Kako da sačuvate ljubav? | Jan Dalaljo (Yann Dall'Aglio) | TEDxParis

U ovom divnom govoru, filozov Jan Dalaljo istražuje univerzalnu potragu za nežnošću i povezanošću, u svetu koji je sve više fokusiran na pojedinca. Ispostavlja se da je to lakše nego što mislite. Mudar i zabavan pogled na stanje ljubavi u moderno vreme.

Šta je ljubav?

To je pojam koji je teško definisati,

tim pre što se veoma široko primenjuje.

Mogu da volim trčanje.

Mogu da volim knjigu, film.

Mogu da volim šniclu.

Mogu da volim svoju ženu.

(Smeh)

Ali postoji velika razlika
između šnicle i moje žene,

na primer.

To jest, ako cenim šniclu,

ona mi, s druge strane, to ne uzvraća.

Dok me moja žena zove

zvezdom svog života.

Samo druga osoba koja želi

može me smatrati željenim bićem.

Ja to znam, i zato

se ljubav može preciznije definisati

kao želja da budete željeni.

Dakle, večiti problem ljubavi:

kako postati i ostati željen?

Ranije je čovek tražio

odgovor na ovaj problem

tako što je podređivao svoj život
pravilima zajednice.

Trebalo je da odigrate specifičnu ulogu

u skladu sa svojim polom, uzrastom,

društvenim statusom
i samo je trebalo da odigrate svoju ulogu

pa da vas ceni i voli cela zajednica.

Pomislite na mladu ženu koja
treba da ostane čedna pre braka.

Pomislite na najmlađeg sina
koji mora da sluša najstarijeg,

koji, pak, mora da sluša oca.

Ali postoji jedan fenomen

koji se pojavio u 13. veku,

pre svega tokom renesanse, na zapadu

koji je prouzrokovao
najveću krizu identiteta

u istoriji čovečanstva.

Ovaj fenomen je modernost.

Možemo da ga sažmemo

pomoću trostrukog procesa.

Prvo, proces racionalizacije
naučnog istraživanja,

koji je ubrzao tehnički napredak.

Zatim, proces političke demokratizacije

koji je izrodio prava pojedinca.

I konačno, proces racionalizacije
ekonomske proizvodnje

i liberalizacije trgovine.

Ova tri procesa koja se prepliću

potpuno su uništila

sve tradicionalne odnose
zapadnih društava,

sa radikalnim posledicama za pojedinca.

Sada su pojedinci slobodni

da cene ili ne cene

bilo koji stav, bilo koji izbor,
bilo koju stvar.

Ali, kao rezultat toga, oni se suočavaju

sa istom slobodom drugih

da cene ili ne cene njih.

Drugim rečima, moja vrednost
je nekada bila osigurana

mojim potčinjavanjem
tradicionalnim autoritetima.

A sada se nalazi na berzi.

Na slobodnom tržištu individualnih želja,

cenjkam se za svoju vrednost svakodnevno.

Otuda anksioznost savremenog čoveka.

On je opsednut:
"Da li sam željen? Koliko željen?

Koliko ljudi će me voleti?"

I kako odgovara na ovu anksioznost?

Pa, histerično sakupljajući

simbole poželjnosti.

(Smeh)

Ovo nazivam činom sakupljanja

zavodničkog kapitala.

Zaista, naše potrošačko društvo

je u velikoj meri bazirano
na zavodničkom kapitalu.

Kaže se, zbog ove potrošnje,
da je naše doba materijalističko.

Ali to nije tačno!
Mi samo gomilamo predmete

da bismo komunicirali s drugim umovima.

Radimo to da bismo ih naterali
da nas vole, da bismo ih zaveli.

Ništa nije manje materijalistično
ili sentimentalnije

od tinejdžera koji kupuje nove farmerke

i spušta ih do kolena

zato što hoće da udovolji Dženifer.

(Smeh)

Konzumerizam nije materijalizam.

To je pre, ono što se guta

i žrtvuje u ime boga ljubavi

ili pre, u ime zavodničkog kapitala.

U svetlu ovog zapažanja
o savremenoj ljubavi,

kako možemo da zamislimo ljubav
u godinama koje dolaze?

Možemo predvideti dve hipoteze:

prva se sastoji u predviđanju

da će se ovaj proces
narcističkog kapitalizma pojačati.

Teško je reći koji će oblik
imati ovo pojačavanje

jer to umnogome zavisi

od društvenih i tehničkih inovacija

koje je, po definiciji, teško predvideti.

