Jednačina za inteligenciju | Aleks Visner-Gros (Alex Wissner-Gross) | TEDxBeaconStreet

Koji je najinteligentniji način ponašanja? Dr Visner-Gros objašnjava kako najnoviji rezultati istraživanja u fizici, informatici i ponašanju životinja navode na to da najpametniji potezi - od nastanka ljudskog korišćenja alata sve do modernih strategija poslovanja i finansija - svi su vođeni jednim osnovnim principom, toga da se buduće mogućnosti drže što je moguće otvorenijim.

Inteligencija - šta je to?

Ako pogledamo unazad kroz istoriju
kako su videli inteligenciju,

jedan važan primer je bio
poznati citat Edsgara Dajkstre:

"Pitanje da li mašina može da misli

je isto tako zanimljivo

kao i pitanje da li podmornica
može da pliva."

Kad je Edsgar Dajkstra napisao ovo,
nameravao je da to bude kritika

pionira u kompjuterskoj nauci
kao što je Alan Tjuring.

Međutim, ako pogledate u prošlost

i razmislite koje su bile
najvažnije inovacije

koje su nam omogućile da pravimo
veštačke mašine koje plivaju

i veštačke mašine koje lete,

otkrićete da smo samo
pomoću razumevanja

fizičkih mehanizama koji čine osnovu
plivanja i letenja

mogli da napravimo ove mašine.

I tako, pre nekoliko godina,
sproveo sam program

da bih pokušao da razumem
fizičke mehanizme

koji čine osnovu inteligencije.

Hajde da se vratimo korak unazad.

Da počnemo prvo
sa misaonim eksperimentom.

Zamislite da ste vanzemaljska rasa

koja ne zna ništa o biologiji Zemlje
ili o neuronauci Zemlje

ili o Zemljinoj inteligenciji,
ali imate neverovatne teleskope

i možete da posmatrate Zemlju
i imate neverovatno duge živote,

tako da možete da posmatrate Zemlju
milonima ili čak milijardama godina.

I primećujete veoma čudan efekat.

Primećujete da je tokom milenijuma

Zemlja konstantno bombardovana asteroidima
sve do jednog momenta

i da u jednom momentu
koji odgovara, po gruboj proceni,

našoj 2000. godini, asteroidi
koji su na putu da se sudare sa Zemljom,

koji bi inače udarili,
misteriozno bivaju skrenuti

ili eksplodiraju pre
nego što udare u Zemlju.

Naravno, kao Zemljani
znamo da je razlog to

što pokušavamo da se spasemo,
pokušavamo da sprečimo udarac.

Ali ako ste vanzemaljska rasa
koja ne zna ništa od ovoga,

nema nikakvu ideju
o inteligenciji na Zemlji,

bili biste prisiljeni da smislite

fizičku teoriju koja objašnjava kako
do određenog trenutka u vremenu

asteroidi koji bi
uništili površinu planete

misteriozno ne učine to.

Tvrdim da je ovo isto pitanje

kao i razumevanje
fizičke prirode inteligencije.

U ovom programu koji sam
sproveo pre nekoliko godina

video sam raznovrsne tragove
u nauci, u raznovrsnim disciplinama

koji su ukazivali, na jedan mehanizam
koji je u osnovi inteligencije.

U kosmologiji, na primer,

bilo je mnoštvo različitih
tragova dokaza

da je naš svemir, izgleda,
lepo naštimovan

za razvoj inteligencije
i posebno, za razvoj

univerzalnih stanja koja maksimiziraju
raznolikost mogućih budućnosti.

U igrama na primer, u igri Go -
svi se sećaju kada je 1997.

IBM-ov "Dip blu" pobedio
Garija Kasparova u šahu -

manje ljudi je svesno činjenice
da je u poslednjih 10 godina,

igra Go, možda mnogo izazovnija
igra od šaha jer ima

mnogo veći faktor grananja,
takođe počela da se predaje

pred igračima kompjuterskih igara
iz istog razloga:

trenutno, najbolje tehnike
za kompjutere koji igraju Go su tehnike

koje pokušavaju da maksimiziraju
buduće opcije tokom igre.

