Moja filozofija za srećan život - Sem Berns (Sam Berns) na TEDxMidAtlantic

Sa dve godine, Semu je dijagnostikovana progerija, retka bolest koja prouzrokuje ubrzano starenje. U ovom nadahnjujućem govoru, on deli svoju filozofiju za srećan život.

Zdravo svima.

Ja sam Sem

i skoro sam napunio 17 godina.

Pre nekoliko godina,
pre moje prve godine u srednjoj školi,

želeo sam da sviram doboš u bendu
za marširanje Foksboro srednje škole,

i to je bio san koji sam
jednostavno morao da ostvarim.

Ali svaki doboš sa opremom

imao je oko 18 kilograma,

a ja imam bolest koja se zove progerija.

Čisto da imate predstavu,
ja imam samo oko 22 kilograma.

Sa logističke strane, stvarno nisam mogao
da nosim doboš redovne veličine,

i vođa benda mi je zbog ovoga
dodelio da sviram udaraljke

tokom pauze na poluvremenu.

Udaraljke su bile zabavne.

Tu su bili neki stvarno kul
pomoćni udarački instrumenti,

poput bongoa, timpana,

timbalesa i zvona.

Bilo je zabavno,

ali nije bilo marširanja,
i ja sam bio razočaran.

Ipak, ništa nije moglo da me spreči

da sviram doboš sa bendom za marširanje

na poluvremenu.

Moja porodica i ja smo radili
sa inženjerom da dizajniramo

nosač za doboš

koji bi bio lakši
i jednostavniji za nošenje.

Nakon neprekidnog rada, napravili smo

napravu za doboš koja ima
samo 2,7 kilograma.

(Aplauz)

Samo želim da vam pružim još neke
informacije o progeriji.

Danas je u svetu ima samo oko 350 dece.

Prilično je retka,

a posledice progerije su sledeće:

tesna koža, nedostatak telesne mase,
usporen rast

i bolest srca.

Prošle godine moja mama
i njen tim naučnika su objavili

prvo uspešno istraživanje
o lečenju progerije,

i zbog ovoga su me intervjuisali
na Nacionalnom javnom radiju,

i Džon Hamilton me je pitao:

"Šta je najbitnija stvar

koju ljudi treba da znaju
u vezi sa tobom?"

Moj odgovor je bio jednostavno

da imam veoma srećan život.

(Aplauz)

Iako u mom životu postoji dosta prepreka,

od kojih većinu stvara progerija,

ne želim da me ljudi žale.

Ne razmišljam uvek o preprekama,

i svejedno mogu
da prevaziđem većinu njih.

Ovde sam danas da sa vama podelim
moju filozofiju za srećan život.

Za mene postoje
3 aspekta ove filozofije.

Ovo je citat čuvenog Ferisa Bjulera.

Prvi aspekat moje filozofije je to

da sam se pomirio sa time
šta na kraju ne mogu da uradim

jer postoji toliko toga što mogu.

Ljudi mi ponekad
postavljaju pitanja poput:

"Zar nije teško živeti sa progerijom?"

ili "Sa kakvim izazovima se svaki dan
suočavaš zbog progerije?"

Voleo bih da kažem
da iako imam progeriju,

većinu vremena razmišljam o stvarima

koje nemaju nikakve veze sa njom.

Ovo ne znači da ignorišem negativne
strane ovih prepreka.

Kada ne mogu da uradim nešto,

na primer da istrčim veliku razdaljinu
ili odem na napetu vožnju toboganom,

znam šta propuštam.

Ali umesto toga biram
da se fokusiram na aktivnosti

koje mogu da radim kroz stvari
za koje sam strastven,

poput izviđanja, muzike ili stripova,

ili bilo kog od mojih omiljenih
sportskih timova iz Bostona.

Onda dakle -
(Smeh)

Ipak, ponekad moram da pronađem
drugačiji način da nešto uradim

tako što se prilagođavam,

i želim da stavim te stvari u kategoriju
"može se uraditi".

Nešto poput doboša kojeg ste
malopre videli.

Evo snimka mene

kako sviram Spajdermena

sa marširajućim bendom
srednje škole Foksboro

na poluvremenu pre par godina.

(Video)

♫ Tema iz Spajdermena ♫

(Aplauz)

Hvala vam.

U redu, dakle -

To je bilo prilično kul,

i mogao sam da ostvarim svoj san

da sviram doboš sa marširajućim bendom,

kao što verujem da mogu da uradim
za sve moje snove.

Nadam se da i vi sa ovim stavom
možete da ostvarite i svoje snove.

Sledeći aspekat moje filozofije je

da se okružujem ljudima
sa kojima želim da budem,

kvalitetnim ljudima.

Veoma sam srećan
što imam neverovatnu porodicu,

koja me je uvek podržavala
kroz ceo moj život.

Takođe imam sreću da imam

veoma blizak krug prijatelja u školi.

Pomalo smo otkačeni,
dosta nas smo štreberi iz benda,

ali zaista uživamo
u društvu jedni drugih,

i pomažemo se međusobno
kada je to potrebno.

Jedni druge posmatramo
onakve kakvi smo iznutra.

Ovde se malo glupiramo.

Sada smo treća godina srednje škole,

i možemo da budemo mentori
mlađim članovima benda,

kao jedna posebna jedinica.

Kod toga što sam u grupi
mi se najviše sviđa to

što je muzika koju zajedno stvaramo,

prava, iskrena, i potiskuje progeriju.

Ne moram da brinem o tome

kada se osećam tako dobro
dok stvaram muziku.

