Priča o Ijanu i Larisi (srpski titl)

http://www.desiringgod.org/blog/posts/the-story-of-ian-larissa

A Citygate Films Production
Directed, produced, and written by Carolyn McCulley
Director of Photography: Michael Hartnett
Additional cameras: Shepherd Ahlers, Andrew Laparra
Location sound: Stefan Green
Production consultant: David Altrogge
Original Music by Roger Hooper
Edited by Suzanne Taylor
Additional editing: Stefan Green, Andrew Laparra
Sound mix and design by Dallas Taylor, CAS

Copyright 2011 Desiring God

Ijan i Larisa su me zamolili da pročitam neke citate

čoveka po imenu Džon Pajper

koji je poznati učitelj Biblije

i koji govori o braku

i o tome kako se ta tajna odnosi na Hrista i na crkvu.

On kaže sledeće:

"U braku nije najvažniji ekonomski prosperitet,

već je najvažnije pokazivanje ljubavi održavanja zaveta

između Hrista i njegove crkve."

On kaže: "Poznanje Hrista je važnije

od zarađivanja za život;

čuvanje Hrista kao blago je važnije

od rađanja dece.

U svakom slučaju, brak je kratak.

Može imati mnoge svetle dane

a može biti i prekriven oblacima

ali ako se usredsredimo na to da od našeg braka napravimo

u najvećem delu ono što je Bog osmislio da brak bude,

nikakve žalosti niti nesreće ne mogu nam se isprečiti na putu.

Ni jedna od njih neće biti prepreka za uspeh,

već način za uspeh.

Lepota ljubavi održavanja saveza

između Hrista i njegove crkve

najjače sija kada ne može da je održi ništa osim Hrista."

Ijan i ja smo se upoznali 2005. godine na fakultetu

i deset meseci smo se ludo zabavljali dok smo se upoznavali.

Razgledala sam i pronašla jednu od mojih omiljenih slika

za koju mislim da je zapravo snimljena neposredno pre njegove nesreće.

Podesio je fotoaparat na svom "tripodu"

i ovo je tipična Ijanova faca

koja, po meni, ukratko sažima to ko je on.

U to vreme smo se zabavljali deset meseci,

a on je radio jedan dodatni posao za svog oca.

Bio je na putu do svog posla u blizini Pitsburga.

Kada smo primili poziv da je doživeo nesreću,

nismo znali da li je to bilo kada je stigao na posao

ili na putu dotle,

pa smo krenuli za Pitsburg.

Sve vreme u kolima sam se samo molila

da njegov mozak nije oštećen,

a nakon što smo u bolnici bili nekoliko sati,

saznali smo da jeste,

da je nekoliko sati bio na operaciji mozga

i da je pretrpeo traumatske povrede mozga.

Bog mu je poštedeo život.

Jedne noći je pao na četiri od pet testova aktivnosti mozga,

a već sledećeg jutra mu je bilo dobro

i njegov mozak je ponovo počeo da reaguje.

Uselila sam se u kuću sa njegovom porodicom,

tako da sam baš bila uključena u njegove terapije

i radila šta god sam mogla da mu život učinim zabavnim.

Izlazili bismo na sastanke i, dok se sećam toga, čudno je

jer nije mogao da govori

niti da jede

tako da smo verovatno izgledali kao potpuni čudaci na sastancima.

Ali, bilo nam je zabavno i sve vreme sam pričala sa njim.

Znala sam da je pre svoje nesreće Ijan veoma ozbiljno

razmišljao o braku i nameravao da kupi prsten,

tako da sam znala šta on misli

i to mi je mnogo pomoglo.

Nakon što više nije moga da govori,

ja sam znala da me on voli

i znala sam u kom je on smeru želeo da naša veza ide,

jer smo se zabavljali veoma ozbiljno.

Samo smo se molili da se jednoga dana dođe do našeg venčanja

i gledali smo sve naše prijatelje kako se venčavaju

i osnivaju svoje porodice.

