Kako pomažem transrodnim tinejdžerima da postanu ono što žele

Pubertet je nelagodan period za gotovo svakoga, ali za transpolne tinejdžere može biti noćna mora, dok preko noći izrastaju u tela u kojima im nije prijatno. U ovom govoru od srca, endokrinolog Norman Spek priča ličnu priču o tome kako je postao jedan od nekolicine doktora u SAD-u koji leče meloletnike terapijom zamene hormona. Sprečavajući efekte puberteta, Spek daje transpolnim tinejdžerima vreme koje im je potrebno. (Snimljeno na TEDxBeaconStreet).

Hoću da razmislite

o trećoj reči koja je ikada izgovorena

u vezi vas,

ili ako ste se porađali,

o osobi koju ste rodili.

Možete je promrmljati ako hoćete

ili je naglas izgovoriti.

To je, prve dve su bile: "Dobili ste..."

Ukazuje vam da

se bavim i pitanjima gde

nema pouzdanosti
da li je neko devojčica ili dečak,

tako da je mešovit odgovor
bio vrlo prikladan.

Naravno, danas odgovor često dolazi

ne na rođenju već na ultrazvuku,

osim ukoliko
potencijalni roditelji odaberu

da budu iznenađeni kao što smo mi bili.

Ali želim da razmislite o tome šta je to

što dovodi do te izjave

treće reči,

jer treća reč

je opis vašeg pola,

i time podrazumevam,

nastala od opisa vaših genitalija.

Kao pedijatar endokrinolog,

bio sam veoma, veoma uključen,

i donekle još uvek jesam,

u slučajevima u kojima

postoji nesklad

spoljašnjosti

ili između spoljašnjosti i unutrašnjosti,

i bukvalno moramo da otkrijemo

koji je opis vašeg pola.

Ali ne postoji ništa što je definišuće

u vreme rođenja

što bi vas odredilo,

a kada govorim o određivanju,

govorim o vašoj seksualnoj orijentaciji.

Ne kažemo: "Dobili ste gej sina."

"Devojčicu lezbejku."

Te okolnosti se ne određuju

do druge decenije života.

Niti određuju vaš pol,

koji, kao različit u odnosu na
vaš anatomski pol,

opisuje vaš self-koncept.

Da li vidite sebe

kao muškarca ili ženu

ili negde između u spektrumu?

To se nekada javlja

u prvoj deceniji života,

ali može biti vrlo zbunjujuće za roditelje

jer je prilično normativno

da se deca poigravaju
međupolnim igrama i načinima,

i zapravo postoje studije koje pokazuju

da čak 80 procenata dece

koja se ponašaju na taj način

neće nastojati da budu

suprotnog pola

u vreme otpočinjanja puberteta.

Ali u vreme kada pubertet počne,

to znači između uzrasta
od 10 do 12 godina kod devojčica,

12 do 14 kod dečaka,

sa grudima koje pupe

ili dva do tri puta uvećanja gonada

u slučaju genetskih muškaraca,

do te određene tačke, dete koje kaže

da je u apsolutno pogrešnom telu

će gotovo sigurno biti transpolno

i izuzetno je malo verovatno
da će promeniti ta osećanja,

bez obzira na to
koliko pokušava reparativnu terapiju

ili bilo koju drugu neprijatnu stvar.

Ovo je relativno retko,

tako da sam imao relativno malo
ličnog iskustva sa ovim,

i moje iskustvo je bilo tipičnije

samo zato što sam imao
adolescentsku kliniku.

I video sam nekoga sa 24 godine,

prošao Harvard, genetski žensko,

prošao Harvard sa tri muška cimera

koji su znali celu priču,

beležnik koji je uvek unosio njegovo ime

na listi kursa kao muško ime,

i došao kod mene nakon diplomiranja
govoreći: "Pomozite mi.

Znam da znate puno o endokrinologiji."

I zaista sam lečio mnogo ljudi

koji su rođeni bez gonada.

To nije bila nuklearna fizika.

Ali sam se nagodio sa njim:

Lečiću te ako me naučiš.

I tako me je naučio.

Kakvu sam samo edukaciju dobio

brinući o svim članovima

njegove grupe podrške.

A onda sam se zaista zbunio,

jer sam mislio
da je relativno lako u tim godinama

jednostavno dati ljudima hormone

pola u kome su se afirmisali,

ali onda se moj pacijent venčao,

i venčao se sa ženom

koja je rođena kao muškarac,

venčala se kao muškarac,
imala dva deteta,

zatim prošla kroz prelazak u ženu,

i sada je ova zanosna žena

bila vezana za mog muškog pacijenta,

u stvari, oni su se zakonski venčali
jer su se pojavili

kao muškarac i žena, i ko bi rekao?

Zar ne? (Smeh)

I dok sam bio zauzet u vezi:

da li je ovo manje-više gej?

Da li je manje-više strejt?

Pomešao sam seksualnu orijentaciju

sa polnim identitetom.

