Авантуре ловца на астероиде

Кери Наџент, члан TED Fellows програма, ловац је на астероиде, део групе научника који раде на откривању и каталогизацији наших најстаријих и најбројнијих космичких суседа. Зашто пратимо астероиде? У овом кратком говору препуном чињеница, Наџентова објашњава како је њихов невероватан утицај обликовао нашу планету и како њихово проналажење у право време може значити ништа мање од спасавања живота на Земљи.

Држим нешто невероватно старо.

Старије је од било ког производа
људске делатности,

старије од живота на Земљи,

старије од континената
и океана између њих.

Ово се формирало
пре више од 4 милијарде година,

у најранијим данима Сунчевог система,

док су планете још увек настајале.

Ова стара грудва никла и гвожђа
можда не делује као нешто посебно,

али када се пресече...

можете видети да се разликује
од земаљских метала.

Овај образац открива металне кристале
који се могу формирати само у свемиру,

где се отопљени метал
може хладити невероватно споро,

неколико степени сваких милион година.

Ово је некада био део
много већег предмета,

један од милиона остатака
након формирања планета.

Ове предмете назовамо астероидима.

Астероиди су наши најстарији
и најбројнији космички суседи.

Овај приказ показује астероиде близу Земље
који круже око Сунца,

које је приказано жутом бојом,

и оне који се крећу близу Земљине орбите,

приказане плавом бојом.

Величина Земље, Сунца и астероида
је знатно увећана

да бисте их јасно видели.

Тимови научника широм света
трагају за овим предметима,

откривају нове сваког дана,

полако правећи мапу простора око Земље.

Велики део овог рада финансира Наса.

Потрагу за астероидима видим
као џиновски пројекат јавних радова,

али уместо изградње ауто-пута,
правимо мапу свемира,

градимо архиву
која ће трајати генерацијама.

Ово је 1 556 астероида у близини Земље
који су откривени само прошле године.

А ово су сви познати астероиди
у близини Земље,

којих има 13 733 према последњим подацима.

Сваки од њих је усликан, стављен у каталог

и одређена му је путања око Сунца.

Иако се разликује
од астероида до астероида,

путања већине астероида
може се предвидети десетак година унапред,

а путања неких астероида може бити
предвиђена са невероватном прецизношћу.

На пример, научници
у Лабораторији за млазни погон

предвидели су где ће путања
астероида Тутатиса бити,

четири године унапред
у оквиру 30 километара.

Током ове четири године,

Тутатис је прешао
8,5 милијарди километара.

То је прецизност у децималама

од 0,000000004.

(Смех)

Разлог због ког ја имам
овај прелепи делић астероида

је што, као и сви суседи,

астероиди некада упадну неочекивано.

(Смех)

Пре три године, на данашњи дан,

мали астероид је експлодирао
изнад града Чељабинска у Русији.

Тај предмет је био дужине 19 метара,

или величине једног драгстора.

Предмети ове величине погађају Земљу
на сваких педесетак година.

Пре 66 милиона година,

много већи предмет је погодио Земљу

и проузроковао масовно уништење.

Седамдесет пет процената биљних
и животињских врста је изгубљено,

укључујући, нажалост, и диносаурусе.

Тај објекат је био дужине
око 10 километара,

а 10 километара је отприлике
висина на којој лети Боинг 747.

Тако, следећи пут када сте у авиону,

седите поред прозора, погледајте ван
и замислите камен који је толико велики

да, док се ослања на тло,

дотиче и врх крила вашег авиона.

Толико је велики да је авиону потребан
цео један минут да прелети поред њега.

То је величина астероида
који је ударио у Земљу.

Тек се за мог живота

астероиди почињу сматрати
значајном претњом по нашу планету.

Отада се улаже усредсређени труд

да се ови предмети открију
и ставе у каталог.

Имам срећу да сам део ових настојања.

Део сам тима научника
који користи Насин телескоп Неовајз.

Неовајз није дизајниран
да пронађе астероиде.

Дизајниран је да кружи око земље
и гледа далеко од нашег Сунчевог система

у потрази за најхладнијим звездама
и најсветлијим галаксијама.

И то је чинио веома добро
за предвиђено време од седам месеци.

Међутим, данас се,
шест година касније, и даље креће.

Променили смо му сврху
у откривање и проучавање астероида.

Иако је то сјајан мали свемирски робот,

данас је помало налик истрошеном ауту.

Криоген који је замрзавао
његове сензоре одавно је потрошен,

па се шалимо
да му се покварио клима-уређај.

Његов мерач пређеног пута
показује 920 милиона миља,

али и даље сјајно ради

и поуздано прави слику неба
на сваких 11 секунди.

Од почетка мог обраћања вама
усликао је 23 фотографије.

Један од разлога
због којег је Неовајз вредан

је што види небо термално инфрацрвено.

То значи да, уместо да види

сунчеву светлост
коју астероиди рефлектују,

Неовајз види топлоту коју емитују.

Ово је главна способност
јер су неки астероиди црни као угаљ

и може бити тешко или немогуће
да се уоче помоћу других телескопа.

Међутим, сви астероиди, светли или тамни,
јасно светле за Неовајз.

Астрономи користе све технике
које су им на располагању

да открију и проучавају астероиде.

Године 2010, стигли смо
до историјске прекретнице.

Заједница је, удруженим снагама,
открила 90% астероида

већих од једног километра у пречнику,

предмете који су способни
за масивно уништење Земље.

Ипак, посао још увек није завршен.

Предмети од 140 метара и већи
могу десетковати државу средње величине.

Досад смо само пронашли
25% оваквих астероида.

Морамо да наставимо да претражујемо небо
и тражимо астероиде близу Земље.

Ми смо једина врста
која може да разуме рачуницу

или изгради телескопе.

Знамо како да пронађемо ове предмете.

Ово је наша одговорност.

Ако пронађемо опасни астероид
са значајним раним упозорењем,

могли бисмо да га изгурамо са пута.

За разлику од земљотреса, урагана
или вулканских ерупција,

удар астероида се може прецизно предвидети

и спречити.

Сада морамо да мапирамо простор
који се налази у Земљиној близини.

Морамо да наставимо да претражујемо небо.

Хвала вам.

(Аплауз)