Vidite kako živi ostatak sveta, organizovano po dohotku

Kako izgleda kad neko u Švedskoj pere zube ili kada neko u Ruandi namešta krevet? Ana Rosling Ronlund želi da svi to saznamo, pa je poslala fotografe u 264 doma u 50 zemalja (i još će ih uslediti!) da dokumentuju peći, krevete, toalete, igračke i još mnogo toga u domaćinstvima sa različitim nivoom prihoda po svetu. Pogledajte kako porodice žive u Letoniji, Burkini Faso ili Peruu dok nam Rosling Ronlund objašnjava moć vizuelizacije podataka kako bi nam pomogla da bolje razumemo svet.

Kakve slike vidimo
iz ostalih delova sveta?

Vidimo prirodne katastrofe,

rat, užas.

Vidimo izbeglice

i užasne bolesti.

Je l' tako?

Vidimo prelepe plaže,

slatke životinje,

lepu prirodu,

kulturne običaje i tako to.

I onda treba da spojimo to u glavi

i od toga napravimo pogled na svet.

Kako je to moguće?

Mislim, svet deluje tako čudno.

A ne mislim da jeste.

Ne mislim da je svet zaista toliko čudan.

Imam ideju.

Zamislite svet kao ulicu

u kojoj najsiromašniji žive na jednom,
a najbogatiji na drugom kraju,

i svi na svetu žive u toj ulici.

Vi živite tamo, ja živim tamo,

i naše komšije su oni ljudi
koji imaju ista primanja.

Ljudi koji žive u istom kraju kao i ja

potiču iz drugih zemalja,
drugih kultura, drugih religija.

Ulica bi mogla izgledati ovako nekako.

Bila sam znatiželjna.

U Švedskoj, gde ja živim,

upoznavala sam mnogo studenata.

Htela sam da znam

gde bi oni mislili da pripadaju
u ovakvoj ulici?

Tako smo pretvorili ove kuće u ljude.

Ovo je sedam milijardi ljudi
koji žive na svetu.

Samo time što živite u Švedskoj,
najverovatnije pripadate ovde,

najbogatijoj grupi.

Ali kada pitate studente,

oni misle da su u sredini.

Kako možete razumeti svet

kad vidite sve te strašne prizore iz sveta

i mislite da živite u sredini,
pri čemu ste u stvari na vrhu?

Ne baš lako.

Poslala sam fotografe

u 264 doma u 50 zemalja -
za sada, a broj se povećava -

i fotografi su u svakom domu
uslikali iste fotografije.

Slikali su krevet,

šporet,

igračke

i oko 135 drugih stvari.

Tako trenutno imamo
40 000 slika ili tako nešto,

i to izgleda ovako nekako.

Ovde vidimo, kako kaže na vrhu:

„Porodice sveta prema dohotku“

i imamo ulicu koja je predstavljena
ispod toga, kao što možete videti.

Zatim imamo neke od porodica
koje smo obišli.

Imamo siromašnije na levoj strani,
bogatije na desnoj

i sve ostale u sredini,
kao što koncept nalaže.

Možemo da idemo dole i vidimo
razne porodice kod kojih smo bili do sada.

Ovde, na primer, imamo
jednu porodicu iz Zimbabvea,

jednu iz Indije, jednu iz Rusije
i jednu iz Meksika, recimo.

Možemo da krenemo
i razgledamo porodice ovako.

Naravno, možemo da odaberemo
ako hoćemo da vidimo određene zemlje

i uporedimo ih

ili oblasti, ako želimo
da vidimo druge stvari.

Hajde da idemo na ulazna vrata

i vidimo kako izgledaju.

Dođete ovde, i tu je svet
prema ulaznim vratima,

poređan po dohotku.

Možemo videti veliku razliku

u odnosu na Indiju, Filipine,
Kinu i Ukrajinu na ovim primerima, recimo.

Šta ako uđemo u kuću?

Možemo pogledati krevete.

Ovako mogu izgledati kreveti.

Ne izgleda kao blještavi magazini.

Ne izgleda kao strašne slike iz medija.

Prisetite se da su studenti u Švedskoj

mislili da su u sredini
u pogledu primanja u svetu.

Vratimo se na to.

