Return to Video

Pronalaženje oblika života koje ne možemo da zamislimo | Kristof Adami | TEDxUIUC

  • 0:10 - 0:12
    Ja se bavim čudnim poslom.
  • 0:13 - 0:16
    Znam to zato što mi ljudi,
    kolege na primer, prilaze
  • 0:16 - 0:18
    i kažu: "Krise, baviš se čudnim poslom."
  • 0:18 - 0:20
    (Smeh)
  • 0:20 - 0:22
    Razumem šta hoće da kažu,
  • 0:22 - 0:24
    jer sam počeo karijeru
  • 0:24 - 0:26
    kao teoretičar nuklearne fizike.
  • 0:26 - 0:29
    Razmišljao sam o kvarkovima i gluonima
  • 0:29 - 0:31
    i sudarima teških jona,
  • 0:31 - 0:33
    a imao sam samo 14 godina.
  • 0:33 - 0:36
    Ne, nisam imao 14 godina.
  • 0:37 - 0:39
    Ali posle toga
  • 0:39 - 0:41
    sam zapravo imao svoju laboratoriju
  • 0:41 - 0:43
    na departmanu za računarske neuronauke
  • 0:43 - 0:45
    a uopšte se nisam bavio neuronaukama.
  • 0:45 - 0:48
    Kasnije sam se bavio
    evolucionom genetikom,
  • 0:48 - 0:50
    a potom biologijom sistema.
  • 0:50 - 0:52
    Ali danas ću vam govoriti o nečemu drugom.
  • 0:53 - 0:55
    Govoriću vam
  • 0:55 - 0:57
    o tome kako sam naučio nešto o životu.
  • 0:57 - 1:00
    A bio sam raketni naučnik.
  • 1:01 - 1:03
    Nisam baš bio raketni naučnik,
  • 1:03 - 1:04
    ali sam radio
  • 1:05 - 1:07
    u Laboratoriji za razvijanje
    mlaznog pogona
  • 1:08 - 1:11
    u sunčanoj Kaliforniji, gde je toplo;
  • 1:11 - 1:13
    dok sada radim na srednjem Zapadu,
  • 1:13 - 1:14
    i hladno mi je.
  • 1:14 - 1:17
    Ali bilo je to jedno uzbudljivo iskustvo.
  • 1:17 - 1:20
    Jednog dana službenik NASA-e
    je ušao u moju kancelariju,
  • 1:20 - 1:24
    seo i rekao --
  • 1:24 - 1:26
    to je moja kancelarija,
  • 1:26 - 1:29
    imao sam lepu, osunčanu kancelariju...
    u svakom slučaju --
  • 1:29 - 1:30
    (Smeh)
  • 1:30 - 1:32
    Pitao je:
  • 1:32 - 1:34
    "Kris, možete li, molim vas, da nam kažete
  • 1:34 - 1:36
    kako da tražimo život van Zemlje?"
  • 1:37 - 1:39
    To me je iznenadilo
  • 1:40 - 1:41
    jer sam bio zaposlen tamo
  • 1:41 - 1:43
    kako bih radio na kvantnom računarstvu.
  • 1:44 - 1:46
    Ipak, imao sam veoma dobar
    odgovor na njegovo pitanje.
  • 1:46 - 1:48
    Rekao sam: "Nemam pojma."
  • 1:48 - 1:51
    On mi je rekao: "Znakovi života,
  • 1:51 - 1:54
    treba da tragamo za znakovima života."
  • 1:54 - 1:55
    Ja sam pitao: "Šta je to?"
  • 1:55 - 1:58
    A on je rekao: "To su merljive pojave
  • 1:58 - 2:00
    koje nam ukazuju na prisustvo života."
  • 2:01 - 2:02
    Zapitao sam: "Stvarno?
  • 2:03 - 2:05
    Jer, znate, nije li to lako?
  • 2:05 - 2:07
    Mislim, mi imamo život.
  • 2:07 - 2:10
    Zar ne možete da primenite definiciju,
  • 2:10 - 2:14
    definiciju kakvu bi dao
    Vrhovni Sud, na primer?"
  • 2:15 - 2:17
    Razmišljao sam malo o tome i rekao:
  • 2:18 - 2:20
    "Da li je zaista toliko lako?
  • 2:20 - 2:21
    Jer, da, kada vidite ovako nešto,
  • 2:21 - 2:24
    onda je u redu, to jeste život,
  • 2:24 - 2:25
    nema sumnje u to.
  • 2:25 - 2:27
    Ali evo nečega."
  • 2:27 - 2:30
    On će na to: "Da, u redu,
    i to je život, znam to."
