Return to Video

Šta ne znamo o muslimanskoj deci iz Evrope

  • 0:01 - 0:05
    Kad sam bila dete,
    znala sam da imam supermoći.
  • 0:07 - 0:08
    To je tačno.
  • 0:08 - 0:09
    (Smeh)
  • 0:09 - 0:13
    Mislila sam da sam potpuno neverovatna
    jer sam mogla da razumem
  • 0:13 - 0:15
    i da saosećam sa smeđim ljudima,
  • 0:15 - 0:19
    poput mog dede, konzervativnog muslimana.
  • 0:19 - 0:24
    A takođe sam mogla da razumem moju majku
    Avganistanku, mog oca Pakistanca,
  • 0:24 - 0:28
    koji nisu bili naročito religiozni,
    već opušteni, prilično liberalni.
  • 0:28 - 0:30
    I naravno, mogla sam da razumem
  • 0:30 - 0:33
    i da saosećam sa belim ljudima.
  • 0:33 - 0:34
    Belim Norvežanima iz svoje zemlje.
  • 0:35 - 0:38
    Znate, belim, smeđim, kako god -
  • 0:38 - 0:40
    sve sam ih volela.
  • 0:40 - 0:41
    Sve sam ih razumela,
  • 0:41 - 0:44
    čak iako nisu uvek razumeli jedni druge,
  • 0:44 - 0:45
    svi su bili moji ljudi.
  • 0:46 - 0:49
    Moj otac je ipak bio
    stalno krajnje zabrinut.
  • 0:49 - 0:52
    Govorio bi da i uz najbolje obrazovanje
  • 0:52 - 0:55
    neću imati poštene šanse.
  • 0:55 - 0:59
    Smatrao je da ću se i dalje
    suočavati sa diskriminacijom.
  • 0:59 - 1:01
    I da je jedini način da me belci prihvate
  • 1:01 - 1:04
    to da postanem poznata.
  • 1:04 - 1:08
    Sad, možete misliti, ovako smo razgovarali
    kad mi je bilo sedam godina.
  • 1:08 - 1:11
    Kad mi je bilo sedam godina, rekao je:
  • 1:11 - 1:15
    "Gledaj, biraj sport ili muziku."
  • 1:15 - 1:19
    Nije znao bilo šta o sportu -
    srećom - pa je odabrana muzika.
  • 1:19 - 1:24
    Pa, kad mi je bilo sedam godina,
    pokupio je dve moje igračke i lutke
  • 1:24 - 1:25
    i sve ih bacio.
  • 1:26 - 1:30
    U zamenu mi je dao
    bezveznu malu kasio klavijaturu i -
  • 1:30 - 1:31
    (Smeh)
  • 1:31 - 1:33
    Da. I časove pevanja.
  • 1:33 - 1:38
    I praktično me je naterao da vežbam
    satima i satima svakog dana.
  • 1:38 - 1:42
    Veoma brzo, naterao me je da nastupam
    pred sve većom i većom publikom,
  • 1:42 - 1:46
    i, bizarno, ali postala sam
    skoro kao dete sa letka
  • 1:46 - 1:48
    norveškog multikulturalizma.
  • 1:49 - 1:50
    Bila sam veoma ponosna, naravno.
  • 1:51 - 1:54
    Jer su čak i novine u tom momentu
  • 1:54 - 1:56
    počele da pišu lepo o smeđim ljudima,
  • 1:56 - 2:00
    pa sam osećala kako moja supermoć raste.
  • 2:01 - 2:04
    Pa, kad mi je bilo 12 godina,
    vraćajući se iz škole,
  • 2:04 - 2:05
    malo sam skrenula s puta
  • 2:05 - 2:09
    jer sam želela da kupim
    omiljeni slatkiš nazvan "slana stopala".
  • 2:09 - 2:11
    Znam da zvuče nekako grozno,
  • 2:12 - 2:13
    ali sam ih potpuno obožavala.
  • 2:13 - 2:18
    U suštini to su maleni slani
    komadići slada u obliku stopala.
  • 2:18 - 2:23
    I sad dok to glasno izgovaram,
    shvatam kako odvratno zvuči,
  • 2:24 - 2:27
    ali kako god, ja sam ih potpuno obožavala.
