Serbian subtitles

← Zašto je statistika fascinantna: mi smo brojevi | Alan Smit | TEDxExeter

Get Embed Code
16 Languages

Showing Revision 5 created 04/23/2017 by Mile Živković.

  1. Godine 2003,
  2. vlada Ujedinjenog Kraljevstva
    je sprovela istraživanje.
  3. Bilo je to istraživanje koje je merilo
    nivo numeričke pismenosti
  4. u populaciji.
  5. Šokiralo ih je otkriće
  6. da je, od svakih 100 radno sposobnih
    odraslih osoba u zemlji,
  7. njih 47 bilo ispod prvog nivoa
    numeričke pismenosti.
  8. Numerička pismenost prvog nivoa -
    to su niži rezultati
  9. potrebni za sertifikat
    o srednjoškolskom obrazovanju.
  10. To je sposobnost baratanja razlomcima,
    procentima i decimalama.
  11. Ova cifra je stoga izazvala
    mnogo uznemirenosti u vladi.
  12. Politika je izmenjena,
  13. sprovedena su ulaganja,
  14. a zatim su 2011. godine
    ponovo sproveli istraživanje.
  15. Da li onda možete da pogodite
    šta se dogodilo sa ovim brojem?
  16. Popeo se na 49.
  17. (Smeh)

  18. Zapravo, kada sam izveštavao
    o ovoj cifri u Fajnenšel tajmsu,

  19. jedan naš čitalac se našalio i rekao:
  20. „Ova cifra je šokantna
    samo za 51 odsto populacije.“
  21. (Smeh)

  22. Ipak mi se više svidela
    reakcija jednog školarca

  23. kada sam predstavljao
    ovu informaciju u jednoj školi,
  24. koji je podigao ruku i rekao:
  25. „Kako znamo da i osoba
    koja je smislila taj broj
  26. nije jedna u tih 49 posto?“
  27. (Smeh)

  28. Dakle, očigledno je da postoji problem
    sa numeričkom pismenošću,

  29. jer su ovo važne životne veštine
  30. i mnoge promene koje želimo
    da uvedemo u ovom veku
  31. podrazumevaju da postanemo
    sigurniji sa brojevima.
  32. To nije samo engleski problem.
  33. Organizacija za ekonomsku saradnju
    i razvoj je objavila izvesne brojke
  34. posmatrajući numeričku pismenost mladih,
  35. i predvodi SAD -
  36. približno 40 posto mladih u SAD-u
    ima nizak nivo numeričke pismenosti.
  37. Engleska je, takođe, tu negde,
  38. ali postoji sedam zemalja OECD-a
    sa brojkama iznad 20 odsto.
  39. To je problem, jer ne mora da bude tako.
  40. Ukoliko pogledate deo
    skroz na kraju ovog grafikona,
  41. možete videti da Holandija i Koreja
    imaju jednocifrene brojeve.
  42. Dakle, definitivno postoji
    problem numeričke pismenosti
  43. kojim želimo da se pozabavimo.
  44. Koliko god da su korisne ovakve studije,

  45. mislim da rizikujemo da nehotice
    smestimo ljude u jednu od dve kategorije,
  46. da postoje dve vrste ljudi:
  47. oni kojima brojevi odgovaraju,
    koji umeju sa brojevima,
  48. i ljudi koji ne umeju.
  49. Ono o čemu pokušavam da govorim ovde danas
  50. je da verujem da je to lažna dihotomija.
  51. To nije nepromenljivo grupisanje.
  52. Smatram da ne morate imati
    užasno visok nivo numeričke pismenosti
  53. da bi vas inspirisali brojevi,
  54. i da to treba da bude polazna tačka
    za putovanje pred nama.
  55. Jedan od načina na koje možemo
    započeti to putovanje, za mene,

  56. je sagledavanje statistike.
  57. Prvi sam koji će priznati
    da statistika donekle ima
  58. problem sa imidžom.
  59. (Smeh)

  60. To je deo matematike

  61. koji čak ni matematičari ne vole naročito,
  62. jer, dok se ostatak matematike
    potpuno svodi na preciznost i sigurnost,
  63. statistika je gotovo suprotna tome.
  64. Zapravo, i sȃm sam kasno prešao
    u svet statistike.
  65. Da ste pitali moje profesore
    sa osnovnih studija
  66. za koja dva predmeta je najmanje verovatno
    da se istaknem u njima nakon univerziteta,
  67. rekli bi vam da su to statistika
    i kompjutersko programiranje,
  68. a ipak, eto me, i uskoro ću vam pokazati
    neke statističke grafike
  69. koje sam programirao.
  70. Šta je inspirisalo tu promenu u meni?