  • 2:30 - 2:33
    Ali, ako mislite da se život definiše
  • 2:34 - 2:36
    kao nešto što na kraju umire
  • 2:36 - 2:38
    onda s ovim nećete imati sreće,
  • 2:38 - 2:40
    jer je ovo jedan vrlo čudan organizam.
  • 2:40 - 2:41
    On postaje odrasla jedinka,
  • 2:41 - 2:44
    a onda prolazi kroz fazu "Bendžamin Baton"
  • 2:44 - 2:46
    zapravo, vraća se unazad
  • 2:46 - 2:48
    dok ponovo ne postane mali embrion,
  • 2:48 - 2:52
    a onda poraste ponovo, pa se vrati
    unazad, pa ponovo raste - kao jo-jo,
  • 2:52 - 2:53
    i nikad ne umire.
  • 2:53 - 2:56
    Tako da, to jeste život,
  • 2:56 - 2:58
    ali nije baš
  • 2:58 - 3:00
    onakav kakvim ga zamišljamo.
  • 3:01 - 3:03
    A onda vidite nešto kao što je ovo.
  • 3:03 - 3:06
    On je upitao: "Bože, kakav je
    pa ovo oblik života?"
  • 3:06 - 3:07
    Zna li neko?
  • 3:07 - 3:10
    Ovo zapravo nije živo, to je kristal.
  • 3:11 - 3:13
    Dakle, jednom kada počnete
    da gledate i gledate
  • 3:14 - 3:15
    u sve manje i manje stvari...
  • 3:15 - 3:16
    Tako je ova osoba
  • 3:16 - 3:20
    napisala čitav članak, rekavši:
    "Hej, ovo su bakterije."
  • 3:20 - 3:22
    Ali, kada pogledate malo bolje,
  • 3:22 - 3:26
    videćete, u stvari, da je ovo
    suviše malo da bi bilo tako nešto.
  • 3:26 - 3:27
    Dakle, on je bio uveren,
  • 3:27 - 3:29
    ali, zapravo, većina ljudi nije bila.
  • 3:30 - 3:31
    A onda, naravno
  • 3:31 - 3:34
    NASA je objavila,
  • 3:34 - 3:36
    i predsednik Klinton je imao
    konferenciju za štampu
  • 3:36 - 3:38
    vezanu za ovo neverovatno otkriće
  • 3:38 - 3:42
    života na marsovskom meteoritu.
  • 3:43 - 3:46
    Ipak, danas, ovo otkriće
    je predmet rasprave.
  • 3:47 - 3:50
    Ako izvučete pouku iz svih ovih slika,
  • 3:50 - 3:52
    shvatićete da ovo zapravo
    možda i nije tako lako.
  • 3:52 - 3:54
    Možda nam i treba
  • 3:54 - 3:56
    neka definicija života
  • 3:56 - 3:58
    kako bismo napravili razliku.
  • 3:59 - 4:01
    Pa može li život da se definiše?
  • 4:02 - 4:04
    Kako biste vi to uradili?
  • 4:04 - 4:05
    Naravno,
  • 4:05 - 4:08
    uzeli biste Enciklopediju Britaniku
    i otvorili na slovo L.
  • 4:08 - 4:11
    Ne, naravno, ne biste uradili to,
    već biste izguglali.
  • 4:11 - 4:13
    Tada biste možda dobili nešto.
  • 4:13 - 4:15
    A ako od toga što dobijete,
  • 4:15 - 4:19
    sve što govori o stvarima
    na koje smo navikli
  • 4:19 - 4:20
    odbacite,
  • 4:20 - 4:22
    dobićete nešto ovako.
  • 4:22 - 4:24
    Ovo vam govori nešto komplikovano
  • 4:27 - 4:28
    i sadrži puno različitih koncepata.
  • 4:30 - 4:32
    Ko bi na ovom svetu napisao nešto
  • 4:32 - 4:34
    ovako nategnuto i kompleksno
  • 4:34 - 4:36
    i blesavo?
  • 4:37 - 4:41
    No, to je zapravo veoma,
    veoma važan skup koncepata.
  • 4:42 - 4:44
    Istaći ću samo nekoliko reči,
  • 4:44 - 4:46
    a davanje takvih definicija
  • 4:46 - 4:49
    oslanja se na stvari koje nisu zasnovane
  • 4:49 - 4:51
    na aminokiselinama ili listovima
  • 4:52 - 4:54
    ili na bilo šta na šta smo navikli,
  • 4:54 - 4:56
    nego isključivo na procese.
  • 4:56 - 4:57
    Ako bacite pogled na to
  • 4:57 - 5:01
    videćete da je to iz moje knjige
    koja se bavi veštačkim životom.
  • 5:01 - 5:05
    To objašnjava šta je taj službenik NASA-e
    uopšte radio u mojoj kancelariji.
