Nemoj da sudeluješ u ludilu: neopraštanje te čini bolesnim | Dr Monik Voker | TEDxColoradoSprings

Otkriveno je da je neopraštanje jedan od mnogih krivaca za pad mentalnog i fizičkog zdravlja sa kojim se mnogi ljudi danas suočavaju. Protivotrov neopraštanju je opraštanje. Saznaj kako da aktiviraš moć opraštanja i povratiš svoje zdravlje i svoj život.

Dr Monik Voker je lekar opšte prakse, profesionalni govornik, trener ženske transformacije i poslovni savetnik koja radi u polju zdravstva preko 15 godina. Ona je i supruga i majka koja je strastvena kad je u pitanju njena porodica. Preživela je nasilje u porodici i zlostavljanje kao dete. Njen životni put je da pomogne ženama da nađu svoj glas, redefinišu svoje živote i žive svrsishodno.

Ovaj govor je održan na TEDx događaju koji koristi format TED konferencije, ali ga nezavisno organizuje lokalna zajednica. Saznajte više na http://ted.com/tedx

Žaoka uvrede je zapanjujuće bolna,

neodoljivo zbunjujuća

i može trajati veoma dugo:

nedeljama, mesecima ili čak godinama.

Kada vas neko povredi,

to se manifestuje kao razočaranje,

bol, bes, gorčina ili čak mržnja.

Da li je još neko sem mene
osetio žaoku uvrede?

Neki ljudi

kada ih neko uvredi,

smeštaju tu osobu
u kategoriju "neprijatelja",

i to uzrokuje stanje
koje se zove neopraštanje.

Prema istraživanju koje je sproveo
Johns Hopkins Medicine,

jedan od vodećih sistema
zdravstvene zaštite u Americi,

biti povređen i razočaran
tokom dužeg vremenskog perioda

dovodi do stanja hroničnog gneva.

A hronični gnev osobu stavlja

u kontinuirano stanje "bori se ili beži",

što povećava rizik od bolesti

kao što su srčana bolest, depresija
i ostale bolesti uključujući i dijabetes.

To me je nateralo da se zapitam
koliko ljudi fundament svoje bolesti

zbog kojih odlaze kod lekara
ima u neopraštanju i hroničnom gnevu.

Postoji jedan poznati citat
Nelsona Mandele, koji kaže,

"Ozlojeđenost je kao kada popiješ otrov

i nadaš se da će tvoji
neprijatelji umreti."

I ovo je posebno tačno
za mladu damu koja se zove Džanel.

Vidite, ona je popila
smrtonosnu dozu otrova,

nadajući se da će on ubiti
njene neprijatelje.

Postavlja se pitanje,

kroz kakvu patnju

je mogla da prođe mala devojčica

koja ju je navela da održava
taj osećaj neopraštanja?

Dobro, reći ću vam.

Džanel je bila veoma ljut adoslescent.

Bila je ispunjena samomržnjom,
neopraštanjem.

Vidite, kada je bila u 2. razredu,

čuvao ju je bebisiter

koji joj je radio nezamislive stvari.

Majka ju je ostavljala sa bebisiterom,

pošto bi bebisiteri
trebalo da budu pouzdani,

trebalo bi da te zaštite,

trebalo bi da se potrude
da dete bude sigurno.

Ali ovaj mladić je imao drugačiji plan.

Vidite, svaki put kad je imao priliku
da bude sam sa Džanelom,

zloupotrebljavao je svoj autoritet

i koristio je njeno malo, nezrelo telo.

Zbunjena, osramoćena, uplašena,

Džanel svoje iskustvo
nikada, ni sa kim nije podelila,

pa je seme mržnje bilo posađeno u njoj,

i počelo je da niče u njenim
adolescentskim godinama.

Ona je sada bila ispunjena neopraštanjem
jer nije mogla da promeni svoju prošlost.

Njena majka, nevoljna da otkrije
šta se dešava sa Džanel,

odlučila je da je pošalje
da živi sa potpunim strancem.

Poslala je Džanel da živi sa njenim ocem,

sa ocem koji je bio odsutan
celog njenog života,

i ni njena majka, ni Džanela
nisu poznavale ovog čoveka.

Stvar je u tome da,
kada je stigla u njegov dom

umesto da je posmatra
kao svoju devojčicu,

on ju je posmatrao kao seksualni objekat.

Uradio joj je stvari
koje se ne osuđujem da kažem na ovoj bini.

Moram reći da su bile potpuno neprikladne

da ih jedan otac čini svojoj ćerki.

