Serbian subtitles

← Šta je sve potrebno za stvaranje promena u društvu uprkos malim šansama za uspeh

Get Embed Code
27 Languages

Showing Revision 14 created 11/26/2020 by Ivana Korom.

  1. Tokom decenija,
  2. moje kolege i ja smo otkrili
    užasna nedela i zločine
  3. velikih korporacija,
  4. koji su oduzeli brojne živote
  5. i izazvali povrede i oboljenja,
  6. uz štetne ekonomske troškove,
  7. koji su uticali na brojne incidente.
  8. Ali otkriti ih nije bilo dovoljno.
  9. Morali smo da obezbedimo
    mandate u kongresu
  10. kako bismo sprečili toliku devastaciju.
  11. Kao rezultat, mnogo života je spašeno
    i brojne traume sprečene,
  12. posebno u oblastima automobilske,
    farmaceutske industrije, ekologije,
  13. u zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu.
  14. Uz sve to, jedno pitanje se ponavljalo:

  15. "Ralf, kako sve ovo postižeš?
  16. Vaše grupe su male,
  17. fondovi su vam skromni
  18. i ne dajete doprinose
    kampanjama političara."
  19. Moj odgovor upućuje ka previđenom,

  20. divnom šablonu u američkoj istoriji.
  21. Skoro svaki napredak u pravdi,
  22. svaki blagoslov demokratije,
  23. nastao je zalaganjem malog broja
    pojedinačnih građana.
  24. Znali su o čemu govore.
  25. Proširili su javno mnjenje,
  26. ili kako bi to Abraham Linkoln nazvao
    "opšte-važni javni sentiment."
  27. Par građana koji su započeli ove pokrete
  28. regrutovali su veće brojeve usputno
  29. radi postizanja ovih reformi i izmena.
  30. Ipak, i na svom vrhuncu,
  31. broj aktivno uključenih nikada
    nije prelazio jedan posto građanstva,
  32. često daleko manje.
  33. Ovi graditelji demokratije i pravde

  34. potekli su iz antirobovskih poriva,
  35. pritisaka za ženska prava glasa.
  36. Ponikli su od farmera i radnika
    u industrijskim sektorima
  37. zahtevajući regulative banaka,
    železnice i proizvođača
  38. i fer standarde rada.
  39. U dvadesetom veku,
  40. javile su se i životne olakšice zajedno sa
    malim strankama i njihovim saveznicima
  41. pritiskajući glavne partije
    u izbornoj areni
  42. da usvoje te mere,
  43. kao što su pravo na organizovanje
    radnih sindikata,
  44. četrdesetočasovnu sedmicu,
  45. progresivno oporezivanje, minimalce,
  46. nadoknade za nezaposlenost
  47. i socijalno osiguranje.
  48. Nedavno se pojavio Mediker
  49. i građanska prava, građanske slobode,
  50. mirovni sporazumi o nuklearnom naoružanju,
  51. potrošački i ekološki trijumfi.
  52. Svi podstaknuti građanima advokatima
  53. i malim partijama
  54. koje nikada nisu pobedile
    na državnim izborima.
  55. Ako vam ne smeta da stalno gubite,
  56. vaše namere će pobediti vremenom.
  57. (Smeh)

  58. Priča kako sam pristupio
    ovim građanskim aktivnostima

  59. će možda biti poučna
  60. za one koji se slažu sa verovanjem
    senatora Danijela Vebstera:
  61. "Pravda, gospodo, je veliki interes
    čoveka na zemlji."
  62. Odrastao sam u malom,
    industrijskom gradiću u Konektikatu

  63. sa dve sestre i bratom i roditeljima
  64. koji su bili vlasnici slavnog restorana,
    pekare i delikatesne radnje.
  65. Dva vodena toka,
  66. Luda reka i Mirna reka,
  67. prolazile su duž naše glavne ulice.
  68. Kao dete, pitao sam zašto ne možemo
    tu da se igramo i pecamo,
  69. kao u rekama o kojima sam
    čitao u knjigama.
  70. Odgovor: fabrike su koristile ove reke
  71. za ispuštanje štetnih toksičnih
    hemikalija i drugih zagađivača.
  72. U stvari, kompanije su preuzele kontrolu
    nad rekama koje su nam svima pripadale
  73. radi svojih profita.
  74. Kasnije, shvatio sam da reke nisu bile deo
    našeg normalnog života uopšte,
  75. osim kada su nam plavile ulice.
  76. Nije bilo regulativa
    o zagađenosti voda u to vreme.
  77. Shvatio sam da samo jaki zakoni
    mogu da očiste naše vodene tokove.
  78. Moje mladalačko zapažanje o dvema rekama
    kanalizacijama našeg grada