  • 5:05 - 5:08
    Zamisao je bila da sa takvim konceptima
  • 5:08 - 5:11
    možda i možemo da napravimo
  • 5:11 - 5:12
    oblik života.
  • 5:13 - 5:15
    A ako se pitate:
  • 5:15 - 5:17
    "Šta je, zaboga, veštački život?
  • 5:17 - 5:19
    pustite me da vam na brzinu pokažem
  • 5:19 - 5:21
    kako je do svega ovoga došlo.
  • 5:21 - 5:25
    Počelo je prilično davno
  • 5:25 - 5:27
    kada je neko napisao
  • 5:27 - 5:30
    jedan od prvih uspešnih
    komjuterskih virusa.
  • 5:30 - 5:32
    Za one koji nisu dovoljno stari,
  • 5:32 - 5:34
    nemate pojma kako je
    ova infekcija funkcionisala,
  • 5:34 - 5:36
    naime, preko disketa.
  • 5:37 - 5:41
    Ono što je zanimljivo kod ovih
    kompjuterskih virusnih infekcija
  • 5:41 - 5:45
    je to da, ako pogledate
    nivoe aktivnosti ovih infekcija,
  • 5:45 - 5:47
    dobićete ovaj talasasti prikaz
  • 5:47 - 5:49
    kakav smo navikli
    da vidimo kod virusa gripa.
  • 5:49 - 5:52
    Ovo je rezultat "nadmetanja u naoružanju"
  • 5:52 - 5:55
    između hakera i dizajnera
    operativnih sistema,
  • 5:55 - 5:56
    zato sve ide ovako napred-nazad.
  • 5:56 - 5:59
    Rezultat je neka vrsta porodičnog stabla
  • 6:00 - 6:01
    ovih virusa
  • 6:01 - 6:04
    prikaz razvoja koji prilično
    podseća na prikaze
  • 6:04 - 6:07
    razvoja živog sveta na koje smo navikli,
    barem na nivou virusa.
  • 6:07 - 6:10
    Je li to, dakle, život?
    Ne, ako mene pitate.
  • 6:10 - 6:13
    Zašto? Zato što ove stvari
    ne evoluiraju same od sebe.
  • 6:13 - 6:15
    Postoje hakeri koji ih pišu.
  • 6:15 - 6:19
    Ipak, ideja je vrlo brzo uznapredovala
  • 6:19 - 6:23
    kada je jedan naučnik koji je radio
    u Naučnom institutu rekao:
  • 6:23 - 6:26
    "Zašto ne probamo
    da spakujemo ove male viruse
  • 6:26 - 6:29
    u veštačke svetove unutar kompjutera
  • 6:29 - 6:30
    i pustimo ih da evoluiraju?"
  • 6:30 - 6:32
    Taj čovek je bio Stin Rasmusen.
  • 6:32 - 6:35
    On je dizajnirao ovaj sistem,
    ali on zapravo nije radio,
  • 6:35 - 6:37
    jer su njegovi virusi stalno
    uništavali jedni druge.
  • 6:37 - 6:42
    Sve ovo je posmatrao
    drugi naučnik, ekolog.
  • 6:42 - 6:45
    Otišavši kući jednog dana, rekao je:
    "Znam kako da rešim ovo."
  • 6:45 - 6:47
    Rezultat je bio "Tierra" sistem,
  • 6:47 - 6:50
    i u svojoj knjizi sam rekao
    da je to jedan od prvih
  • 6:50 - 6:52
    zaista veštačkih "živih" sistema -
  • 6:52 - 6:54
    samo što ti programi
    nisu zaista postajali složeniji.
  • 6:55 - 6:58
    Videvši ovaj rad i poradivši malo na tome,
  • 6:58 - 6:59
    uključio sam se u celu stvar.
  • 6:59 - 7:01
    Rešio sam da napravim sistem
  • 7:02 - 7:04
    koji sadrži sve potrebne osobine
  • 7:04 - 7:07
    koje dovode do evolucije složenosti,
  • 7:07 - 7:10
    sve složenije i složenije probleme
    koji konstantno evoluiraju.
  • 7:10 - 7:13
    Naravno, pošto ja zaista ne umem
    da sastavim kod, imao sam pomoć.
  • 7:14 - 7:15
    Imao sam dvojicu studenata
  • 7:15 - 7:18
    sa Kalifornijskog Instituta
    za Tehnologiju koji su radili za mene.
  • 7:18 - 7:22
    Sa leve strane je Čarls Ofria,
    sa desne Tajtus Braun.
  • 7:22 - 7:25
    Oni su danas ugledni profesori
  • 7:25 - 7:27
    na Državnom univerzitetu u Mičigenu,
  • 7:27 - 7:30
    ali, uverevam vas, u to vreme,
  • 7:30 - 7:32
    mi nismo bili ugledan tim.