Ali možemo, na primer,

zamisliti sajt za upoznavanje

koji, pomalo kao oni programi
sa poenima za lojalnost,

koriste poene za zavodnički kapital

koji variraju u skladu
sa mojim godinama, proporcijama,

stručnom spremom, platom

ili brojem klikova na mom profilu.

Možemo takođe da zamislimo

i lekove za raskide

koji slabe osećaj vezanosti.

Uzgred, na MTV-u već postoji emisija

u kojoj učitelji zavođenja

tretiraju tugu kao bolest.

Ovi učitelji sebe nazivaju
"pick-up artists".

"Artist" je lako, znači "umetnik".

"Pick-up" je "pokupiti nekog",

ali ne bilo koga, već devojke.

Tako da su oni umetnici
kupljenja devojaka.

(Smeh)

A tugu zovu "jednitis" ("one-itis").

Na engleskom, "itis" je sufiks
koji označava infekciju.

Jednitis može da se prevede kao
"infekcija od jedne osobe".

Malo je odvratno. Za umetnike muvanja,

zaljubiti se u nekoga

je gubljenje vremena,
traćenje vašeg zavodničkog kapitala,

i zato mora da se eliminiše
kao zaraza, kao infekcija.

Takođe možemo predvideti

romantičnu upotrebu genoma.

Svi bi ga nosili sa sobom

i pokazivali kao vizit kartu

da provere da li sa zavođenja
može da se pređe na reprodukciju.

(Smeh)

Naravno, ova trka za zavođenjem,

kao i svako ljuto nadmetanje,

će napraviti ogromnu nejednakost
u narcističkom zadovoljstvu

i prema tome i mnogo
usamljenosti i frustracije.

Tako da možemo očekivati
da će sama modernost,

koja je izvor zavodničkog kapitala,
biti dovedena u pitanje.

Mislim posebno na reakciju

neofašista ili religijskih zajednica.

Ali takva budućnost ne mora da se ostvari.

Možda je moguć drugi put
za razmišljanje o ljubavi.

Ali kakav?

Kako se odreći histerične potrebe
da se bude vrednovan?

Pa, postati svestan

moje bezvrednosti. (Smeh)

Da,

ja sam bezvredan.

Ali ne brinite:

i vi ste.

(Smeh)

(Aplauz)

Mi smo bezvredni.

Bezvrednost se lako demonstrira,

jer da bih bio vrednovan,

treba mi drugi da me želi,

što pokazuje da nemam sopstvenu vrednost.

Ja nemam nikakvu inherentnu vrednost.

Svi se pretvaramo da imamo idola;

pretvaramo se da smo idoli
za nekog drugog, ali u stvari

svi smo prevaranti,
pomalo kao čovek na ulici

koji izgleda potpuno
hladno i indiferentno,

dok je u stvari predvideo i proračunao

tako da sve oči budu uprte u njega.

Mislim da bi svest

o ovoj opštoj obmani

koja se tiče svih nas

olakšala naše ljubavne veze.

To je zato što želim da budem voljen

od glave do pete,

opravdavajući u svakom svom izboru

da histerija zavođenja postoji.

I zato želim da izgledam savršen

da bi me drugi voleo.

Hoću da oni budu savršeni

da bih bio uveren u svoju vrednost.

To dovodi do parova

opsednutih učinkom,

koji će lako raskinuti

zbog najmanjeg neuspeha.

Kao suprotnost ovom stavu

predlažem nežnost - ljubav kao nežnost.

Šta je nežnost?

Biti nežan znači prihvatiti
slabosti voljene osobe.

To ne znači da treba da budete

tužan par bolničara. (Smeh)

Ima mnogo šarma i sreće

u nežnosti.

Mislim posebno na vrstu humora
koja se, nažalost, malo koristi.

To je neka vrsta poezije
namerne nespretnosti.

Mislim na šale na sopstveni račun.

Za par koji se više ne održava,

podržan ograničenjima tradicije,

mislim da su šale na sopstveni račun

jedno od najboljih sredstava
za opstanak veze.

Postoji dosta lepote

i humanosti u razumevanju

da sam previše malen, previše prosečan

da se suočim sa drugim i povredim ga,
i obrnuto.

Tako bih želeo da završim ovaj govor

dozvolivši vam da razmislite
i meditirate

o rečenici koju možda već znate,

ali verujem da zaista zaslužuje

da se svakog dana otkriva iznova:

♪ Mi obični ljudi ne treba ♪

♪ da se kidamo među sobom ♪

♪ Muzika! ♪

(Aplauz)