YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Šta ne znamo o muslimanskoj deci iz Evrope |Dija Kan (Deeyah Khan) | TEDxExeter

Get Embed Code
19 Languages

Showing Revision 4 created 02/08/2017 by Mile Živković.

  1. Kad sam bila dete,
    znala sam da imam supermoći.
  2. To je tačno.
  3. (Smeh)

  4. Mislila sam da sam potpuno neverovatna
    jer sam mogla da razumem

  5. i da saosećam sa smeđim ljudima,
  6. poput mog dede, konzervativnog muslimana.
  7. A takođe sam mogla da razumem moju majku
    Avganistanku, mog oca Pakistanca,
  8. koji nisu bili naročito religiozni,
    već opušteni, prilično liberalni.
  9. I naravno, mogla sam da razumem
  10. i da saosećam sa belim ljudima.
  11. Belim Norvežanima iz svoje zemlje.
  12. Znate, belim, smeđim, kako god -
  13. sve sam ih volela.
  14. Sve sam ih razumela,
  15. čak iako nisu uvek razumeli jedni druge,
  16. svi su bili moji ljudi.
  17. Moj otac je ipak bio
    stalno krajnje zabrinut.

  18. Govorio bi da i uz najbolje obrazovanje
  19. neću imati poštene šanse.
  20. Smatrao je da ću se i dalje
    suočavati sa diskriminacijom.
  21. I da je jedini način da me belci prihvate
  22. to da postanem poznata.
  23. Sad, možete misliti, ovako smo razgovarali
    kad mi je bilo sedam godina.
  24. Kad mi je bilo sedam godina, rekao je:
  25. "Gledaj, biraj sport ili muziku."
  26. Nije znao bilo šta o sportu -
    srećom - pa je odabrana muzika.
  27. Pa, kad mi je bilo sedam godina,
    pokupio je sve moje igračke i lutke
  28. i sve ih bacio.
  29. U zamenu mi je dao
    bezveznu malu kasio klavijaturu i -
  30. (Smeh)

  31. Da. I časove pevanja.

  32. I praktično me je naterao da vežbam
    satima i satima svakog dana.
  33. Veoma brzo, naterao me je da nastupam
    pred sve većom i većom publikom,
  34. i, bizarno, ali postala sam
    skoro kao dete sa letka
  35. norveškog multikulturalizma.
  36. Bila sam veoma ponosna, naravno.
  37. Jer su čak i novine u tom momentu
  38. počele da pišu lepo o smeđim ljudima,
  39. pa sam osećala kako moja supermoć raste.
  40. Pa, kad mi je bilo 12 godina,
    vraćajući se iz škole,

  41. malo sam skrenula s puta
  42. jer sam želela da kupim
    omiljeni slatkiš nazvan "slana stopala".
  43. Apsolutno sam ih obožavala.
  44. Pa se na mom putu do radnje
  45. našao odrasli belac,
    stajao je na ulazu blokirajući mi prolaz.
  46. Pa sam pokušala da ga obiđem,
    i dok sam to radila, zaustavio me je
  47. i zurio je u mene,
  48. i pljunuo mi je u lice, rekavši:
  49. "Skloni mi se s puta
  50. ti mala crna kučko,
    ti mala pakistanska kučko,
  51. vrati se u zemlju iz koje si došla."
  52. Bila sam prestravljena.
  53. Zurila sam u njega.
  54. Bilo me je suviše strah
    da obrišem pljuvačku s lica,
  55. čak i dok se mešala s mojim suzama.
  56. Sećam se da sam se osvrćala
    u nadi da će svakog trena
  57. odrasla osoba prići
    i naterati ovog čoveka da prestane.
  58. No, umesto toga, ljudi su žurili mimo mene
    i pretvarali se da me ne vide.
  59. Bila sam veoma zbunjena
    jer sam mislila, dobro:
  60. "Moji belci, hajde!
    Gde su? Šta se dešava?"
  61. Kako to da ne dolaze da me spase?
  62. Pa, bespotrebno je reći
    da nisam kupila slatkiš.
  63. Prosto sam što brže odjurila kući.
  64. I dalje je sve ipak bilo u redu,
    mislila sam.

