržite ljude
  316. koji nam mogu pomoći da prenesemo
    potrebne resurse ovim zemljama,
  317. kako bi pobedili ovu bolest.
  318. Mnogo je ljudi tamo koji će preživeti
    i nastaviti da žive,
  319. delom zbog toga šta vi učinite u pokušaju
    da se pobedi ebola.
  320. Hvala.

  321. (Aplauz)