Невиђени кривци изливања нафте - жртве

Излив нафте у Мексичком заливу измиче разуму, али оволико знамо: лоше је. Карл Сафина разјашњава чињенице у овом усхићеном унакрсном испитивању, тврдећи да ће се последице осетити далеко изван залива - а многа, такозвана решења, погоршавају читаву ситуацију.

Ово је океан онако како сам га ја знао.

Схватио сам да сам

након што сам био у Мексичком заливу неколико пута,

стварно веома истраумиран

зато што где год да сада погледам у океан,

без обзира где се налазим,

чак и тамо где знам

да нимало хафте није отишло,

ипак видим нафтне мрље.

Схватам да ме то

много прогони.

Али оно о чему данас желим да говорим

је о много ствари које покушавају

да све ово избаце из контекста,

не само у вези са ерупцијом нафте,

већ и о њеном значењу и разлогу због ког се догодила.

Прво, нешто мало о мени.

Ја сам само тип који ода малена

воли да пеца.

И због тога сам

почео да истражујем морске птице

да бих остао у вољеним обалским пределима.

Сада углавном пишем књиге

о томе како се океан мења.

А он се засигурно мења јако брзо.

Овај тип графикона смо видели раније.

Заиста живимо на тврдом кликеру

који има само мало

влажности у себи.

Као кад бисте кликер потопили у воду.

Иста ствар се догођа и са атмосфером.

Кад бисте узели читаву атмосферу

и умотали је у лопту,

добили бисте ону малу лоптасту површину гаса на десној страни.

Дакле, живимо на најкрхкијем,

мехурићу сапунице који можете да замислите;

веома светом мехурићу сапунице,

оном кога је веома, веома лако повредити.

Сво сагоревање нафте и угља и гаса

и фосилних горива

је увелико променило атмосферу.

Ниво угљен диоксида се повећао све више и више.

Загревамо климу.

Дакле излив у заливу

је само мали део

много већег проблема који имамо

са енергијом коју користимо да бисмо одржали цивилизацију.

Осим загревања,

имамо пробем са океанима који постају све киселији.

То је већ мерљиво

и већ утиче на животиње.

У лабораторији

ако узмете шкољку и ставите је у воду

са pH вредношћу, не од 8.1

што је нормална pH вредност морске воде,

већ од 7.5,

она се распадне за око 3 дана.

Ако преместите ларву морског јежа

из 8.1

у pH од 7.7 -

што није огромна промена -

постаје деформисана и умре.

Комерцијалне ларве острига већ

умиру у огромним количинама

у неким местима.

Корални гребени спорије расту

на неким местима због овог проблема.

Ово је стварно битно.

Хајде да сада мало обиђемо

Мексички залив.

Једна од ствари која ме стварно импресионира у вези са људима из залива

је да су стварно водени људи.

И могу да поднесу воду.

Могу да се изборе са ураганом који дође и прође.

Када вода опадне знају шта им је радити.

Али када се ради о нечему другом

и када се њихово водено станиште промени,

немају много избора.

У ствари, читаве друштвене заједнице

стварно немају много избора.

Немају ништа друго да раде.

Не могу да иду на раде

у локални хотел

зато што га нема у њиховој заједници.

Ако одете у залив и погледате унаоколо

видите доста нафте.

Видите доста нафте у океану.

Видите доста нафте на обали.

Ако одете на место излива,

изгледа прилично невероватно.

Изгледа као да сте управо испразнили уље из својих кола

и да сте га само просули у океан.

А једна од најневероватнијих ствари је, ја мислим,

да тамо нема никога

ко покушава да то покупи

са места где је најгушће.

Делови океана тамо

изгледају апсолутно апокалиптично.

Ако ходате обалом

можете свуда да је нађете.

Стварно је унеређено.

Ако одете на места где тек стиже,

као што је источни део залива у Алабами,

још увек има људи који користе плажу

док је остали људи чисте.

Они имају веома чудан начин за чишћење плаже.

Није им дозвољено да ставе више од 4.5 кг песка

у пластичну кесу запремине 190 литара.

Имају хиљаде у хиљаде пластичних кеса.

Не знам шта ће урадити са свим тим стварима.

У међувремену, још увек има људи који покушавају да користе плажу.

Они не виде мали, мајушан знак

који каже: ”Не улазите у воду.”

