YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Prelepa ravnoteža između hrabrosti i straha

Get Embed Code
39 Languages

Showing Revision 9 created 02/27/2020 by Ivana Korom.

  1. Kad smo mladi, nevino smo hrabri,
  2. i neustrašivo sanjamo
    kakav bi mogao da bude naš život.
  3. Možda ste želeli da budete astronaut
    ili kosmički inženjer.
  4. Možda ste sanjali o tome
    da obiđete sve kontinente.
  5. Ja sam od vrlo ranog uzrasta
  6. maštala o tome da radim
    za Ujedinjene nacije
  7. u nekim zemljama koje su najteže za život.
  8. Zahvaljujući ogromnoj hrabrosti,
  9. taj san se ostvario.
  10. Ali evo u čemu je caka
    kada je reč o hrabrosti:

  11. ona se neće naprosto pojaviti
    kad god vam je potrebna.
  12. Rezultat je jakog promišljanja
    i istinskog rada,
  13. što podrazumeva ravnotežu
    između straha i hrabrosti.
  14. Bez straha pravimo gluposti.
  15. A bez hrabrosti nikada nećemo
    zakoračiti u nepoznato.
  16. Magija je u ravnoteži između ta dva,
  17. a sa tom ravnotežom
    imamo posla svakodnevno.
  18. Najpre da kažem nešto
    o mojim opasnim točkovima.

  19. Nisam uvek koristila invalidska kolica.
  20. Odrastala sam kao i mnogi među vama,
    trčala, skakala i plesala.
  21. Obožavam da plešem.
  22. Međutim, u svojim dvadesetim,
  23. počela sam da prolazim
    kroz niz neobjašnjivih padova.
  24. Nekoliko godina kasnije,
  25. dijagnostikovano mi je
    recesivno genetsko stanje
  26. zvano nasledna inkluziona
    telesna miopatija
  27. ili NITM.
  28. To je progresivna bolest gubitka mišića
  29. koja zahvata sve moje mišiće
    od glave do pete.
  30. NITM je veoma retka.
  31. U Sjedinjenim Državama
    tu dijagnozu ima manje od 200 ljudi.
  32. Ni dan-danas ne postoji
    dokazano efikasan tretman ili lek,
  33. a u roku od 10 do 15 godina
    otkako se pojavi,
  34. NITM obično dovodi do kvadriplegije,
  35. zbog čega sada koristim kolica.
  36. Kada sam dobila tu dijagnozu,
    sve se promenilo.

  37. Bile su to zastrašujuće vesti
  38. jer nisam imala nikakvo iskustvo
    sa hroničnim bolestima ili invaliditetom.
  39. Nisam imala predstavu
    kako ova bolest može napredovati.
  40. Ali najviše me je rastuživalo
  41. kada bih slušala kako me ljudi savetuju
  42. da smanjim svoje ambicije i snove,
  43. i da promenim očekivanja
    u vezi sa ostatkom života.
  44. „Trebalo bi da odustaneš
    od međunarodne karijere.“
  45. „Niko se neće oženiti sa tobom takvom.“
  46. „Bilo bi sebično od tebe
    da odlučiš da imaš decu.“
  47. Činjenica da neko ko nije ja
  48. postavlja ograničenja
    mojim snovima i ambicijama
  49. bila je suluda.
  50. I neprihvatljiva.
  51. Tako da sam ih ignorisala.
  52. (Ovacije i aplauz)

  53. Ipak se jesam udala.

  54. I samostalno sam rešila
    da neću imati dece.
  55. Nastavila sam karijeru
    u Ujedinjenim nacijama
  56. nakon postavljene dijagnoze,
  57. i otišla na dve godine da radim u Angoli,
  58. zemlji koja se opravljala
    od 27 godina brutalnog građanskog rata.
  59. Međutim, tek pet godina kasnije
  60. sam zvanično poslodavcu
    saopštila svoju dijagnozu.
  61. Zato što sam se bojala
  62. da će dovesti u pitanje moju sposobnost
    da upravljam i da ću izgubiti posao.
  63. Radila sam u zemljama
    u kojima je dečja paraliza bila učestala,
  64. pa kada sam slučajno čula
    nekog kako govori
  65. da misli da sam možda
    preživela dečju paralizu,
  66. mislila sam da je moja tajna bezbedna.
  67. Niko me nije pitao zašto hramljem.
  68. Tako da ni ja ništa nisam govorila.
  69. Trebalo mi je više od decenije
    da prihvatim ozbiljnost NITM-a,