  79. započele su pravu putanju ka mom govoru
    na osmogodišnjoj maturi
  80. o velikom konzervatoru, branitelju
    nacionalnih parkova Džonu Mjuru,
  81. potom ka mojim studijama na Prinstonu
    o poreklu javne sanitacije,
  82. i zatim ka "Tihom Proleću" Rejčel Karson.
  83. Ovi angažmani su me pripremili
  84. da ugrabim zlatni čas donošenja
    ekoloških zakona
  85. početkom sedamdesetih.
  86. Igrao sam glavnu ulogu građanina
  87. u lobiranju kroz kongres
    za Akt o čistom vazduhu;
  88. Zakon o čistim vodama,
    Agencije za zaštitu životne sredine;
  89. standard zaštite na radu,
    Ministarstva rada;
  90. i Akt o zaštiti vode za piće.
  91. Ako imate manje olova u telu,
  92. nemate više azbesta u plućima
  93. i čistiji su vam vazduh i voda,
  94. to je zbog tih zakona tokom godina.
  95. Danas, primena ovih spasonosnih
    zakona pod Trampom

  96. biva demontirana na veliko.
  97. Povratak ovih poguba predstavlja
    neposredan izazov
  98. obnovljenom ekološkom pokretu
  99. za mlade generacije.
  100. Što se tiče zagovornika konzumerizma,
    nema trajnih pobeda.
  101. Donošenje zakona je samo prvi korak.
  102. Sledeći korak, i onaj posle njega,
    je odbrana zakona.
  103. Za mene, neke od ovih bitki su vrlo lične.

  104. Gubio sam drugove iz srednje i sa koledža
    u udesima na autoputevima,
  105. najvećem uzročniku smrti
    u toj starosnoj grupi.
  106. Potom, krivica je prebačena na vozača,
  107. podrugljivo nazvanim "ludakom za volanom."
  108. Istina, pijani vozači snose odgovornost,
  109. ali bezbednija vozila i autoputevi
    mogu sprečiti udese
  110. i umanjiti im ozbiljnost kada se dogode.
  111. Nije bilo sigurnosnih pojaseva,
    podstavljenih kontrolnih tabli,
  112. vazdušnih jastuka
    ili druge zaštitne opreme
  113. da umanje jačinu udesa.
  114. Kočnice, gume i stabilnost
    na američkim autima su bili slabi,
  115. i u poređenju sa stranim proizvođačima.
  116. Voleo sam da stopiram,
  117. uključujući i napred nazad od Prinstona
    do Pravne škole na Harvardu.
  118. Ponekad, vozač i ja bismo nailazili
    na jezive scene udesa.
  119. Užasi su ostavili dubok utisak na mene.
  120. Podstakli su me da napišem esej
    dok samo studirao pravo
  121. o nedovoljnoj bezbednosti u dizajnu
    i potrebi za zakonima o bezbednosti.
  122. Jedan od mojih najboljih prijatelja
    sa prava, Fred Kondon,

  123. vozio je jednog dana sa posla
    ka porodičnoj kući u Novom Hemširu
  124. i na trenutak zadremao
    za volanom karavana.
  125. Vozilo je prešlo na zaustavnu
    traku i prevrnulo se.
  126. Nije bilo sigurnosnih
    pojaseva 1961. godine.
  127. Fred je postao paraplegičar.
  128. Takvo zlodelo koje se moglo sprečiti
    me je dodatno motivisalo.