  • 2:27 - 2:29
    Pa se na mom putu do radnje
  • 2:29 - 2:33
    našao odrasli belac,
    stajao je na ulazu blokirajući mi prolaz.
  • 2:33 - 2:39
    Pa sam pokušala da ga obiđem,
    i dok sam to radila, zaustavio me je
  • 2:39 - 2:41
    i zurio je u mene,
  • 2:42 - 2:44
    i pljunuo mi je u lice, rekavši:
  • 2:44 - 2:45
    "Skloni mi se s puta
  • 2:45 - 2:49
    ti mala crna kučko,
    ti mala pakistanska kučko,
  • 2:49 - 2:51
    vrati se u zemlju iz koje si došla."
  • 2:52 - 2:55
    Bila sam prestravljena.
  • 2:55 - 2:56
    Zurila sam u njega.
  • 2:56 - 2:59
    Bilo me je suviše strah
    da obrišem pljuvačku s lica,
  • 3:00 - 3:02
    čak i dok se mešala s mojim suzama.
  • 3:02 - 3:06
    Sećam se da sam se osvrćala
    u nadi da će svakog trena
  • 3:06 - 3:09
    odrasla osoba prići
    i naterati ovog čoveka da prestane.
  • 3:09 - 3:14
    No, umesto toga, ljudi su žurili mimo mene
    i pretvarali se da me ne vide.
  • 3:14 - 3:18
    Bila sam veoma zbunjena
    jer sam mislila, dobro:
  • 3:19 - 3:22
    "Moji belci, hajde!
    Gde su? Šta se dešava?"
  • 3:22 - 3:24
    Kako to da ne dolaze da me spase?
  • 3:25 - 3:27
    Pa, bespotrebno je reći
    da nisam kupila slatkiš.
  • 3:27 - 3:29
    Prosto sam što brže odjurila kući.
  • 3:30 - 3:32
    I dalje je sve ipak bilo u redu,
    mislila sam.
  • 3:33 - 3:36
    Kako je vreme prolazilo,
    postajala sam sve uspešnija,
  • 3:36 - 3:40
    vremenom sam takođe počela
    da privlačim maltretiranja smeđih ljudi.
  • 3:41 - 3:45
    Neki muškarci iz zajednice mojih roditelja
    su osećali da je neprihvatljivo
  • 3:45 - 3:50
    i nečasno za ženu da se bavi muzikom
  • 3:50 - 3:52
    i da bude toliko prisutna u medijima.
  • 3:53 - 3:59
    Pa su, veoma brzo, počeli
    da me napadaju na mojim koncertima.
  • 3:59 - 4:04
    Sećam se jednog od koncerata,
    bila sam na sceni, nagela se prema publici
  • 4:04 - 4:07
    i poslednje što sam videla
    je mlado smeđe lice,
  • 4:07 - 4:11
    a sledeće čega sam svesna
    je da mi je neku hemikaliju bacio u oči,
  • 4:11 - 4:14
    i sećam se da skoro nisam mogla da vidim
    i oči su mi suzile,
  • 4:15 - 4:16
    ali sam ipak nastavila da pevam.
  • 4:17 - 4:22
    Pljuvali su mi u lice na ulicama Osla,
    ovog puta smeđi ljudi.
  • 4:22 - 4:26
    Jednom su čak pokušali da me kidnapuju.
  • 4:26 - 4:28
    Pretnje smrću su bile beskonačne.
  • 4:28 - 4:31
    Sećam se da me je jednom stariji,
    bradati čovek zaustavio na ulici
  • 4:31 - 4:33
    i rekao: "Mrzim te toliko
  • 4:33 - 4:35
    jer zbog tebe naše kćerke misle
  • 4:35 - 4:37
    da mogu da rade šta požele."
  • 4:39 - 4:41
    Mlađi čovek me je upozorio da se pripazim.
  • 4:41 - 4:44
    Rekao je da je muzika neislamska
    i posao za kurve,
  • 4:44 - 4:47
    i ako nastavim s tim, da će me silovati
  • 4:47 - 4:52
    i da će mi raseći stomak
    kako ne bih rodila kurvu sličnu sebi.
