YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Vaš mozak na improvizaciji

Muzičar i istraživač, Čarls Lim, se pita kako mozak radi za vreme muzičke improvizacije - i tako stavlja džez muzičare i repere u fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) kako bi to otkrio. Ono što su on i njegov tim otkrili ima nesagledive implikacije na naše razumevanje kreativnosti svih vrsta.

Get Embed Code
29 Languages

Showing Revision 3 created 01/09/2018 by Ivana Korom.

  1. Ja sam hirurg koji proučava kreativnost,
  2. a nikada nisam imao pacijenta
    koji bi mi rekao:
  3. "Želim da budete kreativni
    tokom moje operacije."
  4. (Smeh)
  5. Tako da mislim da tu postoji
    mala doza ironije.
  6. Reći ću uprkos tome,
    nakon toliko obavljenih operacija,
  7. da je operisanje jako slično
    sviranju muzičkog instrumenta.
  8. I za mene, ova vrsta duboke
    i dugotrajne fascinacije zvukom
  9. je činilac koji me naveo da budem i hirurg
  10. ali i da se bavim naukom
    o zvuku, posebno muzikom.
  11. I tako ću vam narednih minuta pričati
  12. o svojoj karijeri,
  13. o tome kako sam bio u stanju
    da proučavam muziku
  14. i kako sam pokušao da se izborim
    sa ovim pitanjima
  15. kako je mozak u stanju da bude kreativan.
  16. Većinu ovog rada sam završio
    na Džons Hopkins Univerzitetu,
  17. ali i na Nacionalnom institutu
    zdravlja gde sam prethodno radio.
  18. Proći ću kroz neke naučne eksperimente
  19. i pokušati da objasnim
    tri muzička eksperimenta.
  20. Počeću jednim snimkom.
  21. To je snimak Kita Džereta,
    poznatog džez improvizatora
  22. i verovatno najpoznatiji primer
  23. osobe koja stvara improvizacije
    na izuzetno visokom nivou.
  24. I on će improvizovati čitave koncerte
  25. iz svoje glave,
  26. i nikada ih neće svirati
    na potpuno isti način.
  27. I tako, kao oblik intenzivne kreativnosti,
  28. mislim da je ovo sjajan primer.
  29. I zašto da onda ne pustimo snimak.
  30. (Muzika)
  31. Zaista je neverovatno,
    fenomenalno to što se dešava ovde.
  32. Uvek sam zapanjen -
    samo kao slušalac, kao obožavatelj -
  33. kad god slušam ovo.
  34. I mislim: kako je to uopšte moguće?
  35. Kako mozak uopšte može
    da stvara toliko informacija,
  36. toliko muzike, spontano?
  37. Tako sam postavio ovaj koncept, naučno,
  38. da je umetnička kreativnost
    magična, ali nije magija.
  39. Što znači da je proizvod mozga.
  40. Nema mnogo ljudi bez moždane
    aktivnosti koji stvaraju umetnost.
  41. I sa tom pretpostavkom
    da je umetnička kreativnost
  42. zapravo neuronski proizvod,
  43. uzeo sam tu tezu da bismo
    je mogli proučavati
  44. kao što bismo mogli proučavati bilo koji
    drugi složeni neurološki proces.
  45. I mislim da postoje i neka podpitanja
    koja sam postavio.
  46. Da li je zaista moguće
    naučno proučavati kreativnost?
  47. Mislim da je to jako dobro pitanje.
  48. I reći ću vam da su
    najnaučnije studije muzike
  49. veoma neprovidne.
  50. I kada prođete kroz njih, veoma je teško
    prepoznati muziku u njima.
  51. Zapravo, deluju vrlo
    nemuzikalno u celini gledano
  52. i kao da propuštaju čitavu poentu muzike.
  53. I tako nas to dovodi do narednog pitanja:
  54. zašto bi naučnici proučavali kreativnost?
  55. Možda mi nismo prave osobe za to.
  56. Pa, možda,
  57. ali ja bih rekao da,
    iz naučne perspektive -
  58. mi pričamo puno o inovacijama danas -
  59. o nauci o inovacijama,
  60. koliko razumemo način na koji je
    mozak sposoban da stvara inovacije
  61. u najranijem uzrastu.
  62. Istina je da znamo veoma malo o tome
    kako smo u stanju da budemo kreativni.
