Serbian subtitles

← Prava priča o Rozi Parks, i zašto se moramo suprotstaviti mitovima o crnačkoj istoriji

Get Embed Code
24 Languages

Showing Revision 14 created 03/09/2020 by Ivana Korom.

  1. Ponosan sam otac dvoje prelepe dece,
  2. Elajdže, koji ima 15 godina,
    i Oktavije, koja ima 12 godina.
  3. Kada je Elajdža bio u četvrtom razredu,

  4. prišao mi je
  5. kada je došao iz škole
    pucajući od uzbuđenja
  6. zbog onoga što je tog dana naučio
    o afroameričkoj istoriji.
  7. Ja sam Afroamerikanac
    i profesor kulturalnih studija,
  8. pa je stoga, kao što možete pretpostaviti,
  9. afroamerička kultura
    ozbiljna stvar u mojoj kući.
  10. Zato sam bio vrlo ponosan jer je moj sin
    bio uzbuđen povodom svojih saznanja
  11. u školi tog dana.
  12. Pitao sam ga: „Šta si naučio?“
  13. Rekao je: „Učio sam o Rozi Parks.“
  14. Rekoh: „U redu,
    šta si saznao o Rozi Parks?“
  15. Rekao je: „Saznao sam da je Roza Parks
    bila krhka, stara crnkinja
  16. 1950-ih godina
  17. u Montgomeriju u Alabami.
  18. Sela je u autobus
  19. i noge su joj bile umorne,
  20. i kada joj je vozač autobusa rekao
    da ustupi mesto belom putniku,
  21. odbila je jer su joj noge bile umorne.
  22. Dan je bio naporan,
  23. bila je umorna od ugnjetavanja,
  24. i nije ustupila mesto.
  25. I marširala je sa Martinom Luterom Kingom
    i verovala je u nenasilje.“
  26. Pretpostavljam da mi je pogledao lice
  27. i video da nisam baš impresioniran
  28. njegovom...
  29. ovaj...
  30. lekcijom iz istorije.
  31. Zastao je i rekao: „Tata, šta nije u redu?
    Šta sam loše shvatio?“
  32. Rekao sam: „Sine,
    nisi ti ništa loše shvatio,
  33. ali mislim da je tvoja nastavnica
    mnogo toga pogrešno shvatila.“
  34. Rekao je: „Pa, kako to misliš?“

  35. Rekao sam: „Roza Parks nije bila umorna.
  36. Nije bila stara.
  37. I zasigurno joj nisu bile umorne noge.“
  38. Rekao je: „Šta?“
  39. Rekao sam: „Da!
  40. Roza Parks je imala samo 42 godine“ -
  41. Da, šokirani ste, zar ne?
    Nikad to niste čuli.
  42. „Roza Parks je imala svega 42 godine,
  43. bila je radila samo šest sati
    tog dana, a bila je krojačica
  44. i noge su joj bile sasvim u redu.
  45. (Smeh)

  46. Jedino od čega je bila umorna

  47. bila je nejednakost.
  48. Bila je umorna od ugnjetavanja.“
  49. Moj sin je rekao:
  50. „Pa, zašto bi mi nastavnica to rekla?
  51. Zbunjuje me ovo.“
  52. Zato što je voleo nastavnicu,
    i bila je dobra nastavnica,
  53. relativno mlada, belkinja od 20-ak godina,
  54. baš, baš pametna, pritiskala ga je,
    pa se i meni dopadala.
  55. Ali bio je zbunjen.
    Pitao je: „Zašto bi mi to rekla?“
  56. Rekao je: „Tata, pričaj mi još.
    Još mi pričaj o Rozi Parks.“
  57. A ja sam rekao: „Sine, imam bolju ideju.“
  58. Rekao je: „Šta?“
  59. Rekao sam: „Kupiću ti njenu autobiografiju
  60. i daću ti je da je sam pročitaš.“
  61. (Smeh)