  • 4:54 - 4:55
    Opet sam bila veoma zbunjena.
  • 4:55 - 4:57
    Nisam mogla da razumem šta se dešavalo.
  • 4:57 - 5:01
    Moji smeđi ljudi su počeli
    da me tako tretiraju - kako to?
  • 5:02 - 5:05
    Umesto da premošćujem
    svetove, dva sveta,
  • 5:05 - 5:08
    osećala sam da padam
    između moja dva sveta.
  • 5:08 - 5:11
    Pretpostavljam da je za mene
    pljuvačka bila kriptonit.
  • 5:13 - 5:15
    Do moje 17 godine,
  • 5:15 - 5:18
    pretnje smrću su bile beskrajne,
    a maltretiranje je bilo stalno.
  • 5:18 - 5:20
    Toliko se pogoršalo, da mi je majka
    u jednom momentu rekla:
  • 5:20 - 5:24
    "Gledaj, ne možemo više da te štitimo
    i da ti obezbedimo sigurnost,
  • 5:24 - 5:26
    moraćeš da ideš."
  • 5:26 - 5:31
    Pa sam kupila kartu u jednom pravcu
    za London, spakovala kofer i otišla.
  • 5:32 - 5:36
    Najviše me je tada povredilo
    to što niko nije rekao bilo šta.
  • 5:36 - 5:38
    Moj odlazak iz Norveške
    je bio itekako javan.
  • 5:39 - 5:43
    Moji smeđi ljudi, moji beli ljudi -
    niko nije rekao bilo šta.
  • 5:43 - 5:45
    Niko nije rekao:
    "Sačekaj, ovo je pogrešno.
  • 5:46 - 5:50
    Podržimo ovu devojku, zaštitimo
    ovu devojku jer je jedna od nas."
  • 5:50 - 5:51
    Niko to nije rekao.
  • 5:51 - 5:54
    Umesto toga, osećala sam se -
    znate na aerodromima,
  • 5:55 - 5:58
    na pokretnoj traci za prtljag
    imate razne kofere
  • 5:58 - 5:59
    koji kruže i kruže,
  • 5:59 - 6:02
    i uvek ima taj jedan kofer
    koji ostane na kraju,
  • 6:02 - 6:05
    onaj koga niko ne želi,
    koga niko ne traži.
  • 6:05 - 6:06
    Tako sam se osećala.
  • 6:07 - 6:11
    Nikad se nisam osećala tako usamljeno.
    Nikad se nisam osećala tako izgubljeno.
  • 6:12 - 6:16
    Pa, po dolasku u London,
    vremenom sam nastavila muzičku karijeru.
  • 6:17 - 6:20
    Drugo mesto, ali nažalost
    ista stara priča.
  • 6:21 - 6:24
    Sećam se poruke koja mi je stigla
    u kojoj je pisalo da će me ubiti
  • 6:24 - 6:28
    i da će reke krvi teći
  • 6:28 - 6:31
    i da će me silovati više puta
    pre nego što umrem.
  • 6:31 - 6:33
    Do tad, moram da kažem,
  • 6:33 - 6:35
    zapravo sam se navikla na ovakve poruke,
  • 6:35 - 6:39
    ali različito je bilo to
    da su sad počeli da prete mojoj porodici.
  • 6:41 - 6:46
    Pa sam ponovo spakovala kofer,
    napustila muziku i preselila se u SAD.
  • 6:47 - 6:48
    Bilo mi je dosta.
  • 6:48 - 6:50
    Nisam želela više da imam bilo šta s ovim.
  • 6:50 - 6:53
    I sigurno nisam želela
    da poginem zbog nečega
  • 6:53 - 6:56
    što nije ni bilo moj san -
    to je bio izbor mog oca.
  • 6:58 - 7:01
    Pa sam se nekako izgubila.
  • 7:01 - 7:03
    Nekako sam se slomila.
  • 7:03 - 7:05
    Ali sam odlučila da želim
  • 7:05 - 7:09
    da provedem ostatak
    nebitno koliko godina mog života
  • 7:09 - 7:10
    podržavajući mlade ljude
  • 7:10 - 7:13
    i pokušavajući da budem prisutna
    na neke sitne načine,
  • 7:13 - 7:15
    kako god mogla.
