U potrazi za izgubljenim vremenom | Benedikt Fišer | TEDxLeuphanaUniversityLüneburg

Ovaj govor je održan na TEDx događaju koji koristi format TED konferencije, ali ga nezavisno organizuje lokalna zajednica. Saznajte više na http://ted.com/tedx

U ovom govoru Benedikt Fišer poredi kulture vremena u jugoistočnoj Aziji i Silicijumskoj dolini. Publika saznaje kako monah može da zuri kroz prozor 20 minuta, ne da bi meditirao, nego bez razloga.

Prateći sjajne improvizacije,

trebalo bi samo da bacim kartice

i kažem: "Promena planova!

Reći ću vam nešto skroz drugačije,

dok krećemo u potragu
za izgubljenim vremenom."

Ali previše sam nervozan,

tako da sam zadržao sve kartice.

Pokušaću da vas povedem
kroz svoje ideje.

Pre nekoliko dana,

dobar prijatelj mi je rekao

da su njegovi roditelji skoro prestali

da dolaze po njegovu mlađu braću i sestre

sa časova klavira i treninga fudbala:

sada koriste novu uslugu prevoza

preko aplikacije za telefon,

one koja se sve više takmiči
sa taksi kompanijama.

Pomislio sam, vau, tako praktično,
tako efikasno, kakva ušteda vremena.

Ovaj primer govori dosta toga
o našem društvu

i njegovim vrednostima.

Društvo koje voli da je efikasno,

napredno, pragmatično, brzo,
produktivno i tehnološko.

Jer vreme je dragoceno.

Zbog ovoga, proteklih decenija,

razvili smo sve više tehnologija i rešenja

kako bismo postali
efikasniji i produktivniji.

Ipak, samo u ovom društvu,

postoji paradoksalna situacija.

Ljudi oko nas, često i mi sami,

sve više su pod stresom, opterećeni,
nemamo mnogo vremena.

Vreme je tema o kojoj se često priča,

zajedno sa modernim čovečanstvom
koje je pod stresom.

Ali to je s veoma normativnog gledišta,
po mom mišljenju.

Svuda nailazimo na imperative:

budi efikasan! Ne traći vreme!

Čak i kada se radi o nama samima.

Za vreme kada smo sami i opuštamo se,

stvorili smo izraze poput:

"kvalitetno vreme", "lično vreme"
ili "vreme za opuštanje",

što je zapravo samo deo
ove iste ideje o efikasnosti.

Prepuštamo se ovom društvenom pritisku

da se uklopimo, budemo u formi,

budemo informisani
ili da izgledamo inteligentno.

Radost dosade zabranjena je
u našoj svakodnevici.

Zato što je dosada dosadna.

Želeći da saznam više,

počeo sam da čitam i saznao sam:

kulture u kojima živimo

ne samo da imaju različite jezike,
teritorije i navike,

takođe se drugačije ophode
prema vremenu i drugačije ga cene.

Usredsredio sam se
na dve veoma različite kulture vremena:

Silicijumska dolina u Kaliforniji
i Mjanmar u jugoistočnoj Aziji,

gde sam pratio aktivnosti ljudi.

Društvo Silicijumske doline
traži efikasnost.

Tehnologija je duboko ukorenjena
u živote ljudi.

To je non-stop društvo,

vremenski veoma zategnuto

i puno sastanaka zbijenih
jedan za drugim.

Sa druge strane,
Mjanmar je poljoprivredna ekonomija

sa jakim porodičnim strukturama,

sa religioznim budističkim društvom.

Tamošnjim ritmom života
strogo diktira ritam prirode,

dan i noć, žetva,

i isto je tako sa sastancima.

Na putovanju sam upoznao šestoro ljudi

i želeo bih da vas večeras
upoznam sa njima.

Aleks je analitičar podataka u Guglu.

Kada se Aleks probudi ujutru,
njegov ajfon zvoni,

sunce već sija napolju

i još uvek u krevetu, počinje da čita
i odgovara na mejlove.

Svoj posao nosi sa sobom u krevet.

Kada ide Guglovim autobusom na posao,

povezuje se na bežični internet.

Čak i kada je zaglavljen u saobraćaju,
može da bude produktivan.