  • 7:32 - 7:34
    Drago mi je što nijedna fotografija
  • 7:34 - 7:37
    nas trojice zajedno nije sačuvana.
  • 7:37 - 7:39
    Ali kakav je ovaj sistem?
  • 7:39 - 7:41
    Ne mogu baš da detaljišem,
  • 7:41 - 7:44
    ali ovde možete da vidite
    neke od elemenata.
  • 7:44 - 7:46
    Ono na šta sam hteo da se fokusiram
  • 7:46 - 7:48
    je šema strukture populacije.
  • 7:48 - 7:51
    Ovde se nalazi oko 10.000 programa.
  • 7:51 - 7:53
    Različite vrste su obojene
    različitim bojama.
  • 7:53 - 7:57
    Kao što vidite, grupe njih rastu
    jedna preko druge,
  • 7:57 - 7:58
    šire se.
  • 7:58 - 8:00
    Kad god se pojavi program
  • 8:00 - 8:02
    koji bolje preživljava u ovom svetu,
  • 8:02 - 8:04
    koja god mutacija
    da se pojavila kod njega,
  • 8:04 - 8:07
    raširiće se preko ostalih
    i dovesti ih do istrebljenja.
  • 8:07 - 8:11
    Pokazaću vam film u kome
    se vidi ta vrsta dinamike.
  • 8:11 - 8:14
    Ovakvi eksperimenti su počeli
  • 8:14 - 8:16
    sa programima koje smo mi sami napisali.
  • 8:16 - 8:18
    Pisali smo sopstvene programe,
    umnožavali ih,
  • 8:18 - 8:20
    i veoma smo ponosni na sebe.
  • 8:20 - 8:22
    Stavili smo ih unutra i,
    kao što se odmah vidi,
  • 8:22 - 8:26
    javljaju se talasi i talasi inovacije.
  • 8:26 - 8:27
    Usput, ovo je vrlo ubrzano,
  • 8:27 - 8:29
    nekih hiljadu generacija u sekundi.
  • 8:30 - 8:32
    Ali vrlo brzo, sistem kaže:
  • 8:32 - 8:34
    "Kakva je sad ovo glupost od koda?
  • 8:34 - 8:37
    Ovo se može unaprediti na toliko načina
  • 8:37 - 8:38
    i to veoma brzo."
  • 8:38 - 8:40
    Tako da vidite talase novih tipova
  • 8:40 - 8:42
    kako preovladavaju nad drugim tipovima.
  • 8:42 - 8:45
    Ovakva aktivnost traje prilično dugo,
  • 8:45 - 8:50
    sve dok svi programi ne razviju
    one glavne lake funkcije.
  • 8:50 - 8:54
    Onda vidite nešto kao stagnaciju
  • 8:54 - 8:56
    u toku koje sistem čeka
  • 8:56 - 8:59
    neku novu inovaciju, kao što je ova,
  • 8:59 - 9:01
    koja će se proširiti
  • 9:01 - 9:04
    i nadvladati druge inovacije
    koje su tu bile ranije,
  • 9:04 - 9:07
    obrisati gene koji su bili tu ranije
  • 9:07 - 9:11
    sve dok se novi, složeniji, tip ne pojavi.
  • 9:11 - 9:14
    Ovaj proces traje i traje i traje.
  • 9:14 - 9:16
    Dakle, ono što vidimo ovde
  • 9:16 - 9:18
    jeste sistem koji funkcioniše
  • 9:18 - 9:21
    na prilično sličan način na koji
    smo navikli da život funkcioniše.
  • 9:21 - 9:25
    Ipak, ono što su me ljudi
    iz NASA-e zapravo pitali
  • 9:25 - 9:27
    bilo je: "Da li ova "stvorenja"
  • 9:27 - 9:28
    daju znake života?
  • 9:29 - 9:31
    Možemo li da "izmerimo" ovaj oblik života?
  • 9:31 - 9:32
    Jer, ako možemo,
  • 9:32 - 9:35
    možda imamo šansu da zapravo
    otkrijemo život negde drugde
  • 9:36 - 9:37
    i da pritom ne budemo ograničeni
  • 9:37 - 9:39
    stvarima kakve su aminokiseline."
  • 9:39 - 9:43
    Ja sam razmislio i rekao:
    "Pa, ako uradimo ovo,
  • 9:43 - 9:47
    možda bi trebaloi da konstruišemo
    prikaz znakova života
  • 9:47 - 9:52
    zasnovan na životu
    kao univerzalnom procesu.
