YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Nije sve čisti stih | Kristina Domenek (Cristina Domenech) | TEDxRiodelaPlata

Get Embed Code
9 Languages

Showing Revision 5 created 02/04/2015 by Milenka Okuka.

  1. Kažu, da biste bili pesnik,
    morate se bar jednom spustiti u pakao.
  2. Prvi put kada sam ušla u zatvor,
    nije me iznenadila buka katanaca
  3. ni vrata koja su se zatvarala, ni rešetke,
  4. ni bilo šta što sam očekivala.
  5. Možda zato što se zatvor nalazi
    na prilično otvorenom prostoru.
  6. Vidi se nebo.
  7. Galebovi preleću i verujete
    da je more tu pored vas.
  8. Da ste veoma blizu plaže.
  9. Ali, u stvari, galebovi dolaze
    da jedu smeće u blizini zatvora.
  10. Ulazeći, iznenada sam ugledala zatvorenike
    kako se kreću po paviljonima, kruže.
  11. Kao da sam se osvrnula i pomislila
  12. da sam mogla savršeno
    da budem jedna od njih.
  13. Da sam imala drugačiju prošlost,
    drugačije okolnosti, drugu sreću.
  14. Jer niko, niko ne može da bira
    mesto gde će da se rodi.
  15. Godine 2009. su me pozvali
    da učestvujem u jednom projektu
  16. koji je sprovodio Nacionalni univerzitet
    iz San Martina unutar Odeljenja 48,
  17. kako bih vodila
    radionicu kreativnog pisanja.
  18. Zatvorski servis je ustupio deo prostora
    u pozadini zatvora
  19. i baš tu su sagradili zgradu
    univerzitetskog centra.
  20. Prvi put
    kad sam se susrela sa zatvorenicima,
  21. upitala sam ih zašto su zahtevali
    radionicu kreativnog pisanja,
  22. i rekli su mi kako su poželeli
    da stave na papir
  23. sve ono što nisu mogli da kažu
    i što nisu mogli da urade.
  24. Tada sam odlučila da želim
    da donesem poeziju u zatvor.
  25. Pa sam ih upitala,
    zašto ne bismo radili s poezijom,
  26. ako znaju šta je poezija.
  27. Niko pojma nije imao
    šta je uistinu poezija.
  28. Pritom su mi predložili da radionica
  29. ne bude isključivo za zatvorenike
    koji su pohađali fakultet,
  30. već i da uključi sve stanovnike
    iz zatvorske zajednice.
  31. Onda sam rekla,
    da bismo započeli ovu radionicu
  32. potrebno mi je neko oruđe dostupno svima.
  33. A to oruđe je bio jezik.
  34. Imali smo jezik, imali smo radionicu.
    Mogli smo da imamo poeziju.
  35. Ali nisam računala na to
    da nejednakost počiva i u zatvoru,
  36. i da mnogi od njih
    nisu završili ni osnovnu školu.
  37. Mnogi nisu znali da koriste kurziv,
    jedva da su znali i štampana slova.
  38. Nisu ni pisali naročito tečno.
  39. Pa smo tražili kratke pesme,
    veoma kratke, ali veoma snažne.
  40. I počeli smo da čitamo,
    čitali smo pisca za piscem
  41. i čitajući te kratke pesme,
    svi su shvatili
  42. da jezik poezije nastaje
    kada se razbije logička izvesnost
  43. i kada se uspostavi novi sistem.
  44. Razbiti logiku jezika,
    takođe znači razbiti logičnost sistema
  45. kome su naučili da se povinuju.
  46. Tako je nastao novi sistem, nova pravila
  47. koja su veoma brzo savladali,
    ali veoma brzo,
  48. da uz pomoć poetskog jezika
    mogu da kažu apsolutno sve što žele.
  49. Kažu, da biste bili pesnik,
    morate se bar jednom spustiti u pakao.
  50. A njima pakla nije nedostajalo.
    Pakla im nije nedostajalo.
  51. Jednom je neko od njih rekao:
    "U zatvoru nikada ne spavaš.
  52. Nikada se ne spava u zatvoru.
    Nikada ne možeš da spustiš kapke."
  53. I tada sam uradila što i sada,
  54. nakon momenta tišine, rekla sam im:
    "Ljudi, ovo je poezija, ovo."
  55. Ona se prikazuje u zatvorskom univerzumu,
    na dohvat vam je ruke.
  56. Sve o čemu govorite, da nikada ne spavate.
  57. Iz tog se luči strah.
    Sve nenapisano. Sve je to poezija.
  58. Te smo počeli da prisvajamo taj pakao.
  59. I direktno smo se strmoglavili
    u sedmi krug.
  60. A u tom sedmom krugu pakla,
    nama bliskom, nama dragom,
  61. naučili smo da zidovi mogu da nestanu,
    da prozori mogu da vrište,
  62. da se skrivamo u senkama.
  63. Prve godine,
    kada smo završili s radionicom
  64. priredili smo malenu zabavu
    za kraj godine,
  65. kakav je i običaj
    kada se odradi posao s toliko ljubavi.
  66. Želite da slavite i da napravite zabavu.
  67. Pozvali smo porodicu, prijatelje,
    nadležne s univerziteta.