Ali vidite, Džanel
je ovladala čuvanjem tajni,

pa je ovo bila samo još jedna
da je spakuje u svoj orman sa kosturima.

Jedna stvar o njoj, ipak

je da je bila veoma pametna
i veoma odlučna,

i smislila je plan
kako da pobegne iz očeve kuće,

i uspela je u tome.

Vratila se svojoj kući, svojoj majci.

Međutim, kada se vratila kući

bila je još ispunjenija samo-mržnjom,

gnevom,

i postala je sasvim buntovna.

Kroz nekoliko meseci Džanel je zatrudnela.

I možete li verovati da njena majka

nije imala volje da istraži
šta se dešava sa njenim detetom?

Još jednom, izbacila je Džanel
iz kuće i rekla joj:

"Vreme je da istražiš život samostalno."

Pa evo, imate tinejdžerku,
zlostavljanu i mentalno uznemirenu,

bez prihoda, sa bebom,

a beskućnicu.

Ubrzajmo.

Džanel je sada mlada žena
sa detetom školskog uzrasta,

i ona upoznaje gospodina kome veruje
i oni započinju prijateljstvo.

Ona mu poverava svoje tajne.

Ona mu govori sve
o traumama iz detinjstva.

Ovaj gospodin izgleda kao prijatelj
pun ljubavi i podrške,

i najzad, njihova veza postala je intimna,

i osnovali su porodicu.

Međutim, ta porodica se vremenom raspala

jer je to što je Džanel bila slomljena,
puna nerešenih problema

i samo-mržnje

postalo savršen magnet za nasilnika.

Džanel se našla
u večitom krugu zlostavljanja,

krug se okretao i okretao.

Ciklus zlostavljanja
je teorija koju je 1979.

zasnovala Dr Lenor Voker,

i ona govori o obrascu ponašanja

koji se odvija u nasilničkim vezama.

Džanel se održavala u fazi medenog meseca.

To je ona faza
u kojoj je sve lepo i mirno,

ali uskoro se našla na rolerkosteru

jer je tenzija počela da raste,

a kako je tenzija rasla
ona je znala šta sledi:

eksplozija.

Desio bi se veliki incident,

onda bi došlo do pomirenja,
uz izvinjenja i poklone.

I ona se našla u tom krugu,

držeći se čvrsto za fazu medenog meseca.

Hmm.

Ali nasilnik bi je uvek podsećao

na svoju osudu prestupa njenog oca.

Uvek bi je podsećao

da je on jedina osoba
koja je u stanju da je voli.

Pored toga, majka ju je napustila
i otac ju je duboko povredio.

Jedne večeri tokom posebne eksplozije,

nasilnik je počeo da obasipa Džanel
svim ovim uvredama.

Podsetio ju je na detalje stvari
koje mu je poverila

i na njegovu osudu
toga što joj je otac uradio.

I dok ju je vređao, služivši se
odvratnostima i vulgarnostima -

mnogo gneva i besa upućeno njoj -

sedela je saglasna sa njim
sa očima punim suza.

Poverovala mu je.

Ali ovaj incident
je bio drugačiji, vidite,

jer pravo kroz hodnik, u sobi,

njen sin školskog uzrasta bio je budan.

Bio je uplašen.

Bio je zbunjen stvarima koje je slušao.

I sledećeg jutra kada su se probudili,
otišao je da se suoči sa svojom mamom.

Rekao joj je šta je čuo
i raspitivao se o tome.

I ta konfrontacija uzdrmala ju je do srži.

U tom momentu, Džanel je shvatila
da mora da uradi nešto.

Vidite, ona je nežna majka.

Volela je svoje dete.

A takve majke bi učinile za svoju decu

stvari koje ne bi učinile za sebe.

U tom momentu, znala je
da mora početi da oprašta sebi

jer je dovela svoje dete
u tako toksičnu situaciju

i da oprašta sebi jer je dozvolila
da se i ona nađe u takvoj situaciji.

Započela je proces opraštanja.

Počela je tako što je oprostila sebi
to što je skladištila toliko samo-mržnje,

to što nije odvojila vreme da voli sebe

i što je dozvolila
da to ima efekta na njenu bebu.

I kada je oslobodila moć opraštanja,

shvatila je, "Stani malo,
ja sam totalno toksična."

To su bile njene misli.

MIslila je, "Postoje drugi ljudi
kojima moram oprostiti

zato što sam ja sada talac neopraštanja."

Bilo je ukupno tri osobe
kojima je morala da oprosti.