Ali iako sam napravio dokumentarac

koji je nekoliko puta bio na TV-u,

osećam se najbolje

kada sam s ljudima koji me
okružuju svakoga dana.

Oni daju pravi pozitivan uticaj
u mom životu,

i nadam se da i ja mogu da pružim
pozitivan uticaj u njihovim životima.

(Aplauz)

Hvala vam.

Kao zaključak,

nadam se da cenite
i volite svoju porodicu,

volite svoje prijatelje, za vas momke,
da volite svoju braću

i odajete priznanje svojim mentorima

i svojoj zajednici

jer su oni veoma stvaran aspekat
svakodnevnog života,

mogu da učine veoma značajan,
pozitivan uticaj.

Treći aspekat moje filozofije je -

nastavi da ideš napred.

Evo jednog citata čoveka
koga možda znate, Volta Diznija,

i to je jedan od mojih omiljenih citata.

Uvek se trudim da imam nešto
čemu mogu da se radujem.

Nešto čemu težim kako bih
obogatio svoj život.

To ne mora da bude veliko.

Može da bude bilo šta,

od toga da se radujete novom stripu
koji treba da izađe

ili odlasku na veliki porodični odmor,

ili druženju sa svojim prijateljima,

odlasku na sledeću
fudbalsku utakmicu srednjoškolskog tima.

Ipak, sve ove stvari
me drže usredsređenim,

i znam da je ispred svetla budućnost,

i to može da me progura
kroz neke teške periode koje možda imam.

Ovaj mentalitet podrazumeva da ostanete
u ovom stanju uma, gledanja unapred.

Veoma se trudim da ne traćim snagu
sažaljevajući samog sebe,

jer kada radim to,
zaglavim se u paradoksu,

gde nema prostora za sreću
ili bilo koju drugu emociju.

Nije da ignorišem situacije
kada se osećam loše,

na neki način ih prihvatam,

dopuštam ih, tako da mogu da ih potvrdim

i uradim ono što moram da nastavim dalje.

Kada sam bio mlađi,
želeo sam da budem inženjer.

Da budem pronalazač

koji bi lansirao svet u bolju budućnost.
Možda je ovo

poteklo iz moje ljubavi
prema LEGO kockama,

i slobode izražavanja koju sam osećao

kada sam gradio koristeći ih.

Ovo je takođe poteklo
od moje porodice i mentora,

koji su uvek činili da se osećam ceo
i dobro u vezi sa samim sobom.

Moje ambicije su se danas
pomalo izmenile,

voleo bih da se bavim biologijom,

možda ćelijskom biologijom ili genetikom,

biohemijom ili čime god.

Ovo je moj prijatelj na koga se ugledam,

Frensis Kolins, direktor
Nacionalnog insituta za zdravlje,

a ovo smo mi kako ćaskamo
prošle godine na TEDMED-u.

Osećam se kao da šta god
odaberem da postanem,

verujem da mogu da promenim svet.

A kako težim tome da promenim svet,
biću srećan.

Pre oko četiri godine,

HBO je počeo da snima dokumetarac

o meni i mojoj porodici sa nazivom
"Život po Semu".

To je bilo sjajno iskustvo,
ali je i bilo pre četiri godine.

I kao kod bilo koga drugog, moji pogledi
na mnogo stvari su se promenili,

i nadam se sazreli, kao i moj izbor
potencijalne karijere.

Ipak, kroz to vreme
neke stvari su ostale iste.

Poput mog mentaliteta
i filozofije prema životu.

Želeo bih da vam pokažem

isečak mlađeg mene iz filma,

za koji verujem
da predstavlja tu filozofiju.

(Video)

O njoj znam više genetski.

Tako da je to sada otelotvorenje
u manjoj meri.

To je bilo poput

nečega što me sprečava
da radim sve ove stvari,

što prouzrokuje da druga deca umiru,

da svi budu pod stresom,

a sada je to protein
koji je van granica normalnog,

koji slabi strukturu ćelija.

Dakle,

to sada sa mene skida teret

jer ne moram da mislim

o progeriji kao licu.

U redu, prilično dobro, zar ne?

(Aplauz)

Hvala vam.

Kao što možete videti, na ovaj način
mislim već nekoliko godina.

Ali nikada nisam morao da primenim
sve ove aspekte moje filozofije

u jedno isto vreme, do prošlog januara.
Bio sam prilično bolestan,

imao sam zapaljenje pluća i bio sam
nekoliko dana u bolnici,

i bio sam izdvojen od svih aspekata
mog života za koje sam mislio

da čine mene onim što jesam,

koji su mi davali identitet.

Ali saznanje da će mi biti bolje,

i radovanje vremenu kada ću se opet
osećati dobro

mi je pomoglo da nastavim
da guram napred.

Ponekad sam morao da budem hrabar,

a to nije uvek bilo lako.

Ponekad sam posrnuo,

imao sam loše dane,

ali sam shvatio da biti hrabar
i ne treba da bude lako.

Mislim da je za mene to ključni način
da nastavim da idem napred.

Sve u svemu,

ne traćim energiju na samosažaljevanje.

Okružujem se ljudima
sa kojima želim da budem,

i nastavljam da idem napred.

Sa ovom filozofijom,
nadam se da ćete i svi vi,

bez obzira na vaše prepreke,

moći da imate veoma srećan život.

Ups, samo sekund,

još jedan savet -

(Smeh)

Nikad nemojte da propustite žurku
ako ne morate.

Povratnička žurka moje škole
je sutra uveče,

i ja ću biti tamo.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)