  71. Šta me je navelo da pomislim
    da je statistika zapravo nešto zanimljivo?
  72. Radi se o tome da se statistika
    zapravo odnosi na nas.
  73. Ako pogledate etimologiju reči statistika,
  74. to je nauka bavljenja podacima
  75. o državi ili zajednici u kojoj živimo.
  76. Dakle, statistika se odnosi
    na nas kao grupu,
  77. a ne kao na pojedince.
  78. Mislim da, kao društvene životinje,
  79. delimo fascinaciju prema načinu
    na koji se kao pojedinci odnosimo
  80. prema našim grupama,
    prema nama jednakima.
  81. Statistika je na ovaj način najmoćnija
  82. kada nas iznenadi.
  83. Neka zaista divna istraživanja
    je nedavno sprovela

  84. organizacija Ipsos MORI
    poslednjih nekoliko godina.
  85. Vrlo su zanimljive stvari uradili.
  86. Sproveli su ispitivanje
    na preko 1 000 odraslih u Britaniji
  87. i upitali: „Na svakih 100 osoba
    u Engleskoj i Velsu,
  88. koliko njih su muslimani?“
  89. Prosečan odgovor iz ovog istraživanja,
  90. koji je trebalo da zastupa
    celu populaciju,
  91. bio je 24.
  92. To je ono što su ljudi mislili.
  93. Britanci misle da su 24 osobe
    od svakih 100 u zemlji muslimani.
  94. Zvanične brojke otkrivaju
    da je ta cifra oko pet.
  95. Dakle, postoji veliko odstupanje
    između onoga što mislimo, naše percepcije,
  96. i stvarnosti koju iznosi statistika.
  97. Smatram da je to zanimljivo.
  98. Šta bi moglo biti to što stvara
    takvu pogrešnu percepciju?
  99. Bio sam toliko oduševljen ovom studijom

  100. da sam počeo da iznosim pitanja
    u prezentacijama, pozivao sam se na nju.
  101. Održao sam prezentaciju
  102. u školi za devojčice
    „Sv. Pavle“ u Hamersmitu
  103. i imao sam publiku prilično sličnu ovoj,
  104. osim što se sasvim sastojala
    od devojčica viših razreda.
  105. Pitao sam: „Devojke,
  106. šta mislite, koliko tinejdžerki
    britanska javnost smatra
  107. da zatrudni svake godine?“
  108. Šokirale su se kada sam rekao
  109. da britanska javnost misli
    da 15 od svakih 100 tinejdžerki
  110. zatrudni svake godine.
  111. Imale su svako pravo da budu ljute,
  112. jer sam zapravo morao
    da se približim 200 tački
  113. da bih obojio jednu,
  114. shodno onome što nam govore
    zvanični brojevi.
  115. Baš kao i sa numeričkom pismenošću,
    ovo nije samo engleski problem.

  116. Ipsos MORI je proširio istraživanje
    širom sveta poslednjih godina.
  117. Tako, kada su upitali Saudijske Arape:
  118. „Na svakih 100 odraslih osoba
    u vašoj zemlji,
  119. koliko njih je
    prekomerne težine ili gojazno?“
  120. Prosečan odgovor Saudijskih Arapa
    bio je nešto više od četvrtine.
  121. To su mislili.
  122. Tek nešto više od četvrtine odraslih
    je prekomerne težine ili gojazno.
  123. Zvanične cifre zapravo pokazuju
    da je taj broj bliži tri četvrtine.
  124. (Smeh)

  125. Dakle, još jednom, veliko odstupanje.

  126. Obožavam ovu - pitali su u Japanu,
    postavili su pitanje Japancima:

  127. „Na svakih 100 japanskih stanovnika,
  128. koliko njih živi u ruralnim područjima?“
  129. Prosek je bio podela na 50-50,
    nešto više od polovine.
  130. Mislili su da 56 od svakih 100 Japanaca
    živi u ruralnim područjima.
  131. Zvanična cifra je sedam.
  132. Dakle, izuzetna odstupanja
    i iznenađujuća za neke,