Na kraju, u planiranju robotskih pokreta

postoji mnoštvo novih tehnika

koje pokušavaju da iskoriste
mogućnosti robota da maksimiziraju

buduću slobodu delovanja
da bi obavili složene zadatke.

I tako, ako uzmemo sve
ove različite tragove i sastavimo ih,

počeo sam da pitam pre nekoliko godina,
da li postoji mehanizam

u osnovi inteligencije koji možemo
da izdvojimo od ovih različitih tragova?

Da li postoji jedna jednačina
za inteligenciju?

I odgovor je, ja mislim, da.

Ono što vidite je verovatno
najbliži ekvivalent E = mc²

za inteligenciju koji sam video.

Ono što vidite ovde

je iskaz odnosa
gde je inteligencija sila, F,

koja se ponaša tako da maksimizira
buduću slobodu delovanja.

Ponaša se tako da maksimizira buduću
slobodu delovanja ili drži opcije otvorene

sa nekom snagom T,

sa raznolikošću mogućih
dostupnih budućnosti, S,

do nekog budućeg
vremenskog horizonta, tau.

Ukratko, inteligencija ne voli
da bude zarobljena.

Ona pokušava da maksimizira
buduću slobodu delovanja

i da drži opcije otvorene.

I tako, kad imate ovu jednačinu,

prirodno je pitati
šta možete da uradite s njom?

Kolika joj je mogućnost predviđanja?
Predviđa li inteligenciju ljudskog nivoa?

Da li predviđa veštačku inteligenciju?

Sada ću vam pokazati video
koji će, ja mislim, demonstrirati

neke od neverovatnih primena
samo ove jedne jednačine.

(Video) Skorija istraživanja u kosmologiji
su ukazala da univerzumi koji proizvode

više nereda ili "entropije"
tokom svog postojanja

bi trebalo da pokazuju tendenciju
da imaju povoljnije uslove za postojanje

inteligentnih bića kao što smo mi.

Ali šta ako ta provizorna
kosmološka povezanost

između entropije i inteligencije
nagoveštava dublji odnos?

Šta ako inteligentno ponašanje
nije samo u uzajamnoj vezi

sa proizvodnjom dugoročne entropije,
već, u stvari, direktno nastaje od nje?

Da bismo to saznali, razvili smo softver
zvani Entropika,

napravljen da maksimizira
proizvodnju dugoročne entropije

bilo kog sistema u kome se nađe.

Entropika je, neverovatno, uspela da prođe
više testova životinjske inteligencije

da igra ljudske igre i čak
da zarađuje novac trgujući deonicama,

a da joj to nije bilo naloženo.

Evo nekih primera Entropike u akciji.

Baš kao što čovek stoji uspravno,
a da ne padne, ovde vidimo Entropiku

koja automatski balansira
na gredi koristeći kolica.

Ovo ponašanje je vredno pažnje delom zato
što uopšte nismo zadali cilj Entropici.

Jednostavno je sama odlučila
da balansira na gredi.

Ova sposobnost balansiranja
će imati primenu u humanoidnoj robotici

i u tehnologiji za pomoć ljudima.

Baš kao što neke životinje mogu
da koriste predmete u svojoj okolini

kao alatke da bi dohvatili nešto
kroz uzak prostor,

ovde vidimo Entropiku koja,
ponovo na sopstvenu inicijativu,

uspeva da pomeri veliki disk
koji predstavlja životinju

da bi mali disk
koji predstavlja alatku

stigao u zatvoreni prostor
u kome je treći disk

i izbacuje treći disk
sa njegove početne pozicije.

Ova upotreba sposobnosti alatke imaće
primene u proizvodnji i poljoprivredi.

Osim toga, baš kao što su neke druge
životinje sposobne da sarađuju

tako što vuku suprotne krajeve konopca
u isto vreme, da bi oslobodile hranu,

ovde vidimo da je Entropika
sposobna da postigne

verziju tog zadatka pomoću modela.

Ova sposobnost kooperacije ima zanimljive
implikacije na ekonomsko planiranje

i mnoštvo drugih oblasti.