  • 7:15 - 7:18
    Počela sam da volontiram
    za razne organizacije
  • 7:18 - 7:23
    koje su radile s mladim muslimanima
    unutar Evrope.
  • 7:24 - 7:27
    I, na moje iznenađenje, otkrila sam
  • 7:27 - 7:32
    da se toliko tih mladih ljudi pati i muči.
  • 7:32 - 7:36
    Suočavali su se sa tolikim problemima
    u svojim porodicama i zajednicama
  • 7:36 - 7:40
    koje su se činile da više mare
    za svoju čast i ugled
  • 7:40 - 7:42
    nego za sreću i živote svoje dece.
  • 7:44 - 7:48
    Počela sam da osećam da možda nisam sama,
    da možda nisam toliko čudna.
  • 7:48 - 7:51
    Možda napolju ima još mojih ljudi.
  • 7:51 - 7:53
    Stvar je u tome,
    nešto što mnogi ne razumeju,
  • 7:54 - 7:58
    da ima toliko nas koji odrastamo u Evropi
  • 7:58 - 8:00
    koji nismo slobodni da budemo mi sami.
  • 8:00 - 8:02
    Nama nije dozvoljeno
    da budemo to što jesmo.
  • 8:03 - 8:07
    Nismo slobodni da se venčavamo
  • 8:07 - 8:10
    ili da budemo u vezama
    s ljudima koje odaberemo.
  • 8:10 - 8:12
    Ne možemo ni da biramo karijeru.
  • 8:12 - 8:16
    Ovo je norma u muslimanskim
    delovima Evrope.
  • 8:16 - 8:19
    Čak i u najslobodnijim društvima u svetu,
    mi nismo slobodni.
  • 8:20 - 8:24
    Naši životi, naši snovi, naša budućnost
    nam ne pripadaju,
  • 8:24 - 8:27
    oni pripadaju našim roditeljima
    i njihovim zajednicama.
  • 8:27 - 8:30
    Otkrila sam bezbroj priča o mladim ljudima
  • 8:31 - 8:34
    koje su promakle svima nama,
  • 8:34 - 8:36
    koji su nevidljive za sve nas,
  • 8:36 - 8:38
    ali koji pate i pate usamljeni.
  • 8:40 - 8:44
    Deca koju gubimo u ugovorenim brakovima,
    u nasilju zbog časti i zlostavljanju.
  • 8:45 - 8:49
    Naposletku sam shvatila, nakon nekoliko
    godina rada s ovim mladim ljudima,
  • 8:49 - 8:51
    da neću moći da nastavim da bežim.
  • 8:51 - 8:56
    Ne mogu da provedem ostatak života
    u strahu i skrivanju
  • 8:56 - 8:58
    i da ću zapravo morati da preduzmem nešto.
  • 9:00 - 9:03
    Takođe sam shvatila
    da moje ćutanje, naše ćutanje,
  • 9:03 - 9:05
    omogućuje da se slično
    zlostavljanje nastavi.
  • 9:06 - 9:10
    Pa sam odlučila da želim nekako
    da iskoristim svoju supermoć iz detinjstva
  • 9:11 - 9:15
    tako što ću naterati ljude s različitih
    strana ovih problema da razmeju
  • 9:15 - 9:20
    kako je biti mlada osoba zaglavljena
    između svoje porodice i svoje države.
  • 9:21 - 9:24
    Pa sam počela da pravim filmove,
    i počela sam da pričam ove priče.
  • 9:25 - 9:29
    Takođe sam želela da ljudi shvate
    smrtonosne posledice kad mi
  • 9:29 - 9:31
    ne uzmemo ove probleme za ozbiljno.
  • 9:32 - 9:34
    Pa je prvi film
    koji sam napravila bio o Banaz.
  • 9:35 - 9:39
    Bila je 17-ogodišnja Kurdkinja u Londonu.
  • 9:40 - 9:42
    Bila je poslušna, radila je sve
    što su njeni roditelji želeli.
  • 9:43 - 9:45
    Pokušavala je da sve uradi kako treba.
  • 9:45 - 9:48
    Udala se za nekog momka
    koga su njeni roditelji odabrali,
  • 9:48 - 9:51
    iako ju je stalno tukao i silovao.