  65. Kako je vreme prolazilo,
    postajala sam sve uspešnija,
  66. vremenom sam takođe počela
    da privlačim maltretiranja smeđih ljudi.
  67. Neki muškarci iz zajednice mojih roditelja
    su osećali da je neprihvatljivo
  68. i nečasno za ženu da se bavi muzikom
  69. i da bude toliko prisutna u medijima.
  70. Pa su, veoma brzo, počeli
    da me napadaju na mojim koncertima.
  71. Sećam se jednog od koncerata,
    bila sam na sceni, nagela se prema publici
  72. i poslednje što sam videla
    je mlado smeđe lice,
  73. a sledeće čega sam svesna
    je da mi je neku hemikaliju bacio u oči,
  74. i sećam se da skoro nisam mogla da vidim
    i oči su mi suzile,
  75. ali sam ipak nastavila da pevam.
  76. Pljuvali su mi u lice na ulicama Osla,
    ovog puta smeđi ljudi.
  77. Jednom su čak pokušali da me kidnapuju.
  78. Pretnje smrću su bile beskonačne.
  79. Sećam se da me je jednom stariji,
    bradati čovek zaustavio na ulici
  80. i rekao: "Mrzim te toliko
  81. jer zbog tebe naše kćerke misle
  82. da mogu da rade šta požele."
  83. Mlađi čovek me je upozorio da se pripazim.
  84. Rekao je da je muzika neislamska
    i posao za kurve,
  85. i ako nastavim s tim, da će me silovati
  86. i da će mi raseći stomak
    kako ne bih rodila kurvu sličnu sebi.
  87. Opet sam bila veoma zbunjena.

  88. Nisam mogla da razumem šta se dešavalo.
  89. Moji smeđi ljudi su počeli
    da me tako tretiraju - kako to?
  90. Umesto da premošćujem
    svetove, dva sveta,
  91. osećala sam da padam
    između moja dva sveta.
  92. Pretpostavljam da je za mene
    pljuvačka bila kriptonit.
  93. Do moje 17 godine,

  94. pretnje smrću su bile beskrajne,
    a maltretiranje je bilo stalno.
  95. Toliko se pogoršalo, da mi je majka
    u jednom momentu rekla:
  96. "Gledaj, ne možemo više da te štitimo
    i da ti obezbedimo sigurnost,
  97. moraćeš da ideš."
  98. Pa sam kupila kartu u jednom pravcu
    za London, spakovala kofer i otišla.
  99. Najviše me je tada povredilo
    to što niko nije rekao bilo šta.
  100. Moj odlazak iz Norveške
    je bio itekako javan.
  101. Moji smeđi ljudi, moji beli ljudi -
    niko nije rekao bilo šta.
  102. Niko nije rekao:
    "Sačekaj, ovo je pogrešno.
  103. Podržimo ovu devojku, zaštitimo
    ovu devojku jer je jedna od nas."
  104. Niko to nije rekao.
  105. Umesto toga, osećala sam se -
    znate na aerodromima,
  106. na pokretnoj traci za prtljag
    imate razne kofere
  107. koji kruže i kruže,
  108. i uvek ima taj jedan kofer
    koji ostane na kraju,
  109. onaj koga niko ne želi,
    koga niko ne traži.
  110. Tako sam se osećala.
  111. Nikad se nisam osećala tako usamljeno.
    Nikad se nisam osećala tako izgubljeno.
  112. Pa, po dolasku u London,
    vremenom sam nastavila muzičku karijeru.

  113. Drugo mesto, ali nažalost
    ista stara priča.
  114. Sećam se poruke koja mi je stigla
    u kojoj je pisalo da će me ubiti
  115. i da će reke krvi teći
  116. i da će me silovati više puta
    pre nego što umrem.
  117. Do tad, moram da kažem,
  118. zapravo sam se navikla na ovakve poruke,
  119. ali različito je bilo to
    da su sad počeli da prete mojoj porodici.
  120. Pa sam ponovo spakovala kofer,
    napustila muziku i preselila se u SAD.

  121. Bilo mi je dosta.
  122. Nisam želela više da imam bilo šta s ovim.
  123. I sigurno nisam želela
    da poginem zbog nečega
  124. što nije ni bilo moj san -
    to je bio izbor mog oca.
  125. Pa sam se nekako izgubila.

