Return to Video

Zašto bi trebalo da volite statistiku

  • 0:00 - 0:04
    Godine 2003
  • 0:04 - 0:06
    vlada Ujedinjenog Kraljevstva
    je sprovela istraživanje.
  • 0:07 - 0:11
    Bilo je to istraživanje koje je merilo
    nivo numeričke pismenosti
  • 0:11 - 0:12
    u populaciji.
  • 0:12 - 0:13
    Šokiralo ih je otkriće
  • 0:13 - 0:17
    da je, od svakih 100 radno sposobnih
    odraslih osoba u zemlji,
  • 0:17 - 0:20
    njih 47 bilo ispod prvog nivoa
    numeričke pismenosti.
  • 0:20 - 0:23
    Numerička pismenost prvog nivoa -
    to su niži rezultati
  • 0:23 - 0:26
    potrebni za sertifikat
    o srednjoškolskom obrazovanju.
  • 0:26 - 0:29
    To je sposobnost baratanja razlomcima,
    procentima i decimalama.
  • 0:29 - 0:33
    Ova cifra je stoga izazvala
    mnogo uznemirenosti u vladi.
  • 0:33 - 0:35
    Politika je izmenjena,
  • 0:35 - 0:37
    sprovedena su ulaganja,
  • 0:37 - 0:40
    a zatim su 2011. godine
    ponovo sproveli istraživanje.
  • 0:40 - 0:43
    Da li onda možete da pogodite
    šta se dogodilo sa ovim brojem?
  • 0:44 - 0:45
    Popeo se na 49.
  • 0:45 - 0:47
    (Smeh)
  • 0:47 - 0:49
    Zapravo, kada sam izveštavao
    o ovoj cifri u Fajnenšel tajmsu,
  • 0:49 - 0:51
    jedan naš čitalac se našalio i rekao:
  • 0:51 - 0:55
    „Ova cifra je šokantna
    samo za 51 odsto populacije.“
  • 0:55 - 0:57
    (Smeh)
  • 0:57 - 1:00
    Ipak mi se više svidela
    reakcija jednog školarca
  • 1:00 - 1:03
    kada sam predstavljao
    ovu informaciju u jednoj školi,
  • 1:03 - 1:05
    koji je podigao ruku i rekao:
  • 1:05 - 1:07
    „Kako znamo da i osoba
    koja je smislila taj broj
  • 1:07 - 1:09
    nije jedna u tih 49 posto?“
  • 1:09 - 1:11
    (Smeh)
  • 1:11 - 1:15
    Dakle, očigledno je da postoji problem
    sa numeričkom pismenošću,
  • 1:15 - 1:16
    jer su ovo važne životne veštine
  • 1:16 - 1:21
    i mnoge promena koje želimo
    da uvedemo u ovom veku
  • 1:21 - 1:23
    podrazumevaju da postanemo
    sigurniji sa brojevima.
  • 1:23 - 1:25
    To nije samo engleski problem.
  • 1:25 - 1:28
    Organizacija za ekonomsku saradnju
    i razvoj je objavila izvesne brojke
  • 1:28 - 1:30
    posmatrajući numeričku pismenost mladih,
  • 1:30 - 1:33
    i predvodi SAD -
  • 1:33 - 1:38
    približno 40 posto mladih u SAD-u
    ima nizak nivo numeričke pismenosti.
  • 1:38 - 1:39
    Engleska je takođe tu negde,
  • 1:39 - 1:44
    ali postoji sedam zemalja OECD-a
    sa brojkama iznad 20 odsto.
  • 1:44 - 1:46
    To je problem, jer ne mora da bude tako.
  • 1:46 - 1:49
    Ukoliko pogledate deo
    skroz na kraju ovog grafikona,
  • 1:49 - 1:52
    možete videti da Holandija i Koreja
    imaju jednocifrene brojeve.
  • 1:52 - 1:55
    Dakle, definitivno postoji
    problem numeričke pismenosti
  • 1:55 - 1:57
    kojim želimo da se pozabavimo.