  • 9:52 - 9:55
    Pokušavši da ode kod svoje porodice
    za pomoć, rekli su:
  • 9:55 - 9:57
    "Pa, moraš da se vratiš
    i budeš bolja supruga."
  • 9:57 - 10:00
    Zato što nisu želeli da imaju posla
    sa razvedenom kćerkom
  • 10:00 - 10:03
    jer bi to, naravno,
    bilo nečasno za porodicu.
  • 10:04 - 10:06
    Toliko ju je tukao da bi joj uši krvarile,
  • 10:07 - 10:12
    a kad ga je konačno napustila
    i našla mladića kog je odabrala
  • 10:12 - 10:14
    i u kog se zaljubila,
  • 10:14 - 10:16
    zajednica i porodica su otkrili,
  • 10:16 - 10:18
    i ona je nestala.
  • 10:18 - 10:20
    Pronađena je tri meseca kasnije.
  • 10:21 - 10:25
    Ugurana je u kofer i zakopana ispod kuće.
  • 10:28 - 10:32
    Zadavila su je i tukla do smrti
  • 10:33 - 10:37
    tri muškarca, tri rođaka,
    po naređenju njenog oca i ujaka.
  • 10:38 - 10:40
    Dodatna tragedija u Banazinoj priči
  • 10:40 - 10:46
    je da se pet puta obratila
    engleskoj policiji za pomoć,
  • 10:46 - 10:49
    rekavši im da će je njena porodica ubiti.
  • 10:49 - 10:52
    Policija joj nije verovala,
    te nisu uradili bilo šta.
  • 10:53 - 10:54
    A problem s ovim
  • 10:54 - 10:59
    je da ne samo da se mnoga naša deca
    suočavaju s ovim problemima
  • 10:59 - 11:02
    unutar svojih porodica
    i unutar zajednica svojih porodica,
  • 11:02 - 11:06
    već takođe nailaze na nerazumevanje
  • 11:07 - 11:10
    i apatiju u državama u kojima su odrasli.
  • 11:12 - 11:16
    Kada ih sopstvene porodice izdaju,
    obraćaju se nama ostalima,
  • 11:16 - 11:18
    a kad mi ne razumemo,
  • 11:18 - 11:20
    gubimo ih.
  • 11:21 - 11:24
    Pa, dok sam radila na ovom filmu,
    nekoliko ljudi mi je reklo:
  • 11:24 - 11:27
    "Pa, Dija, znaš,
    to je prosto njihova kultura,
  • 11:27 - 11:29
    to je prosto nešto
    što ti ljudi rade svojoj deci
  • 11:29 - 11:31
    i zaista se ne možemo mešati."
  • 11:32 - 11:35
    Uveravam vas da biti ubijen
    nije moja kultura.
  • 11:36 - 11:37
    Znate?
  • 11:38 - 11:39
    I zasigurno ljudi kao ja,
  • 11:39 - 11:42
    mlade žene koje potiču
    iz sličnih sredina kao ja,
  • 11:42 - 11:46
    bi trebalo da podležu
    istim pravima, istoj zaštiti
  • 11:46 - 11:49
    kao i bilo ko u našoj državi, zašto ne?
  • 11:50 - 11:55
    Dakle, u svom sledećem filmu
    sam pokušala da razumem
  • 11:55 - 11:58
    zašto neke od naših mladih
    muslimanskih klinaca u Evropi
  • 11:58 - 12:00
    privlači ekstremizam i nasilje.
  • 12:01 - 12:02
    Međutim, uz tu temu
  • 12:02 - 12:05
    sam takođe spoznala da ću morati
    da se suočim s najvećim strahom:
  • 12:07 - 12:09
    smeđim bradatim muškarcima.
  • 12:11 - 12:14
    Istim muškarcima ili sličnim muškarcima
  • 12:14 - 12:17
    onim koji su me šikanirali
    veći deo mog života.
  • 12:18 - 12:20
    Muškarcima kojih se plašim
    veći deo svog života.
  • 12:20 - 12:23
    Muškaracima koje takođe
    istinski nisam volela
  • 12:23 - 12:25
    dugo, dugo godina.