  62. Kao što možete pretpostaviti,

  63. Elajdža nije bio oduševljen ovim novim,
    dugačkim domaćim zadatkom
  64. koji mu je tata upravo zadao,
    ali prionuo je na njega.
  65. Vratio se nakon što je pročitao knjigu,
  66. i bio je uzbuđen
    zbog onog što je pročitao.
  67. Rekao je: „Tata, ne samo da Roza Parks
    u početku nije bila za nenasilje,
  68. već je deda Roze Parks,
  69. koji ju je u suštini odgajio i bio
    dovoljno svetle kože da prođe kao belac,
  70. imao običaj da ide po gradu
    sa pištoljem u futroli
  71. i ljudi su znali da, ako se petljate
    sa decom ili unucima gospodina Parksa,
  72. on će vam ucmekati pozadinu,
    ili kako se već to kaže.“
  73. (Smeh)

  74. Je l' da?

  75. Sa njim nije bilo zezanja.
  76. Rekao je: „Takođe sam saznao
    da se Roza Parks
  77. udala za čoveka u Rejmondu
    koji je dosta bio nalik njenom dedi.“
  78. On bi se organizovao.
  79. Bio je aktivista za građanska prava.
  80. Organizovao bi događaje
  81. i ponekad bi se ti događaji
    odvijali u domu Roze Parks.
  82. Na jednom mestu Roza Parks pominje
  83. da je bilo toliko oružja na stolu,
  84. jer su bili pripremljeni
    da kada bi neko uleteo na vrata,
  85. oni bi bili spremni
    za sve što može da krene naopako,
  86. tako da je Roza Parks rekla:
    „Bilo je toliko oružja na stolu
  87. da sam čak zaboravila
    da im ponudim kafu ili hranu.“
  88. To je bila prava Roza Parks.

  89. Zapravo, Roza Parks,
    kada je tog dana sedela u autobusu,
  90. dok je čekala da stignu ti policajci,
  91. ne znajući šta će joj se desiti,
  92. nije razmišljala o Martinu Luteru Kingu,
  93. koga jedva da je poznavala.
  94. Nije mislila o nenasilju ili o Gandiju.
  95. Mislila je na svog dedu
  96. koji je nosio pištolj
    i sa kojim nije bilo šale.
  97. O njemu je razmišljala Roza Parks.
  98. Moj sin je bio opčinjen Rozom Parks,
  99. i bio sam ponosan na njega
    jer sam video to uzbuđenje.
  100. Ali i dalje sam imao problem.

  101. Jer sam i dalje morao
    da odem u njegovu školu
  102. i pozabavim se ovim problemom
    sa nastavnicom,
  103. jer nisam hteo da nastavi da uči decu
  104. očigledno lažnoj istoriji.
  105. I tako se ja mučim sa tim,
  106. pre svega zato što razumem,
    kao Afroamerikanac,
  107. da kad god razgovarate
    sa belcima o rasizmu
  108. ili o bilo čemu osetljivom u smislu rase,
  109. obično to bude problematično.
  110. To je ono što bela sociološkinja
    Robin Dianđelo naziva „belačkom krhkošću“.
  111. Ona tvrdi da, zapravo,
  112. pošto belci poseduju
    tako malo iskustva u preispitivanju
  113. svojih belačkih privilegija,
  114. kada im se iznese
    makar i najsićušniji problem,
  115. obično plaču,
  116. naljute se
  117. ili pobegnu.
  118. (Smeh)

  119. I sve sam te reakcije doživeo.

  120. I tako, kada sam razmišljao
    da se suočim sa njegovom nastavnicom,
  121. nisam bio srećan zbog toga,
  122. ali sam mislio da je to nužno zlo
  123. kada ste roditelj crne rase koji pokušava
    da podiže samoaktualizovanu crnu decu.
  124. Pozvao sam Elajdžu i rekao mu:

  125. „Elajdža, zakazaću sastanak
    sa tvojom nastavnicom
  126. da probam da ovo ispravim,
    a možda i sa tvojim direktorom.
  127. Šta ti misliš?“
  128. Elajdža je rekao:
  129. „Tata, imam bolju ideju.“
  130. Rekoh: „Stvarno? Koju ideju?“
  131. Rekao je: „Imamo zadatak
    da javno govorimo o nečemu,
  132. pa zašto ne bih iskoristio
    taj zadatak javnog govora
  133. da pričam o rušenju mitova o Rozi Parks?"
  134. I ja sam rekao:
  135. „Pa, to je dobra ideja.“
  136. I tako Elajdža ode u školu,

