Kako napraviti sopstveni glečer - M. Džekson

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/how-to-grow-your-own-glacier-m-jackson

U 13. veku, Džingis-kan je krenuo u misiju da osvoji Evroaziju, brzo je pokorio zemlje i ucrtao ih u okvire sve većeg Mongolskog carstva. Ali, legenda kaže da je postojala jedna prepreka koju čak ni on nije mogao da prevaziđe: visok zid leda koji su napravili meštani preko planinskog prevoja. M. Džekson istražuje stare metode pravljenja glečera i kako se one mogu koristiti u borbi sa klimatskim promenama.

Lekciju priredio: M. Džekson, režija: Studio Artrejk.

U 13. veku,

Džingis-kan je krenuo u misiju
da osvoji Evroaziju,

brzo je pokorio zemlje i ucrtao ih
u okvire sve većeg Mongolskog carstva.

Postao je gotovo nezaustavljiv
sa svojim ogromnim vojskama.

Ali, legenda kaže
da je postojala jedna prepreka

koju čak ni impresivni kan
nije mogao da prevaziđe:

visok zid leda

koji su napravili meštani
preko planinskog prevoja

da bi sprečili kanovu vojsku
da napadne njihovu teritoriju.

Niko ne zna koliko je ta priča
istorijski tačna,

ali neverovatna stvar
je da se oslanja na činjenice.

Vekovima, u planinskim vencima
Karakoruma i Himalaja,

ljudi su pravili glečere
i koristili ta domaća ledena tela

kao izvore pijaće vode
i navodnjavanja za useve.

Pre nego što pređemo
na taj fascinantni fenomen,

važno je da shvatimo razliku

između glečera koji rastu u divljini

i onih koje stvaraju ljudi.

U divljini,

glečerima su potrebna tri uslova za rast:

snežne padavine,
niske temperature i vreme.

Prvo, veliki deo snega pada i gomila se.

Niske temperature se zatim postaraju
da nagomilani sneg

opstane tokom zime,
proleća, leta i jeseni.

Tokom narednih godina, decenija i vekova,

pritisak nagomilanog snega

pretvara slojeve
u visoko sabijeni led glečera.

Veštačko pravljenje glečera,

međutim, potpuno je drugačije.

Na sastajalištu
tri velika planinska lanca,

Himalaja, Karakoruma i Hindukuša,

neke lokalne kulture su vekovima
verovale da su glečeri živi.

Štaviše,

verovali su da određeni glečeri mogu
imati različite polove, muški i ženski.

Lokalni uzgajivači glečera su „uzgajali“
glečere tako što su kalemili ili venčavali

delove leda iz muških i ženskih glečera,

a zatim ih prekrivali ćumurom,
ljuskom pšenice, krpama ili granama vrbe

tako da mogu da se razmnožavaju.

Pod svojim zaštitnim oblogama,

ovi glečerčići se pretvore
u potpuno aktivne glečere

koji porastu svake godine
sa svakim dodatnim snegom.

Oni tada služe kao trajne rezerve vode

koje poljoprivrednici mogu da koriste
za navodnjavanje useva.

Ova praksa se proširila na druge kulture,

u kojima ljudi prave svoje verzije glečera

i koriste ih da bi rešili
ozbiljne savremene probleme zaliha vode.

Uzmite Ladak, pustinju u severnoj Indiji
na velikoj nadmorskoj visini.

Nalazi se u zaklonu od kiše pod Himalajima

i dobija u proseku manje
od deset centimetara kiše godišnje.

Kako se lokalni glečeri
smanjuju zbog klimatskih promena,

nestašica vode u regionu se povećava.

Zato je lokalno stanovništvo
počelo da pravi svoje glečere

kao osiguranje od ove neizvesnosti.

Postoje dve vrste tih glečera,
horizontalni i vertikalni.

Horizontalni glečeri se formiraju
kada poljoprivrednici preusmeravaju

vodu od otopljenih glečera
u kanale i cevi,

a zatim je pažljivo sprovedu u niz bazena
napravljenih od kamenja i zemlje.

Seljani podrobno kontrolišu
ispuštanje vode u ove rezervoare,

pri čemu čekaju
da se svaki novi sloj zamrzne

pre nego što ispune bazen novim nanosom.

U rano proleće,

ovi zamrznuti bazeni počinju da se tope

i tako snabdevaju seljane
navodnjavanjem za polja.

Lokalno stanovništvo pravi
vertikalne glečere pomoću vode

nastale topljenjem već postojećih glečera
visoko iznad njihovih sela.

Ta voda ulazi u kanale
koji se spuštaju nizbrdo,

teče sve dok ne dođe do mesta sa usevima

odakle izbija iz cevi okrenute u vazduh.

Kada zimske temperature padnu,

ova voda se smrzne
dok izvijeno izlazi iz cevi

i na kraju formira ledenu skulpturu
od 50 metara koja se zove stupa,

u obliku obrnutog korneta za sladoled.

Ovaj obrnuti oblik smanjuje na minimum
količinu površine koja je izložena suncu

u proleće i leto.

Time se obezbeđuje
da se mali glečer polako topi

i pruža pouzdanu zalihu vode
za prihranu poljoprivrednih useva.

Ove metode su možda starinske,

ali dobijaju sve veći značaj

kako klimatske promene
uzimaju danak na našoj planeti.

Zapravo, ljudi sada prave svoje glečere
u mnogim regionima izvan Ladaka.

Švajcarci su, pomoću savremene
tehnologije za pravljenje glečera,

napravili svoju prvu stupu
2016. godine u švajcarskim Alpima.

Postoje planovi da se napravi
još preko 100 njih u selima u Pakistanu,

Kazahstanu i Kirgistanu.

Možda ćemo jednog dana moći
da iskoristimo domaće glečere

u dovoljnoj meri da izgradimo
čitave zidove od leda,

ovog puta ne radi
sprečavanja da ljudi uđu,

već da bismo omogućili život u nekim
od najsurovijih područja na zemlji.