Велика мистерија еволуције: Језик - Мајкл Корбалис

Погледајте целу лекцију: https://ed.ted.com/lessons/evolution-s-great-mystery-language-michael-corballis

Оно што зовемо језиком је више од пуке комуникације. Уз помоћ језика делимо оно што нам је у мислима: приче, ставове, питања, прошлост или будућност, замишљено време или места, идеје. Суштински је отворен систем и може се употребити за исказивање безброј појмова. Па, шта језик значи човечанству, и како смо дошли до тога да га имамо? Мајкл Корбалис истражује.

Лекција: Мајкл Корбалис, режија: Биљана Лабовић

Осамдесетих година прошлог века,
бонобо по имену Канзи

је научио да комуницира са људима
на, до тада, незабележен начин -

не користећи говор или гестикулацију,

већ тастатуру са апстрактним симболима
који представљају предмете и радње.

Показујући редом на неколико њих,
створио је низове за исказивање захтева,

давање вербалних одговора
на питања истраживача,

и описивање предмета
који нису били физички присутни.

Канзијева испитивања су одмах подстакла
контраверзу у вези са једним питањем:

да ли је Канзи научио језик?

Језик је нешто више од пуке комуникације.

Уз помоћ језика делимо наше мисли:

приче, ставове, питања,
прошлост или будућност,

замишљено време или места, идеје.

Суштински је отворен систем,

и може се употребити за исказивање
неограниченог броја појмова.

Многи истраживачи су убеђени
да само људи поседују језик,

да звуци и гестови које користе
друге врсте нису језик.

Сваки од ових гласова и гестова углавном
одговара одређеној поруци,

за ограничен укупан број порука

које се не комбинују у сложеније идеје.

На пример, врста мајмуна може
имати одређени глас упозорења

који означава посебну
грабљивицу, попут змије -

али са језиком, постоји безброј начина
да се каже "чувај се змије."

До сада се показало да комуникација
међу животињама нема отвореност

људског језика.

Не знамо засигурно шта се дешава
у главама животиња,

и могуће је да је ова дефиниција језика,

или наш начин мерења језика,
неприменљива за њих.

Али колико ми знамо,
само људи имају језик.

И док људи говоре око
7.000 различитих језика,

свако дете може научити било који језик,

што указује да је биолошки механизам
који омогућава језик

заједнички свима нама.

Шта, онда, језик значи човечанству?

Шта нам све дозвољава да радимо,
и како смо дошли до тога да га имамо?

Када смо тачно стекли ту способност
је и даље отворено питање.

Шимпанзе и бонобо мајмуни
су наши најближи рођаци,

али грана која води до људске врсте
одвојила се од других великих мајмуна

пре више од четири милиона година.

У међувремену, било је много врста -
које су временом изумрле,

што отежава сазнање да ли су
имале језик или нешто слично.

Велики мајмуни пружају могући траг
у откривању порекла језика, ипак:

можда је у почетку пре био гест него реч.

Велики мајмуни гестикулишу једни другима
у дивљини много слободније

него што користе глас.

Језик је можда почео да поприма облик
у доба Плеистоцена, Леденог доба

пре два или три милиона година,
са појавом рода Homo

од којег је касније потекла
и наша врста, homo sapiens.

Мозак се увећао три пута, а бипедализам
је ослободио руке за комуникацију.

Вероватно је постојао прелаз
са комуникације гестима

на гестовни језик -

од показивања на објекте
и пантомимом приказаних радњи -

до ефикаснијих, апстрактнијих знакова.

Апстраховање гестовне комуникације
би уклонило потребу за визуелним,

постављајући основу
за прелаз на говорни језик.

Али ће та транзиција, ипак,
по свему судећи, доћи касније.

Артикулисани говор зависи
од вокалног тракта одређеног облика.

чак ни наши најближи преци,
неандерталци и денисовани,

нису имали оптимални вокални тракт,

мада су вероватно имали
неку вокалну способност,

и могуће, чак, и језик.

Само је код људи вокални тракт оптималан.

Говор ослобађа руке за активности
као што је употреба алата и превоза.

Тако је могуће да је појава језика,

а не језик сам, довела до
доминације наше врсте.

Језик је тако блиско повезан са сложеним
мислима, опажањем и моторним функцијама

да је тешко размрсити
његово биолошко порекло.

Неке од највећих мистерија остају:

до које је мере језик као способност
обликовао људски род,

и колико је људски род обликовао језик?

Шта се прво развило, визуализација
великог броја могућих сценарија,

или наша способност да их делимо?