  133. ali ne iznenađuju ljude
    koji su pročitali delo
  134. Danijela Kanemana, na primer,
    ekonomiste i dobitnika Nobelove nagrade.
  135. On i njegov kolega Amos Tverski
    proveli su godine istražujući razdor
  136. između onog što ljudi opažaju i realnosti,
  137. činjenicu da su ljudi zapravo
    prilično loši intuitivni statističari.
  138. Postoji mnogo razloga za to.
  139. Individualna iskustva, naravno,
    mogu uticati na našu percepciju,
  140. ali i mediji koji izveštavaju
    o stvarima koje su izuzeci,
  141. češće nego o onome što je normalno.
  142. Kaneman je imao fin način
    da govori o tome.
  143. Rekao je: „Možemo biti slepi
    za očigledno“ -
  144. dakle, grešimo u brojevima -
  145. „ali možemo biti slepi
    za naše slepilo u vezi sa time.“
  146. A to ima ogromne posledice
    za donošenje odluka.
  147. U statističkoj kancelariji,
    dok se sve ovo dešavalo,

  148. mislio sam da je to zaista zanimljivo.
  149. Rekoh, ovo je očigledno globalni problem,
  150. ali možda geografija
    ovde predstavlja problem.
  151. Sva ta pitanja su se odnosila
    na to koliko dobro poznajete svoju zemlju.
  152. U ovom slučaju, to je koliko dobro
    poznajete 64 miliona ljudi.
  153. Ne baš dobro, ispostavilo se.
    Ne umem ja to.
  154. Stoga sam dobio ideju,
  155. a to je bilo da razmišljam
    o istoj ovakvoj vrsti pristupa,
  156. ali da razmišljam o njemu
    u vrlo lokalnom smislu.
  157. Da li je ovo lokalno?
  158. Ako preformulišemo pitanje i kažemo
  159. koliko dobro poznajete
    svoje lokalno područje,
  160. da li će odgovori biti išta tačniji?
  161. Tako sam osmislio kviz

  162. koliko dobro poznajete svoj kraj.
  163. To je jednostavna veb-aplikacija.
  164. Unesete poštanski broj
  165. i zatim vam postavlja pitanja
    na osnovu popisnih podataka
  166. za vašu lokalnu teritoriju.
  167. Veoma sam promišljeno ovo dizajnirao.
  168. Želeo sam da je učinim otvorenom
    za najširi mogući opseg ljudi,
  169. ne samo za 49 posto
    koji mogu da pogode projeve.
  170. Želeo sam da se svi pozabave njome.
  171. Pri dizajnu kviza,
  172. bio sam inspirisan izotipovima
  173. Ota Nojrata iz '20-ih i '30-ih godina.
  174. To su metode predstavljanja brojeva
  175. korišćenjem ponavljanja ikona.
  176. Brojevi su tu, ali sede u pozadini.
  177. Zato je to sjajan način
    predstavljanja količine
  178. bez pribegavanja korišćenju termina
    kao što su „procenat“,
  179. „razlomci“ i „razmera“.
  180. Evo kviza.

  181. Postavka kviza je takva
  182. da imate ikonice koje se ponavljaju
    tu na levoj strani
  183. i mapu koja vam pokazuje oblast
    o kojoj vam postavljamo pitanja
  184. na desnoj strani.
  185. Postoji sedam pitanja.
  186. Za svako pitanje je moguć odgovor
    između nule i stotine,
  187. a na kraju kviza dobijate
    ukupan rezultat između nule i stotine.
  188. A pošto je ovo TEDxExeter,
  189. mislio sam da bacimo pogled na kviz
  190. za prvih nekoliko pitanja o Egzeteru.
  191. Tako je prvo pitanje:
  192. „Na svakih 100 ljudi,
    koliko njih je uzrasta ispod 16 godina?“
  193. Ja uopšte ne poznajem dobro Egzeter,
    pa sam morao da pogađam,
  194. ali daje vam predstavu
    o tome kako ovaj kviz funkcioniše.
  195. Prevučete klizač
    da biste označili svoje ikonice,
  196. zatim samo kliknete „pošalji“
    da biste odgovorili,
  197. i napravimo animaciju razlike
    između vašeg odgovora i stvarnosti.
  198. Ispostavilo se da sam dao
    prilično lošu pretpostavku: pet.
  199. A sledeće pitanje?