  129. Auto industrija je okrutno
    odbijala da ugradi
  130. dugo znane sigurnosne karakteristike
    i kontrole zagađenja.
  131. Umesto toga, industrija se svake godine
    fokusirala na reklame stilskih izmena
  132. i prekomerne konjske snage.
  133. Bio sam ogorčen.
  134. Što sam više istraživao izostavljanje
    sigurnosnih uređaja na automobilima,
  135. objavljene dokaze sa sudskih procesa
    kako proizvođači automobila
  136. iz nehata oštete putnike u vozilima,
  137. posebno nestabilnost GM vozila
    pod nazivom Korver -
  138. to je više Dženeral Motors težio
    da diskredituje moje pisanje i svedočenje.
  139. Uposlili su privatne detektive
    da me prate ne bi li me oblatili.
  140. Posle objave moje knjige
    "Nebezbedno pri svakoj brzini,"

  141. GM je želeo da podrije moje
    predstojeće svedočenje
  142. pred potkomisijom Senata 1966. godine.
  143. Policija Kapitola ih je uhvatila.
  144. Mediji su izveštavali o borbi u Kongresu
  145. između mene i Dženeral Motors giganta.
  146. Izuzetnom brzinom,
    u poređenju sa današnjom,
  147. 1966. godine, Kongres i predsednik Džonson
    su uveli najveću industriju u Americi
  148. pod federalnu regulativu
  149. za bezbednost, kontrolu zagađenja
    i efikasnost goriva.
  150. Do 2015. godine,
  151. tri i po miliona smrtnih slučajeva
    je izbegnuto samo u SAD-u,
  152. milioni povreda sprečeni,
  153. milijarde dolara ušteđene.
  154. Šta je bilo potrebno za pobedu
    uprkos tako slabim izgledima?

  155. Pa, tu su bili:
  156. prvo, par advokata sa znanjem kako valja
    izneti dokaze svuda;
  157. drugo, nekoliko ključnih razumnih ljudi
    u kongresnom odboru
  158. koji su vodila tri senatora;
  159. treće, oko sedam novinara
    iz najvećih dnevnih novina
  160. koji su redovno izveštavali
    o razvoju priče;
  161. četvrto, predsednik
    Lindon Džonson, uz asistenciju,
  162. složio se da stvori agenciju za
    regulasinje bezbednosti, NHTSA;
  163. i peto, desetak auto inženjera,
    inspektora i lekara
  164. koji su obznanili presudne informacije,
  165. i koji bi trebalo da budu bolje poznati.
  166. Još jedan faktor je bio odlučan:
    informisano javno mnjenje.

  167. Većina je saznala koliko bi vozila
    mogla biti bezbednija.
  168. Želeli su štedljivija vozila.
  169. Želeli su čistiji vazduh.
  170. Rezultat: u septembru 1966. godine,
  171. predsednik Lindon Džonson je potpisao
    zakonske propise bezbednosti u Beloj kući
  172. sa mnom pored njega, gde sam primio pero!
  173. (Smeh)

  174. Između 1966. i 1976. godine,

  175. tih šest kritički povezanih faktora
    su neprestano korišćeni.
  176. Nastupilo je zlatno doba zakonodavstva
    i zakonodavne akcije
  177. za potrošača, radnika i zaštitu sredine.
  178. Ti povezani elementi naših
    prethodnih kampanja
  179. treba da budu na umu onima koji žele
    da postignu isto danas
  180. za bezbednost vode za piće,
  181. za smrti uzrokovane otpornošću
    na antibiotike,
  182. za reforme kriminalne pravde,
  183. rizike usled klimatskih poremećaja,
  184. uticaje bio i nanotehnologije,
  185. trku u nuklearnom naoružanju,
  186. mirovne sporazume,
  187. opasnosti po decu,
  188. hemijske i radioaktivne rizike,
  189. i slično.
  190. Po pouzdanom istraživanju iz 2016.
    Medicinske škole Džons Hopkins,
  191. bolničke smrti koje su sprečive
  192. odnesu neverovatnih 5.000 života
    sedmično u Americi.
  193. Vrhunac osamdesetih:

  194. naša silna bitka da se ograniči
    pušenje na javnim mestima,
  195. uredi industrija duvana
  196. i ustanove uslovi za smanjenje pušenja.
  197. Njihova borba je začeta 1964. godine,
  198. sa čuvenim izveštajem
    Generalnog hirurga SAD-a
  199. koji povezuje pušenje cigareta sa kancerom
    i drugim oboljenjima.
  200. Preko 400.000 smrtnih slučajeva godišnje
    u Sjedinjenim Državama
  201. povezane su sa pušenjem.
  202. Javna saslušanja, parnice, medijska pažnja
    i uzbunjivači iz industrije
  203. udružili su se sa medicinskim naučnicima
    da savladaju veoma moćnu industriju.
  204. Pitao sam Majkla Pertsčuka,
    vodećeg u osoblju Senata,
  205. koliko advokata je radilo puno radno vreme
    na kontroli industrije duvana u to vreme.
  206. G. Pertsčuk je procenio ne više od 1.000
    sa punim radnim vremenom u Americi
  207. zagovarajući društvo bez duvana.
  208. Rekao bih da je to izuzetno mali broj
    ljudi koji su ovo omogućili.
  209. Imali su većinu javnog mnjenja
    zainteresovanih, nepušača,
  210. iza sebe.
  211. Mnogi pušači su bacali duvan.
  212. Samo zamislite: od 45 posto odraslih
  213. na 15 posto do 2018.
  214. Prekretnica je bila kada je
    u Kongresu prošao zakon
  215. koji ovlašćuje Upravu za hranu i lekove
  216. da kontroliše duvanske kompanije.
  217. Imajte na umu da je napredak
    za potrošače i radnike