  70. čak i kako su osnovni zadaci
    i funkcije postajali sve teži.
  71. Ipak sam nastavila da sledim svoj san
    da radim po celom svetu,
  72. i čak sam postavljena
    kao kontakt za osobe sa invaliditetom
  73. pri UNICEF-u u Haitiju,
  74. gde sam radila dve godine
    nakon razornog zemljotresa 2010. godine.
  75. A zatim me je posao doveo
    u Sjedinjene Države.
  76. Čak i kada je bolest značajno napredovala
  77. i kada su mi bile potrebne proteze za noge
    i hodalica da bih se kretala,
  78. i dalje sam žudela za avanturom.
  79. Ovoga puta,
  80. počela sam da maštam
    o velikoj avanturi na otvorenom.
  81. A šta ima veće od Velikog kanjona?
  82. Da li ste znali da na svakih
    pet miliona ljudi koji posete obod,

  83. samo jedan odsto siđe do baze kanjona?
  84. Želela sam da budem deo
    tog jednog procenta.
  85. Jedini problem je -
  86. (Aplauz)

  87. Jedini problem je u tome što Veliki kanjon
    nije baš pristupačan.

  88. Bila mi je potrebna pomoć
  89. da bih se spustila niz kilometar i po
    nestabilnog vertikalnog terena.
  90. Kada se suočim sa preprekama,
  91. strah obično ne nastupi odmah
  92. jer pretpostavim da ću,
    šta god da se desi,
  93. nekako naći rešenje.
  94. A u ovom slučaju sam mislila da,
  95. pa, ako ne mogu da peške siđem dole,
  96. mogla bih da naučim da jašem konja.
  97. I to sam i uradila.
  98. Tom sudbonosnom odlukom

  99. započeta je četvorogodišnja posvećenost,
  100. u stalnoj smeni straha i hrabrosti,
  101. kako bih krenula
    na ekspediciju od 12 dana.
  102. Četiri dana na konju da bih prešla
    Veliki kanjon od oboda do oboda,
  103. i osam dana raftinga
    duž 240 km reke Kolorado,
  104. a sve to u paketu sa filmskom ekipom.
  105. Pokvariću vam film - uspeli smo.
  106. Ali tako da sam uvidela
    da moj najdublji strah
  107. nekako može iznedriti
    reakciju podjednake hrabrosti.
  108. Dana 13. aprila 2018. godine,
  109. dok sam sedela
    dva i po metra iznad zemlje,
  110. jašući konja mustanga po imenu Šerif,
  111. moj prvi utisak o Velikom kanjonu
  112. bio je ispunjen šokom i užasom.
  113. Ko bi rekao da imam strah od visine.
  114. (Smeh)

  115. Ali nisam mogla da odustanem sada.

  116. Smogla sam svaki gram snage u sebi
  117. kako ne bih dozvolila da me obuzme strah.
  118. Kada sam krenula ka južnom obodu,
  119. jedino što sam mogla da bih se sabrala
  120. bilo je da dišem duboko, zurim u oblake
  121. i usredsredim se na glasove
    ljudi iz mog tima.
  122. Ali potom je, tokom prvog sata,
    nastupila katastrofa.
  123. Kako nisam mogla
    da se uspravno držim u sedlu,
  124. idući niz preveliki stepenik,
  125. poletela sam napred
    i udarila licem u potiljak konja.
  126. Nastala je panika,
  127. glava me je žestoko bolela,
  128. ali staza je bila suviše uska
    da bismo sjahali.
  129. Tek na pola puta, na 700 metara visine,
  130. sa najmanje dva sata nadole,
  131. mogli smo da se zaustavimo
    da skinemo moju kacigu
  132. i vidimo čvorugu velicine jajeta
    koja mi je virila na čelu.
  133. Uz sve to planiranje i opremu,
  134. kako to da nismo imali ni hladne obloge?
  135. (Smeh)