Pacijent mi je rekao:

"Vidi, vidi, vidi.

Ako prosto ovako razmišljaš,
shvatićeš kako treba:

seksualna orijentacija je
sa kim ideš u krevet;

polni identitet je kakav ideš u krevet."

I naknadno sam naučio
od mnogo odraslih -

zbrinuo sam oko 200 odraslih -

naučio sam od njih

da ako ne gledam, ne gvirim ko je

njihov partner u čekaonici,

nikada neću moći da pogodim

bolje od čiste slučajnosti

da li su gej, strejt, bi,

ili aseksualni u svom afirmisanom polu.

Drugim rečima,

jedno nije imalo apsolutno nikakve veze

sa drugim.

I podaci to pokazuju.

Dok sam se starao o 200 odraslih osoba,

smatrao sam to izuzetno bolnim.

Ovi ljudi - mnogi od njih

su morali da da odustanu
od mnogo toga u svojim životima.

Dešavalo se da ih roditelji odbace,

braća i sestre, sopstvena deca,

zatim bi im njihov bračni partner
pred razvodom

zabranio da viđaju decu.

Bilo je užasno, ali zašto su to činili

u 40-im i 50-im godinama?

Jer su osećali da moraju da se afirmišu

da se ne bi ubili.

I zaista, stopa samoubistava

među transrodnim ljudima
bez primljenog tretmana

je među najvišima na svetu.

Šta činiti?

Bio sam zaintrigiran
otišavši na konferenciju

u Holandiji, gde su stručnjaci za ovo,

i video sam vrlo neobičnu stvar.

Lečili su adolescente

nakon što su im zadali najintenzivnije

psihometrijske testove pola,

i lečili su ih blokiranjem

puberteta koji nisu želeli.

Jer u suštini, deca slično izgledaju,

svaki pol, dok ne prođu kroz pubertet,

u kom trenutku,
ako mislite da ste pogrešnog pola,

osećate se kao Pinokio
koji se pretvara u magarca.

Fantazija koju ste imali
da će se vaše telo promeniti

i da ćete postati
ono što želite u pubertetu

zapravo se poništava pubertetom.

I raspadaju se.

Zato odlaganje puberteta -

zašto odlaganje?
Ne možete im prosto dati

suprotne hormone tako mladima.

Završiće zakržljali rastom,

i zar mislite da možete imati
smisleni razgovor

o efektima takvog tretmana na plodnost

sa devojčicom od 10 godina,
dečakom od 12 godina?

Zato ovo kupuje vreme
u dijagnostičkom procesu

na četiri ili pet godina

tako da mogu da reše problem,

mogu da obave dosta testiranja,

mogu da žive bez osećaja da njihova tela

beže od njih.

A zatim, u programu
koji nazivaju 12-16-18,

oko 12. godine daju blokirajuće hormone,

u 16. godini ponovo testiraju,

budu prekvalifikovani.

Setite se, blokirajući hormoni
se mogu preinačiti,

ali kada date hormone suprotnog pola,

počinju da rastu grudi i dlake na licu

i glas, u zavisnosti od toga
šta koristite,

i ti efekti su trajni

ili zahtevaju hirurgiju za otklanjanje

ili elektrolizu,

a nikada ne možete zaista uticati na glas.

Tako da je ovo ozbiljno,
to se tiče osobe od 15, 16 godina.

A zatim u 18. godini,
postaju podesni za operaciju,

i dok nema dobre operacije
za pretvaranje ženskih genitalija u muške,

operacija muškarca u ženu
zna prevariti ginekologe.

Toliko dobro može biti.

Posmatrao sam kako su pacijenti,

i posmatrao sam pacijente
koji su izgledali kao bilo ko drugi,

osim što im je odložen pubertet.

Ali čim bi im dali hormone

u skladu sa polom u kome se afirmišu,

izgledali su prelepo.

Izgledaju normalno.
Imali su normalnu visinu.

Nikada ne biste bili u stanju da ih uočite

u gomili.

Tako da sam u tom trenutku
odlučio da ću raditi ovo.

Ovde zaista domen

pedijatrijske endokrinologije
dolazi do izražaja,

jer zapravo, ako ćete se baviti

decom uzrasta 10-12, 10-14 godina,

to je pedijatrijska endokrinologija.

Izveo sam nekoliko klinaca,

a to je sada postalo standard lečenja,

i Dečija bolnica ga je podržala.

Mojim pokazivanjem dece pre i posle,

ljudi koji nikada nisu primili tretman

i ljudi koji su želeli da dobiju tretman,

i slike Holanđana,

prišli su mi i rekli:

"Moraš nešto da učiniš za ovu decu."

Pa gde su ta deca bila ranije?

Bila su tamo negde i patila, tamo su bila.

Tako smo započeli program
2007. godine.

Postao je prvi program te vrste -

ali je zapravo kao holandski -

u Severnoj Americi.

I od tada, imamo 160 pacijenata.

Da li su došli iz Avganistana? Ne.