  218. obično praćen raznovrsnim kontranapadima
    od strane korporacija.
  219. Kada žar iza takvih reformi stinja,
  220. zakonodavna tela i regulatorne agencije
    postanu lak plen industrije
  221. koja odgađa postojeće
    i dalje nametanje zakona.
  222. Šta nam to govori?
  223. "Pravda mora biti pod stalnim nadzorom."
  224. Vidimo razliku između
  225. izuzetne izdržljivosti kontranapada,
    korporativne snage vođene profitom
  226. i umora koji obuzme građane volontere
  227. čija svest i veština vape za obnovom.
  228. Nije fer takmičenje
  229. između velikih kompanija poput
    Dženeral Motorsa, Fajzera,
  230. EksonMobila, Vels Farga, Monsanta,
  231. i drugih izuzetno bogatih
    kompanija i lobista
  232. u poređenju sa grupama za zaštitu čoveka
    sa vrlo limitiranim resursima.
  233. Štaviše, korporacije imaju
    imunitet i privilegije

  234. koje su nedostupne običnim ljudima.
  235. Na primer, Takata je bila kriva za
    užasni skandal sa vazdušnim jastucima,
  236. ali je ta kompanija uspela da izbegne
    krivično gonjenje.
  237. Umesto toga, Takati je dozvoljen bankrot
    a njenim rukovodiocima lepe svote.
  238. Ali kad se ljudi organizuju ne treba
    da se plaše od moći korporacija.

  239. Zakonodavci i dalje žele glasove
  240. više nego što im treba novac
    za kampanje od korporacija.
  241. Imamo daleko veći potencijal
    za uticaj od korporacija.
  242. Ali glasači se moraju jasno povezati
  243. sa onim što organizovani glasači
    žele od zakonodavaca.
  244. Da delegiraju ustavni
    autoritet "nas naroda",
  245. treba da rade za dobrobit naroda.
  246. Narodni Kongres,
  247. najmoćnija ustavna grana vlasti,
  248. može da nadjača, blokira ili preusmeri
    najrazornije korporacije.
  249. Postoji samo 100 senatora
    i 435 predstavnika
  250. i oko dva miliona organizovanih aktivista,
  251. sa hobijem kongresnih čuvara.
  252. Kongresna pravda može da postane
    pouzdana i brza.

  253. Dokazali smo to u više navrata
    sa puno manje ljudstva.
  254. Ali danas, Kongres, plivajući
    u novcu od kampanja,
  255. prepušta svoje odgovornosti
    izvršnoj vlasti
  256. koja prečesto postane korporativna država
    pod kontrolom velikih kompanija.
  257. Predsednik Ruzvelt, u obraćanju
    Kongresu 1938. godine,
  258. nazvao je koncentrisani uticaj
    korporacija na našu vladu
  259. da citiram: "fašizam", kraj citata.
  260. Skromno angažovanje
    jednog procenta odraslih
  261. u svakom od 435 kongresnih okruga,
  262. pozivanje senatora i predstavnika
    ili državnih zakonodavaca
  263. na sastanke gradskog veća u opštini,
  264. gde građani izlažu svoje planove,
  265. uz podršku većine glasača,
  266. mogu promeniti Kongres.
  267. Naši predstavnici mogu da postanu
    nosioci demokratije i pravde,
  268. unapređujući mogućnosti čoveka.
  269. Sanjam o našim školama,