  137. održi prezentaciju,
  138. vrati se kući,
  139. i video sam da se dogodilo
    nešto pozitivno.
  140. Pitao sam: „Pa, šta se dogodilo, sine?“
  141. Rekao je: „Pa, kasnije tog dana,
  142. nastavnica me je pozvala na stranu,
  143. i izvinila se što mi je dala
    te pogrešne informacije.“
  144. I onda se sutradan dogodilo
    još nešto čudesno.
  145. Ona je čak predavala
    novu lekciju o Rozi Parks,
  146. pri čemu je popunila praznine
    koje su joj ostale
  147. i ispravila greške koje je napravila.
  148. I bio sam baš, baš ponosan na svog sina.
  149. Ali onda sam razmislio o tome.

  150. I naljutio sam se.
  151. Baš sam se naljutio.
  152. Zašto? Zašto bih bio ljut?
  153. Zato što je moj devetogodišnji sin
    morao da obrazuje svoju nastavnicu
  154. o svojoj istoriji,
  155. morao da obrazuje svoju nastavnicu
    o svojoj čovečnosti.
  156. On ima devet godina.
  157. Trebalo bi da razmišlja o košarci, fudbalu
  158. ili najnovijem filmu.
  159. Ne bi trebalo da razmišlja
    o tome kako mora da preuzme odgovornost
  160. da obrazuje svoju nastavnicu
  161. i svoje drugove
  162. o sebi i svojoj istoriji.
  163. To je bio teret koji sam ja nosio.
  164. To je bio teret
    koji su nosili moji roditelji
  165. i generacije pre njih.
  166. A sada sam gledao kako i moj sin
    preuzima taj teret na sebe.
  167. Vidite, zato je Roza Parks
    napisala svoju autobiografiju.

  168. Jer još za njenog života,
  169. ako možete to da zamislite,
  170. radite nešto ovako neverovatno,
  171. živi ste i govorite o aktivizmu
    za građanska prava,
  172. i pojavi se priča
  173. u kojoj neko govori svetu
  174. da ste stari, da su vam bile umorne noge
  175. i da ste samo slučajno postali aktivista,
  176. a ne da ste do tog trenutka
    bili aktivista 20 godina,
  177. ne da je bojkot bio planiran mesecima,
  178. ni to da niste bili ni prva,
    pa ni druga, čak ni treća žena
  179. koja je uhapšena zbog iste stvari.
  180. Postanete slučajni aktivista,
    čak i za svog života.
  181. Zato je napisala tu autobiografiju
    da rasčisti račune,
  182. jer je htela da podseti ljude
  183. da je ovako izgledalo
  184. 1950-ih godina
  185. ako ste pokušali da budete crnac u Americi
  186. i da se borite za svoja prava.
  187. Tokom te godine, malo više od godine,
    koliko je bojkot trajao,

  188. više od četiri crkve su bombardovane.
  189. Kuća Martina Lutera Kinga
    bila je bombardovana dva puta.
  190. Bile su bombardovane i kuće drugih vođa
    pokreta za građanska prava u Birminghamu.
  191. Muž Roze Parks je noću spavao sa puškom,
  192. jer su stalno dobijali pretnje smrću.
  193. Zapravo, majka Roze Parks
    je živela sa njima,
  194. i ponekad bi satima bila na telefonu
  195. tako da niko ne pozove da im preti smrću,
  196. jer se to dešavalo stalno i uporno.
  197. Zapravo, bilo je toliko tenzije,
  198. bilo je toliko pritiska, toliko terorizma,
  199. da su Roza Parks i njen muž
    ostali bez posla,
  200. bez mogućnosti zaposlenja
  201. i na kraju morali da odu
    i da se odsele sa Juga.
  202. To je realnost pokreta za građanska prava
  203. za koju je Roza Parks htela da se postara
    da je ljudi razumeju.
  204. Onda vi kažete: „Pa, Dejvide,
    kakve to veze ima sa mnom?