  • 1:58 - 2:00
    Koliko god da su korisne ovakve studije,
  • 2:00 - 2:06
    mislim da rizikujemo da nehotice
    smestimo ljude u jednu od dve kategorije,
  • 2:06 - 2:08
    da postoje dve vrste ljudi:
  • 2:08 - 2:12
    oni kojima brojevi odgovaraju,
    koji umeju sa brojevima,
  • 2:12 - 2:14
    i ljudi koji ne umeju.
  • 2:14 - 2:16
    Ono o čemu pokušavam da govorim ovde danas
  • 2:16 - 2:19
    je da verujem da je to lažna dihotomija.
  • 2:19 - 2:21
    To nije nepromenljivo grupisanje.
  • 2:21 - 2:25
    Smatram da ne morate imati
    užasno visok nivo numeričke pismenosti
  • 2:25 - 2:27
    da bi vas inspirisali brojevi,
  • 2:27 - 2:30
    i da to treba da bude polazna tačka
    za putovanje pred nama.
  • 2:31 - 2:35
    Jedan od načina na koje možemo
    započeti to putovanje, za mene,
  • 2:35 - 2:36
    je sagledavanje statistike.
  • 2:36 - 2:40
    Prvi sam koji će priznati
    da statistika donekle ima
  • 2:40 - 2:41
    problem sa imidžom.
  • 2:41 - 2:42
    (Smeh)
  • 2:42 - 2:44
    To je deo matematike
  • 2:44 - 2:47
    koji čak ni matematičari ne vole naročito,
  • 2:47 - 2:51
    jer, dok se ostatak matematike
    potpuno svodi na preciznost i sigurnost,
  • 2:51 - 2:53
    statistika je gotovo suprotna tome.
  • 2:54 - 2:58
    Zapravo, i sȃm sam kasno prešao
    u svet statistike.
  • 2:58 - 3:01
    Da ste pitali moje profesore
    sa osnovnih studija
  • 3:01 - 3:05
    za koja dva predmeta je najmanje verovatno
    da se istaknem u njima nakon univerziteta,
  • 3:05 - 3:08
    rekli bi vam da su to statistika
    i kompjutersko programiranje,
  • 3:08 - 3:11
    a ipak, eto me, i uskoro ću vam pokazati
    neke statističke grafike
  • 3:11 - 3:12
    koje sam programirao.
  • 3:13 - 3:14
    Šta je inspirisalo tu promenu u meni?
  • 3:15 - 3:18
    Šta me je navelo da pomislim
    da je statistika zapravo nešto zanimljivo?
  • 3:18 - 3:21
    Radi se o tome da se statistika
    zapravo odnosi na nas.
  • 3:21 - 3:23
    Ako pogledate etimologiju reči statistika,
  • 3:23 - 3:26
    to je nauka bavljenja podacima
  • 3:26 - 3:28
    o državi ili zajednici u kojoj živimo.
  • 3:28 - 3:32
    Dakle, statistika se odnosi
    na nas kao grupu,
  • 3:32 - 3:33
    a ne kao na pojedince.
  • 3:33 - 3:35
    Mislim da, kao društvene životinje,
  • 3:35 - 3:38
    delimo fascinaciju prema načinu
    na koji se kao pojedinci odnosimo
  • 3:38 - 3:40
    prema našim grupama,
    prema nama jednakima.
  • 3:40 - 3:44
    Statistika je na ovaj način najmoćnija
  • 3:44 - 3:45
    kada nas iznenadi.
  • 3:45 - 3:48
    Neka zaista divna istraživanja
    je nedavno sprovela
  • 3:48 - 3:50
    organizacija Ipsos MORI
    poslednjih nekoliko godina.
  • 3:50 - 3:53
    Sproveli su ispitivanje
    na preko 1 000 odraslih u Britaniji
  • 3:53 - 3:57
    i upitali: „Na svakih 100 osoba
    u Engleskoj i Velsu,
  • 3:57 - 3:59
    koliko njih su muslimani?“
  • 3:59 - 4:02
    Prosečan odgovor iz ovog istraživanja,
  • 4:02 - 4:07
    koji je trebalo da zastupa
    celu populaciju, bio je 24.
  • 4:07 - 4:09
    To je ono što su ljudi mislili.
  • 4:09 - 4:12
    Britanci misle da su 24 osobe
    od svakih 100 u zemlji muslimani.
  • 4:12 - 4:17
    Zvanične brojke otkrivaju
    da je ta cifra oko pet.