Privatni sastanak, ipak,
mora da se ugura za uveče.

Isplaniran mu je čitav dan.

Aleks će uskoro imati
novi posao i novi tim,

jer se karijere brzo menjaju
u Silicijumskoj dolini.

Sa druge strane, Koni je
uzgajivač pirinča u Mjanmaru.

Ujutru ga budi sunce.

Krave su gladne i moraju da se nahrane.

On sprema svoj drveni plug
kako bi išao na polje,

pre nego što postane prevruće.

Na polju

primećujemo traktor u daljini.

Koni reaguje dvosmisleno,
skoro uplašeno.

Pitam se da li zna
koliko bi brže i efikasnije

traktor uzorao njegovo polje?

Ali Koni nije zavidan:

naprotiv.

Verovatno nije čuo za mikrokredite,

koji bi njegovom selu omogućili

da kupe takvu mašinu.

Koni kaže da je uvek uzgajao pirinač
i da će to zauvek raditi.

Kada sam pitao ljude
iz Silicijumske doline

kako bi kategorisali
24 časa u svome danu,

dali bi mi pregršt kategorija:
"radno društveno vreme",

"radno vreme kada si sam",
"slobodno vreme", "vreme za transport".

U Mjanmaru, na ovo pitanje
ljudi su reagovali zbunjeno.

"Moja 24 časa
podeljena su na dan i noć", kaže Koni.

Stiv je menadžer proizvodnje.

Njegov današnji ručak je poslovni.

Precizno ugovoren, početak i kraj
fiksirani u njegovom kalendaru,

bez obzira na to
da li je zadatak na kraju završen.

Njegova svakodnevica uključuje
istovremeno baratanje s nekoliko projekata

gde je svaki u razvitku.

Nakon ručka brzo pozove devojku.

S vremena na vreme se prebacuje

između privatnih i poslovnih pitanja.

Stiv je još jedan sledbenik
pokreta "Quantified Self".

Sa svojom digitalnom narukvicom

može da prati svoje kretanje,
ishranu, san,

kako bi što bolje iskoristio svoje vreme.

Ali iznad svega, on zna

kako je iskoristio svoje vreme,
kako ga je uložio.

Sa druge strane, Ašin Vilasa je monah.

Tokom današnjeg ručka proveo je
20 minuta gledajući kroz prozor.

Pronašao sam ga u uglu kuće

i posmatrao sam ga sve vreme

i nekako sam se izbezumio.

(Smeh)

Šta je radio?

Kasnije sam ga pitao
da li je meditirao,

što je za mene bilo
jedino razumno objašnjenje,

danas kada se svako bavi jogom.

Rekao je da je prosto gledao kroz prozor.

Način na koji Ašin Vilasa
provodi svoje vreme,

bez plana i očekivanja

nezamislivo je za Sajmona.

Sajmon je direktor startapa
i večeras je u teretani.

On zna tačno zašto je tamo.

Jer želi da ostane u formi.

Isto kao što Sajmon svoje vreme provodi

pet dana nedeljno
onako kako je isplanirao,

tako to rade i mnogi ljudi
u zapadnim industrijskim društvima.

Na kraju je čak i naše slobodno vreme
jedan vid investicije

i često jasno prepoznajemo

kakve dobiti i dodatne vrednosti
od njega očekujemo.

U Mjanmaru, Čoso je vlasnica prodavnice.

Njena porodica ima TV

i obožava da gleda sapunice.

Sapunice su izraz
modernog života u Mjanmaru

i sa sobom u porodičnu dnevnu sobu

donose ideju
planiranih slobodnih aktivnosti.

Sama Čoso kaže da joj je često dosadno.

Njenoj kulturi vremena nepoznate su
planirane slobodne aktivnosti.

Čoso je večeras prilično umorna.

Zatvara svoju prodavnicu

i pitam je kada otvara.

Iznenađeno me gleda.

Ona otvara ujutru i zatvara uveče.

Ona nema sat.

Bez obzira na to odakle smo,

mi smo građani kulture vremena

i često ne shvatamo koliko
naša kultura vremena

zapravo definiše

naše odluke koje se tiču vremena.

Istraživači profesori,

poput nemačkog sociologa Hartmuta Rose,

kažu da je nemoguće izvući se
iz sopstvenih kultura vremena.

