Najbolji vrtić koji ste ikada videli | Takaharu Tezuka | TEDxKyoto

Ovaj govor je održan na lokalnom TEDx događaju, proizveden nezavisno od TED konferencija.

U ovoj školi u Tokiju, petogodišnjaci stvaraju gužve u saobraćaju i prozori služe da se Deda Mraz popne. Upoznajte najslađi vrtić na svetu kojeg je dizajnirao arhitekta Takaharu Tezuka. U ovom šarmantnom govoru, on nas vodi kroz proces dizajniranja koji zaista dopušta deci da budu deca.

Ovo je vrtić koji smo dizajnirali
2007. godine.

Napravili smo ovaj vrtić
tako da bude kružnog oblika.

Kao da postoji beskonačna cirkulacija
na vrhu krova.

Ako ste roditelj,

znate da deca vole
da stalno prave krugove.

Znate da naša deca to stalno rade.

Evo kako izgleda krov.

A zašto smo dizajnirali ovo?

Direktor ovog vrtića je rekao:

"Ne, ne želim ogradu."

Rekao sam: "To je nemoguće."

Ali je insistirao: "Kako bi bilo
da imamo mrežu koja viri sa ivice krova?

Tako da može da uhvati decu ako padnu?"

(Smeh)

Rekao sam: "To je nemoguće."

I naravno, državni zvaničnik je rekao:

"Naravno da morate da imate ogradu."

Ali možemo da zadržimo tu ideju za drveće.

Tri drveta se tu pomaljaju.

I dozvoljeno nam je
da nazovemo ovaj konopac ogradom.

Ali naravno,
konopac nema nikakve veze sa njima.

Oni upadaju u mrežu.

I imate ih još,

i još,

još.

(Smeh)

Ponekad bude 40 dece oko drveta.

Dečak na grani

toliko voli drvo da ga jede.

(Smeh)

A u vreme nekog dešavanja,

sede na ivici.

To izgleda tako lepo odozdo.

Majmuni u zoo vrtu.

(Smeh)

Vreme za hranjenje.

(Smeh) (Aplauz)

Okej.

Napravili smo krov
što je bilo moguće niže,

jer smo hteli da vidimo decu na krovu,

ne samo ispod krova.

Ako je krov previše visoko,
vidi se samo plafon.

Mesto za pranje nogu -
ima mnogo vrsta česama.

Vidite ove sa savitljivim crevima,

poželite da isprskate vodom
svoje prijatelje, i tuš,

a ovaj ispred je prilično normalan.

Ali ako pogledate ovo,

dečak ne pere svoje čizme,

on sipa vodu u svoje čizme.

(Smeh)

Okej.

Ovaj vrtić je potpuno otvoren,
većim delom godine.

I nema granica između unutra i napolju.

To u suštini znači
da je ova arhitektura krov.

Takođe, ne postoje granice
između učionica.

Tako da uopšte ne postoji
ni akustična granica.

Ovaj vrtić je poznat

po tome što nema
skoro nijedno autistično dete.

Zapravo tu se mogu naći neka deca
koja imaju probleme,

ali ne pokazuju simptome.

Znate, kada stavite mnogo dece

u tihu kutiju,

neki od njih se stvarno unervoze.

Ali u ovom vrtiću,

nema razloga da se unervoze.

Jer nema granica.

Direktor kaže:

"Ako dečak u ćošku
ne želi da ostane u sobi,

mi ga pustimo.

Vratiće se na kraju
jer je to krug, vraća se."

(Smeh)

Ali poenta je, u takvim situacijama,

obično ovakva deca
pokušaju da se negde sakriju.

Ali ovde samo odu i vrate se.

To je prirodan proces.

A drugo, smatramo
da je buka veoma važna.

Zar ne? Znate li to?

Deca bolje spavaju kada je bučno.

Oni ne spavaju na tihom mestu.

U ovom vrtiću,

ova deca pokazuju
neverovatnu koncentraciju na času.

Znate, naša vrsta je odrasla
uz buku u džungli.

Potrebna im je buka.

I znate, možete da pričate
sa svojim prijateljima u bučnom kafiću.

Ne treba da budete u tišini.

I znate, u današnje vreme

pokušavamo da sve držimo
pod kontrolom.

Znate, potpuno je otvoreno.

I treba da znate

da možemo da idemo na skijanje zimi
na -20 stepeni.

Leti idete na plivanje.

Pesak ima 50 stepeni.

I takođe treba da znate
da ste vodootporni.

Nikada se nećete otopiti na kiši.

Dakle, deca treba da budu napolju.

I tako treba da ih tretiramo.

Ovako su podeljene učionice.

Oni bi trebalo da pomažu učiteljima.

Ne pomažu im.

(Smeh)

Nisam ga ja stavio unutra.

Učionica.

I lavabo.

Pričaju međusobno oko bunara.

I uvek ima drveća u učionici.

Majmun koji pokušava da upeca
drugog majmuna odozgo.

(Smeh)

Majmuni.

(Smeh)

I svaka učionica ima
makar jedan svetlarnik.

Ovde dolazi Deda Mraz u vreme Božića.

Ovo je aneks zgrada,

odmah pored ovalnog vrtića.

Zgrada je visoka svega pet metara
sa sedam spratova.

Naravno, plafoni su veoma niski.

Tako da morate
da uzmete u obzir bezbednost.

Ubacili smo našu decu, ćerku i sina.

Pokušali su da uđu.

On je udario glavu.

Dobro mu je. Lobanja mu je prilično jaka.

Otporan je. To je moj sin.

(Smeh)

I pokušava da vidi
da li je bezbedno skočiti dole.

A onda smo ubacili i drugu decu.

Saobraćajne gužve su užasne u Tokiju,
kao što znate.

(Smeh)

Vozač napred,
ona treba da nauči kako se vozi.

U današnje vreme,

deci je potrebna mala doza opasnosti.

I u takvim situacijama,

oni uče da pomažu jedni drugima.

Ovo je društvo. Ovo je prilika
kakvu propuštamo danas.

Ovaj crtež pokazuje kretanje dečaka

između 9:10 i 9:30.

A obim ove zgrade je 183 metara.

Dakle, i nije baš mala.

Ovaj dečak je prešao 6000 metara ujutru.

Ali iznenađenje tek sledi.

Deca u ovom vrtiću u proseku
pređu 4000 metara.

Ta deca imaju

najveće atletske sposobnosti

među mnogim predškolcima.

Direktor kaže:

"Ne treniram ih. Ostavimo ih na krovu.

Baš kao ovce."

(Smeh)

Oni stalno trče.

(Smeh)

Moja poenta je: ne kontrolišite ih,

nemojte ih štititi previše,

i ponekad moraju da padnu.

Moraju da imaju poneku povredu.

Tako uče

kako živeti u ovom svetu.

Smatram da je arhitektura u stanju
da promeni svet

i živote ljudi.

Ovo je jedan od pokušaja
menjanja života dece.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)