Došli su, 75 procenata je došlo

sa udaljenosti do 240 km od Bostona.

A neki su došli iz Engleske.

Džeki je bila zlostavljana
u Midlendsu, u Engleskoj.

Imala je 12 godina tamo,

živela je kao devojčica

ali su je prebijali.

Bio je to horor.

Morali su da je školuju kod kuće.

A razlog zbog kojeg
su Britanci dolazili je taj

što oni ne pružaju tretman nikome

ispod uzrasta od 16 godina,

što znači da su ih osudili

na telo odrasle osobe,
bez obzira na to šta se dogodi,

čak i ako su ih dobro testirali.

Džeki je, povrh svega,

usled obeležja skeleta,

predodređena da bude visoka 196 cm.

A ipak, upravo je otpočela

muški pubertet.

Uradio sam nešto malčice inovativno,

jer poznajem hormone,

i znam da je estrogen mnogo delotvorniji

u zatvaranju epifiza, ploča rasta,

i zaustavljanju rasta, od testosterona.

Zato smo blokirali njen testosteron

blokirajućim hormonom,

ali smo dodali estrogen,
ne u 16. godini, već u 13.

I evo nje ovde u 16. godini,
sa leve strane.

Na svoj 16. rođendan, otišla je u Tajland,

gde će obaviti
plastičnu operaciju genitalija.

Sada to rade sa 18 godina.

I na kraju je dostigla 180 cm,

štaviše, ima grudi normalne veličine,

jer blokiranjem testosterona,

svaki naš pacijent

ima grudi normalne veličine

ako dođu kod nas u odgovarajućem
uzrastu, ne previše kasno.

A evo nje skroz na desnoj strani.

Izašla je u javnost,

polufinalista u izboru za Mis Engleske.

Sudije su debatovale o tome
da li to može tako.

Da li mogu da je proglase -

a jedan od njih se našalio, rekli su mi:

"Ali ona ima više prirodnosti

od polovine ostalih učesnica."

(Smeh)

Neke od njih su malo preuređene,

ali to je sve njena DNK.

I postala je izuzetna govornica.

Ponuđeni su joj ugovori kao modelu,

u tom trenutku me je zadirkivala,
rekla je:

"Znaš, možda bih imala veće šanse

kao model da si učinio da imam 196 cm."

Pa sad vi vidite. (Smeh)

Ova slika, po meni, sve govori.

Stvarno sve govori.

Ovo su Nikol i brat Džonas,

identični dečaci blizanci,

i dokazano identični,

gde se Nikol afirmisala

kao devojčica na ranom uzrastu
od tri godine.

U sedmoj godini, promenili su njeno ime,

i došli kod mene na samom početku

muškog puberteta.

Možete da zamislite posmatrajući Džonas

sa svega 14 godina da muški pubertet

rano dolazi u ovoj porodici,

jer on izgleda više kao da ima 16 godina,

ali to još više ističe poentu

zašto morate biti svesni toga

gde se pacijent nalazi.

Nikol je obavila
pubertetsku blokadu ovde,

a Džonas će upravo - biološka kontrola.

Ovako bi Nikol izgledala

da nismo uradili ono što smo uradili.

On ima izraženu Adamovu jabučicu.

Ima četvrtaste kosti lica, brkove,

i možete videti
da postoji razlika u visini

jer je prošao kroz

ubrzani rast kroz koji ona neće.

Nikol je sada na estrogenu.

Ima pomalo oblina.

Ova porodica je išla u Belu kuću
prošlog proleća

zbog njihovog rada

na preokretu antidiskriminacije,

postojao je predlog zakona
koji bi sprečavao

prava transrodnih ljudi u Mejnu

da koriste javna kupatila,

i izgledalo je da će ovaj predlog proći,

a to bi bilo problem,

ali je Nikol lično išla
kod svakog zakonodavca u Mejnu

i rekla: "Mogu ovo.

Ako me vide, razumeće

zašto nisam pretnja u ženskom toaletu,

ali mogu biti ugrožena u muškom toaletu."

I tada su konačno shvatili.

Kuda odavde?

Pa, još uvek ima stvari koje treba uraditi

u vezi antidiskriminacije.

Samo 17 država imaju

antidiskriminacioni zakon

protiv diskriminacije stanovanja,

zapošljavanja, javnih usluga,

samo 17 država,
a pet od njih su u Novoj Engleskoj.

Potrebni su nam jeftiniji lekovi.

Koštaju čitavo bogatstvo.

I moramo da uklonimo ovo stanje

iz DSM-a.

To je psihijatrijski poremećaj
isto koliko je i

biti gej i lezbejka,

a to je ukinuto 1973,

i ceo svet se promenio.

Ovo neće da poremeti ničiji budžet.

Ovo nije toliko učestalo.

Ali rizici od nečinjenja ničega za njih

stavljaju ne samo sve njih pod rizik

od gubitka života zbog samoubistva,

već takođe govori nešto o tome

da li smo zaista inkluzivno društvo.

Hvala vam.

(Aplauz)