Ukoliko ne odgovarate
na svoje mejlove i pozive,

dobićete otkaz.

Ukoliko ne objavljujete dovoljno radova,
gubite reputaciju,

postajete gubitnik.

Kažu da je industrija nege tela,
kultura joge, plaćeni godišnji odmor,

da je sve to pauza sistema,

iluzija odmora,

kako biste na kraju bili još bolji,

još efikasniji,

manje napeti dok jurite
od mesta A do mesta B

Tako da ne postoji pravi beg

od sistema stalne optimizacije sebe.

Mislim da, bez obzira da li je to pritisak

da budete produktivni
u industriji tehnologije

ili pritisak koji nastaje iz tradicije

ili iz religioznog društva
okovanog tradicijom,

ili oboje -

ključ toga da sebi date
pravi pristup vremenu,

kao i da u nekoj meri
imate vreme za sebe,

je u tome da budete svesni
vrednosti svojih vremenskih kultura

i da se zapitate kako ove vrednosti

zapravo utiču na naše
pojedinačno razumevanje vremena.

Ovo znači da postavljamo ključna pitanja:

koje su vrednosti moje vremenske kulture?

Da li se slažem sa njima?

Ako ne, kako da napravim prostora
za svoje ideje?

Šta je moja vremenska kultura?

Mislim da je ovo teško pitanje.

I mislim da postoji potreba za hrabrošću,

jer odgovori ne dolaze uvek brzo,

na šta nismo više naviknuti

u našem informacijskom društvu.

Uglavnom nam samo treba
pravi termin za pretragu.

Razni mediji postoje
u kraćim i konciznijim oblicima.

Večeras takođe treba da budem kratak.

Samo postavljanje pitanja,

preispitivanje sopstvene kulture vremena,

bez direktnog odgovora, smisleno je.

Još dve misli o ovome:

kultura vremena daje veoma drugačije
vrednosti muškarcima i ženama

što se tiče onog vremena

koje provodimo sa svojim porodicama.

To je jedan od razloga zbog kojih
istraživači već razmatraju

ukupne vremenske budžete porodica.

Preispitivanje naše kulture vremena

dozvolilo bi nam da se udaljimo
od nametnutih vrednosti

i zaista učinimo porodični život
onim što želimo da bude.

Drugo,

našoj kulturi vremena više gode
planirane slobodne aktivnosti

s namerom optimizacije pojedinca,

poput sporta, čitanja i učenja.

Vucaranje okolo,
posmatranje i promatranje

bez smisla i svrhe,

odbacuju se, makar isprva.

To se zapravo poklapa
sa suštinom naše kulture vremena -

potreba da uvek znamo

tačno zašto provodimo svoje vreme
kako ga provodimo.

Kada bismo mogli da se odvojimo
samo malo od svoje kulture vremena,

mogli bismo da provodimo vreme na načine

koji ne traže od nas
da znamo prednosti odmah.

Nakratko ću se vratiti na prvi primer,
prevoz dece.

Istina je da je efikasno i štedi vreme.

Ali setite se vremena,

kada sam bio sa svojim roditeljima,
zaglavljen u saobraćaju i dosađivao se.

Onih vremena kada bi me pokupili
sa časova klavira ili treninga fudbala

kada bi se ponekad desili
intimni i iskreni trenuci,

kada biste zaista upoznali drugu osobu

a da ne zakazujete kvalitetno vreme

i da ne idete na naredni odmor

opterećeni visokim očekivanjima.

Prilično je dosadno biti zaglavljen
u saobraćaju sa svojim roditeljima.

Ali baš zato što je tako
dosadno ili trivijalno,

može biti tako dragoceno.

Bez očekivanja
koje diktira kultura vremena,

samo prostor za neočekivano

u društvu koje je inače
potpuno u rasporedu,

fokusirano na efikasnost
okrenutu produktivnosti.

Šta sam zaključio iz svog putovanja?

Mislim da je danas potrebna
prava hrabrost

da se ide, a da se ne misli uvek

o tome šta je
direktna vrednost našeg vremena.

Samo ova hrabrost stvara prostor
za neočekivano i pravu vrednost.

(Aplauz)