  200. Ono pita koji je prosečni uzrast,
  201. dakle, uzrast od koga je polovina
    populacije mlađa,
  202. a polovina populacije je starija.
  203. Pomislio sam da je 35 -
    to mi zvuči sredovečno.
  204. (Smeh)

  205. Zapravo, u Egzeteru,
    to su neverovatno mlade godine,

  206. a ja sam potcenio uticaj
    univerziteta u ovoj oblasti.
  207. Pitanja postaju sve teža
    dok prolazite kroz njih.
  208. Ovo pita o vlasništvu nad kućama.
  209. Od svakih 100 domaćinstava,
  210. koliko njih je u posedu
    uz hipoteku ili kredit?
  211. Ovde sam se ograničio ulog,
  212. zato što nisam hteo
    da omašim odgovor za više od 50.

  213. (Smeh)
  214. Zapravo, pitanja postaju teža

  215. jer kada ste u nekom okruženju,
    kada ste u nekoj zajednici,
  216. stvari poput godina - postoje naznake
    da li je stanovništvo mlado ili staro.
  217. Možete to videti samo razgledajući oblast.
  218. Nešto poput vlasništva nad kućama
    je mnogo teže videti,
  219. pa se okrećemo svojim heuristicima,
  220. sopstvenim pristrasnostima
  221. o tome koliko ljudi mislimo
    da poseduje svoje domove.
  222. Istina, kada smo objavili ovaj kviz,

  223. popisni podaci na kojima je zasnovan
    bili su već stari nekoliko godina.
  224. Imali smo onlajn aplikaciju
    koja omogućava da unesete poštanski broj
  225. i dobijete statistiku godinama unazad.
  226. Prema tome, na neki način,
  227. ovo je bilo pomalo zastarelo
    i ne nužno novo.
  228. Ali me je interesovalo da vidim
    kakvu reakciju bismo mogli dobiti
  229. pretvaranjem podataka u igru
    na način na koji smo to postigli,
  230. korišćenjem animacije
  231. i poigravanjem činjenicom da ljudi
    imaju sopstvena predubeđenja.
  232. Ispostavilo se da je reakcija

  233. bila veća nego što sam se nadao.
  234. Dugo je bila moja ambicija
    da srušim statistički veb-sajt
  235. zbog potražnje javnosti.
  236. (Smeh)

  237. Ova veb-adresa sadrži reči
    „statistika“, „gov“ i „uk“,

  238. što su tri najmanje omiljene reči
    u jednoj veb-adresi.
  239. Iznenađujuće je da je veb-sajt pao
  240. u 15 do 10 noću,
  241. jer su se ljudi zapravo bavili
    ovim podacima dobrovoljno,
  242. koristeći svoje lično vreme.
  243. Bilo je veoma zanimljivo videti
  244. da imamo oko četvrtine miliona ljudi
  245. koji igraju kviz u okviru
    od 48 sati od njegovog pokretanja.
  246. To je izazvalo ogromne diskusije
    na internetu, na društvenim medijima,
  247. kojima su u velikoj meri dominirali
  248. ljudi koji su se zabavljali
    sa svojim zabludama,
  249. što je nešto najbolje
    čemu sam se mogao nadati,
  250. u neku ruku.
  251. Takođe mi se dopala činjenica da su ljudi
    počeli da ga šalju političarima.
  252. Koliko dobro poznajete oblast
    koju tvrdite da zastupate?
  253. (Smeh)

  254. Potom, samo za kraj,

  255. ako se vratim na one dve vrste ljudi,
  256. pomislio sam da bi bilo zanimljivo videti
  257. kako bi ljudi kojima dobro idu brojevi
    prošli na ovom kvizu.
  258. Za nacionalnog statističara
    Engleske i Velsa, Džona Pulindžera,
  259. očekivali biste da će dobro proći.
  260. Dobio je 44 za sopstveni kraj.
  261. (Smeh)

  262. Džeremi Paksmen - doduše,
    posle čaše vina - 36.

  263. Još gore.
  264. To vam samo pokazuje
    da brojevi mogu inspirisati sve nas.
  265. Sve nas mogu iznenaditi.
  266. Tako veoma često govorimo o statistici

  267. kao o nauci o nesigurnosti.
  268. Misao sa kojom ću se danas rastati od vas
  269. je da je statistika zapravo nauka o nama.
  270. Zato bi trebalo da budemo
    fascinirani brojevima.
  271. Mnogo vam hvala.

  272. (Aplauz)