Return to Video

Evolucija knjige - Džuli Drejfus (Julie Dreyfuss)

  • 0:07 - 0:09
    Šta knjigu čini knjigom?
  • 0:09 - 0:13
    Da li je to bilo šta što pohranjuje
    i prenosi informacije?
  • 0:13 - 0:15
    Ili mora da ima veze s papirom,
  • 0:15 - 0:15
    povezom,
  • 0:15 - 0:16
    fontom,
  • 0:16 - 0:17
    mastilom,
  • 0:17 - 0:18
    težinom u vašim rukama,
  • 0:18 - 0:20
    mirisom stranica?
  • 0:20 - 0:21
    Da li je ovo knjiga?
  • 0:21 - 0:22
    Verovatno nije.
  • 0:22 - 0:23
    Ali, da li je ovo?
  • 0:23 - 0:25
    Zbog odgovora na ova pitanja,
  • 0:25 - 0:28
    moramo da se vratimo na nastanak
    knjige kakvu znamo
  • 0:28 - 0:31
    i da razumemo kako ovi elementi
    zajedno tvore nešto
  • 0:31 - 0:33
    što je više od zbira svojih delova.
  • 0:33 - 0:37
    Najraniji predmet
    koji smatramo knjigom je kodeks,
  • 0:37 - 0:40
    hrpa stranica povezanih duž jedne ivice.
  • 0:40 - 0:42
    Ali istinska prekretnica u istoriji knjige
  • 0:42 - 0:47
    je bila štamparska presa Johana Gutenberga
    iz sredine XV veka.
  • 0:47 - 0:52
    Koncept pokretne štampe je izmišljen
    mnogo ranije u istočnoj kulturi,
  • 0:52 - 0:56
    ali je predstavljanje Gutenbergove prese
    imalo dalekosežan uticaj.
  • 0:56 - 1:00
    Iznenada, elitna klasa monaha
    i vladajuća klasa
  • 1:00 - 1:03
    nisu više kontrolisali
    proizvodnju tekstova.
  • 1:03 - 1:04
    Poruke su mogle lakše da se šire,
  • 1:04 - 1:07
    a kopije su stalno proizvođene,
  • 1:07 - 1:10
    pa su štamparije nicale širom Evrope.
  • 1:10 - 1:15
    S jedne strane nam je poznat proizvod
    ovog bibliografskog procvata,
  • 1:15 - 1:18
    ali je upadljivo različit s druge strane.
  • 1:18 - 1:23
    Skelet knjige čine papir, štampa i korice.
  • 1:23 - 1:27
    Pre više od 2000 godina, Kina
    je izumela papir kao površinu za pisanje,
  • 1:27 - 1:31
    kojoj je i samoj prethodio
    egipatski papirus.
  • 1:31 - 1:33
    Međutim, do XVI veka,
  • 1:33 - 1:35
    Evropljani su uglavnom pisali
    na tankim pločama drveta
  • 1:35 - 1:39
    i na istrajnom pergamentu
    pravljenom od zategnute životinjske kože.
  • 1:39 - 1:43
    Vremenom se popularnost papira
    proširila Evropom,
  • 1:43 - 1:48
    menjajući pergament kod većeg dela štampe
    jer je bio jeftiniji na veliko.
  • 1:48 - 1:52
    Mastilo je pravljeno kombinacijom
    organskih biljaka i životinjske farbe
  • 1:52 - 1:53
    sa vodom ili vinom,
  • 1:53 - 1:56
    no kako se voda ne lepi za metalne tipke,
  • 1:56 - 2:00
    upotreba štamparske prese
    je zahtevala prelazak na uljano mastilo.
  • 2:00 - 2:04
    Štampači su koristili crno mastilo
    napravljeno od smeše čađi za lampe,
  • 2:04 - 2:04
    terpentina
  • 2:04 - 2:06
    i orahovog ulja.
  • 2:06 - 2:08
    A šta je sa veličinom i tipom fonta?
  • 2:08 - 2:13
    Najraniji pokretni delovi tipki
    su se sastojali iz izokrenutih slova
  • 2:13 - 2:17
    izlivenih u reljefu
    s legurom olova po krajevima.