  63. I zato mislim da ćemo tek videti
  64. u narednih 10, 20, 30 godina
  65. pravu nauku o kreativnosti koja je
    u razvoju i koja će tek procvetati.
  66. I jer sada imamo nove metode
    koje će nam omogućiti
  67. da procese kao što je jedan ovakav,
  68. složena džez improvizacija,
    detaljno proučimo.
  69. Tako se sve svodi na mozak.
  70. Svi mi imamo ovaj izuzetan mozak,
  71. koji je u najmanju ruku, slabo shvaćen.
  72. Mislim da neuronaučnici
  73. imaju mnogo više pitanja nego odgovora.
  74. I ja vam neću dati
    previše odgovora danas,
  75. samo ću postaviti puno pitanja.
  76. I u osnovi to je ono
    što ja radim u laboratoriji.
  77. Postavljam pitanja o tome
    šta to mozak radi,
  78. a što nam omogućava da budemo kreativni.
  79. Ovo je glavni metod koji koristim.
    Zove se funkcionalna magnetna rezonanca.
  80. Ako ste nekada bili na magnetnoj
    rezonanci, to vam je jako slično,
  81. samo je ova opremljena na specijalan način
  82. da pravi slike aktivnih zona mozga.
  83. Način na koji to radi je sledeći.
  84. Postoji nešto što se zove BOLD slikanje,
  85. i odnosi se na prikaz
    nivoa kiseonika u krvi.
  86. Kada ste na funkcionalnoj
    magnetnoj rezonanci,
  87. vi ste u velikom magnetu
  88. koji poravnava vaše molekule
    u određenim regijama.
  89. Kada je određena zona mozga aktivna,
    što znači da je neuronska zona aktivna,
  90. dobija dotok krvi u to područje.
  91. Taj dotok krvi izaziva povećanje
  92. lokalne krvi u tom području
  93. kao i promenu u koncentraciji
    deoksihemoglobina.
  94. Deoksihemoglobin se može
    detektovati magnetnom rezonancom,
  95. dok oksihemoglobin ne može.
  96. Putem ovog metoda zaključivanja -
  97. a merimo takođe i dotok krvi,
    ne neuralnu aktivnost -
  98. možemo reći da je deo mozga
    koji dobija više krvi
  99. aktivan tokom određenog zadatka.
  100. I to je suština načina rada fMRI-a.
  101. I on se koristi još od devedesetih
  102. kako bi se analizirali
    neki složeni procesi.
  103. Sada ću opisati studiju koju sam ja radio,
  104. a to je džez u funcionalnoj
    magnetnoj rezonanci.
  105. Radio sam sa svojim kolegom,
    Alanom Braunom, na NIH-u.
  106. Ovo je kratak video prikaz
    kako smo radili taj projekat.
  107. (Video) Čarls Lim:
    Ovo je plastična MIDI klavijatura
  108. koju koristimo za Džez eksperimente.
  109. A to je klavijatura sa 35 dirki
  110. dizajnirana tako da stane u skener,
  111. da bude magnetski sigurna,
  112. da ima minimalne smetnje
  113. koje bi uticale na neke nalaze
  114. i ima ovaj jastuk koji može
    da se položi na sviračeve noge
  115. dok sviraju u ležećem položaju,
    dok su u skeneru.
  116. I to radi ovako -
    ovo ne proizvodi nikakav zvuk.
  117. Ono šalje zvuk koji se zove MIDI signal -
  118. ili digitalni muzički interfejs -
  119. kroz ove žice u kutiju
    i potom u kompjuter,
  120. koji potom aktiviraju uzorke klavira
    visokog kvaliteta poput ovog.
  121. (Muzika)
  122. (Muzika)
  123. ČL: Ok, dakle radi.
  124. Tako kroz ovu klavijaturu,
  125. imamo način da proučavamo muzičke procese.
  126. Pa šta onda radite sada kada
    imate ovakvu kul klavijaturu?
  127. Ne možete samo reći - "Sjajno,
    imamo ovakvu klavijaturu."
  128. Moramo uraditi i nekakav
    naučni eksperiment.
  129. A eksperiment zaista počiva na sledećem.
  130. Šta se dešava u mozgu
    tokom učenja i memorisanja,
  131. a šta se dešava tokom
  132. nečega što je spontano izvedeno
    ili improvizovano,
  133. na način koji se poklapa motorički
  134. u terminima nižeg nivoa
    senzornih motoričkih funkcija?
  135. I tako, imam ovde nešto
    što zovemo paradigme.