  136. Srećom za sve nas, otok je izašao spolja,

  137. i slio mi se niz lice
    kao dve fantastične modrice ispod očiju,
  138. što je sjajan izgled za dokumentarni film.
  139. (Smeh)

  140. (Aplauz i ovacije)

  141. Ovo nije bilo lako i mirno putovanje,

  142. ali ipak, to je bila poenta.
  143. Mada sam se bojala da se vratim u sedlo,
  144. opet sam zajahala.
  145. Samo spuštanje do dna kanjona
  146. trajalo je ukupno 10 sati,
  147. a to je bio samo prvi
    od četiri dana jahanja.
  148. Usledili su moćni brzaci.

  149. Reka Kolorado u Velikom kanjonu
  150. ima uzburkane vode
    sa nekim od najvećih brzaka u zemlji.
  151. I samo da budemo spremni
    za slučaj da se prevrnemo,
  152. vežbali smo da plivam kroz manji brzak.
  153. I mogu otvoreno reći
    da to nije bio glamurozan prizor.
  154. (Smeh)

  155. Udahnula sam na pogrešnom delu talasa,

  156. gušila se od rečne vode
  157. i nisam bila u stanju da se usmerim.
  158. Da, bilo je strašno,
  159. ali isto tako i fantastično.
  160. Vodopadi, klizavi kanjoni
  161. i nekoliko milijardi godina stare stene
  162. koje kao da su menjale boje tokom dana.
  163. Veliki kanjon je prava divljina
  164. i dostojan svega zbog čega ga hvale.
  165. (Aplauz)

  166. Ova ekspedicija,

  167. sve to planiranje i sam put,
  168. pokazali su mi nivo straha
    kakav nikada pre nisam doživela.
  169. Ali što je važnije,
  170. pokazali su mi
    koliko hrabra mogu da budem.
  171. Moje putovanje po Velikom
    kanjonu nije bilo lako.
  172. To nije bio prizor Amazonke
  173. koja se bez napora probija
    kroz epski predeo.
  174. Ja sam tu plakala,
  175. iscrpljena i izmučena
    sa dve modrice ispod očiju.
  176. Bilo je strašno,
  177. bilo je stresno,
  178. bilo je uzbudljivo.
  179. Sada kada se putovanje završilo,

  180. lako je biti ravnodušan
    prema onome što smo postigli.
  181. Znam da želim da ponovo idem
    na rafting na reci.
  182. Ovog puta, duž celih 446 kilometara.
  183. (Aplauz)

  184. Ali isto tako znam da nikada više neću
    pristati na deo sa jahanjem konja.

  185. (Smeh)

  186. To je jednostavno previše opasno.

  187. A to je u stvari moja poenta.
  188. Nisam došla ovde
    samo da bih vam pokazala snimak.
  189. Ovde sam da bih sve nas podsetila
  190. da je život zapravo samo lekcija
  191. pronalaženja ravnoteže
    između straha i hrabrosti.
  192. I uviđanje šta jeste,
    a šta nije pametno činiti.
  193. (Smeh)

  194. Život je sam po sebi strašan,

  195. pa, da bi se naši snovi ostvarili,
    moramo biti hrabri.
  196. Kroz suočavanje sa strahovima
  197. i pronalaženje hrabrosti
    da nastavim uprkos njima,
  198. kunem se, moj život je bio izvandredan.
  199. Zato živite punim plućima
  200. i probajte da pustite
    da vam hrabrost nadjača strah.
  201. Nikada ne znate gde vas može odvesti.
  202. Hvala.

  203. (Aplauz i ovacije)