Zumiramo ovde filtrirajući ulicu
da prikaže sredinu,

ovako,

i zatim pitam studente:

„Da li vaša spavaća soba izgleda ovako?“

A oni se baš i ne bi osećali kao kod kuće.

Idemo dole i gledamo
da li se tu više osećaju kao kod kuće?

A oni bi rekli:

„Ne, tako ne izgleda
tipična spavaća soba u Švedskoj.“

Idemo ovde gore

i iznenada se osećaju kao kod kuće.

Na ovim slikama možemo videti

spavaće sobe u Kini, Holandiji,

Južnoj Koreji, Francuskoj
i Sjedinjenim Državama, na primer.

Možemo da kliknemo ovde.

Ako želimo da saznamo više o porodici,
o domu u kome se nalazi ovaj krevet,

možemo samo da kliknemo na njega,
odemo na porodicu,

i možemo da vidimo sve slike
iz te porodice.

Možemo i ovuda.

Naravno, ovo je besplatno za sve.

Samo odete ovde i molim vas
da dodate još slika, naravno.

Moj omiljeni deo je da svi uvek pokušavaju
da me ubede da ne pokažem -

sada ću vam pokazati - a to su toaleti,

jer vam baš i nije dozvoljeno
da ljudima gledate toalete,

ali sad to možemo, zar ne?

Tako ovde (Smeh) imamo mnogo toaleta.

Izgledaju prilično onako
kako smo navikli, je l' da?

Nalaze se u Kini, Holandiji,
Sjedinjenim Državama, Nepalu i tako dalje,

Ukrajini, Francuskoj.

Izgledaju dosta slično, zar ne?

Ali, setite se, nalazimo se u vrhu.

Da proverimo sve toalete?

Sad izgleda malo drugačije, zar ne?

Ovako možemo da vizuelno prolazimo
kroz kategorije slika,

koristeći fotografije kao podatke.

Ali, ne funkcioniše sve kao fotografija.

Nekada je lakše razumeti šta ljudi rade,

pa zato pravimo kratke snimke
svakodnevnih aktivnosti,

kao što je pranje ruku, veša,

zuba i tako dalje.

Pokazaću vam kratke snimke pranja zuba,

a počećemo od vrha.

Vidimo kako ljudi peru zube.

Zanimljivo je videti

da se ista vrsta plastične četkice za zube
koristi na svim ovim mestima

na isti način, zar ne?

Neki su ozbiljniji od drugih -

(Smeh)

ali ipak, četkica za zube je tu.

A zatim, kako stižemo
na ovaj siromašniji kraj,

vidimo kako ljudi
počinju da koriste štapiće,

a nekada koriste prste da čiste zube.

Konkretno ova žena iz Malavija,

kada pere zube,

izgrebe malo blata sa zida,

pomeša ga sa vodom i onda pere zube.

Stoga smo u materijalu za „Ulicu dolara“

označili ovu sliku

ne samo kao njen zid, što on i jeste,

nego i kao njenu pastu za zube,

jer ga za to koristi.

Tako da možemo reći da ćete
u siromašnijem delu ulice

koristiti štapić ili svoj prst,

a kada dođete do sredine,
počećete da koristite četkicu za zube,

a kada stignete do vrha,

svako će početi da koristi svoju.

Baš fino, ne delite četkicu sa babom.

Takođe možete pogledati pojedine zemlje.

Ovde imam raspodelu dohotka u SAD-u,

gde je većina ljudi u sredini.

Imamo porodicu koju smo posetili
na bogatijem kraju, Hauarde.

Možemo videti njihov dom ovde.

Takođe smo posetili porodicu
na siromašnijem kraju, ovde dole.

Onda možemo da vršimo brza poređenja

stvari u njihovim domovima.

Pogledajmo njihovu fioku
sa priborom za jelo.

Pogledajte kod Hadlija -

celokupan pribor za jelo
im je u zelenoj plastičnoj kutiji,

imaju nekoliko različitih vrsta
i jedan deo je od plastike,

dok Hauardi imaju drvenu fioku

sa malim drvenim pregradama

i odeljcima za svaku vrstu
pribora za jelo.

Možemo dodati još porodica

i možemo videti sudopere

ili možda dnevne sobe.

Naravno, možemo to isto uraditi
i za druge zemlje.

Tako odemo u Kinu
i odaberemo tri porodice.