  • 9:52 - 9:57
    Zapravo, taj prikaz može da koristi
    koncepte koje sam razvio
  • 9:57 - 9:59
    samo kako bih zabeležio
  • 9:59 - 10:02
    šta bi jednostavan živi sistem
    mogao da predstavlja."
  • 10:02 - 10:04
    Ono što mi je palo na pamet,
  • 10:04 - 10:07
    da napravim uvod u ideju,
  • 10:07 - 10:11
    bi zapravo bio neki detektor značenja,
  • 10:11 - 10:12
    pre nego detektor života.
  • 10:13 - 10:15
    Način na koji bismo to postigli --
  • 10:15 - 10:17
    recimo, želim da saznam kako da razlikujem
  • 10:17 - 10:19
    tekst koji je napisalo milion majmuna,
  • 10:20 - 10:22
    od teksta koji je u knjigama.
  • 10:23 - 10:25
    I želeo bih to da uradim na takav način
  • 10:25 - 10:28
    da uopšte i ne moram da znam
    da čitam na tom jeziku,
  • 10:28 - 10:30
    pošto sam siguran da neću znati.
  • 10:30 - 10:32
    Uvek mora da postoji neka vrsta alfabeta.
  • 10:32 - 10:35
    Dakle ovo je nivo učestalosti,
  • 10:35 - 10:37
    tj. koliko često se javlja
  • 10:37 - 10:39
    svako od 26 slova alfabeta
  • 10:39 - 10:41
    u tekstu koji su napisali neki majmuni.
  • 10:43 - 10:45
    Očigledno, svako od ovih slova
  • 10:45 - 10:48
    javlja se otprilike podjednako često.
  • 10:48 - 10:52
    Ali ako pogledate distribuciju slova
    u tekstovima na engleskom,
  • 10:52 - 10:54
    nivo učestalosti je ovakav.
  • 10:54 - 10:58
    Kažem vam, ovaj nivo učestalosti
    u tekstovima na engleskom je vrlo stalan.
  • 10:58 - 11:01
    Ako bi pogledali tekstove na francuskom,
    bilo bi malo drugačije,
  • 11:01 - 11:03
    kao i u tekstovima
    na italijanskom ili nemačkom.
  • 11:03 - 11:05
    U svakom su slova drugačije distribuirana,
  • 11:05 - 11:07
    ali nivo učestalosti je stalan.
  • 11:07 - 11:09
    Nije bitno da li tekst govori
    o politici ili o nauci,
  • 11:09 - 11:12
    da li je u pitanju poezija
  • 11:13 - 11:16
    ili tekst o matematici,
  • 11:16 - 11:19
    ova slika je vrlo robusna i stabilna.
  • 11:19 - 11:21
    Dok god pišemo knjige na engleskom,
  • 11:22 - 11:24
    a ljudi ih stalno iznova
    pišu i umnožavaju,
  • 11:24 - 11:26
    takva slika će biti prisutna.
  • 11:26 - 11:28
    To me je inspirisalo
    da razmislim o sledećem -
  • 11:28 - 11:32
    dakle, šta ako pokušam
    da primenim ovu ideju,
  • 11:32 - 11:34
    ne da bih razlučio nasumične tekstove
  • 11:34 - 11:36
    od onih koji imaju značenje,
  • 11:36 - 11:39
    već da bih otkrio da li postoji značenje
  • 11:39 - 11:42
    u biomolekulima koji sačinjavaju život.
  • 11:42 - 11:43
    Prvo moram da se zapitam:
  • 11:43 - 11:48
    šta su uopšte ove kockice, ovaj alfabet,
    ovi elementi koje sam vam pokazao?
  • 11:48 - 11:51
    Ispostavilo se da ima
    više različitih zamena
  • 11:51 - 11:53
    za ovaj set kockica.
  • 11:53 - 11:55
    To mogu biti aminokiseline,
  • 11:55 - 11:58
    nukleinske kiseline, karboksilne
    kiseline, masne kiseline.
  • 11:58 - 12:01
    Zapravo, hemija je izuzetno bogata,
    i naše telo koristi mnogo hemikalija.
  • 12:02 - 12:04
    Dakle, kako bismo testirali ovu ideju
  • 12:04 - 12:08
    morali smo prvo da ispitamo aminokiseline
    i neke druge karboksilne kiseline.
  • 12:08 - 12:10
    I evo rezultata.
  • 12:10 - 12:13
    Evo, ovo se dobija
  • 12:14 - 12:16
    kada, na primer, ispitate
    distribuciju aminokiselina
  • 12:16 - 12:20
    na nekoj kometi ili
    u međuzvezdanom prostoru
  • 12:20 - 12:22
    ili u laboratoriji
  • 12:22 - 12:23
    za koju ste sigurni
  • 12:23 - 12:27
    da u njoj nema ničeg živog.
