Pokušajmo da budemo emotivno korektni

Vreme je da ljudi liberalnih i konzervativnih shvatanja prevaziđu svoje političke razlike i zaista saslušaju jedni druge, kaže politički učenjak Sali Kon. U ovom optimističnom govoru, Konova sa nama deli ono što je naučila kao progresivna lezbejka i voditeljka na Foks vestima. Kako ona kaže, ovde se ne radi o političkoj, nego emotivnoj korektnosti.

Kada radim svoj posao,
ljudi me mrze,

Zapravo, što bolje radim svoj posao,

to me ljudi više mrze.

Ne, ne naplaćujem parking

i nisam pogrebnik.

Ja sam progresivna lezbejka i voditelj sam

na Foks vestima.
(Aplauz)

Onda, čuli ste to?
Samo da proverim.

Ja sam gej vodtelj za Foks vesti.

Reći ću vam kako to izvodim

i šta je najvažnija stvar
koju sam naučila.

Odlazim na televiziju.

Raspravljam se s ljudima koji
bukvalno žele da unište

sve u šta verujem,
u nekim slučajevima

sa onima koji čak ne žele
da ja i ljudi poput mene postojimo.

To je nešto poput Dana zahvalnosti
sa vašim konzervativnim stricem

ali još gore,

sa milionskom televizijskom publikom.

Skroz je skoro poput toga.

A to je samo ono što se emituje.

Poruke mržnje koje dobijam
su neverovatne.

Samo prošle nedelje
dobila sam 238 gadna mejla

i više tvitova mržnje
nego što mogu da izbrojim.

Zvali su me idiotom,
izdajicom i pošasti,

pizdom, ružnim čovekom,

a to je samo iz jednog mejla.

(Smeh)

Šta sam to shvatila,

kao primalac ove silne ružnoće?

Najveća pouka je to
da smo se decenijama

fokusirali na političku korektnost

ali ono što je bitnije
je emotivna korektnost.

Evo malog primera.

Baš me je briga ako
me nazovete lezbačom. Zaista.

Stalo mi je do dve stvari.

Prvo, bitno mi je da znate to da napišete.

(Smeh)
(Aplauz)

Samo da se podsetimo,
to je D-Y-K-E.

Skroz biste se iznenadili.

Drugo, baš me je briga za reč,

stalo mi je do toga kako je koristite.

Da li ste prijateljski nastrojeni?
Ili samo naivni?

Ili zaista želite da me lično povredite?

Emotivna korektnost je ton, osećaj,

kako kažemo nešto,

poštovanje i saosećanje
koje ukazujemo jedni drugima.

I shvatila sam da političko ubeđivanje

ne počinje idejama,
činjenicama ili podacima.

Političko ubeđivanje počinje
emotivnom korektnošću.

Kada sam prvi put otišla
na posao na Foks vestima,

ovo je istinita ispovest,

očekivala sam da će
na tepisima biti tragovi

od zaostalog načina
na koji tamo hodaju.

Za slučaj da obraćate pažnju,
to nije emotivno korektno.

Ali kao liberali na mojoj strani,

možemo biti licemerni, snishodljivi,

prezrivi prema svakome
ko se ne slaže sa nama.

Drugim rečima,
politički možemo biti u pravu

ali emotivno grešiti.

Slučajno, to znači

da nas ljudi ne vole. Zar ne?

A evo i fore.

Konzervativci su zaista fini.

Mislim, ne baš svi

i ne oni koji mi šalju
mejlove pune mržnje,

ali iznenadili biste se.

Šon Heniti je jedan
od najfinijih momaka

koje sam ikada upoznala.

Svoje slobodno vreme provodi

tako što svom osoblju pokušava
da ugovori slepe sastanke

i znam da ako bi ikada imala problem,

on bi uradio sve da pomogne.

Mislim da Šon Heniti

99% politički greši,

ali je njegova emotivna korektnost
izuzetno impresivna

i ljudi ga zbog toga slušaju.

Jer ne možete naterati nekoga
da se slaže sa vama

ako vas prvo ne posluša.

Toliko vremena provodimo pričajući
o naizgled istim temama,

a nedovoljno vremena diskutujući
svoje nesporazume

a ako počnemo da nalazimo
saosećanje jedni za druge

onda imamo šanse
za zajedničke osnove.

Zvuči luckasto

kada to kažem odavde,

ali kada pokušate da to stavite u praksu,

zaista je moćno.

Za nekoga ko kaže
da mrzi imigrante,

pokušam da zamislim
koliko mora da se plaše

zato što se njihova zajednica menja
i postaje drugačija.

Ili neko ko kaže da ne voli
sindikate prosvetnih radnika,

sigurno ih razara dok gledaju

da škola njihovog deteta
srlja u propast

i potreban im je krivac.

Naš izazov je da nađemo
saosećanje prema drugima

koje želimo da osećaju prema nama.

To je emotivna korektnost.

Ne kažem da je lako.

U proseku 5,6 puta dnevno

moram da se zaustavim da ne odgovorim

na sve mejlove mržnje
buljukom zlih psovki.

Svo ovo pronalaženje saosećanja

i zajedničke osnove sa neprijateljima

je za mene neka vrsta
političko-duhovne prakse

a ja nisam Dalaj Lama.

Nisam savršena ali sam optimistična

jer ne dobijam samo mejlove mržnje.

Dobijam i dosta lepih pisama.

Jedno od mojih omiljenih počinje sa:

"Nisam veliki obožavatelj
tvojih političkih uverenja

ili tvoje ponekad mučne logike,

ali obožavam tebe kao osobu."

Ovaj tip se još uvek
ne slaže sa mnom.

(Smeh)

Ali sluša, ne zbog toga šta sam rekla,

već zbog načina
na koji sam to rekla

i nekako, iako se nikada
nismo upoznali,

uspeli smo da se povežemo.

To je emotivna korektnost

i tako započinjemo razgovore

koji zaista vode do promene.

Hvala vam.

(Aplauz)