Њихова деца су у води, а свуда по њима и

њиховој одећи и сандалама је катран. Прави неред.

Ако одете на место где је нафта већ пристуна одређено време

видећете још већи неред.

А тамо нема више никога,

неколико људи који покушавају

и даље да користе плажу.

Видите те људе који су заиста шокирани.

То су веома вредни људи.

Све што знају о животу је да устану ујутру

и ако им мотор упали, оду на посао.

Осећали су да увек могу да се ослоне

на безбедности које им је природа донела

кроз екосистем Мексичког залива.

Они схватају да им се свет сварно срушио.

Можете буквално видети

знаке њиховог шока,

знаке њихове љутње

и беса

и знаке њихове патње.

То су ствари које можете видети.

Такође има много тога што не можете видети

под водом.

Шта се дешава испод воде?

Па, неки људи кажу

да постоје остаци нафте.

Неки људи кажу да их нема.

Конгресмен Марки је питао, знате,

”Да ли је неопходно да подморница оде

да види да ли заиста има остатака нафте?”

Али нисам могао да идем у вожњу подморницом -

посебно од кад сам знао да долазим овде и данас -

тако да сам морао

да сам урадим мали експеримент

како бих видео да ли у Мексичком заливу има нафте.

Дакле, ово је залив,

блиставо место, пуно рибе.

Направио сам мали излив нафте

у Мексичком заливу.

И сазнао сам - у ствари сам потврдио хипотезу

да се нафта и вода не мешају

док не додате средство за растварање.

А онда

почињу да се мешају.

Додате мало енергије

из ветра и таласа

и добијете огроман неред,

огроман неред

који не можете никако очистити,

не можете га додирнути, не можете га извадити

и, што је најважније - по мом мишљењу -

не можете га видети.

Мислим да је намерно сакривен.

То су таква катастрофа и такав неред

где се много ствари креће по самим границама протока информација.

Али као што су многи људи рекли,

постоји огроман покушај да се сузбије оно што се дешава.

Ја лично мислим да

су средства за растварање

главна стратегија да сакријете мртваца,

зато што постављате убицу да

управља местом злочина.

Али можете га видети.

Можете видети где се нафта

концентрише на површини,

а онда је нападнута

јер они, по мом мишљењу, не желе доказе.

У реду.

Ко је чуо да бактерије једу нафту?

И морске корњаче такође.

Када се раствори,

има дугачак пут пред собом

пре него што стигне доле до бактерија.

Корњаче је једу. Улази и у рибље шкрге.

Они морају кроз то да пливају.

Данас сам чуо најневероватнију причу

у возу, на путу овамо.

Позвао ме је писац, Тед Вилијамс.

Питао ме је неколико питања

о ономе што сам видео,

јер је, како је рекао, писао чланак за магазин Одибон.

Рекао је да је недавно био у Мексичком заливу -

пре отприлике недељу дана -

и водич који се у слободно време бавио објашњавањем риба

га је одвео да му покаже шта се дешава.

Читав годишњи програм тура

тог водича је био отказан.

Није му остала ниједна резервација.

Сви су хтели паре назад. Сви беже.

То је прича хиљада људи.

Али он је рекао Теду

да када је последњег дана отишао тамо,

поред брода се

одједном појавио делфин.

Избацивао је нафту

из свог дисајног отвора.

Он се померио

јер је то био

његов последњи риболов,

а знао је да делфини плаше рибе.

Зато се удаљио од њега.

Неколико минута касније се окренуо,

а делфин је опет био поред самог брода.

Рекао је да за 30 година риболова

никада није видео делфина да тако нешто уради.

И осетио је да-

Осетио је да је делфин

дошао да тражи помоћ. Жао ми је.

У изливу Ексон Валдеса

око 30% китова убица

је умрло у првих неколико месеци.

Њихов број се никада није повратио.

Дакле, стопа опоравка свих ових ствари

ће бити променљива.

За неке ће требати дуже времена.

А, неке ствари ће, ја мислим, вероватно

да се поврате мало брже.

Друга важна ствар о заливу је

то што има много животиња

које се у њему сакупљају

у одређеним периодима године.

Тако да је залив веома важан део воде -

важнији него слична запремина воде

у отвореном Атлантском океану.

Ове туне препливају цео океан.