  136. Imamo ovde paradigmu skale, što je zapravo
    sviranje skale gore dole, zapamćeno.
  137. I tu je i improvizacija na skali -
  138. četvrtine nota, metronom, desna ruka -
  139. naučno veoma sigurno,
  140. ali muzički jako dosadno.
  141. I onda je tu i poslednja,
    koju zovemo džez paradigma.
  142. Doveli smo profesionalne
    džez muzičare u NIH,
  143. oni su morali da zapamte
    ovaj deo muzike levo, niže levo -
  144. što je ono što ste mene čuli da sviram -
  145. i onda su morali to da improvizuju
    sa istim promenama u akordima.
  146. Kliknite tu zvučnu ikonu
    sa donje leve strane,
  147. to je primer onoga
    što je zapisano skenerom.
  148. (Muzika)
  149. I na kraju, ovo nije
    najprirodnije okruženje,
  150. ali su oni u stanju
    da sviraju pravu muziku.
  151. Slušao sam taj solo 200 puta,
  152. i još uvek mi se sviđa.
  153. I muzičarima je bilo
    izuzetno ugodno na kraju.
  154. Prvo smo izračunali broj nota.
  155. Da li oni zapravo sviraju
    mnogo više nota dok improvizuju?
  156. Nije to bilo u pitanju.
  157. Pogledali smo aktivnost mozga.
  158. Pokušaću ovo da vam sažmem.
  159. Ovo su kontrastne mape
    koje pokazuju razlike
  160. između onoga što se dešava
    dok improvizujete
  161. i onoga što radite a što je memorisano.
  162. Crveno je deo koji je aktivan
    u prefrontalnom korteksu,
  163. frontalnom režnju mozga.
  164. Plavo je deo koji nije bio aktivan.
  165. Tako smo imali taj žarišni deo,
    središnji prefrontalni korteks,
  166. koji je bio aktivan.
  167. Imali smo taj široki pojas koji se zove
    lateralni prefrontalni korteks
  168. kome je aktivnost opadala,
    i to ću vam sada sumirati.
  169. Ovo su multifunkcionalne zone mozga.
  170. Kako ja to volim da kažem,
    ovo nisu džez zone mozga.
  171. One radi mnogo drugih stvari
  172. kao što su samorefleksija,
  173. introspekcija, radna memorija
    i tako dalje.
  174. Svest je smeštena u frontalnom delu.
  175. Ali imamo ovu kombinaciju
  176. područja koja se navodno angažuju
    tokom samoposmatranja, koja se gase,
  177. i područja za koja se misli
    da su autobiografska,
  178. ili samoekspresivna, koja se pale.
  179. I mi mislimo, bar sad na početku -
    to je jedna studija.
  180. Verovatno je pogrešna.
  181. Ali to je jedna studija.
  182. Mislimo, razumna je hipoteza
  183. to da, kako biste bili kreativni,
  184. morate da imate ovu čudnu
    disocijaciju frontalnog režnja.
  185. Jedna zona se pali,
    a druga velika zona se gasi,
  186. kako ne biste bili inhibirani, kako biste
    dozvolili sebi da pravite greške,
  187. kako ne biste stalno gasili
  188. sve te generišuće impulse.
  189. E sada, mnogo ljudi zna da muzika
    nije uvek samostalna aktivnost -
  190. nekada se radi u komunikaciji sa drugima.
  191. I tako je sledeće pitanje:
  192. šta se dešava kada muzičari
    improvizuju naizmenično -
  193. improvizujuća četvorka -
  194. što je nešto što se normalno
    radi u džez eksperimentu?
  195. Ovo je bluz sa skalom od 12.
  196. I razbio sam to na grupe skala
    od po četiri,
  197. kako biste znali kako biste improvizovali.
  198. Mi smo doveli muzičare
    u skener - sve isto -
  199. dali smo im da memorišu ovu melodiju
  200. imali smo muzičara i u kontrolnoj sobi
  201. koji je improvizovao interaktivno.
  202. Ovo je muzičar, Majk Poup,
  203. jedan od najboljih svetskih basista
    i fenomenalni pijanista.
  204. On svira komad
  205. koji smo upravo videli
  206. nešto bolje nego što sam ja zapisao.
  207. (Video) ČL: Majk, hajde uđi.
    Čovek: Neka sila bude sa tobom.