  • 12:25 - 12:29
    Pa sam provela sledeće dve godine
    intervjuišući osuđene teroriste,
  • 12:29 - 12:32
    džihadiste i bivše ekstremiste.
  • 12:32 - 12:35
    Otpre sam znala
    nešto što je već očigledno,
  • 12:35 - 12:40
    a to je da religija, politika,
    evropsko kolonijalno breme,
  • 12:40 - 12:44
    kao i skorašnji neuspesi
    zapadne inostrane politike,
  • 12:45 - 12:46
    da je sve to deo slike.
  • 12:47 - 12:50
    No više sam bila zainteresovana
    za otkrivanje šta su ljudski,
  • 12:50 - 12:51
    šta su lični razlozi
  • 12:51 - 12:56
    zbog kojih su neki mladi ljudi
    podložni ovim grupama.
  • 12:57 - 13:01
    A istinski me je iznenadilo
    to što sam otkrila povređena ljudska bića.
  • 13:04 - 13:06
    Umesto čudovišta za kojima sam tragala,
  • 13:06 - 13:08
    koje sam se nadala da ću naći -
  • 13:08 - 13:11
    iskreno jer bi to bilo
    veoma zadovoljavajuće -
  • 13:11 - 13:12
    pronašla sam urušene ljude.
  • 13:14 - 13:15
    Baš poput Banaz,
  • 13:15 - 13:18
    otkrila sam da su ovi mladići rastrgnuti
  • 13:18 - 13:21
    u pokušaju premošćavanja jaza
  • 13:21 - 13:24
    između svojih porodica
    i država u kojima su rođeni.
  • 13:26 - 13:29
    Naučila sam i da ekstremističke grupe,
    terorističke grupe
  • 13:29 - 13:33
    iskorišćavaju ova osećanja kod mladih
  • 13:33 - 13:36
    i usmeravaju ih - cinično -
    usmeravaju sve to ka nasilju.
  • 13:36 - 13:38
    "Priđite nama", kažu.
  • 13:38 - 13:41
    "Odbacite obe strane,
    vaše porodice i vaše države
  • 13:41 - 13:43
    jer vas oni odbacuju.
  • 13:43 - 13:46
    Vašoj porodici je čast važnija od vas,
  • 13:46 - 13:47
    a vašoj državi,
  • 13:47 - 13:53
    pravi Norvežanin, Britanac ili Francuz
    će uvek da bude belac, nikad vi."
  • 13:54 - 13:57
    Takođe obećavaju našim mladim ljudima
    ono za čim žude:
  • 13:58 - 14:02
    značaj, herojstvo,
    osećaj pripadanja i svrhe,
  • 14:02 - 14:04
    zajednicu koja ih voli i prihvata.
  • 14:05 - 14:08
    Nemoćnima daju osećanje moći.
  • 14:08 - 14:13
    Nevidljivi i utišani
    su konačno vidljivi i saslušani.
  • 14:15 - 14:18
    Eto šta oni rade našim mladim ljudima.
  • 14:18 - 14:22
    Zašto ove grupe to rade
    našim mladima, a ne mi?
  • 14:23 - 14:24
    Radi se o tome,
  • 14:24 - 14:28
    ne pokušavam da opravdam
  • 14:28 - 14:31
    ili da nađem izgovor za bilo koje nasilje.
  • 14:31 - 14:35
    Pokušavam da kažem
    da moramo da razumemo
  • 14:35 - 14:38
    zašto neke naše mlade ljude privlači ovo.
  • 14:40 - 14:42
    Takođe bih volela
    da vam pokažem, zapravo -
  • 14:42 - 14:45
    ovo su slike iz detinjstva
    nekih od momaka iz filma.
  • 14:47 - 14:50
    Zateklo me je to da mnogi od njih -
  • 14:51 - 14:53
    nikada ne bih pomislila to -
  • 14:53 - 14:56
    ali mnogi od njih
    imaju odsutne ili nasilne očeve.
  • 14:57 - 14:59
    A nekoliko ovih mladića
  • 14:59 - 15:03
    je na kraju otkrilo brižljive
    i saosećajne očinske figure
  • 15:03 - 15:05
    unutar ovih ekstremističkih grupa.