Entropika ima široku primenu
na niz domena.

Na primer, ovde vidimo kako uspešno igra
igru pong, sama protiv sebe,

ilustrujući svoj potencijal za igre.

Ovde vidimo Entropiku kako pravi

nove veze na društvenoj mreži
gde prijatelji konstantno gube kontakt

i uspešno drži mrežu dobro povezanom.

Ova sposobnost organizovanja mreže
takođe ima primenu u zdravstvu,

energetici i inteligenciji.

Ovde vidimo Entropiku kako usmerava
puteve flote brodova,

tako što uspešno otkriva i koristi
Panamski kanal

da bi ih sprovela
od Atlantika do Pacifika.

Pored toga, Entropika ima
široku primenu na probleme

autonomne odbrane, logistike i prevoza.

Na kraju, ovde vidimo Entropiku
kako spontano otkriva i izvršava

strategiju "kupi jeftino, prodaj skupo"
na simulaciji promena na berzi,

uspešno uvećavajući dobit
pod svojim vođstvom, eksponencijalno.

Ova sposobnost menadžmenta sa rizikom
imaće široke primene

u finansijama i osiguranju.

AVR: Ono što ste upravo videli

je niz originalno ljudskih
inteligentnih kognitivnih ponašanja

kao što su korišćenje alata
i uspravan hod

i društvena saradnja
koji proizilaze iz jedne jednačine

koja pokreće sistem da bi maksimizirala
buduću slobodu delovanja.

U ovome ima duboke ironije.

Ako se vratimo na početak
korišćenja izraza "robot",

dramski komad "R.U.R";

uvek je postojala ideja da ako bismo
stvorili mašinsku inteligenciju,

desila bi se kibernetska pobuna.

Mašine bi se pobunile protiv nas.

Jedna velika posledica ovog rada je ta
da smo možda svih ovih decenija

imali obrnut princip kibernetske pobune.

Nije se desilo da su mašine
prvo postale inteligentne

pa onda megalomanijačne
i pokušale da preuzmu svet.

Potpuno je suprotno.
Poriv da se preuzme kontrola

svih mogućih budućnosti
je osnovniji princip

od inteligencije; opšta inteligencija
može u stvari da nastane

direktno od ovakvog grabljenja kontrole,

pre nego obrnuto.

Još jedna važna posledica
je traženje cilja.

Često me pitaju kako sposobnost traženja
ciljeva proizilazi iz ovakve strukture?

I odgovor je da će sposobnost

za traženje ciljeva proizaći direktno
iz ovoga, na primer ako igrate šah,

pokušate da pobedite u toj partiji
kako biste osvojili svetovna dobra

i postignuća van igre,

onda proističe i ovo u sledećem smislu:

baš kao što biste putovali kroz tunel,
uskim prolazom u prostoru

vašeg budućeg puta,
da biste postigli mnoge druge

različite ciljeve kasnije
ili kao kad biste uložili

u finansijsku sigurnost, smanjujući svoju
kratkoročnu platežnu moć

da biste uvećali svoje bogatstvo
tokom dužeg perioda,

traženje ciljeva direktno nastaje
od dugoročnog poriva

da se uveća buduća sloboda delovanja.

Na kraju, Ričard Fajnmen, čuveni fizičar,
jednom je napisao da kad bi

ljudska civilizacija bila uništena i kad
biste mogli da prenesete samo jednu ideju

našim potomcima da im pomognete
da ponovo izgrade civilizaciju,

ta ideja bi trebalo da bude
da se sva materija oko nas

sastoji od sićušnih elemenata
koji se privlače međusobno

kad su razdvojeni,
ali se međusobno odbijaju

kad su blizu.

Moj ekvivalent ovoj izjavi
za prenošenje potomcima

da bismo im pomogli
da prave veštačke inteligencije

ili da razumeju ljudsku inteligenciju,
je sledeći:

inteligenciju bi trebalo posmatrati
kao fizički proces

koji pokušava da maksimizira
buduću slobodu delovanja

i izbegne ograničenja
u svojoj budućnosti.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)