  • 12:27 - 12:33
    Ono što ćete naći su
    uglavnom glicin i alanin
  • 12:33 - 12:35
    a ostalih kiselina ima u tragovima.
  • 12:35 - 12:38
    Ova slika je takođe vrlo konstantna -
  • 12:38 - 12:42
    ovo je ono što bismo našli
    u sistemima nalik Zemlji
  • 12:42 - 12:43
    u kojima ima aminokiselina,
  • 12:43 - 12:45
    ali nema života.
  • 12:45 - 12:48
    Ali šta ako bismo uzeli malo zemlje
  • 12:48 - 12:50
    i kopali malo po njoj
  • 12:50 - 12:53
    i onda je stavili u ovaj spektrometar?
  • 12:53 - 12:54
    Pošto ima bakterija na sve strane.
  • 12:54 - 12:57
    Isti rezultat bi bio i sa vodom
    uzetom bilo gde na Zemlji,
  • 12:57 - 12:59
    kada bi se sprovela ista analiza,
  • 12:59 - 13:01
    jer je i ona prepuna života;
  • 13:01 - 13:03
    spektar bi izgledao potpuno drugačije.
  • 13:03 - 13:06
    Naravno, glicin i alanin
    bi još uvek bili tu,
  • 13:06 - 13:09
    ali bilo bi i teških elemenata,
    teških aminokiselina,
  • 13:09 - 13:11
    koje se proizvode
  • 13:11 - 13:13
    zato što su od značaja za život organizma.
  • 13:14 - 13:15
    Neke druge
  • 13:16 - 13:18
    koje ne spadaju u dvadeset esencijalnih,
  • 13:18 - 13:22
    se uopšte ne bi pojavile
    ni u kojoj koncentraciji.
  • 13:22 - 13:24
    Dakle, i ova slika je konstantna.
  • 13:24 - 13:27
    Nije bitno koji sediment je u pitanju,
  • 13:27 - 13:30
    da li su u pitanju bakterije
    ili neke biljke ili životinje.
  • 13:31 - 13:32
    Gde god ima života
  • 13:32 - 13:34
    imaćete ovakvu distribuciju,
  • 13:34 - 13:36
    a ne ovakvu.
  • 13:36 - 13:40
    Ove razlike možemo očitati ne samo
    kada su aminokiseline u pitanju.
  • 13:40 - 13:42
    Sada se možda pitate:
  • 13:42 - 13:44
    dakle šta sa ovim "Avidijancima"?
  • 13:45 - 13:48
    "Avidijanci" su stanovnici
    kompjuterskog sveta
  • 13:48 - 13:51
    u kome su savršeno srećni
    što se umnožavaju i postaju sve složeniji.
  • 13:51 - 13:54
    Dakle, ovo je prikaz distribucije
    koji dobijamo
  • 13:54 - 13:56
    u slučaju da života nema.
  • 13:56 - 13:59
    Oni imaju 28 ovakvih instrukcija,
  • 13:59 - 14:02
    i ukoliko imamo sistem u kome
    se one javljaju jedna za drugom,
  • 14:02 - 14:05
    sistem nema značenja -
    kao majmuni sa kucaćim mašinama.
  • 14:05 - 14:06
    Svaka od instrukcija se pojavljuje
  • 14:06 - 14:09
    otprilike podjednako često.
  • 14:10 - 14:14
    Ali ako uzmemo skup ovih
    stvorenja koja se množe
  • 14:14 - 14:16
    kao na snimku koji ste videli,
  • 14:16 - 14:18
    prikaz distribucije izgleda ovako.
  • 14:19 - 14:21
    Dakle, postoje neke instrukcije
  • 14:21 - 14:23
    koje su izuzetno važne za ove "organizme",
  • 14:23 - 14:24
    i one će se javljati učestalije.
  • 14:25 - 14:26
    A ima i onih instrukcija
  • 14:26 - 14:29
    koje se koriste samo jednom, ili nikad.
  • 14:29 - 14:33
    One su, dakle, ili otrovne,
    ili ih treba koristiti ređe
  • 14:33 - 14:36
    nego što bi se pojavljivale
    kada bi sve bilo nasumično.
  • 14:36 - 14:38
    Nivo učestalosti ovih instrukcija je niži.
  • 14:38 - 14:41
    Sada možemo da vidimo
    da li zaista postoji neka šema.
  • 14:41 - 14:43
    Mogu vam reći da postoji,
  • 14:43 - 14:46
    jer smo ovakav spektar videli
    na primeru sa knjigama,
  • 14:46 - 14:48
    kao i na primeru sa aminokiselinama,
  • 14:48 - 14:52
    i ne menja se kada promenite okruženje,
    veoma je postojan;
  • 14:52 - 14:53
    i oslikava okruženje.