  126. Nekako sam se slomila.
  127. Ali sam odlučila da želim
  128. da provedem ostatak
    nebitno koliko godina mog života
  129. podržavajući mlade ljude
  130. i pokušavajući da budem prisutna
    na neke sitne načine,
  131. kako god mogla.
  132. Počela sam da volontiram
    za razne organizacije
  133. koje su radile s mladim muslimanima
    unutar Evrope.
  134. I, na moje iznenađenje, otkrila sam
  135. da se toliko tih mladih ljudi pati i muči.
  136. Suočavali su se sa tolikim problemima
    u svojim porodicama i zajednicama
  137. koje su se činile da više mare
    za svoju čast i ugled
  138. nego za sreću i živote svoje dece.
  139. Počela sam da osećam da možda nisam sama,
    da možda nisam toliko čudna.
  140. Možda napolju ima još mojih ljudi.
  141. Stvar je u tome,
    nešto što mnogi ne razumeju,

  142. da ima toliko nas koji odrastamo u Evropi
  143. koji nismo slobodni da budemo mi sami.
  144. Nama nije dozvoljeno
    da budemo to što jesmo.
  145. Nismo slobodni da se venčavamo
  146. ili da budemo u vezama
    s ljudima koje odaberemo.
  147. Ne možemo ni da biramo karijeru.
  148. Ovo je norma u muslimanskim
    delovima Evrope.
  149. Čak i u najslobodnijim društvima u svetu,
    mi nismo slobodni.
  150. Naši životi, naši snovi, naša budućnost
    nam ne pripadaju,
  151. oni pripadaju našim roditeljima
    i njihovim zajednicama.
  152. Otkrila sam bezbroj priča o mladim ljudima
  153. koje su promakle svima nama,
  154. koji su nevidljive za sve nas,
  155. ali koji pate i pate usamljeni.
  156. Deca koju gubimo u ugovorenim brakovima,
    u nasilju zbog časti i zlostavljanju.
  157. Naposletku sam shvatila, nakon nekoliko
    godina rada s ovim mladim ljudima,

  158. da neću moći da nastavim da bežim.
  159. Ne mogu da provedem ostatak života
    u strahu i skrivanju
  160. i da ću zapravo morati da preduzmem nešto.
  161. Takođe sam shvatila
    da moje ćutanje, naše ćutanje,
  162. omogućuje da se slično
    zlostavljanje nastavi.
  163. Pa sam odlučila da želim nekako
    da iskoristim svoju supermoć iz detinjstva
  164. tako što ću naterati ljude s različitih
    strana ovih problema da razmeju
  165. kako je biti mlada osoba zaglavljena
    između svoje porodice i svoje države.
  166. Pa sam počela da pravim filmove,
    i počela sam da pričam ove priče.

  167. Takođe sam želela da ljudi shvate
    smrtonosne posledice kad mi
  168. ne uzmemo ove probleme za ozbiljno.
  169. Pa je prvi film
    koji sam napravila bio o Banaz.

  170. Bila je 17-ogodišnja Kurdkinja u Londonu.
  171. Bila je poslušna, radila je sve
    što su njeni roditelji želeli.
  172. Pokušavala je da sve uradi kako treba.
  173. Udala se za nekog momka
    koga su njeni roditelji odabrali,
  174. iako ju je stalno tukao i silovao.
  175. Pokušavši da ode kod svoje porodice
    za pomoć, rekli su:
  176. "Pa, moraš da se vratiš
    i budeš bolja supruga."
  177. Zato što nisu želeli da imaju posla
    sa razvedenom kćerkom
  178. jer bi to, naravno,
    bilo nečasno za porodicu.
  179. Toliko ju je tukao da bi joj uši krvarile,
  180. a kad ga je konačno napustila
    i našla mladića kog je odabrala
  181. i u kog se zaljubila,
  182. zajednica i porodica su otkrili,
  183. i ona je nestala.
  184. Pronađena je tri meseca kasnije.
  185. Ugurana je u kofer i zakopana ispod kuće.
  186. Zadavila su je i tukla do smrti
  187. tri muškarca, tri rođaka,
    po naređenju njenog oca i ujaka.
  188. Dodatna tragedija u Banazinoj priči
  189. je da se pet puta obratila
    engleskoj policiji za pomoć,
  190. rekavši im da će je njena porodica ubiti.
  191. Policija joj nije verovala,
    te nisu uradili bilo šta.
  192. A problem s ovim

  193. je da ne samo da se mnoga naša deca
    suočavaju s ovim problemima
  194. unutar svojih porodica
    i unutar zajednica svojih porodica,
  195. već takođe nailaze na nerazumevanje
  196. i apatiju u državama u kojima su odrasli.
  197. Kada ih sopstvene porodice izdaju,
    obraćaju se nama ostalima,
  198. a kad mi ne razumemo,
  199. gubimo ih.
  200. Pa, dok sam radila na ovom filmu,
    nekoliko ljudi mi je reklo:

  201. "Pa, Dija, znaš,
    to je prosto njihova kultura,
  202. to je prosto nešto
    što ti ljudi rade svojoj deci
  203. i zaista se ne možemo mešati."
  204. Uveravam vas da biti ubijen
    nije moja kultura.
  205. Znate?
  206. I zasigurno ljudi kao ja,
  207. mlade žene koje potiču
    iz sličnih sredina kao ja,
  208. bi trebalo da podležu
    istim pravima, istoj zaštiti
  209. kao i bilo ko u našoj državi, zašto ne?
  210. Dakle, u svom sledećem filmu
    sam pokušala da razumem

  211. zašto neke od naših mladih
    muslimanskih klinaca u Evropi
  212. privlači ekstremizam i nasilje.
  213. Međutim, uz tu temu
  214. sam takođe spoznala da ću morati
    da se suočim s najvećim strahom:
  215. smeđim bradatim muškarcima.
  216. Sličnim onim muškarcima
    koji su me šikanirali veći deo mog života.
  217. Muškarcima kojih se plašim
    veći deo svog života.
  218. Muškaracima koje takođe
    istinski nisam volela
  219. dugo, dugo godina.
  220. Pa sam provela sledeće dve godine
    intervjuišući osuđene teroriste,

  221. džihadiste i bivše ekstremiste.
  222. Otpre sam znala
    nešto što je već očigledno,
  223. a to je da religija, politika,
    evropsko kolonijalno breme,
  224. kao i skorašnji neuspesi
    zapadne inostrane politike,
  225. da je sve to deo slike.
  226. No više sam bila zainteresovana
    za otkrivanje šta su ljudski,
  227. šta su lični razlozi
  228. zbog kojih su neki mladi ljudi
    podložni ovim grupama.
  229. A istinski me je iznenadilo
    to što sam otkrila povređena ljudska bića.
  230. Umesto čudovišta za kojima sam tragala,
  231. koje sam se nadala da ću naći -
  232. iskreno jer bi to bilo
    veoma zadovoljavajuće -
  233. pronašla sam urušene ljude.
  234. Baš poput Banaz,
  235. otkrila sam da su ovi mladići rastrgnuti
  236. u pokušaju premošćavanja jaza
  237. između svojih porodica
    i država u kojima su rođeni.
  238. Naučila sam i da ekstremističke grupe,
    terorističke grupe
  239. iskorišćavaju ova osećanja kod mladih
  240. i usmeravaju ih - cinično -
    usmeravaju sve to ka nasilju.
  241. "Priđite nama", kažu.
  242. "Odbacite obe strane,
    vaše porodice i vaše države
  243. jer vas oni odbacuju.
  244. Vašoj porodici je čast važnija od vas,
  245. a vašoj državi,
  246. pravi Norvežanin, Britanac ili Francuz
    će uvek da bude belac, nikad vi."
  247. Takođe obećavaju našim mladim ljudima
    ono za čim žude:
  248. značaj, herojstvo,
    osećaj pripadanja i svrhe,
  249. zajednicu koja ih voli i prihvata.
  250. Nemoćnima daju osećanje moći.
  251. Nevidljivi i utišani
    su konačno vidljivi i saslušani.
  252. Eto šta oni rade našim mladim ljudima.
  253. Zašto ove grupe to rade
    našim mladima, a ne mi?
  254. Radi se o tome,

  255. ne pokušavam da opravdam
  256. ili da nađem izgovor za bilo koje nasilje.
  257. Pokušavam da kažem
    da moramo da razumemo
  258. zašto neke naše mlade ljude privlači ovo.
  259. Takođe bih volela
    da vam pokažem, zapravo -
  260. ovo su slike iz detinjstva
    nekih od momaka iz filma.
  261. Zateklo me je to da mnogi od njih -
  262. nikada ne bih pomislila to -
  263. ali mnogi od njih
    imaju odsutne ili nasilne očeve.
  264. A nekoliko ovih mladića
  265. je na kraju otkrilo brižljive
    i saosećajne očinske figure
  266. unutar ovih ekstremističkih grupa.
  267. Takođe sam naišla na muškarce
    žrtve brutalnog rasnog nasilja,
  268. ali su pronašli način
    da se više ne osećaju kao žrtve
  269. tako što su i sami postali nasilni.
  270. Zapravo, otkrila sam nešto,
    na moje zaprepašćenje, što sam prepoznala.
  271. Otkrila sam ista osećanja koja sam osećala
    kao 17-ogodišnjakinja, bežeći iz Norveške.
  272. Istu zbunjenost, istu tugu,
  273. isti osećaj izdaje
  274. i nepripadanja bilo kome.
  275. Isto osećanje izgubljenosti
    i rastrgnutosti između kultura.
  276. S tim u vezi, nisam izabrala uništavanje,

