Serbian subtitles

← Uspon savremenog populizma

Get Embed Code
28 Languages

Showing Revision 5 created 09/21/2020 by Ivana Korom.

  1. Sredinom 1970-ih, nakon decenija
    političkih previranja,
  2. činilo se da je Grčka
    konačno na putu stabilnosti.
  3. Donošenjem novog ustava
  4. i započinjanjem pregovora
    o ulasku u evropske institucije,
  5. mnogi analitičari
    su očekivali da će grčka politika
  6. da prati obrazac šireg zapadnog sveta.
  7. Potom, 1981. godine, politička partija
    nazvana PASOK dolazi na vlast.
  8. Njen harizmatični vođa Andreas Papandreu
    se bunio protiv novog ustava
  9. i optužio je one na vlasti
    za „nacionalnu izdaju”.
  10. Protiveći se članstvu grčke u NATO-u
    i Evropskoj ekonomskoj zajednici,
  11. Papandreu je obećao da će da vlada
    za dobrobit „običnih ljudi”
  12. iznad svega drugog.
  13. Čuven je njegov proglas: „nema
    institucija, postoje samo ljudi.”
  14. Papandreuov uspon na vlast
    nije jedinstvena priča.

  15. U mnogim demokratskim
    državama širom sveta,
  16. harizmatične vođe satanizuju
    političke protivnike,
  17. omalovažavaju institucije
    i tvrde da dolaze u ime naroda.
  18. Neki kritičari označavaju ovaj pristup
    kao autokratski ili fašistički,
  19. a mnogi tvrde da ove vođe koriste osećanja
  20. kako bi manipulisali
    i obmanjivali glasače.
  21. Međutim, bio ovaj politički stil
    etičan ili ne, svakako je demokratski,
  22. a naziva se populizmom.
  23. Termin populizam je prisutan
    još od antičkog Rima

  24. i ima korene u latinskoj reči
    „populus” koja znači „narod”.
  25. Međutim, otad se populizam koristi
    da opiše desetine političkih pokreta,
  26. koji često imaju nelogične
    i ponekad kontradiktorne ciljeve.
  27. Populistički pokreti su se bunili
    protiv monarhija, monopola,
  28. kao i širokog spektra institucija moći.
  29. Nemoguće je pokriti
    punu istoriju termina u ovoj lekciji.

  30. Umesto toga, usredsredićemo se
    na jedan naročit tip populizma -
  31. onaj koji opisuje
    Papandreuovu administraciju
  32. i brojne druge vlade u proteklih
    70 godina: savremeni populizam.
  33. Međutim, pre nego što razmemo kako
    politički teoretičari definišu ovu pojavu,
  34. moramo prvo da istražimo
    na šta je ona reakcija.
  35. Nakon Drugog svetskog rata,

  36. mnoge države su želele da se ograde
    od totalitarnih ideologija.
  37. Tragali su za novim političkim sistemom
  38. kome bi prioritet bila
    individualna i društvena prava,
  39. kome bi cilj bio politički konsenzus
    i koji bi poštovao vladavinu prava.
  40. Iz toga je proizašlo da su mnoge zapadne
    nacije prihvatile dugoročni oblik vladanja
  41. koji se naziva liberalnom demokratijom.
  42. „Liberalnost” se u ovom kontekstu
    ne odnosi ni na jednu političku partiju,
  43. već pre na vid demokratije
    koja ima tri suštinske komponente.
  44. Pod jedan, liberalne demokratije
    prihvataju da je društvo
  45. ispunjeno mnogim, često oprečnim
    podelama koje stvaraju sukobe.
  46. Pod dva, zahteva da mnoge
    frakcije u društvu
  47. traže zajednički jezik duž datih podela.
  48. Naposletku, liberalne demokratije
    se oslanjaju na vladavinu prava
  49. i zaštitu prava manjina,
  50. kao što je naznačeno
    u ustavima i pravnim statutima.
  51. Sveukupno, ovi ideali pretpostavljaju
  52. da su tolerancija i institucije
    koje nas štite od netolerancije
  53. osnova funkcionalnog i raznolikog
    demokratskog društva.
  54. Liberalne demokratije su doprinele
    stabilnosti narodima koji su ih usvojili.

  55. No, kao i bilo koji sistem vladanja,
    nisu rešile sve probleme.
  56. Između ostalog, stalno rastući
    jaz u bogatstvu
  57. je doveo do zapostavljenih zajednica
  58. koje nisu verovale svojim imućnim
    komšijama, ni političkim vođama.
  59. U nekim slučajevima, politička korupcija
    je dodatno oštetila poverenje javnosti.
  60. Rastuća sumnjičavost i ogorčenost
    na trenutne političare
  61. su naveli građane
    da tragaju za novim tipom vođe
  62. koji bi izazvao postojeće institucije
  63. i stavio potrebe naroda na prvo mesto.
  64. Na razne načine, ova reakcija
    osvetljava demokratiju na delu:

  65. ako većina naroda smatra
    da su njihovi interesi zapostavljeni,
  66. mogu da izaberu vođe koji će to da promene
    upotrebom postojećih demokratskih sistema.
  67. Međutim, baš tu samouvereni,
    savremeni populistički kandidati
  68. mogu da podriju demokratiju.
  69. Savremeni populisti sebe određuju
    kao otelotvorenje „narodne volje”,

  70. te oni stavljaju date potrebe
  71. iznad institucija koje štite
    individualna i društvena prava.
  72. Savremeni populisti tvrde da institucijama
  73. zarad ličnog interesa
    upravlja vladajuća manjina
  74. koja teži da kontroliše veliku većinu
    poštenog običnog naroda.
  75. Posledica toga je da politika više nije
    traženje kompromisa i konsenzusa
  76. kroz tolerantne domokratske institucije.
  77. Umesto toga, ove vođe teže svrgavanju
    onoga što vide kao pokvaren sistem.
  78. To znači da dok liberalna demokratija
    ima krajnje poštovanje prema institucijama
  79. poput sudova, slobode štampe
    i državnih ustava,
  80. savremeni populisti odbacuju
    sve institucije koje se ne slažu
  81. sa takozvanom narodnom voljom.
  82. Savremene populističke partije
    su se pojavile na raznim mestima,

  83. ali su vođe ovih pokreta
    zapanjujuće slični.
  84. Obično su to harizmatični pojedinci
  85. koji sebe određuju
    kao otelotvorenje „narodne volje”.
  86. Oni prave preterana obećanja
    svojim podržavaocima,
  87. dok označavaju protivnike kao izdajnike
    koji aktivno potkopavaju državu.
  88. No, bilo da su ovi političari iskreni
    vernici ili manipulativni oportunisti,
  89. dinamika koju oslobađaju
  90. može suštinski da destabilizuje
    liberalnu demokratiju.
  91. Čak i kada savremene
    populističke vođe ne ispune
  92. svoja najekstremnija obećanja,
  93. njihov uticaj na politički diskurs,
    vladavinu prava i poverenje javnosti
  94. može dugo da nadživi
    njihovo vreme na vlasti.