Šta DNK testovi mogu zapravo da nam kažu o našem poreklu? - Prosanta Čakrabarti

Pogledajte celu lekciju na: https://ed.ted.com/lessons/what-can-dna-tests-really-tell-us-about-our-ancestry-prosanta-chakrabarty

Dve sestre uradile su isti DNK test. Rezultati su pokazali da je jedna sestra 10 posto francuskog porekla, a druga nula. Obe sestre imaju iste roditelje, i samim tim iste pretke. Kako onda jedna može da ima 10 posto francuskog porekla više od druge? Testovi kao ovi se oslanjaju na našu DNK da odgovori na pitanja o našem poreklu, ali DNK zapravo ne može da nam kaže sve. Prosanta Čakrabarti istražuje tačnost DNK testova.

Lekciju osmislio Prosanta Čakrabarti, režirao studio Artrake

Dve sestre su uradile isti DNK test.

Rezultati su pokazali da jedna sestra ima
10 posto francuskog porekla, a druga nula.

Obe sestre imaju iste roditelje,

i samim tim iste pretke.

Kako onda jedna može da ima
10 posto franuskog porekla više od druge?

Ovakvi testovi se oslanjaju na DNK
da odgovori na pitanje o našim precima,

ali naša DNK zapravo ne može
da nam kaže sve

o tome ko smo mi ili odakle potičemo.

DNK testovi su dobri za neke odgovore,

npr. ko su vaši roditelji, ali nekima može
i da pokaže zbunjujuće rezultate,

npr. da li imate pretke
sa određenog područja.

Da bismo razumeli zašto, dobro je da znamo
prvenstveno odakle potiče naša DNK.

DNK svake osobe se sastoji
od šest milijardi osnovnih parova

uskladištenih u 23 para
hromozoma, 46 ukupno.

Ova informacija može da zvuči zbunjujuće,

ali 99 posto našeg genoma
je isto među svim ljudima.

Onaj 1 posto sadrži sve različitosti
o poreklu individue.

Komercijalni DNK testovi upotrebljavaju
manje od jedan posto tog jednog procenta.

Jedan hromozom u svakom paru
potiče od jednog roditelja.

Ove polovine se spajaju pri začeću,
kada se spermatozoid i jajna ćelija spoje,

svaki sa samo 23 hromozoma.

Priče naših predaka
zamršavaju se pre začeća.

To je zbog toga što 23 hromozoma
u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji

nisu identični hromozomima
drugih ćelija u telu.

Nastaju od ćelija sa 46 hromozoma
stvarajući polnu ćeliju sa samo 23,

hromozomi unutar svakog para
razmenjuju neke delove.

Ovaj proces se zove rekombinacija,
i znači da spermatozidi i jajne ćelije

sadrže pojedinačne hromozome
koji su jedinstvena mešavina svakog para.

Rekombinacija se dešava
jedinstveno u svakoj polnoj ćeliji,

čineći dva sestrinska hromozoma
drugačijim ne samo od roditeljskih,

već jedan od drugog.

Rekombinacija se dešava pre začeća,

tako da se dobija tačno polovina DNK
od svakog roditelja,

ali ako se ide još unazad
stvari postaju komplikovanije.

Bez rekombinacije, imali biste 1/4
od svake bake i deke,

1/8 od svake prababe
i pradede, i tako dalje,

ali zbog toga što se rekombinacija dešava
svake generacije, ovi brojevi variraju.

Što je više predak generacijski udaljen,

verovatnije je da neće biti
predstavljen uopšte u vašoj DNK.

Na primer, bez rekombinacije,

samo 1/64 vaše DNK potiče
od svakog pretka šestog kolena.

Zbog rekombinacije,
taj broj može biti veći,

iako ne znamo zasigurno koliko veći,
a može biti i manji, čak i nula.

Dakle jedna sestra nije više Francuskinja

u smislu da ima više predaka iz Francuske.

Nego su zapravo francuski preci
više predstavljeni u njenoj DNK.

Ali priča se ne završava ovde.

Testovi ne prate
DNK francuskih predaka sestara,

nemamo pristup genomima
preminulih individua

iz prethodnih generacija.

Umesto toga, ovi rezultati
zasnovani su na komparaciji

DNK ljudi koji žive u Francuskoj danas.

Testovi traže genetske markere,
ili kombinacije genetskih markera.

Ovi markeri su kratke sekvence
koje se pojavljuju na određenim mestima.

Sestra koja se smatra
da je "više Francuskinja"

ima neke genetske markere kao ljudi
koji trenutno žive u Francuskoj.

Pretpostavka je da ovi deljeni
markeri ukazuju na pretke

iz istog mesta, Francuske.

Važno je istaći da su rezultati
zasnovani na ljudima

koji su mapirali svoje genome,

od kojih je 80-90 posto evropskog porekla.

Mnogi autohtoni ljudi jedva
da su zastupljeni, ako su uopšte.

Test neće otkriti nasledstvo ljudi
koji nisu predstavljeni u bazi podataka,

i ne bi trebalo da se koristi
za otkrivanje rase ili nacionalnosti.

I što više ljudi mapira svoje genome,
vaši rezultati će se menjati.

Gledajući unazad, možete dobiti rezultat
koji kaže da ste dva posto neandertalac.

Iako su neandertalci bili zasebna rasa,

tih dva posto ne proizilazi iz 99 posto
naših genoma koje dele svi ljudi,

već iz tog jednog posto koji varira.

To je zato što pre oko 40.000 godina,

određene populacije ljudi
su se ukrštale sa neandertalcima,

što znači da neki ljudi danas imaju
pretke neandertalce.

Mnogo neandertalskih predaka; u stvari:

postoji puno generacija
u tih 40.000 godina

da bi se jednom genetičkom doprinosu
neandertalaca ušlo u trag.

Možete biti i 100 posto Francuz
i dva posto neandertalac -

iako oba porekla potiču od jednog procenta
DNK koji nas čini različitim,

uzimaju u obzir različite stvari.

Ulaženje u trag našeg porekla
u našoj DNK se brzo zakomplikuje.

I način na koji nasleđujemo DNK
i informacije dostupne za testiranje

otežavaju iznošenje određenih stavova
sa stopostotnom sigurnošću.