  • 4:18 - 4:22
    Dakle, postoji veliko odstupanje
    između onoga što mislimo, naše percepcije,
  • 4:22 - 4:24
    i stvarnosti koju iznosi statistika.
  • 4:24 - 4:25
    Smatram da je to zanimljivo.
  • 4:25 - 4:29
    Šta bi moglo biti to što stvara
    takvu pogrešnu percepciju?
  • 4:29 - 4:31
    Bio sam toliko oduševljen ovom studijom
  • 4:31 - 4:34
    da sam počeo da iznosim pitanja
    u prezentacijama, pozivao sam se na nju.
  • 4:34 - 4:36
    Održao sam prezentaciju
  • 4:36 - 4:38
    u školi za devojčice
    „Sv. Pavle“ u Hamersmitu
  • 4:38 - 4:40
    i imao sam publiku prilično sličnu ovoj,
  • 4:40 - 4:44
    osim što se sasvim sastojala
    od devojčica viših razreda.
  • 4:44 - 4:46
    Pitao sam: „Devojke,
  • 4:47 - 4:52
    šta mislite, koliko tinejdžerki
    britanska javnost smatra
  • 4:52 - 4:54
    da zatrudni svake godine?“
  • 4:54 - 4:56
    Šokirale su se kada sam rekao
  • 4:57 - 5:01
    da britanska javnost misli
    da 15 od svakih 100 tinejdžerki
  • 5:01 - 5:02
    zatrudni svake godine.
  • 5:03 - 5:06
    Imale su svako pravo da budu ljute,
  • 5:06 - 5:08
    jer sam zapravo morao
    da se približim za 200 tački
  • 5:08 - 5:10
    da bih obojio jednu,
  • 5:10 - 5:12
    shodno onome što nam govore
    zvanični brojevi.
  • 5:13 - 5:16
    Baš kao i sa numeričkom pismenošću,
    ovo nije samo engleski problem.
  • 5:16 - 5:21
    Ipsos MORI je proširio istraživanje
    širom sveta poslednjih godina.
  • 5:21 - 5:24
    Tako, kada su upitali Saudijske Arape:
  • 5:24 - 5:26
    „Na svakih 100 odraslih osoba
    u vašoj zemlji,
  • 5:26 - 5:29
    koliko njih je
    prekomerne težine ili gojazno?“
  • 5:30 - 5:36
    Prosečan odgovor Saudijskih Arapa
    bio je nešto više od četvrtine.
  • 5:36 - 5:37
    To su mislili.
  • 5:37 - 5:40
    Tek nešto više od četvrtine odraslih
    je prekomerne težine ili gojazno.
  • 5:40 - 5:45
    Zvanične cifre zapravo pokazuju
    da je taj broj bliži tri četvrtine.
  • 5:45 - 5:46
    (Smeh)
  • 5:47 - 5:49
    Dakle, još jednom, veliko odstupanje.
  • 5:49 - 5:53
    Obožavam ovu - pitali su u Japanu,
    postavili su pitanje Japancima:
  • 5:53 - 5:55
    „Na svakih 100 japanskih stanovnika,
  • 5:55 - 5:58
    koliko njih živi u ruralnim područjima?“
  • 5:59 - 6:03
    Prosek je bio podela na 50-50,
    nešto više od polovine.
  • 6:03 - 6:07
    Mislili su da 56 od svakih 100 Japanaca
    živi u ruralnim područjima.
  • 6:07 - 6:09
    Zvanična cifra je sedam.
  • 6:10 - 6:15
    Dakle, izuzetna odstupanja
    i iznenađujuća za neke,
  • 6:15 - 6:17
    ali ne iznenađuju ljude
    koji su pročitali delo
  • 6:17 - 6:21
    Danijela Kanemana, na primer,
    ekonomiste i dobitnika Nobelove nagrade.
  • 6:21 - 6:27
    On i njegov kolega Amos Tverski
    proveli su godine istražujući razdor
  • 6:27 - 6:30
    između onog što ljudi opažaju i realnosti,
  • 6:30 - 6:33
    činjenicu da su ljudi zapravo
    prilično loši intuitivni statističari.
  • 6:33 - 6:35
    Postoji mnogo razloga za to.