To je bio pravi izazov,

ali smo pokušavali da održimo nadu

da ćemo to jednog dana biti mi.

Ovo je naša tabla zahvalnosti

i podstičemo svakog ko uđe

da napiše poruku o tome za šta je zahvalan.

Može to biti nešto malo,

ja sam napisala samo "subotnja jutra".

Utvrdili smo da je to dobar način

za vežbanje zahvalnosti.

Ijane, mislim da na polovini tvoje poruke piše: "Moja ženica."

Da.

To je baš super.

Da.

Doneli smo odluku da ne možemo

razmatrati brak kao opciju

sve dok Ijan ne bude mogao da komunicira,

ali ako bude mogao da komunicira sa mnom,

onda možemo imati brak.

Znali smo da će biti veoma drugačije

ali ako Ijan bude mogao da razgovara sa mnom,

onda će moći da uspe.

Kada je Ijan počeo da komunicira,

ta opcija je postala malo verovatnija,

a posle smo samo gledali kako Ijan napreduje.

Zdravo, mužu!

Zdravo, ženice!

Kako si?

Dobro. Kako si ti?

Molim?

Kako si ti?

Dobro sam, drago mi je što te vidim.

Kako ti je prošao dan? Dobro?

Dobro, da.

Razgovor koji sam vodila sa njegovim ocem

bio je jedan od onih razgovora

u kojem sam shvatila da bi to moglo da se desi.

Tog avgusta je njegovom ocu postavljena dijagnoza raka na mozgu

a u tom trenutku najveća briga njegovog oca bili smo Ijan i ja

i da li ćemo se venčati

ili prekinuti našu vezu.

Želeo je da donesemo odluku,

da pokrenemo živote u određenom smeru.

Preminuo je pre nego što je doživeo našu veridbu,

ali to je bio veliki podsticaj za to da počnemo da težimo ka veridbi.

Za vreme predbračnog savetovanja

koristili smo "This Momentary Marriage"
(knjiga Džona Pajpera o braku, prim. prev.).

Mnogo nam je bila korisna jer je Džon Pajper mnogo govorio

o onome što je primarno i što je sekundarno,

što je zaista važno za nas,

jer smo mi u praksi živeli svoj brak.

Ijan ne može da radi sekundarne stvari kao što je posao,

ili da mi napravi obrok.

Međutim, sve što je primarno, on može.

To je da me duhovno vodi.

Ijan se uvek vraća

na osnovne istine o tome ko je Bog

i na neki način me vraća iz mojih emocija,

što je najvažnije.

Imamo dvoje prijatelja sa kojima proučavamo ovu knjigu.

Mislim da smo im pomogli da uvide

da su možda male stvari kojima se oni raduju

u braku vredne radovanja,

ali nisu glavna svrha i glavni razlog postojanja njihovog braka.

I mi takođe imamo mnogo toga da naučimo

i učimo od njih

i iz stvari koje dele sa nama,

jer se naše veze razlikuju

i možemo jedni od drugih pokupiti drugačije stvari.

Mislim da je ono što nam je pomoglo da

se ovako obavežemo jedno drugom,

barem za mene

jeste znanje da Ijan mene ne bi ostavio

da su uloge bile obrnute

i da volimo jedni druge i znamo

da će Bog biti veran u našem braku.

Možemo da se volimo

ljubavlju koja je, mislim, više hristolika

zbog Ijanovoh invaliditeta

i da jednostavno tu sliku razumemo

malo bolje nego da si zdrav.

Da li se slažeš?

Da.

Da li ti Bog pomaže da imaš srećan brak?

Znaš...

Šta?

On je divan!

On je divan?

Da.

"Kada sve izneveri dušu moju, tada On moja nada ostaje."

"Desiring God" postoji da bi se širila istina

da se Bog najviše proslavlja u nama kada smo mi najzadovoljniji u Njemu.