  • 14:53 - 14:56
    Pokazaću vam jedan mali
    eksperiment koji smo napravili.
  • 14:56 - 14:57
    Moram da objasnim -
  • 14:57 - 14:59
    na vrhu ovog grafikona
  • 14:59 - 15:02
    prikazana je učestalost distribucije
    elemenata o kojoj sam pričao.
  • 15:02 - 15:07
    Ovde imamo okolinu bez života
  • 15:07 - 15:09
    gde se svaka od instrukcija ponavlja
  • 15:09 - 15:11
    podjednako često.
  • 15:12 - 15:14
    A ispod je prikazan
  • 15:14 - 15:17
    nivo promene učestalosti
    instrukcija u okolini.
  • 15:17 - 15:20
    Počeću eksperiment sa nivoom
    promene dovoljno visokim
  • 15:20 - 15:22
    da, čak i ako bismo ubacili
  • 15:22 - 15:24
    program koji se umnožava
  • 15:24 - 15:26
    i koji bi inače rado porastao
  • 15:26 - 15:28
    i ispunio čitav svet,
  • 15:28 - 15:31
    on bi u ovom slučaju "umro" na licu mesta.
  • 15:31 - 15:34
    Dakle, život je nemoguć
  • 15:34 - 15:37
    kada je nivo mutacije ovakav.
  • 15:37 - 15:41
    Ali ako polako smanjim temperaturu,
    da tako kažem,
  • 15:41 - 15:43
    dolazim do praga održivosti u životu
  • 15:43 - 15:45
    na kome bi bilo moguće
  • 15:45 - 15:47
    da program koji se umnožava preživi.
  • 15:47 - 15:49
    Dakle, ubacivaćemo ova stvorenja
  • 15:49 - 15:52
    u ovu čorbu sve vreme.
  • 15:52 - 15:54
    Pogledajmo kako to sve izgleda.
  • 15:54 - 15:57
    U početku: ništa, ništa, ništa.
  • 15:57 - 15:59
    Vrelo, vrelo.
  • 15:59 - 16:01
    Sada je prag održivosti dostignut,
  • 16:01 - 16:04
    a učestalost distribucije
  • 16:04 - 16:08
    značajno izmenjena, tj. stabilizovana.
  • 16:08 - 16:10
    A sada šta sam uradio?
  • 16:10 - 16:13
    Pa, bio sam nevaljao,
    povećao sam temperaturu ponovo.
  • 16:13 - 16:16
    I naravno, dostigli smo prag održivosti.
  • 16:16 - 16:18
    Pokazujem vam ovo ponovo
    jer je mnogo lepo.
  • 16:18 - 16:19
    Dostigli smo prag održivosti.
  • 16:19 - 16:22
    Prikaz distribucije instrukcija
    se promeni u: "Živo!"
  • 16:22 - 16:26
    A onda, ako ponovo dođemo do tačke
  • 16:26 - 16:28
    na kojoj je nivo mutacije toliko visok
  • 16:28 - 16:30
    da se programi ne mogu samoumnožiti,
  • 16:30 - 16:33
    informacije se ne mogu preneti
  • 16:33 - 16:36
    na potomstvo
  • 16:36 - 16:38
    bez pravljenja toliko grešaka
  • 16:38 - 16:41
    da sama sposobnost umnožavanja nestaje.
  • 16:41 - 16:43
    Taj znak života je time izgubljen.
  • 16:44 - 16:46
    Šta možemo zaključiti iz toga?
  • 16:46 - 16:50
    Pa, mnogo toga.
  • 16:50 - 16:51
    Između ostalog, zaključićemo
  • 16:51 - 16:55
    da, ako smo u stanju da zamislimo život
  • 16:55 - 16:57
    u apstraktnom smislu,
  • 16:57 - 16:59
    ne kao biljke,
  • 16:59 - 17:01
    aminokiseline
  • 17:01 - 17:03
    ili bakterije,
  • 17:03 - 17:05
    već kao skup procesa,
  • 17:05 - 17:07
    možemo početi da gledamo na život
  • 17:07 - 17:10
    ne kao na nešto isključivo
    svojstveno Zemlji,
  • 17:10 - 17:13
    već kao nešto što bi moglo
    postojati bilo gde.
  • 17:13 - 17:15
    Zato što život ima veze,
  • 17:15 - 17:17
    pre svega, sa konceptima
    vezanim za informacije,
  • 17:17 - 17:19
    za skladištenje informacija
  • 17:19 - 17:22
    u okviru fizičkog konteksta -
  • 17:22 - 17:24
    bitova, nukleinskih kiselina
  • 17:24 - 17:26
    bilo šta što predstavlja sistem znakova -
  • 17:26 - 17:28
    obavezno je i postojanje nekog procesa
  • 17:28 - 17:30
    koji omogućava da informacije
    budu skladištene
  • 17:30 - 17:32
    mnogo duže nego što biste očekivali
  • 17:32 - 17:34
    da mogu odoleti vremenu.