  208. Sestra: Nemaš ništa u džepovima Majk?
  209. Majk Poup: Ne. Ništa nemam u džepovima.
    Sestra: OK.
  210. ČL: Morate da imati ispravan stav
    kako biste pristali na to.
  211. (Smeh)
  212. Zapravo je na neki način i zabavno.
  213. I tako sada sviramo naizmenično.
  214. On je unutra. Možete videti njegove noge.
  215. Ja sam u kontrolnoj sobi tamo,
    sviram naizmenično.
  216. (Muzika)
  217. Majk Poup: Ovo je prilično
    dobra prezentacija
  218. kako to zapravo jeste.
  219. I dobro je što nije prebrzo.
  220. Činjenica da mi to radimo iznova i iznova
  221. dozvoljava da se prilagodite okruženju.
  222. Najteža stvar mi je bila
    ta kinestetička stvar,
  223. da gledam svoje ruke
  224. kroz dva ogledala,
  225. ležeći na leđima
  226. i što nisam u mogućnosti
    da pomeram išta izuzev ruku.
  227. To je bio izazov.
  228. Ali ipak,
  229. bili su trenuci,
  230. zaista,
  231. pravog, istinskog zajedničkog sviranja.
  232. ČL: U ovom trenutku, uzeću par trenutaka.
  233. Ono što vidite ovde -
  234. i činim najgori greh u nauci,
  235. a to je da vam pokažem
    preliminarne podatke.
  236. Ovo su podaci jednog subjekta.
  237. Podaci Majka Poupa.
  238. Šta vam zapravo pokazujem ovde?
  239. Kada je svirao sa mnom,
    improvizovao, a ne svirao naučeno,
  240. njegove lingvističke zone su se upalile,
    njegova Brokina zona,
  241. što je inferiorni frontalni girus
    sa leve strane.
  242. Imao je gotovo iste i sa desne strane.
  243. To je zona koja je aktivna
    tokom ekspresivne komunikacije.
  244. Čitava postavka da je muzika jezik,
  245. možda postoji čitava neurološka osnova
    za to na kraju krajeva,
  246. možemo da je vidimo kad dva muzičara
    zapravo razgovaraju kroz muziku.
  247. Ovo smo uradili sa osam subjekata,
  248. i sada sakupljamo sve podatke.
  249. I nadamo se da ćemo pronaći
    nešto značajno.
  250. Sada kada razmišljam o improvizaciji
    i jeziku, zapitam se šta je sledeće?
  251. Rep, naravno, rep -
  252. slobodni stil.
  253. Oduvek sam bio fasciniran
    slobodnim stilom.
  254. I hajde da pogledamo i ovaj video.
  255. (Video) Mos Def: ... tamne kože ja sam,
    1.80 ja sam
  256. sviram gde god sam,
    u tvojoj blizini sam
  257. sinergija celog stila,
    prepoznajem simetriju
  258. hajde probaj da me povrediš,
    slomi ih hemijski
  259. nije broj 10 M.C., pričaj o tome kako si
  260. stilizovan kao Kenedi,
    kasnim kao 10 do 3
  261. kada kažem tu sam,
    cure kažu sakrij ožiljak
  262. ČL: I tako postoji puno analogije
  263. između slobodnog stila i džeza.
  264. Postoji zapravo jaka korelacija
    između ova dva oblika muzike
  265. u različitim vremenskim periodima.
  266. Na mnogo načina,
    rep je imao sociološku funkciju
  267. istu koju je imao i džez.
  268. I kako proučavate rep naučno?
  269. Moje kolege misle da sam malo lud,
  270. ali ja mislim da je to vrlo moguće.
  271. I ovako ja radim:
    umetnik slobodnog stila
  272. koji dođe i memoriše muziku
    koju ste mu napisali,
  273. koju nikada ranije nije čuo,
  274. i zatim on uradi slobodan stil.
  275. Rekao sam članovima svog tima
    da ću repovati za TED,
  276. a oni su rekli, "Nema šanse."
  277. I tada sam pomislio -
  278. (Smeh)
  279. (Aplauz)
  280. Evo o čemu se radi.
  281. Sa ovim velikim ekranom,
    možete svi repovati sa mnom. Ok?
  282. Od njih smo tražili
  283. da memorišu ovu ikonu dole levo.
  284. Ovo je kontrolni uslov.
    Ovo je to što su memorisali.