  • 6:35 - 6:38
    Individualna iskustva, naravno,
    mogu uticati na našu percepciju,
  • 6:38 - 6:42
    ali i mediji koji izveštavaju
    o stvarima koje su izuzeci,
  • 6:42 - 6:44
    češće nego o onome što je normalno.
  • 6:45 - 6:47
    Kaneman je imao fin način
    da govori o tome.
  • 6:47 - 6:49
    Rekao je: „Možemo biti slepi
    za očigledno“ -
  • 6:49 - 6:50
    dakle, grešimo u brojevima -
  • 6:50 - 6:53
    „ali možemo biti slepi
    za naše slepilo u vezi sa time.“
  • 6:53 - 6:56
    A to ima ogromne posledice
    za donošenje odluka.
  • 6:56 - 6:59
    U statističkoj kancelariji,
    dok se sve ovo dešavalo,
  • 6:59 - 7:01
    mislio sam da je to zaista zanimljivo.
  • 7:01 - 7:03
    Rekoh, ovo je očigledno globalni problem,
  • 7:03 - 7:06
    ali možda geografija
    ovde predstavlja problem.
  • 7:06 - 7:09
    Sva ta pitanja su se odnosila
    na to koliko dobro poznajete svoju zemlju.
  • 7:10 - 7:13
    U ovom slučaju, to je koliko dobro
    poznajete 64 miliona ljudi.
  • 7:14 - 7:16
    Ne baš dobro, ispostavilo se.
    Ne umem ja to.
  • 7:16 - 7:18
    Stoga sam dobio ideju,
  • 7:18 - 7:21
    a to je bilo da razmišljam
    o istoj ovakvoj vrsti pristupa,
  • 7:21 - 7:23
    ali da razmišljam o njemu
    u vrlo lokalnom smislu.
  • 7:23 - 7:24
    Da li je ovo lokalno?
  • 7:24 - 7:26
    Ako preformulišemo pitanje i kažemo
  • 7:26 - 7:28
    koliko dobro poznajete
    svoje lokalno područje,
  • 7:28 - 7:30
    da li će odgovori biti išta tačniji?
  • 7:32 - 7:34
    Tako sam osmislio kviz
  • 7:34 - 7:35
    koliko dobro poznajete svoj kraj.
  • 7:36 - 7:38
    To je jednostavna veb-aplikacija.
  • 7:38 - 7:40
    Unesete poštanski broj
  • 7:40 - 7:42
    i zatim vam postavlja pitanja
    na osnovu popisnih podataka
  • 7:42 - 7:44
    za vašu lokalnu teritoriju.
  • 7:44 - 7:46
    Veoma sam promišljeno ovo dizajnirao.
  • 7:46 - 7:50
    Želeo sam da je učinim otvorenom
    za najširi mogući opseg ljudi,
  • 7:50 - 7:53
    ne samo za 49 posto
    koji mogu da pogode projeve.
  • 7:53 - 7:55
    Želeo sam da se svi pozabave njome.
  • 7:55 - 7:57
    Pri dizajnu kviza,
  • 7:57 - 8:00
    bio sam inspirisan izotipovima
  • 8:00 - 8:03
    Ota Nojrata iz '20-ih i '30-ih godina.
  • 8:03 - 8:07
    To su metode predstavljanja brojeva
  • 8:07 - 8:09
    korišćenjem ponavljanja ikona.
  • 8:10 - 8:13
    Brojevi su tu, ali sede u pozadini.
  • 8:13 - 8:15
    Zato je to sjajan način
    predstavljanja količine
  • 8:15 - 8:18
    bez pribegavanja korišćenju termina
    kao što su „procenat“,
  • 8:18 - 8:20
    „razlomci“ i „razmera“.
  • 8:20 - 8:21
    Evo kviza.
  • 8:22 - 8:24
    Postavka kviza je takva
  • 8:24 - 8:26
    da imate ikonice koje se ponavljaju
    tu na levoj strani
  • 8:26 - 8:29
    i mapu koja vam pokazuje oblast
    o kojoj vam postavljamo pitanja
  • 8:29 - 8:30
    na desnoj strani.
  • 8:31 - 8:32
    Postoji sedam pitanja.