  205. Ja sam dobronamerna osoba.
  206. Nisam posedovao robove.
  207. Ne pokušavam da zataškam istoriju.
  208. Ja sam dobar čovek. Ja sam dobra osoba.“
  209. Reći ću vam kakve to ima veze sa vama,
  210. i to ću vam reći
    tako što ću vam ispričati priču
  211. o mom profesoru, belom profesoru,
  212. kada sam išao na postdiplomske studije,
    koji je bio briljantna osoba.
  213. Zvaćemo ga „Fred“.
  214. Fred je pisao istoriju
    pokreta za građanska prava,
  215. ali konkretno je pisao o trenutku
  216. koji mu se dogodio u Severnoj Karolini
  217. kada je belac hladnokrvno upucao crnca
    na otvorenom prostoru
  218. i nikada nije bio osuđen.
  219. Bila je to sjajna knjiga
  220. i sazvao je par prijatelja profesora
  221. i mene da pročitamo poslednju verziju
    pre konačne predaje teksta.
  222. Laskalo mi je što me je pozvao;
  223. tada sam bio samo postdiplomac.
  224. Bio sam pomalo pun sebe.
    Bio sam u fazonu: „Okej, strava.“
  225. Sedeo sam među intelektualcima
  226. i čitao sam preliminarnu verziju knjige.
  227. Postojao je trenutak u knjizi
  228. koji mi je delovao vrlo problematično,
  229. pa sam rekao:
  230. „Fred,“ dok smo sedeli
    i razgovarali o tekstu,
  231. rekoh: „Fred, baš imam problem
    sa delom u kome govoriš
  232. o svojoj služavki u knjizi.“
  233. Video sam da se Fred
    „stisao“, kako se kaže.
  234. Rekao je: „Kako to mišliš? Super je priča.
  235. Desilo se baš kako sam ispričao.“
  236. Rekoh: „Mmm... mogu li
    da iznesem drugi scenario?
  237. E sad, o čemu se radi u priči?

  238. Godina je 1968.
  239. Martin Luter King je upravo ubijen.
  240. Njegova služavka, „posluga“ -
    zvaćemo je „Mejbel“,
  241. bila je u kuhinji.
  242. Mali Fred je imao osam godina.
  243. Mali Fred ulazi u kuhinju,
  244. i Mejbel, koju je do tada viđao
    samo nasmejanu, uslužnu i srećnu,
  245. naslonjena je nad sudoperom
  246. i plače,
  247. jeca
  248. neutešno.
  249. Mali Fred joj prilazi i kaže:
    „Mejbel, šta nije u redu?“
  250. Mejbel se okreće i kaže:
  251. „Ubili su ga! Ubili su našeg vođu.
    Ubili su Martina Lutera Kinga.
  252. Mrtav je! Oni su čudovišta.“
  253. Mali Fred kaže:
  254. „Biće sve u redu, Mejbel.
    Biće u redu. Biće u redu.“
  255. Pogledala ga je i rekla:
    „Ne, neće biti u redu.
  256. Zar nisi čuo šta sam upravo rekla?
  257. Ubili su Martina Lutera Kinga.“
  258. A Fred,
  259. sin propovednika,
  260. pogleda Mejbel i reče:
  261. „Ali Mejbel, zar nije Isus
    umro na krstu zbog naših grehova?
  262. Zar to nije bio dobar ishod?
  263. Možda će ovo biti dobar ishod.
  264. Možda će smrt Martina Lutera Kinga
    dovesti do dobrog ishoda.“
  265. Dok Fred priča tu priču,

  266. kaže da je Mejbel stavila ruku na usta,
  267. sagla se i zagrlila Freda,
  268. krenula ka frižideru,
  269. izvadila par pepsija,
  270. dala mu pepsi
  271. i poslala ga da se igra
    sa braćom i sestrama.
  272. Rekao je:
  273. „Bio je to dokaz da čak i u najteža
    vremena rasnih previranja
  274. dvoje ljudi mogu da se spoje
    uprkos rasnim podelama
  275. i nađu zajedničku ljudskost
  276. kroz ljubav i naklonost.“
  277. Na to sam rekao: „Frede, to su gluposti.“
  278. (Smeh)

  279. (Aplauz)

  280. Fred je rekao:

  281. „Ali ne razumem, Dejvide. Tako ide priča.“
  282. Rekoh: „Frede, da te pitam nešto.“
  283. Rekoh: „Ti si 1968. godine
    bio u Severnoj Karolini.
  284. Da Mejbel ode u svoju zajednicu -
    ti si imao osam godina -
  285. kako misliš da bi joj se afroamerička deca
    od osam godina obraćala?
  286. Misliš da bi je zvali po imenu?“
  287. Ne, zvali bi je „gospođo Mejbel“,
  288. ili bi je zvali „gospođo Džonson“
    ili „teta Džonson“.
  289. Ne bi se nikad usudili
    da joj se obrate po imenu,
  290. jer bi to bio vrhunac nepoštovanja.
  291. A ipak, ti si je zvao po imenu
  292. svakog njenog radnog dana,
  293. a da o tome nikada nisi ni razmišljao.“
  294. Rekao sam: „Da te pitam još nešto.
    Da li je Mejbel bila udata?