  277. izabrala sam kameru umesto puške.
  278. A razlog tome je moja supermoć.
  279. Videla sam da je razumevanje
    odgovor, umesto nasilja.
  280. Videti ljudska bića
  281. sa svim svojim vrlinama i manama,
  282. umesto održavanja karikatura:
  283. mi i oni, zlikovci i žrtve.
  284. Takođe sam se pomirila sa činjenicom
  285. da moje dve kulture
    ne moraju da se sudaraju,
  286. već mogu da postanu prostor
    na kom pronalazim sopstveni glas.
  287. Prestala sam da se osećam
    kao da moram da izaberem stranu,
  288. ali za to su mi bile potrebne
    godine i godine.
  289. Ima toliko naših mladih ljudi danas
  290. koji se bore sa istim ovim pitanjima,
  291. i s tim se bore sami.
  292. A zbog toga su izloženi kao rane.
  293. A za neke pogled na svet radikalnog islama
  294. postaje zaraza koja se gnoji
    u ovim otvorenim ranama.
  295. Ima jedna afrička poslovica koja glasi:

  296. "Ako mlade ne uvedete u selo,
  297. spaliće ga, samo da osete
    njegovu toplinu."
  298. Volela bih da pitam -
  299. muslimanske roditelje
    i muslimanske zajednice,
  300. hoćete li da volite
    i brinete za vašu decu,
  301. a da ih ne primoravate
    da ispune vaša očekivanja?
  302. Možete li da odaberete njih,
    umesto vaše časti?
  303. Možete li da razumete
    zašto su tako besni i otuđeni
  304. kad stavite svoju čast
    ispred njihove sreće?
  305. Možete li da pokušate
    da budete prijatelj svom detetu
  306. kako bi moglo da vam veruje
  307. i moglo da deli sa vama svoja iskustva,
  308. umesto da mora to da traži negde drugde.
  309. A našim mladim ljudima
    koje privlači ekstremizam:

  310. možete li da priznate
    da je vaš bes pokrenut bolom?
  311. Hoćete li da nađete snage
    da odolite tim ciničnim starim muškarcima
  312. koji žele vašom krvlju
    da ostvare sopstveni profit?
  313. Možete li da pronađete način da živite?
  314. Možete li da uvidite da je najslađa osveta
  315. da vi živite srećne,
    ispunjene i slobodne živote?
  316. Živote koje određujete vi i niko drugi.
  317. Zašto želite da postanete
    tek još jedno mrtvo muslimansko dete?
  318. A što se tiče nas ostalih: kada ćemo
    da počnemo da slušamo naše mlade?
  319. Kako da ih podržimo
  320. da bi preusmerili bol
    u nešto konstruktivnije?
  321. Misle da nam se ne sviđaju.
  322. Misle da ne marimo šta će da im se desi.
  323. Misle da ih ne prihvatamo.
  324. Možemo li da pronađemo način
    da se osećaju drugačije?
  325. Šta nam je potrebno
    da ih vidimo i prepoznamo
  326. pre nego što postanu bilo žrtve
    ili počinioci nasilja?
  327. Možemo li se naterati da brinemo za njih
    i da ih smatramo našima?
  328. A da ne budemo prosto zgroženi
    kad žrtve nasilja liče na nas?
  329. Možemo li da nađemo način da odbacimo
    mržnju i zacelimo podele između nas?
  330. Radi se o tome da ne možemo da priuštimo
    da odustanemo jedni od drugih i naše dece,
  331. čak iako ona odustanu od nas.
  332. Svi smo u ovome zajedno.

  333. A na duže staze, osveta i nasilje
    neće funkcionisati protiv ekstremista.
  334. Teroristi žele da budemo
    šćućureni od straha u našim kućama,
  335. da zatvaramo naša vrata i srca.
  336. Žele da razjapimo
    još rana u našim društvima
  337. kako bi mogli da ih koriste
    i što više šire svoju zarazu.
  338. Žele da postanemo poput njih:
  339. netolerantni, puni mržnje i okrutni.
  340. Dan nakon napada u Parizu,

  341. moja prijateljica je poslala
    ovu sliku njene kćerke.
  342. Ovo je bela devojčica i arapska devojčica.
  343. Najbolje su prijateljice.
  344. Ova slika je kriptonit za ekstremiste.
  345. Ove dve devojčice sa svojim supermoćima
  346. nam pokazuju put napred
  347. ka društvu koje moramo
    zajedno da izgradimo,
  348. društvu koje uključuje i podržava,
  349. umesto da odbija našu decu.
  350. Hvala vam na pažnji.

  351. (Aplauz)