  270. ili vanškolskim programima,
  271. gde se zajednice uče građanskom aktivizmu,
    kako da vode dobar život.
  272. Časovi edukacije odraslih
    bi trebalo isto da čine.
  273. Treba da napravimo program obuke građana
    i biblioteke aktivizma.
  274. Učenici i odrasli vole znanja koja su
    povezana sa svakodnevnim životom.
  275. Veliki broj Amerikanaca,
    bez obzira na političku pripadnost,
  276. su za minimalac,
  277. univerzalnu zdravstvenu zaštitu,
  278. istinsku primenu zakona protiv
    kriminala, prevare i zloupotrebe.
  279. Žele fer, produktivan sistem poreza,
  280. javne budžete koji pružaju vrednost
    ljudima u njihovim domovima
  281. u modernoj infrastrukturi,
  282. i kraj većini korporativnih subvencija.
  283. Sve više zahtevaju ozbiljniju pažnju
    na klimatske promene
  284. i druge ekološke i globalne pretnje
    u globalnom zdravstvu i na pandemije.
  285. Većina ljudi želi efikasniju vlast,
  286. i kraj beskonačnim, agresivnim ratovima
    koji se samo povrate kao bumerang.
  287. Žele poštene izbore i fer pravila
    za glasače i kandidate.
  288. Ovo su promene koje ujedinjuju ljude,
  289. promene koje Kongres može da ostvari.
  290. Ljudi širom sveta favorizuju demokratiju,

  291. jer izvlači nabolje
    u stanovništvu i vođama.
  292. Ali ovaj cilj zahteva da građani
    žele da ulože vreme
  293. u ovu sjajnu priliku
    koju zovemo demokratija,
  294. između i za vreme izbora.
  295. Istorija nam daje ohrabrujuće
    primere da poverujemo
  296. da je proboj u sukobu sa moćnicima
    lakši nego što verujemo.
  297. Ljudi mi kažu: "Ne znam šta da radim!"

  298. Počni da učiš na delu.
  299. Što više vežbaju građanski aktivizam,
  300. postaju veštiji i sposobniji.
  301. Kao učenje zanata, profesije,
    hobija, učenja plivanja,
  302. njihove sumnje, predrasude i oklevanja
  303. počnu da se tope
    kroz vatreno krštenje akcije.
  304. Njihovi argumenti za promenu postanu
    jači i precizniji.
  305. Od 1965. do 1966,

  306. kada sam se zalagao za bezbednija auta,
  307. shvatio sam da ima mnoštvo industrija
    koje puno zarađuju
  308. na razrešavanju užasnih ishoda udesa:
  309. medicinska nega, prodaja osiguranja,
    popravke vozila...
  310. Na perverzan način podsticano je
    da se zadrži status quo.
  311. Suprotno tome, prevencija ovih tragedija
  312. oslobađa novac potrošača
    da ga troši ili štedi kako želi
  313. za bolji život.
  314. Potreban je samo mali broj ljudi
    da nategne svoje građanske mišiće,

  315. kao pojedinci i u organizovanim grupama,
  316. na naše zakonodavne izvršioce.
  317. U najboljem slučaju, treba samo nekolicina
    prosvetljenih bogatih da priloži novac
  318. da ubrza građanske napore protiv
    pohlepnih i moćnih vođa.
  319. I ranije su bogati bili glavni donatori
  320. za borbu protiv ropstva,
    za ženska prava glasa i građanski pokret.
  321. To treba da zapamtimo.
  322. Sa početkom nesreća
    izazvanih klimatskim promenama,

  323. svako od nas mora bolje
    da proceni koliko je bitan,
  324. koliko smo posvećeni građanskom životu,
  325. kao delu normalne svakodnevnice,
  326. uz lični porodični život.
  327. Kad se smisleno pojavite gde treba
    to je već pola demokratije.
  328. To unapređuje život,
    slobodu i potragu za srećom.
  329. Setite se, naša zemlja je puna problema
    koje nismo zaslužili

  330. i rešenja koja ne primenjujemo.
  331. To je raskorak u demokratiji
    i nema tog moćnika
  332. koji nas može zaustaviti da to rešimo.
  333. To dugujemo budućim generacijama.
  334. Zar ne želimo da naši potomci,
  335. umesto da nas kunu zbog kratkovidosti,
  336. zar ne želimo da blagosiljaju
    našu smotrenost
  337. i svetle horizonte koji im mogu
    doneti blagostanje
  338. i napredak ka opštem dobru?
  339. Hvala.

  340. (Aplauz)