  • 17:36 - 17:38
    Ako omogućimo tako nešto,
  • 17:38 - 17:39
    dobili smo život.
  • 17:39 - 17:41
    Dakle, prvo što smo zaključili
  • 17:41 - 17:44
    jeste da je život moguće definisati
  • 17:44 - 17:47
    i samo kao skup procesa,
  • 17:47 - 17:49
    bez ikakvog oslanjanja
  • 17:49 - 17:52
    na stvari na koje smo naviknuti
  • 17:52 - 17:54
    kada je u pitanju zemaljski život.
  • 17:54 - 17:57
    To nas na neki način udaljava,
  • 17:57 - 18:00
    kao i sva naša velika naučna otkrića
    ili bar većina njih -
  • 18:00 - 18:02
    postepeno nas skida sa trona
  • 18:02 - 18:05
    naših ubeđenja kako smo
    posebni jer smo živi.
  • 18:05 - 18:08
    Dakle, možemo da napravimo život.
    Barem na kompjuteru.
  • 18:08 - 18:10
    Naravno, to je ograničen život,
  • 18:10 - 18:13
    ali smo tako naučili šta nam sve treba
  • 18:13 - 18:15
    da bismo ga konstruisali.
  • 18:16 - 18:18
    Jednom kad to budemo savladali
  • 18:18 - 18:22
    više neće biti tako teško zamisliti
  • 18:22 - 18:25
    da, pošto razumemo fundamentalne procese
  • 18:25 - 18:29
    koji se ne odnose ni na jedan
    određeni kontekst,
  • 18:29 - 18:31
    možemo otići odavde
  • 18:31 - 18:33
    i ispitati druge svetove,
  • 18:33 - 18:37
    otkriti kakvi bi hemijski alfabeti
    tamo mogli da postoje,
  • 18:37 - 18:40
    saznati nešto o njihovom
    hemijskom sastavu,
  • 18:40 - 18:42
    odnosno geohemiji te planete,
  • 18:42 - 18:45
    kako bismo znali kako
    nivoi distribucije izgledaju
  • 18:45 - 18:46
    u odsustvu života,
  • 18:46 - 18:49
    tada bismo mogli tragati
    za odstupanjima od toga -
  • 18:49 - 18:52
    ukoliko naiđemo na nešto
    što se izdvaja, recimo:
  • 18:52 - 18:54
    "Ovoj hemikaliji ovde nije mesto."
  • 18:54 - 18:56
    Nećemo tada biti sigurni da tu ima života,
  • 18:56 - 18:57
    ali moći ćemo da kažemo:
  • 18:57 - 19:01
    "Ispitaću ovu hemikaliju vrlo pažljivo
  • 19:01 - 19:03
    da vidim odakle potiče."
  • 19:03 - 19:07
    To može biti naša šansa da otkrijemo život
  • 19:07 - 19:09
    i kada život ne bude bio očigledan,
  • 19:09 - 19:11
    kao što sam vam pokazao.
  • 19:12 - 19:15
    Dakle, to je jedina poruka koju želim
  • 19:15 - 19:16
    da ponesete odavde.
  • 19:16 - 19:19
    Život postaje manje misteriozan
  • 19:19 - 19:21
    nego što nam se čini
  • 19:21 - 19:24
    kada pokušamo da ga zamislimo
    na drugim planetama.
  • 19:25 - 19:28
    Ako uklonimo veo misterije
    sa naše predstave o životu,
  • 19:28 - 19:31
    postaće nam lakše
  • 19:31 - 19:33
    da razmišljamo o tome kako mi živimo,
  • 19:33 - 19:36
    i shvatićemo da možda nismo toliko
    posebni kao što smo oduvek mislili.
  • 19:36 - 19:38
    Mislite o tome.
  • 19:38 - 19:40
    I hvala vam puno.
  • 19:40 - 19:41
    (Aplauz)
Title:
Pronalaženje oblika života koje ne možemo da zamislimo | Kristof Adami | TEDxUIUC
Description:

Kako da tragamo za vanzemaljskim životom ako ne liči ni na šta nama poznato? Kristof Adami objašnjava kako koristi svoja istraživanja o veštačkom životu -kompjuterskim programima koji se sami umnožavaju - da nađe obeležje, "biomarker", koje će biti oslobođeno svih naših predrasuda o tome šta predstavlja život.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDxTalks
Duration:
19:51

Serbian subtitles

Revisions