Return to Video

Тајно оружје које је диносаурусима омогућило да преузму планету

  • 0:01 - 0:03
    Сви смо чули о томе како су
    диносауруси изумрли.
  • 0:04 - 0:06
    Прича коју ћу вам испричати
  • 0:06 - 0:11
    десила се преко 200 милиона година
    пре него што су диносауруси изумрли.
  • 0:11 - 0:14
    Ова прича почиње на самом почетку,
  • 0:14 - 0:17
    када су диносауруси тек започели.
  • 0:17 - 0:20
    Једна од највећих мистерија
    у еволуционој биологији
  • 0:20 - 0:23
    је због чега су диносауруси
    били тако успешни.
  • 0:24 - 0:27
    Шта је довело до њихове глобалне
    доминације толико година?
  • 0:28 - 0:31
    Када људи размишљају о томе зашто
    су диносауруси били тако невероватни,
  • 0:31 - 0:35
    обично размишљају о највећем
    или најмањем диносаурусу,
  • 0:35 - 0:37
    или о томе ко је био најбржи,
  • 0:37 - 0:38
    или ко је имао највише перја,
  • 0:38 - 0:41
    најсмешнији оклоп, шиљке или зубе.
  • 0:42 - 0:46
    Али можда је одговор имао везе
    са њиховом унутрашњом анатомијом -
  • 0:46 - 0:48
    тајним оружјем, да тако кажем.
  • 0:49 - 0:52
    Моје колеге и ја мислимо
    да су то била њихова плућа.
  • 0:53 - 0:57
    Ја сам и палеонтолог
    и упоредни анатомиста,
  • 0:57 - 0:59
    а мене занима разумевање
  • 0:59 - 1:03
    како је специјализовано плуће
    диносаурусима помогло да преузму планету.
  • 1:04 - 1:07
    Па ћемо скочити назад
    преко 200 милиона година
  • 1:08 - 1:09
    до периода тријаса.
  • 1:09 - 1:12
    Околина је била изузетно оштра,
  • 1:12 - 1:13
    није било цветница,
  • 1:13 - 1:16
    па то значи да није било траве.
  • 1:16 - 1:20
    Замислите пејзаж препун борова и папрати.
  • 1:21 - 1:24
    Истовремено, било је малих гуштера,
  • 1:24 - 1:26
    сисара, инсеката,
  • 1:26 - 1:31
    а било је и рептила месождера и биљоједа -
  • 1:31 - 1:33
    који су се сви такмичили за исте ресурсе.
  • 1:33 - 1:35
    Важно за ову причу
  • 1:35 - 1:40
    је да је процењен ниво кисеоника
    био нижи од 15 процената,
  • 1:40 - 1:43
    у поређењу са данашњим 21 процентом.
  • 1:43 - 1:47
    Дакле, било би пресудно
    да би диносауруси могли да дишу
  • 1:47 - 1:48
    у овом окружењу са мало кисеоника,
  • 1:48 - 1:50
    не само да би преживели
  • 1:50 - 1:53
    него и напредовали и развијали се.
  • 1:54 - 1:58
    Па, како знамо
    каква су била диносауруска плућа,
  • 1:58 - 2:03
    будући да је све што остаје од њих
    њихов фосилизовани костур?
  • 2:03 - 2:08
    Метода коју користимо зове се
    "постојеће филогенетско бракетовање."
  • 2:09 - 2:13
    Ово је отмени начин казивања
    да проучавамо анатомију -
  • 2:13 - 2:17
    посебно у овом случају, плућа и костур -
  • 2:17 - 2:21
    живих потомака диносауруса
    на еволуцијском дрвету.
  • 2:21 - 2:24
    Па бисмо погледали анатомију птица,
  • 2:24 - 2:27
    које су директни потомци диносауруса,
  • 2:27 - 2:29
    и погледали бисмо анатомију крокодила,
  • 2:29 - 2:31
    ко су им најближи живи рођаци,
  • 2:31 - 2:34
    а онда бисмо погледали
    анатомију гуштера и корњача,
  • 2:34 - 2:37
    које можемо рачунати као њихове рођаке.
  • 2:37 - 2:41
    А онда примењујемо ове
    анатомске податке на фосилне записе,
  • 2:41 - 2:44
    и онда то можемо искористити
    да реконструишемо плућа диносауруса.
  • 2:44 - 2:46
    У овом конкретном случају,
  • 2:46 - 2:51
    скелет диносаура личи на модерне птице.
  • 2:52 - 2:56
    Дакле, будући да су се диносауруси
    тада такмичили са раним сисарима,
  • 2:56 - 3:00
    важно је разумети
    основни нацрт плућа сисара.
  • 3:01 - 3:03
    Такође, да вас поново
    уведем у плућа уопште,
  • 3:03 - 3:06
    користићемо мог пса Мила из Троје,
  • 3:06 - 3:08
    лице које је лансирало хиљаду посластица,
  • 3:08 - 3:09
    као наш модел.
  • 3:09 - 3:11
    (Смех)
  • 3:11 - 3:15