Broj jedan, bebisiter,

broj dva, njena mama

i broj tri, njen tata.

Prvo, prošla je kroz proces
opraštanja svom bebisiteru.

Nažalost, nije mogla da ga kontaktira

ali je ipak prošla kroz proces opraštanja.

Druga osoba bila je njena mama.

Pozvala ju je i izrazila
joj svoj oproštaj.

Međutim, njihova veza
je bila nepopravjiva.

Sada treći poziv.

Najteži.

Pozvala je svog oca,

ali na njeno iznenađenje,

bio je mnogo predusretljiviji
nego što je ona očekivala.

On je zaista promenio
kako se odnosi i ponaša prema njoj

i jednom,

pričao je sa njom kao što
otac treba da razgovara sa ćerkom,

sa ljubavlju, časti i poštovanjem.

Vidite, pokajanje njenog oca

postao je magnet za Džanel

da postane prijemčiva
za njegove mudre reči

i da se pomire.

Desila se još jedna eksplozija
u njenom domu,

i počela je da razgovara sa svojim ocem

o stvarima kroz koje je prolazila,

i govorila mu je o detaljima događaja.

Ponudio joj je reči mudrosti
koje je naučio u Nedeljnoj školi.

Rekao joj je,

"Ljubav je strpljiva.

Ljubav je blaga.

Ona ne zavidi.

Ne hvali se.

Nije ponosna.

Ne sramoti druge.

Nije koristoljubiva.

Ne razgnevi se lako.

Ne vodi evidenciju lošeg.

Ne naslađuje se zlim ali se raduje istini.

Ljubav uvek štiti,
uvek veruje, uvek se nada

i uvek se održava.

Ljubav ne razočarava."

I u tom momentu,

prekidač se upalio u Džanelinom umu.

Znala je da je vreme da se izvuče

sa svojih šest beba.

Znala je da je ono kroz šta prolazi
suprotno od ljubavi.

Džanelina volja da oprosti svom ocu

i promena u njegovom stavu,
promena u njegovom odnosu sa njom

spasili su ne samo njen život
već i živote njene dece.

U opraštanju je velika moć,

u opraštanju je velika moć.

Pa hajde da počnemo pričom
o tome šta nije opraštanje.

Zato što opraštanje nije -

nije sudelovanje u ludilu,

nije saučešće u lošem ponašanju
kada neko uradi nešto pogrešno,

i nije čak pomirenje u vezi.

U ovom slučaju, ipak,

Džanel i njen otac
su uspeli u tome da se pomire.

Ostaje mi da se zapitam,

šta je onda opraštanje?

Opraštanje je lični proces

kroz koji svaka osoba ide svojim tempom.

To je putovanje.

To je proces priznavanja da,
da, uvreda se desila,

ovo se dogodilo.

To je iznošenje svega na videlo
kada kažemo,

"Da, ovo se dogodilo,
ali to ne definiše ko sam ja."

Onda, oproštaj je
tugovati zbog tog događaja,

proći kroz proces tugovanja

sa nadom da ćemo stići do mesta
koje zovemo prihvatanje,

prihvatanje da nema osvrtanja nazad,

da ne možemo ništa da promenimo.

I konačno, oslobađanje.

Oslobađanje od očekivanja od te veze.

Oslobađanje kako bismo mogli
da nastavimo za životom

i da budemo najbolja verzija nas,

da možemo da živimo sa svrhom.

Prema studiji koju sam
spomenula na početku,

koju je sproveo Johns Hopkins Medicine,

oproštaj donosi
mnogo pogodnosti po zdravlje:

smanjenje krvnog pritiska,

smanjenje nivoa stresa,
kome bi to pomoglo, da?

Da.

Takođe, pospešuje imuni sistem.

Daje ti mentanu bistrinu.

I pomaže ti da se fokusiraš
na sadašnji trenutak,

jer nisi više preokupiran

mislima o prošlim incidentima,

koji se iznova i iznova
vrte u tvojoj glavi.

Velika je moć u opraštanju.

Džanel.

Kakva moćna priča.

Da li znate šta se dogodilo sa njom?

Ona stoji pred vama, na ovoj TEDx bini,

(Aplauz) (Bodrenje)

deli svoju priču sa vama.

Moje ime je Monik Džanel Voker.

Udata sam za divnog čoveka,
imamo osmoro dece

i povrh toga je moja medicinska diploma.

(Bodrenje) (Aplauz)

Pomažem ženama da pronađu svoj glas,

da redefinišu svoje živote

i da žive sa svrhom.

Ja sam Džanel.

(Aplauz)