  68. Sve što je trebalo da urade
    jeste da pročitaju jednu pesmu,
  69. prime diplomu, dobiju aplauz
    i to je bila čitava naša skromna zabava.
  70. Samo želim da vam prenesem sliku
  71. momenta kada su ti muškarci,
  72. često ogromni u poređenju sa mnom,
  73. ili momci, veoma mladi,
    ali s ogromnim ponosom,
  74. kako su stajali s papirom
    i drhtali kao dečaci, preznojavajući se
  75. i kako su čitali svoje pesme
    glasom potpuno skrhanim.
  76. Taj momenat me je naterao da pomislim
    da većina njih sigurno
  77. nikada pre nije primila aplauz
    za bilo šta što su uradili.
  78. U zatvoru ima stvari
    koje se ne mogu raditi.
  79. U zatvoru se ne može sanjati,
    u zatvoru se ne može plakati.
  80. Neke reči su praktično zabranjene,
    poput reči "vreme",
  81. reči "budućnost", reči "žudnja".
  82. Ali mi smo se odvažili da sanjamo
    i to da sanjamo na veliko,
  83. jer smo odlučili
    da će oni da napišu knjigu.
  84. Ne samo da su napisali knjigu,
    već su je i uvezali.
  85. To je bilo krajem 2010.
  86. Onda smo podigli ulog
    i napisali drugu knjigu.
  87. I uvezali smo drugu knjigu.
  88. To je bilo nedavno, krajem prošle godine.
  89. Ono što vidim, iz nedelje u nedelju,
    jeste kako postaju drugi ljudi,
  90. kako se transformišu.
  91. Kako ih reči uče dostojanstvu
    koje im je bilo strano,
  92. nezamislivo čak.
  93. Nisu znali za dostojanstvo
    i da bi mogli da ga poseduju.
  94. Za vreme radionice,
    u tom našem voljenom paklu, sve delimo.
  95. Raširimo ruke i srce i delimo
  96. koliko imamo, koliko možemo. Sve.
  97. Svima jednako.
  98. Na taj način osećate da bar malo
  99. popravljate tu ogromnu društvenu pukotinu
  100. zbog koje mnogi nalik njima,
    iščekuju zatvor kao jedinu sudbinu.
  101. Sećam se stiha jednog strašnog pesnika,
    velikog pesnika
  102. iz Odeljenja 48, iz naše radionice,
    Nikolasa Dorada:
  103. "Moram da pronađem beskonačnu nit
    da njome zašijem ovu ogromnu ranu."
  104. Poezija to i radi. Šije rane izolacije.
  105. Otvara vrata. Poezija je poput ogledala.
  106. Stvara ogledalo, a to je pesma sama.
  107. Oni se prepoznaju,
    ogedaju se u pesmi i pišu
  108. o onome što jesu, i jesu ono o čemu pišu.
  109. Da bi mogli da pišu potrebno je
    da ovladaju trenutkom stvaranja pesme
  110. a to je trenutak izuzetne slobode.
  111. Moraju da potraže u svojoj glavi
    taj komadić slobode
  112. koji im nikad, nikad niko
    ne može da oduzme, trenutak stvaranja
  113. i da im to takođe služi da shvate
    da je sloboda moguća
  114. čak i u zatvoru,
    i da su jedine rešetke koje imamo
  115. u našem divnom prostoru,
    samo reč "rešetke"
  116. i da svi u našem paklu gorimo od sreće
  117. kada naučimo
    kako da koristimo reči kao fitilj.
  118. (Aplauz)
  119. Govorila sam vam mnogo o zatvoru,
  120. mnogo o tome
    šta proživljavam svake sedmice
  121. i koliko uživam
    i kako se menjam zajedno s njima.
  122. Ali znate šta bih volela,
    kada biste vi mogli da osetite, doživite,
  123. da iskusite, makar na nekoliko sekundi
  124. ono u čemu ja uživam svake sedmice
    i zbog čega jesam to što jesam.
  125. (Aplauz)
  126. Martin Bustamante:
    "Srce žvaće suze vremena
  127. zaslepljeno tom svetlošću
  128. prikriva brzinu postojanja
  129. kad slike naviru kao vesla,
  130. bori se, ne posustaje.
  131. Srce se slama pod tužnim pogledima
  132. jaše oluje koje kupaju požare
  133. podiže grudi unižene stidom,
  134. zna da nije sve u praćenju uputstava
  135. takođe čezne da vidi beskrajno plavetnilo.
  136. Srce sedne da razmisli,
  137. bori se da ne nasedne na tričarije,
  138. želi da nauči da voli, a da ne povređuje,
  139. udiše sunce i to ga hrabri,
  140. prepušta se, ide razumu.
  141. Srce se bori u kaljugama,
  142. iscrtava granice podzemlja,
  143. padne onemoćalo, ali se ne predaje lako
  144. sve dok ga
    neravnomerni koraci omamljenosti
  145. ne probude,
  146. dok ne probude tišinu."
  147. Ja sam Martin Bustamante,
  148. zatvorenik sam iz Jedinice 48,
    u San Martinu,
  149. danas su me privremeno pustili.
  150. Meni su poezija i književnost
  151. promenile život.
  152. Mnogo vam hvala!
    (Aplauz)
  153. Kristina Domenek: Hvala!
  154. (Aplauz)