  • 8:32 - 8:36
    Za svako pitanje je moguć odgovor
    između nule i stotine,
  • 8:36 - 8:41
    a na kraju kviza dobijate
    ukupan rezultat između nule i stotine.
  • 8:41 - 8:43
    A pošto je ovo TEDxExeter,
  • 8:43 - 8:45
    mislio sam da bacimo pogled na kviz
  • 8:45 - 8:48
    za prvih nekoliko pitanja o Egzeteru.
  • 8:48 - 8:49
    Tako je prvo pitanje:
  • 8:49 - 8:52
    „Na svakih 100 ljudi,
    koliko njih je uzrasta ispod 16 godina?“
  • 8:53 - 8:56
    Ja uopšte ne poznajem dobro Egzeter,
    pa sam morao da pogađam,
  • 8:56 - 8:59
    ali daje vam predstavu
    o tome kako ovaj kviz funkcioniše.
  • 8:59 - 9:03
    Prevučete klizač
    da biste označili svoje ikonice,
  • 9:03 - 9:05
    zatim samo kliknete „pošalji“
    da biste odgovorili,
  • 9:05 - 9:09
    i napravimo animaciju razlike
    između vašeg odgovora i stvarnosti.
  • 9:09 - 9:13
    Ispostavilo se da sam dao
    prilično lošu pretpostavku: pet.
  • 9:13 - 9:14
    A sledeće pitanje?
  • 9:14 - 9:16
    Ono pita koji je prosečni uzrast,
  • 9:16 - 9:19
    dakle, uzrast od koga je polovina
    populacije mlađa,
  • 9:19 - 9:20
    a polovina populacije je starija.
  • 9:20 - 9:24
    Pomislio sam da je 35 -
    to mi zvuči sredovečno.
  • 9:24 - 9:26
    (Smeh)
  • 9:28 - 9:30
    Zapravo, u Egzeteru,
    to su neverovatno mlade godine,
  • 9:30 - 9:35
    a ja sam potcenio uticaj
    univerziteta u ovoj oblasti.
  • 9:35 - 9:37
    Pitanja postaju sve teža
    dok prolazite kroz njih.
  • 9:37 - 9:39
    Ovo pita o vlasništvu nad kućama.
  • 9:40 - 9:41
    Od svakih 100 domaćinstava,
  • 9:41 - 9:44
    koliko njih je u posedu
    uz hipoteku ili kredit?
  • 9:44 - 9:45
    Ovde sam se ograničio ulog,
  • 9:45 - 9:48
    zato što nisam hteo
    da omašim odgovor za više od 50.
  • 9:48 - 9:50
    (Smeh)
  • 9:50 - 9:52
    Zapravo, pitanja postaju teža
  • 9:52 - 9:55
    jer kada ste u nekom okruženju,
    kada ste u nekoj zajednici,
  • 9:55 - 10:01
    stvari poput godina - postoje naznake
    da li je stanovništvo mlado ili staro.
  • 10:01 - 10:03
    Možete to videti samo razgledajući oblast.
  • 10:03 - 10:06
    Nešto poput vlasništva nad kućama
    je mnogo teže videti,
  • 10:06 - 10:09
    pa se okrećemo svojim heuristicima,
  • 10:09 - 10:10
    sopstvenim pristrasnostima
  • 10:10 - 10:13
    o tome koliko ljudi mislimo
    da poseduje svoje domove.
  • 10:14 - 10:17
    Istina, kada smo objavili ova kviz,
  • 10:17 - 10:21
    popisni podaci na kojima je zasnovan
    bili su već stari nekoliko godina.
  • 10:21 - 10:24
    Imali smo onlajn aplikaciju
    koja omogućava da unesete poštanski broj
  • 10:24 - 10:26
    i dobijete statistiku godinama unazad.
  • 10:26 - 10:28
    Prema tome, na neki način,
  • 10:28 - 10:31
    ovo je bilo pomalo zastarelo
    i ne nužno novo.
  • 10:31 - 10:35
    Ali me je interesovalo da vidim
    kakvu reakciju bismo mogli dobiti
  • 10:35 - 10:38
    pretvaranjem podataka u igru
    na način na koji smo to postigli,
  • 10:38 - 10:39
    korišćenjem animacije
  • 10:39 - 10:43
    i poigravanjem činjenicom da ljudi
    imaju sopstvena predubeđenja.
