Zašto se toliko plašim govora u javnosti

Megan Vošington je jedna od najboljih australijskih pevačica i tekstopisaca. Od detinjstva ima problema s mucanjem. Kroz ovaj neustrašiv i veoma ličan govor, Megan nam otkriva kako se svaki dan bori s govornom manom - počev od izbegavanja kombinacije slova „st“, preko varanja sopstvenog mozga menjanjem reči koje će izgovoriti u poslednjem trenutku, pa sve do pevanja koje umesto izgovaranja svega što ima da kaže.

Nisam znala kad sam pristajala na ovo

da li se od mene očekuje
da pričam ili pevam.

Ali kad mi je rečeno da je tema jezik,

osetila sam da moram da pričam
o nečemu na trenutak.

Ja imam problem.

Nije to najgora stvar na svetu.

Dobro sam ja.

Ne gorim.

Znam da drugi ljudi na svetu

imaju mnogo veće probleme,

ali za mene, jezik i muzika su

neraspletivo povezani kroz jednu stvar.

A to je da ja mucam.

Možda to zvuči čudno s obzirom da provodim

dosta vremena na sceni.

Neko bi rekao da mi je prijatno

u javnosti i da mi je ovde prijatno,

dok pričam sa vama.

Ali je istina da sam provela
svoj život do ovog trenutka

i uključujući ovaj trenutak
u smrtnom strahu

od govora u javnosti.

Pevanje u javnosti, skroz druga stvar.
(Smeh)

Ali doći ćemo uskoro i do toga.

Nisam nikad ranije eksplicitno
pričala o tome.

Mislim da je to zato što sam uvek
živela u nadi

da kada odrastem,

neću da mucam.

Živela sam sa tom idejom da ću
kada odrastem,

da naučim da pričam francuski,

i da ću kada odrastem, da naučim
kako sa novcem,

i kada odrastem, neću da mucam.

i onda ću moći da govorim u javnosti,
i možda postanem premijer

i znate, sve je moguće.

(Smeh)

Mogu o tome sad da govorim

jer sam dostigla tačku gde ja -

mislim, imam 28 godina.

Prilično sam sigurna da sam odrasla.

(Smeh)

I ja sam odrasla žena

koja provodi život kao izvođač,

sa govornom manom.

Tako da mogu i otvoreno o tome.

Ima nekih zanimljivih stvari kad mucaš.

Najgora stvar za mene koja
može da se dogodi je

da sretnem drugu osobu koja muca.

(Smeh)

Ovo mi se desilo u Hamburgu,

kada je jedan momak,
sreli smo se i rekao je,

"Zdravo, m-m-m-m-moje ime je Džo,"

i ja sam rekla, "O zdravo,
m-m-m-moje ime je Meg."

Zamislite moj užas kad sam shvatila

da je on mislio da ga ismevam.

(Smeh)

Ljudi misle da sam stalno pijana.

(Smeh)

Misle da sam im zaboravila ime.

kad oklevam pre nego što izgovorim.

I to je jako čudno, jer

su vlastite imenice najgore.

Ako koristim reč "sreda" u rečenici,

i dolazim do te reči,

i osećam da ću da zamucam ili tako nešto,

mogu da promenim reč u "sutra",

ili u "dan posle utorka",

ili nešto drugo.

Nezgodno je, ali možeš
sa tim da se izvučeš,

jer sam tokom vremena razvila ovaj

metod izgovora gde koristim jezik

gdenu poslednjem minutu

promeniš reč da prevariš svoj mozak.

Ali imena ljudi ne možete da menjate.

(Smeh)

Kada sam dosta pevala dosta džez,

radila sam sa pijanistom koji se
zvao Stiv.

Kao što možete i da pretpostavite,

"S" i "T", zajedno ili odvojeno,

su moj kriptonit.

Ali morala sam da predstavim bend

sa ovom svojom improvizacijom
koja se ponavlja,

i kada dođem do Stiva,

često se zaglavim kod "St".