  • 2:17 - 2:19
    Bile su ručno rađene i skupe,
  • 2:19 - 2:23
    a dizajni su bili različiti
    koliko i ljudi koji su rezbarili kalupe.
  • 2:23 - 2:27
    Standardizacija nije zaista bila moguća
    sve do masovne proizvodnje
  • 2:27 - 2:31
    i stvaranja pristupačnog
    sistema za obradu reči.
  • 2:31 - 2:33
    Za stil se možemo zahvaliti
    Nikolasu Džensonu
  • 2:33 - 2:36
    zbog razvoja dva oblika rimskog fonta
  • 2:36 - 2:39
    koji su doveli do hiljada drugih,
  • 2:39 - 2:41
    uključujući i poznati tajms Roman.
  • 2:41 - 2:44
    Nešto je moralo sve ovo držati na okupu,
  • 2:44 - 2:46
    a sve do kasnog XV veka,
  • 2:46 - 2:49
    korice su se sastojale od drveta
  • 2:49 - 2:51
    ili od tabaka papira zalepljenih zajedno.
  • 2:51 - 2:55
    Ovo će vremenom da zameni
    lepljivi materijal, karton,
  • 2:55 - 2:59
    prvobitno namenjen za poveze
    visokog kvaliteta u kasnom XVII veku,
  • 2:59 - 3:03
    no kasnije je to bilo jeftinija opcija.
  • 3:03 - 3:07
    I dok su danas masovno proizvedene
    ilustracije na koricama marketinški alat,
  • 3:07 - 3:10
    korice ranih knjiga
    su pravljene po porudžbi.
  • 3:10 - 3:13
    Čak i rikne imaju istoriju.
  • 3:13 - 3:16
    Prvobitno nisu smatrane estetski važnim
  • 3:16 - 3:20
    i raniji primerci su bili ravni,
    a ne zaobljeni.
  • 3:20 - 3:23
    Zbog ravnog tipa rikne
    knjigu je bilo lakše čitati
  • 3:23 - 3:26
    jer je omogućavala knjizi
    da lako stoji na stolu.
  • 3:26 - 3:30
    No te su se rikne lako štetile
    zbog opterećenja uobičajene upotrebe.
  • 3:30 - 3:33
    Zaobljeni oblik je rešio taj problem,
  • 3:33 - 3:35
    iako su iskrsli novi problemi,
  • 3:35 - 3:37
    poput toga da se knjiga
    sama od sebe zatvarala.
  • 3:37 - 3:39
    No fleksibilnost je bila važnija,
  • 3:39 - 3:42
    naročito za trenutnog čitaoca.
  • 3:42 - 3:45
    Kako knjiga evoluira
    i menjamo tekst u povezu
  • 3:45 - 3:48
    ravnim ekranima i elektronskim mastilom,
  • 3:48 - 3:51
    da li su ovi objekti i fajlovi
    zaista knjige?
  • 3:51 - 3:52
    Da li utisak o koricama
  • 3:52 - 3:56
    ili miris papira dodaju nešto
    što je ključno za samo iskustvo?
  • 3:56 - 3:59
    Ili magija jedino počiva unutar reči,
  • 3:59 - 4:01
    bez obzira na njihovo predstavljanje?
Title:
Evolucija knjige - Džuli Drejfus (Julie Dreyfuss)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-evolution-of-the-book-julie-dreyfuss

Šta knjigu čini knjigom? Da li je to bilo šta što pohranjuje i prenosi informacije? Ili mora da ima veze s papirom, povezom, fontom, mastilom, težinom u vašim rukama, mirisom stranica? Kako bi odgovorila na ova pitanja, Džuli Drejfus se vraća na nastanak knjige kakvu znamo, kako bi pokazala da se ovi elementi spajaju kako bi tvorili nešto što je veće od zbira svojih delova.

Lekcija: Džuli Drejfus; animacija: Patrik Smit.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:18

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.