Дођу и до Голфске струје. Иду чак до Европе.

А када дође време мрешћења, оне уђу унутра.

А ове две обележене туне

можете видети на областима за мрешћење

управо у деловима нафтне мрље.

Вероватно имају, ако ништа друго,

катастрофалну сезону мрешћења ове године.

Надам се да ће можда одрасле јединке

избећи прљаву воду.

Они ионако обично не воле да иду

у воду која је замућена.

Али ово су заиста веома активне,

атлетске животиње.

Не знам какав ће утицас ово имати на њихове шкрге.

Не знам да ли ће утицати на одрасле јединке.

Ако неће, сигурно мислим да ће

утицати на њихова јаја и ларве.

Али ако погледате графикон који иде наниже,

то је оно што смо урадили врстама

путем прекомерног риболова током много деценија.

Дакле, иако су изливање нафте,

цурење, ерупција

катастфтрофа

мислим да је важно имати на уму

да смо имали много утицаја на оно што ће бити у океану

још дуго, дуго година.

Није да смо почели са нечим

што је било у реду.

Почињемо са нечим што је већ под великим стресом

и пуно проблема од самог почетка.

Ако погледате унаоколо у птице,

у Мексичком заливу их има много,

где се окупљају у одређено доба године,

али онда оду.

Оне насељавају много веће пределе.

Тако на пример,

већина птица на овој слици је миграторна.

Све су биле у заливу у мају,

док је нафта тек долазила на неке обалске делове.

Овде са доње леве стране

су две врсте обалских птица.

Оне се паре високо у Арктику,

а презимљавају доле у јужном делу Јужне Америке.

Али окупљају се и у заливу,

а онда се распростране скроз преко Арктика.

У Мексичком заливу сам видео птице

које се паре у Гренланду.

То је питање хемисфера.

Економски ефекти

су у најмању руку национални на много начина.

Биолошки ефекти су свакако хемисферни.

Мислим да је то једно од

апсолутно најзапрепашћујућих

примера потпуне неприпремљености

које сам икада видео.

Чак и када су Јапанци бомбардовали Перл Харбор,

барем смо пуцали назад.

Али ми смо изгледа

неспособни да одлучимо шта да радимо.

Ништа није било спремно.

То можемо да видимо

на основу онога што они раде.

Они углавном користе плутајућу ограду и средства за растварање.

Плутајућа ограда никако није погодна за пучину.

Они чак и не покушавају да опколе

нафту тамо где је највише концентрисана.

Приближе се обали. Погледајте ова два брода.

Овај са десне стране се зове ”Рибарска луда”.

Знате, мислим да је то одлично име

за бродове који ће урадити све

да би мало допринели постављајући плутајуће ограде,

када у заливу тренутно

буквално постоји на стотине квадратних километара

прекривених нафтом.

Средства за растварање чине да нафта оде право испод плутајућих ограда.

Пречник тих ограда је

само око 33 цм.

То је потпуно сулудо.

Ево упослених бродова за лов на шкампе.

Стотине њих је упослено да вуку плутајуће ограде уместо мреже.

Ево их овде док раде.

Лако можете видети

да сва масна вода само иде назад преко плутајуће ограде.

Све што раде је да је мешају.

То је смешно.

Такође, за сву обалу која има ове ограде -

стотине и стотине километара обале -

дакле, за све њих

постоји суседна обала која нема плутајуће ограде.

Постоји велика шанса

да нафта и прљава вода уђу са њима.

А ова слика ниже, то је колонија птица коју су опколили.

Сви покушавају да заштите

тамошње колоније птица.

Као орнитолог,

могу вам рећи да птице лете и да -

(смех)

и да опкољавање колоније птица

нема смисла.

Ове птице преживљавају тако што роне кроз воду.

У ствари, ако ишта,

оно што стварно мислим да би требало да ураде је -

толико се труде да заштите гнезда -

ако би заправо уништили свако гнездо

неке птице би отишле,

а то би за њих ове године било боље.

Што се тиче чишћења птица,

не желим да клеветам

људе који их чисте.

Стварно је важно

да искажемо наше саосећање.

Мислим да је саосећање оно

најважније што људи поседују.

Заиста је важно да то све сликамо

и покажемо.

Али где ће те птице бити пуштене?