Pogledamo njihove kuće,

možemo pogledati njihove sofe,

njihove šporete.

Kada pogledate ove pećnice,

mislim da je očigledno da je glupost

to što obično, kada razmišljamo
o drugim zemljama,

mislimo da imaju određeni način
na koji obavljaju stvari.

Ali pogledajte ove peći.

Vrlo različito, zar ne,

jer od nivoa primanja koji imate zavisi

kako ćete pripremati hranu.

Ali je zanimljivo kada počnemo
da poredimo različite zemlje.

Tako ovde imamo Kinu i SAD.

Vidite ogromno preklapanje između njih.

Odabrali smo dva doma
koja smo već videli u ovim zemljama,

Vua i Hauarda.

Kada ste u njihovoj spavaćoj sobi,

prilično je teško zaključiti
koja je u Kini a koja u SAD-u, zar ne?

Obe imaju kožne braon sofe

i imaju slična igrališta.

Najverovatnije je
da su oba napravljena u Kini,

tako da, mislim, to baš i nije čudno -

(Smeh)

ali slično je.

Naravno, možemo otići na drugi deo ulice

i dodati Nigeriju.

Hajde da uporedimo dve kuće
u Kini i Nigeriji.

Kada pogledamo porodične fotografije,

ne izgledaju kao da imaju
mnogo toga zajedničkog, je l' da?

Ali pogledajte njihovu tavanicu.

Imaju zaštitu od plastike i travu.

Imaju istu vrstu sofe,

čuvaju žitarice na sličan način,

imaće ribu za večeru

i kuvaju vodu na identičan način.

Ako bismo posetili neki od ovih domova,

postoji ogroman rizik
da bismo rekli da znamo nešto

o specifičnom načinu na koji se stvari
rade u Kini ili Nigeriji,

mada je, gledajući ovo, sasvim očigledno -

ovako se rade stvari
na ovom nivou dohotka.

Ovo možete videti kada idete
kroz slike u „Ulici dolara“.

Ako se vratimo brojkama,

sedam milijardi ljudi na svetu,

sada ćemo da obavimo kratak pregled.

Pogledaćemo poređenja stvari
u najsiromašnijoj grupi:

kreveti,

krovovi,

kuvanje.

Primetite, u svim ovim poređenjima,

njihovi domovi su odabrani

tako da se nalaze
u sasvim različitim delovima sveta,

ali ono što vidimo je prilično istovetno.

Tako bi kuvanje
kod najsiromašnije milijarde

izgledalo donekle isto na ova dva mesta -

možda ne biste imali cipele;

kada jedete, ne biste imali kašiku;

čuvanje soli bi bilo slično
bilo da ste u Aziji ili u Africi,

a odlazak u toalet bi bio
poprilično isto iskustvo

bilo da ste u Nigeriji ili u Nepalu.

U sredini imamo ogromnu grupu
od pet milijardi,

ali ovde možete videti da ćete imati
električno svetlo, najverovatnije;

više nećete spavati na podu;

držaćete so u posudi;

imaćete više od jedne kašike;

imaćete više od jedne olovke;

plafon više ne curi toliko;

imaćete cipele;

možda ćete imati telefon,

igračke

i proizvodićete smeće.

Stižemo u našu grupu ovde.

Slične cipele u Jordanu i SAD-u.

Imamo sofe, voće, četke za kosu,

police za knjige,

toalet papir u Tanzaniji, Palestini;

teško je ustanoviti

da li smo u SAD-u, Palestini
ili u Tanzaniji na osnovu ove slike.

Vijetnam, Kenija:

ormari, osvetljenja,
crni psi, podovi, sapun,

veš, satovi, kompjuteri,

telefoni i tako dalje.

Imamo dosta sličnosti po celom svetu,

a prizori koje vidimo u medijima

pokazuju nam da je svet veoma čudno mesto.

Ali kada pogledamo
slike sa „Ulice dolara“,

ne izgledaju tako.

Koristeći „Ulicu dolara“

možemo koristiti fotografije kao podatke,

i stereotipi o državama

prosto nestaju.

Dakle, osoba koja gleda u nas
sa druge strane sveta

zapravo dosta liči na vas.

A to u sebi ujedno sadrži poziv na akciju

i razlog za nadu.

Hvala.

(Aplauz)