  • 15:06 - 15:09
    Takođe sam naišla na muškarce
    žrtve brutalnog rasnog nasilja,
  • 15:10 - 15:12
    ali su pronašli način
    da se više ne osećaju kao žrtve
  • 15:12 - 15:14
    tako što su i sami postali nasilni.
  • 15:14 - 15:19
    Zapravo, otkrila sam nešto,
    na moje zaprepašćenje, što sam prepoznala.
  • 15:19 - 15:25
    Otkrila sam ista osećanja koja sam osećala
    kao 17-ogodišnjakinja, bežeći iz Norveške.
  • 15:26 - 15:30
    Istu zbunjenost, istu tugu,
  • 15:30 - 15:33
    isti osećaj izdaje
  • 15:35 - 15:36
    i nepripadanja bilo kome.
  • 15:39 - 15:42
    Isto osećanje izgubljenosti
    i rastrgnutosti između kultura.
  • 15:43 - 15:45
    S tim u vezi, nisam izabrala uništavanje,
  • 15:45 - 15:48
    izabrala sam kameru umesto puške.
  • 15:48 - 15:51
    A razlog tome je moja supermoć.
  • 15:51 - 15:56
    Videla sam da je razumevanje
    odgovor, umesto nasilja.
  • 15:56 - 15:58
    Videti ljudska bića
  • 15:58 - 16:02
    sa svim svojim vrlinama i manama,
  • 16:02 - 16:04
    umesto održavanja karikatura:
  • 16:04 - 16:06
    mi i oni, zlikovci i žrtve.
  • 16:06 - 16:08
    Takođe sam se pomirila sa činjenicom
  • 16:09 - 16:12
    da moje dve kulture
    ne moraju da se sudaraju,
  • 16:12 - 16:15
    već mogu da postanu prostor
    na kom pronalazim sopstveni glas.
  • 16:16 - 16:19
    Prestala sam da se osećam
    kao da moram da izaberem stranu,
  • 16:19 - 16:21
    ali za to su mi bile potrebne
    godine i godine.
  • 16:22 - 16:24
    Ima toliko naših mladih ljudi danas
  • 16:24 - 16:26
    koji se bore sa istim ovim pitanjima,
  • 16:26 - 16:28
    i s tim se bore sami.
  • 16:29 - 16:32
    A zbog toga su izloženi kao rane.
  • 16:33 - 16:36
    A za neke pogled na svet radikalnog islama
  • 16:36 - 16:39
    postaje zaraza koja se gnoji
    u ovim otvorenim ranama.
  • 16:41 - 16:44
    Ima jedna afrička poslovica koja glasi:
  • 16:46 - 16:49
    "Ako mlade ne uvedete u selo,
  • 16:49 - 16:52
    spaliće ga, samo da osete
    njegovu toplinu."
  • 16:53 - 16:55
    Volela bih da pitam -
  • 16:56 - 16:58
    muslimanske roditelje
    i muslimanske zajednice,
  • 16:58 - 17:01
    hoćete li da volite
    i brinete za vašu decu,
  • 17:01 - 17:03
    a da ih ne primoravate
    da ispune vaša očekivanja?
  • 17:03 - 17:06
    Možete li da odaberete njih,
    umesto vaše časti?
  • 17:06 - 17:09
    Možete li da razumete
    zašto su tako besni i otuđeni
  • 17:09 - 17:12
    kad stavite svoju čast
    ispred njihove sreće?
  • 17:13 - 17:15
    Možete li da pokušate
    da budete prijatelj svom detetu
  • 17:15 - 17:17
    kako bi moglo da vam veruje
  • 17:17 - 17:19
    i moglo da deli sa vama svoja iskustva,
  • 17:19 - 17:21
    umesto da mora to da traži negde drugde.
  • 17:22 - 17:25
    A našim mladim ljudima
    koje privlači ekstremizam:
  • 17:27 - 17:30
    možete li da priznate
    da je vaš bes pokrenut bolom?
  • 17:32 - 17:35
    Hoćete li da nađete snage
    da odolite tim ciničnim starim muškarcima
  • 17:35 - 17:38
    koji žele vašom krvlju
    da ostvare sopstveni profit?