То је као да некога изведете из бомбардоване зграде,

пружите му помоћ због тровања димом

и пошаљете га назад у зграду; нафта још увек куља.

Одбијам да ово признам

као несрећу.

Сматрам да је ово резултат огромног немара.

(Аплауз)

Не само Б.П.

Б.П. је радио

веома немарно и непромишљено,

јер им се могло.

И дозвољено им је да тако раде

због тоталног неуспеха надзора

владе која је требало да

нас штити.

Испоставља се да -

овај знак видите на скоро сваком комерцијалном броду у САД-у -

знате, да сте просули неколико десетина литара нафте,

били бисте у великој невољи.

И заиста се морате запитати

за кога су закони направљени

и ко их је превазишао.

Има ствари које можемо урадити у будућности.

Могли бисмо имати врсту опреме која би нам заиста била потребна.

Не би било потребно много тога

да бисмо предвидели да ће,

након што смо избушили 30,000 рупа

у морском дну Мексичког залива у потрази за нафтом,

нафта можда почети да излази из једне од њих.

И знали бисте шта да радите.

То је дефинитивно једна од ствари коју морамо да урадимо.

Али мислим да морамо да разумемо где је овај излив

заиста почео.

Почео је са деструкцијом

идеје да влада постоји

зато што је то наша влада, чија је намена да заштити

шири јавни интерес.

Ја мислим да су излив нафте,

спашавање банака из финансијске пропасти,

криза хипотека и све те ствари

апсолутно симптоми

истог узрока.

И даље наизглед разумемо

да нам је барем потребна полиција да нас штити

од неколико лоших људи.

И иако понекада може да буде мало досадна -

пошто нам пише казне и тако те ствари -

нико не каже да бисмо требали да је се отарасимо.

Али у целом остатку владе тренутно

и у последњих 30 година,

постојала је култура дерегулације

коју су директно проузроковали

људи од којих

се морамо заштитити;

то су они који пред нашим носом купују нашу владу.

(Аплауз)

Овај проблем постоји већ дуго, дуго времена.

Можете видети да су

корпорације биле илегалне када је Америка заснована.

Чак се и Томас Џеферсон жалио

да су се већ тада

супротстављале законима наше земље.

У реду, људи који кажу

да су конзервативци,

да су стварно хтели да буду

заиста конзервативни и веома патриотски,

рекли би тим корпорацијама

да иду дођавола.

То је оно што би заиста показало да сте конзервативни.

Оно што морамо да урадимо

је да поново освојимо идеју

да је то наша влада

која чува наше интересе

и да задобијемо осећање јединства

и заједничког циља у нашој земљи

који су били изгубљени.

Мислим да има знакова наде.

Изгледа као да се помало будимо.

Глас Стигалов закон -

који је настао да би нас заштитио од ствари

које су изазвале рецесију,

и пропаст банки

и све те ствари које су морале бити спашене -

и који је ступио на снагу 1933.

је био систематски уништен.

Тренутно постоји расположење да се неке од тих ствари

врате назад на своје место.

Али лоби је већ присутан

и покушава да ослаби регулације

након што су закони изгласани.

Дакле, то је битка без престанка.

Тренутно имамо историјски моменат.

Или ћемо имати апсолутно

неумањену катастрофу

овог изливања нафте у заливу,

или ћемо искористити тренутак који нам је потребан,

као што су многи људи данас овде рекли.

Постоји нешто заједничко

у потреби да од овога направимо моменат.

Кроз ово смо и раније прошли

са различитим начинима океанских бушења у потрази за нафтом.

Први такви океански бунари су се звали уљарке.

Прва таква бушења су се звала харпуни.

Испразнили смо све уљаре у океану у тадашње време.

Да ли смо сада заглављени са овим?

Још од доба када смо живели у пећинама

сваки пут када нам је била потребна енергија

упалили смо нешто и то још увек радимо.

Још увек нешто палимо

сваки пут када желимо енергију.

А људи кажу

да не можемо имати чисту енергију

зато што је исувише скупа.

Ко то каже?

Они који нам продају фосилна горива.

Били смо воде и пре са енергијом,

а људи кажу да економија

не може да издржи преокрет

јер најјефтинија енергија је била ропство.

Енергија је увек морално питање.

То је морално питање и данас.

То је питање доброг и лошег.

Хвала вам пуно.