I bilo je čudno i neprijatno
i potpuno ubije atmosferu.

I posle par ovakvih situacija,

Stiv je na sreću postao "Siv",

i tako smo to rešili. (Smeh)

Imala sam puno terapije,

ustaljeni oblik lečenja je da se koristi

tehnika koja se zove umiljati govor,

gde se skoro pa peva sve što se kaže.

Kao da sve spojiš na taj

pevljiv način vaspitačice,

i čini da zvučiš vrlo smireno,
kao da si uzeo dosta valijuma,

i sve je mirno. (Smeh)

To u suštini nisam ja.

I ja ovo koristim. Da.

Koristim ovo kad sam
u nekom panel šou,

ili kad radim intervju na radiju,

kad je ušteda vremena u etru najvažnija.

(Smeh)

Na ovaj način to odradim zbog mog posla.

Ali kao umetnik koji oseća da je
njegov rad

je jedino zasnovan na platformi iskrenosti

i osećaja stvarnosti,

ovo se često čini kao varanje.

i zato sam htela da vam kažem,
pre nego što pevam

šta mi znači pevanje.

To je više od stvaranja lepih zvukova,

i više od stvaranja lepih pesama.

Više od toga da se osećaš poznato,
ili da si shvaćen.

To je više od osećanja stvari
koje ja osećam.

Nije to zbog mitologije,

ili stvaranja mitologije od sebe.

Nekako, kroz neku čudesnu

sinaptičku funkciju ljudskog mozga,

nemoguće je da mucaš kad pevaš.

Kad sam bila mlađa, to je bio
metod mog lečenja

koji je kod mene jako dobro delovao,

pevanje, pa sam ja to dosta radila.

I zato sam danas ovde.

(Aplauz)

Hvala vam.

Za mene je pevanje slatko olakšanje.

To je jedino vreme kad se
osećam razgovetno.

To je jedino vreme da ono što mi
izađe iz usta

je sveobuhvatno tačno ono što sam naumila.

(Smeh)

Znam da je ovo TED govor,

ali sad ću da TED pevam.

Ovo je pesma koju sam napisala
prošle godine.

Hvala vam mnogo, Hvala vam.

(Aplauz)

(Klavir)

♪ Bila bih lepotica♪

♪ ali moj nos ♪

♪ je malkice veći ♪

♪ za moje lice ♪

♪ I bila bih sanjar ♪

♪ ali moj san ♪

♪ je malkice veći ♪

♪ za ovaj prostor ♪

♪ I bila bih anđeo ♪

♪ ali moj oreol ♪

♪ bledi u sjaju ♪

♪ tvoje milosti ♪

♪ I bila bih džoker♪

♪ ali ta karta izgleda smešno
kad ti igraš ♪

♪ sa svojim asom ♪

♪ Volela bih da znam ♪

♪ Ima li zvezda u paklu? ♪

♪ I volela bih da znam ♪

♪ da znam ako znaš ♪

♪ da zbog tebe gubim sve što znam ♪

♪ da ne mogu da izaberem da li
da odustanem ili ne ♪

♪ A ostala bih zauvek ♪

♪ ali moj dom ♪

♪ je malkice predaleko ♪

♪ od ovog mesta ♪

♪ I kunem se da sam pokušala ♪

♪ da usporim ♪

♪ kada hodam u tvom ritmu ♪

♪ Ali jedino sam mogla da mislim ♪

♪ na prazan hod kroz grad ♪

♪ Izgledam li lepo na kiši? ♪

♪ I ne znam kako neko ♪

♪ tako drag ♪

♪ čini da se osećam ružnom ♪

♪ mnogo srama ♪

♪ I volela bih da znam ♪

♪ Ima li zvezda u paklu ♪

♪ I volela bih da znam ♪

♪ da znam da li znaš ♪

♪ da me činiš da gubim sve što znam ♪

♪ da ne mogu da izaberem
da li da odustanem ili ne ♪

Hvala vam puno.
(Aplauz)