  295. Da li je imala dece?
  296. U koju crkvu je išla?
  297. Koji je bio njen omiljeni dezert?“
  298. Fred nije mogao da odgovori
    ni na jedno od tih pitanja.
  299. Rekoh: „Frede, ova priča nije o Mejbel.
  300. Ova priča je o tebi.“
  301. Rekoh: „Ova priča tebi daje dobar osećaj,
  302. ali tu se ne radi o Mejbel.
  303. U stvarnosti,
  304. ono što se verovatno dogodilo
    je da je Mejbel plakala,
  305. što obično nije činila,
  306. pa su joj kočnice popustile.
  307. Ti si ušao u kuhinju
  308. i zatekao je u trenutku ranjivosti
    kada su joj mehanizmi popustili.
  309. I vidiš, pošto si sebe smatrao
    baš kao da si jedno od njene dece,
  310. nisi shvatao da si u stvari
    dete njenog poslodavca.
  311. A ona je zatekla sebe kako viče na tebe.
  312. I kada je uhvatila sebe,
  313. shvativši da: 'Ako vičem na njega
  314. i on se vrati i ispriča to tati ili mami,
  315. mogla bih da izgubim posao.'
  316. Zato se sabrala i na kraju je -
  317. mada je njoj bila potrebna uteha -
    naposletku ona tešila tebe
  318. i poslala te da ideš,
  319. možda da bi završila
    sa oplakivanjem u miru.“
  320. Fred je bio zapanjen.

  321. Shvatio je da je zapravo
    pogrešno protumačio taj trenutak.
  322. Vidite, to su uradili Rozi Parks.
  323. Jer je mnogo lakše svariti
    staricu sa umornim nogama
  324. koja ne ustaje ne zato što hoće
    da se bori protiv nejednakosti,
  325. već zato što su joj umorne noge i leđa,
  326. i zato što je radila ceo dan.
  327. Vidite, starice nisu zastrašujuće.
  328. Ali mlade, radikalne crnkinje
  329. koje ne trpe ugnjetavanje drugih
  330. su veoma strašne,
  331. koje se suprotstavljaju moćnicima
  332. i spremne su da umru zarad toga -
  333. to nisu ljudi
  334. koji bude prijatan osećaj.
  335. Vi na to kažete:

  336. „Šta hoćeš da uradim, Dejvide?
  337. Ne znam šta da radim.“
  338. Pa, ono što vam bih rekao je da,
  339. postojalo je vreme u kome,
  340. ako ste Jevrejin, niste bili belac,
  341. ako ste Italijan, niste bili belac,
  342. ako se Irac, niste bili belac
  343. u ovoj zemlji.
  344. Potrajalo je dok Irci,
    Jevreji i Italijani nisu postali belci.
  345. Je l' tako?
  346. Postojalo je vreme u kome bi vas tretirali
    kao „tuđeg“ ako ste osoba sa druge strane.
  347. Toni Morison je rekla:
  348. „Ako, da biste vi stajali uspravno,
    ja moram da budem na kolenima,
  349. tu imate ozbiljan problem.“
  350. Ona kaže: „Bela Amerika
    ima ozbiljan, ozbiljan problem.“
  351. Iskreno, ne znam da li će se odnosi rasa
    u Americi poboljšati.

  352. Ali znam da, kako bi se poboljšali,
  353. moramo da se sa ovim problemima
    direktno suočimo.
  354. Budućnost moje dece zavisi od toga.
  355. Budućnost dece moje dece zavisi od toga.
  356. I, bili vi svesni toga ili ne,
  357. budućnost vaše dece i dece vaše dece
  358. takođe zavisi od toga.
  359. Hvala.

  360. (Aplauz)