    Ова прича се одвија унутар грудне шупљине.
  • 3:15 - 3:18
    Зато желим да визуелно
    представите ребра пса.
  • 3:18 - 3:20
    Замислите да је кичмени стуб
  • 3:20 - 3:24
    потпуно водораван на земљи.
  • 3:24 - 3:26
    Овако ће кичмени стуб бити
  • 3:26 - 3:29
    код свих животиња
    о којима ћемо разговарати,
  • 3:29 - 3:30
    било да су ходале на две ноге
  • 3:30 - 3:31
    или четири ноге.
  • 3:32 - 3:36
    Сада желим да се попнете унутар
    замишљеног грудног коша и погледате горе.
  • 3:37 - 3:39
    Ово је наш торакални плафон.
  • 3:39 - 3:43
    Овде горња површина
    плућа долази у директан контакт
  • 3:43 - 3:46
    са ребрима и краљешцима.
  • 3:46 - 3:50
    Овај интерфејс је место
    где се наша прича одвија.
  • 3:50 - 3:53
    Сада желим да визуелизујете плућа пса.
  • 3:53 - 3:57
    Споља је као џиновска торба на надувавање
  • 3:57 - 4:00
    где се током удисања сви делови вреће шире
  • 4:00 - 4:03
    и смањују током издаха.
  • 4:03 - 4:06
    Унутар торбе се налази серија
    гранастих цеви,
  • 4:06 - 4:08
    и ове цеви се зову бронхијално дрво.
  • 4:09 - 4:15
    Ове цеви испоручују
    удисани кисеоник до, на крају, алвеола.
  • 4:15 - 4:20
    Дифузијом прелазе преко
    танке мембране у крвоток.
  • 4:21 - 4:23
    Овај део је критичан.
  • 4:23 - 4:27
    Читаво плуће сисара је покретно.
  • 4:27 - 4:32
    То значи да се креће током
    целог респираторног процеса,
  • 4:32 - 4:35
    тако да та танка мембрана,
    крвно-гасна баријера,
  • 4:35 - 4:38
    не може бити претанка или ће пући.
  • 4:38 - 4:41
    Сетите се крвно-гасне баријере,
    јер ћемо се томе вратити.
  • 4:42 - 4:43
    Дакле, још увек сте са мном?
  • 4:43 - 4:46
    Јер ћемо почети са птицама и постаје лудо,
  • 4:46 - 4:47
    зато се држите за задњице.
  • 4:47 - 4:49
    (Смех)
  • 4:50 - 4:53
    Птица је потпуно другачија од сисара.
  • 4:53 - 4:56
    А ми ћемо користити птице као наш модел
  • 4:56 - 4:58
    за реконструисање плућа диносауруса.
  • 4:58 - 5:00
    У птици
  • 5:00 - 5:04
    ваздух пролази кроз плућа,
    али плућа се не шире или не смањују.
  • 5:05 - 5:07
    Плућа су имобилисана,
  • 5:07 - 5:09
    имају текстуру густог сунђера
  • 5:09 - 5:14
    и нефлексибилна су и закључана
    на врху и са стране уз ребра,
  • 5:14 - 5:17
    а на дну хоризонталном мембраном.
  • 5:18 - 5:21
    Затим се једносмерно вентилише
  • 5:21 - 5:25
    серијом флексибилних,
    грађевине у облику врећа
  • 5:25 - 5:28
    које се гранају од бронхијалног стабла,
  • 5:28 - 5:30
    иза плућа,
  • 5:30 - 5:32
    а то се назива ваздушним врећицама.
  • 5:32 - 5:38
    Ова целокупна изузетно деликатна
    конструкција је фиксирана на месту
  • 5:38 - 5:41
    серијом виљушканих ребара
  • 5:41 - 5:44
    дуж торакалног плафона.
  • 5:44 - 5:47
    Такође, код многих врста птица,
  • 5:47 - 5:49
    продужеци настају из плућа
  • 5:49 - 5:51
    и ваздушне вреће,
  • 5:51 - 5:53
    они упадају у коштана ткива -
  • 5:53 - 5:56
    обично пршљенове, понекад ребра -
  • 5:56 - 5:59
    и закључавају респираторни
    систем на своје место.
  • 5:59 - 6:02
    И то се зове "вертебрална пнеуматичност."
  • 6:02 - 6:06
    Виљушкаста ребра
    и вертебрална пнеуматичност
  • 6:06 - 6:09
    су два трага која можемо тражити
    у запису о фосилима,
  • 6:09 - 6:12
    јер би ове две скелетне особине
  • 6:12 - 6:17
    указивале на то да су региони
    респираторног система диносауруса
  • 6:17 - 6:18
    имобилизовани.
  • 6:21 - 6:24
    То сидрење респираторног система
  • 6:24 - 6:28
    је олакшало развој стањивања
    крвно-гасне баријере,
  • 6:28 - 6:34
    те танке мембране преко које
    је кисеоник улазио у крвоток.
  • 6:35 - 6:41
    Непокретност то дозвољава
    јер је танка баријера слаба баријера,
  • 6:41 - 6:45
    а слаба баријера би пукла
    ако би се активно проветравала