  285. Kompjuter: Memorija, udar
  286. ČL: Udari ritma u poznatoj sredini
  287. Ritam i rima, čine me kompletnim
  288. Klima je uzvišena kada sam za mikrofonom
  289. Izbacujem rime koje udaraju kao gromovi
  290. Kompjuter: traženje.
  291. Tražim istinu u ovom večitom lutanju
  292. Moja strast nije moda,
    vidite kako sam obučen
  293. Psihopatske reči, pojavljuju se u glavi
  294. Pevam ove reči koje samo ja čujem
  295. Kompjuter: umetnost
  296. Umetnost otkrivanja u kojoj se lebdi
  297. Unutar misli slobodnih po volji
  298. Sve ove reči teku kao kiša
  299. Treba mi ludi naučnik da proveri moj mozak
  300. (Aplauz)
  301. Obećavam vam da se ovo
    više nikada neće desiti.
  302. (Smeh)
  303. I sada, ono što je sjajno
    kod muzičara slobodnog stila,
  304. oni dobiju stimulus
    u vidu različitih reči.
  305. Ne znaju šta sledi, ali će čuti nešto.
  306. Kliknu na tu zvučnu ikonu desno.
  307. Oni treba da budu stimulisani nekom
    od ove tri reči: sviđati, ne i glava.
  308. On ne zna šta dolazi.
  309. Muzičar slobodnog stila:
    Ja sam nalik
  310. neljudskoj, nebeskoj slici
  311. Nekada, ja sam sedeo
    na piramidama i meditirao
  312. Sa slušalicama na glavi
  313. Kompjuter: glava.
  314. Da vidim da li još uvek mogu
    da slušam, izbacuje zvuk
  315. Vidi kako se keziš
  316. Učim decu u pozadini učionice
  317. O poruci apokalipse
  318. Kompjuter: ne.
  319. Ne mnogo ipak, mora biti jednostavno
  320. (nejasno) instrumental
  321. Štetno je igrati Super Maria
  322. (nejasno) kutije (nejasno) hip hop
  323. Kompjuter: stani.
  324. ČL: I ponovo, nešto
    neverovatno se dešava.
  325. Dešava se nešto neurološki fascinantno.
  326. Nebitno je da li volite ili ne tu muziku.
  327. Sa kreativnog stanovišta,
    to je fenomenalna stvar.
  328. Ovo je video kako smo to radili u skeneru.
  329. [fMRI snimak repovanja]
  330. (Smeh)
  331. (Video) ČL: Ovde smo sa Emanuelom.
  332. To je bilo snimljeno u skeneru, inače.
  333. (Video) ČL: To je Emanuel u skeneru.
  334. Upravo je naučio rime.
  335. Emanuel: Udari ritma u poznatoj sredini
  336. Ritam i rima, čine me kompletnim
  337. Klima je uzvišena kada sam za mikrofonom
  338. Izbacujem rime koje udaraju kao gromovi
  339. Tražim istinu u ovom večitom lutanju
  340. Moja strast je moda,
    vidite kako sam obučen
  341. ČL: Ok. Prekinuću ovde.
    Šta vidimo u njegovom mozgu?
  342. Ovo su zapravo mozgovi četvorice repera.
  343. I ono što vidimo,
    jesu govorna područja koja se pale,
  344. ali onda - zatvorenih očiju -
  345. kada ste u slobodnom stilu -
    nasuprot memorisanju,
  346. imate upaljenu široku zonu
    vizuelnog područja.
  347. Glavnu cerebralnu aktivnost,
  348. koja je uključena
    pri motoričkoj koordinaciji.
  349. Imate povišenu moždanu aktivnost
    kada radite komparativan zadatak,
  350. kada je jedan zadatak kreativan,
    a drugi baziran na memorisanju.
  351. Ovo je sve preliminarno,
    ali mislim da je nekako kul.
  352. I tako samo da zaključim,
    imamo mnogo pitanja.
  353. I kao što sam rekao, ovde smo da
    postavljamo pitanja, ne da odgovaramo.
  354. Želimo da dođemo do korena
    kreativnih genija, neurološki.
  355. I mislim da smo se ovim
    metodama jako približili tome.
  356. I nadam se da ćete
    u narednih 10, 20 godina
  357. zaista moći da vidite prave,
    značajne studije
  358. koje će pokazati da nauka
    mora da sustigne umetnost,
  359. i mislim da sada počinjemo sa tim.
  360. Želim sada da vam zahvalim
    na vremenu. Cenim to.
  361. (Aplauz)