  • 10:44 - 10:47
    Ispostavilo se da je reakcija
  • 10:48 - 10:50
    bila veća nego što sam se nadao.
  • 10:50 - 10:53
    Dugo je bila moja ambicija
    da srušim statistički veb-sajt
  • 10:53 - 10:55
    zbog potražnje javnosti.
  • 10:55 - 10:57
    (Smeh)
  • 10:57 - 11:00
    Ova veb-adresa sadrži reči
    „statistika“, „gov“ i „uk“,
  • 11:00 - 11:03
    što su tri najmanje omiljene reči
    u jednoj veb-adresi.
  • 11:04 - 11:08
    Iznenađujuće je da je veb-sajt pao
  • 11:08 - 11:10
    u 15 do 10 noću,
  • 11:10 - 11:15
    jer su se ljudi zapravo bavili
    ovim podacima dobrovoljno,
  • 11:15 - 11:17
    koristeći svoje lično vreme.
  • 11:17 - 11:19
    Bilo je veoma zanimljivo videti
  • 11:19 - 11:23
    da imamo oko četvrtine miliona ljudi
  • 11:23 - 11:26
    koji igraju kviz u okviru
    od 48 sati od njegovog pokretanja.
  • 11:26 - 11:30
    To je izazvalo ogromne diskusije
    na internetu, na društvenim medijima,
  • 11:30 - 11:32
    kojima su u velikoj meri dominirali
  • 11:32 - 11:36
    ljudi koji su se zabavljali
    sa svojim zabludama,
  • 11:36 - 11:39
    što je nešto najbolje
    čemu sam se mogao nadati,
  • 11:39 - 11:40
    u neku ruku.
  • 11:40 - 11:44
    Takođe mi se dopala činjenica da su ljudi
    počeli da ga šalju političarima.
  • 11:44 - 11:46
    Koliko dobro poznajete oblast
    koju tvrdite da zastupate?
  • 11:46 - 11:47
    (Smeh)
  • 11:47 - 11:49
    Potom, samo za kraj,
  • 11:50 - 11:52
    ako se vratim na one dve vrste ljudi,
  • 11:52 - 11:54
    pomislio sam da bi bilo zanimljivo videti
  • 11:54 - 11:57
    kako bi ljudi kojima dobro idu brojevi
    prošli na ovom kvizu.
  • 11:57 - 12:00
    Za nacionalnog statističara
    Engleske i Velsa, Džona Pulindžera,
  • 12:00 - 12:02
    očekivali biste da će dobro proći.
  • 12:04 - 12:06
    Dobio je 44 za sopstveni kraj.
  • 12:06 - 12:08
    (Smeh)
  • 12:08 - 12:13
    Džeremi Paksmen - doduše,
    posle čaše vina - 36.
  • 12:14 - 12:15
    Još gore.
  • 12:16 - 12:19
    To vam samo pokazuje
    da brojevi mogu inspirisati sve nas.
  • 12:19 - 12:20
    Sve nas mogu iznenaditi.
  • 12:20 - 12:22
    Tako veoma često govorimo o statistici
  • 12:22 - 12:24
    kao o nauci o nesigurnosti.
  • 12:24 - 12:26
    Misao sa kojom ću se danas rastati od vas
  • 12:26 - 12:29
    je da je statistika zapravo nauka o nama.
  • 12:29 - 12:32
    Zato bi trebalo da budemo
    fascinirani brojevima.
  • 12:32 - 12:33
    Mnogo vam hvala.
  • 12:33 - 12:35
    (Aplauz)
Title:
Zašto bi trebalo da volite statistiku
Speaker:
Alan Smit (Alan Smith)
Description:

Mislite da vam dobro ide pogađanje statističkih podataka? Razmislite još jednom. Bilo da smatramo sebe osobom kojoj ide matematika ili ne, naša sposobnost da razumemo brojeve i baratamo njima je veoma ograničena, kaže stručnjak za vizualizaciju podataka Alan Smit. U ovom divnom govoru, Smit istražuje nesklad između onoga što znamo i onoga što mislimo da znamo.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDTalks
Duration:
12:49

Serbian subtitles

Revisions