  • 6:45 - 6:47
    попут плућа сисара.
  • 6:48 - 6:50
    Па зашто нас брига за ово?
  • 6:50 - 6:51
    Зашто је ово уопште важно?
  • 6:52 - 6:56
    Кисеоник се лакше шири
    преко танке мембране,
  • 6:58 - 7:04
    а танка мембрана је један
    од начина да се побољша дисање
  • 7:04 - 7:06
    под условима са мало кисеоника -
  • 7:06 - 7:11
    условима са мало кисеоника
    попут тријазног периода.
  • 7:11 - 7:16
    Дакле, ако су диносаури заиста
    имали ову врсту плућа,
  • 7:16 - 7:20
    били би боље опремљени за дисање
    од свих осталих животиња,
  • 7:20 - 7:22
    укључујући сисаре.
  • 7:23 - 7:26
    Па сећате ли се постојећег
    метода филогенетског брекетовања
  • 7:26 - 7:29
    где узмемо анатомију савремених животиња,
  • 7:29 - 7:32
    и применимо то на запис фосила?
  • 7:32 - 7:37
    Дакле, траг број један су била
    рачваста ребра савремених птица.
  • 7:37 - 7:41
    Па, то налазимо у већини диносауруса.
  • 7:42 - 7:47
    Дакле, то значи да би горња
    површина плућа диносауруса
  • 7:47 - 7:49
    била закључана на месту,
  • 7:49 - 7:52
    баш као и код савремених птица.
  • 7:52 - 7:55
    Траг број два је вертебрална пнеуматика.
  • 7:55 - 8:00
    Ово налазимо код сауроподних
    и теодоподних диносауруса,
  • 8:00 - 8:04
    која је група која садржи
    диносаурусе грабљивице
  • 8:04 - 8:06
    из које су настале модерне птице.
  • 8:06 - 8:12
    И док код диносауруса не налазимо доказе
    о фосилизованом плућном ткиву,
  • 8:12 - 8:16
    вертебрална пнеуматичност нам даје
    доказе о томе шта је плуће радило
  • 8:16 - 8:19
    током живота ових животиња.
  • 8:19 - 8:25
    Плућно ткиво или ткиво ваздушне вреће
    нападали су пршљенове,
  • 8:25 - 8:27
    издубили их, као код модернох птица,
  • 8:27 - 8:31
    и закључавали регионе
    респираторног система,
  • 8:31 - 8:33
    имобилишући их.
  • 8:34 - 8:36
    Рачваста ребра
  • 8:36 - 8:39
    и вертебрална пнеуматичност заједно
  • 8:39 - 8:44
    стварали су имобилизовани, крути оквир
  • 8:44 - 8:47
    који је закључао дисајни
    систем на своје место
  • 8:47 - 8:52
    који је омогућио еволуцију те супертанке,
    суперделикатне крвно-гасне баријере
  • 8:53 - 8:55
    коју данас видимо код савремених птица.
  • 8:55 - 8:59
    Доказ о овом ограниченом
    плућу код диносауруса
  • 8:59 - 9:02
    значи да су имали способност
    да развију плућа
  • 9:02 - 9:04
    која би могла дисати
  • 9:04 - 9:09
    у хипоксичној или атмосфери
    са мало кисеоника у тријазном периоду.
  • 9:10 - 9:15
    Ова крута костурна постава
    код диносауруса би им дала
  • 9:15 - 9:21
    значајну адаптивну предност
    над другим животињама, посебно сисарима,
  • 9:21 - 9:23
    чије се флексибилно плуће
    није могло прилагодити
  • 9:23 - 9:27
    до хипоксичне или атмосфере
    са мало кисеоника тријаса.
  • 9:28 - 9:33
    Ова анатомија је можда била
    тајно оружје диносаура
  • 9:33 - 9:36
    које им је дало предност
    над другим животињама.
  • 9:36 - 9:39
    А ово нам даје одличан стартни уређај
  • 9:39 - 9:44
    да започнемо тестирање хипотеза
    диверзификације диносауруса.
  • 9:44 - 9:48
    Ово је прича о почетку диносауруса,
  • 9:48 - 9:52
    и то је само почетак приче
    нашег истраживања о овој теми.
  • 9:53 - 9:54
    Хвала вам.
  • 9:54 - 9:57
    (Аплауз)
Title:
Тајно оружје које је диносаурусима омогућило да преузму планету
Speaker:
Ема Шахнер (Emma Schachner)
Description:

Сви смо чули теорије о томе како су диносауруси умрли - али зашто су толико дуго доминирали земљом? (Наговештај: то нема никакве везе са њиховом величином, брзином, шиљцима или фантастичним перјем.) Путујте 200 милиона година уназад пре њиховог изумирања са палеонтологом Емом Шахнер на дах свежег ваздуха у историји диносаура.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
10:12

Serbian subtitles

Revisions