  • 17:39 - 17:41
    Možete li da pronađete način da živite?
  • 17:42 - 17:44
    Možete li da uvidite da je najslađa osveta
  • 17:44 - 17:48
    da vi živite srećne,
    ispunjene i slobodne živote?
  • 17:48 - 17:50
    Živote koje određujete vi i niko drugi.
  • 17:51 - 17:54
    Zašto želite da postanete
    tek još jedno mrtvo muslimansko dete?
  • 17:55 - 17:59
    A što se tiče nas ostalih: kada ćemo
    da počnemo da slušamo naše mlade?
  • 18:01 - 18:02
    Kako da ih podržimo
  • 18:02 - 18:06
    da bi preusmerili bol
    u nešto konstruktivnije?
  • 18:07 - 18:08
    Misle da nam se ne sviđaju.
  • 18:08 - 18:11
    Misle da ne marimo šta će da im se desi.
  • 18:11 - 18:13
    Misle da ih ne prihvatamo.
  • 18:13 - 18:16
    Možemo li da pronađemo način
    da se osećaju drugačije?
  • 18:17 - 18:20
    Šta nam je potrebno
    da ih vidimo i prepoznamo
  • 18:20 - 18:25
    pre nego što postanu bilo žrtve
    ili počinioci nasilja?
  • 18:25 - 18:29
    Možemo li se naterati da brinemo za njih
    i da ih smatramo našima?
  • 18:29 - 18:34
    A da ne budemo prosto zgroženi
    kad žrtve nasilja liče na nas?
  • 18:34 - 18:39
    Možemo li da nađemo način da odbacimo
    mržnju i zacelimo podele između nas?
  • 18:39 - 18:43
    Radi se o tome da ne možemo da priuštimo
    da odustanemo jedni od drugih i naše dece,
  • 18:43 - 18:45
    čak iako ona odustanu od nas.
  • 18:45 - 18:47
    Svi smo u ovome zajedno.
  • 18:47 - 18:53
    A na duže staze, osveta i nasilje
    neće funkcionisati protiv ekstremista.
  • 18:53 - 18:57
    Teroristi žele da budemo
    šćućureni od straha u našim kućama,
  • 18:57 - 18:59
    da zatvaramo naša vrata i srca.
  • 18:59 - 19:03
    Žele da razjapimo
    još rana u našim društvima
  • 19:03 - 19:07
    kako bi mogli da ih koriste
    i što više šire svoju zarazu.
  • 19:07 - 19:10
    Žele da postanemo poput njih:
  • 19:10 - 19:12
    netolerantni, puni mržnje i okrutni.
  • 19:14 - 19:17
    Dan nakon napada u Parizu,
  • 19:17 - 19:20
    moja prijateljica je poslala
    ovu sliku njene kćerke.
  • 19:21 - 19:23
    Ovo je bela devojčica i arapska devojčica.
  • 19:23 - 19:24
    Najbolje su prijateljice.
  • 19:25 - 19:29
    Ova slika je kriptonit za ekstremiste.
  • 19:31 - 19:34
    Ove dve devojčice sa svojim supermoćima
  • 19:34 - 19:36
    nam pokazuju put napred
  • 19:36 - 19:39
    ka društvu koje moramo
    zajedno da izgradimo,
  • 19:40 - 19:43
    društvu koje uključuje i podržava,
  • 19:44 - 19:47
    umesto da odbija našu decu.
  • 19:48 - 19:49
    Hvala vam na pažnji.
  • 19:49 - 19:58
    (Aplauz)
Title:
Šta ne znamo o muslimanskoj deci iz Evrope
Speaker:
Dija Kan (Deeyah Khan)
Description:

Kao dete avganistanske majke i pakistanskog oca koje je odraslo u Norveškoj, Dija Kan zna kako je to biti mlada osoba zaglavljena između svoje zajednice i svoje države. U ovom snažnom, emotivnom govoru, rediteljka razotkriva odbijanje i izolaciju koju osećaju mnoga muslimanska deca koja odrastaju na Zapadu - kao i smrtonosne posledice kada ne prigrlimo našu omladinu pre nego što to urade ekstremisti.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDTalks
Duration:
20:11

Serbian subtitles

Revisions