YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Zašto je ljudski mozak toliko poseban?

Get Embed Code
42 Languages

Showing Revision 19 created 01/08/2014 by Ivana Korom.

  1. Zašto je toliko poseban ljudski mozak?
  2. Zašto mi proučavamo druge životinje,
  3. umesto da one proučavaju nas?
  4. Šta to ljudski mozak ima ili radi
  5. što nijedan drugi mozak ne može?
  6. Kada sam počela da se zanimam za ova
    pitanja pre desetak godina,
  7. naučnici su mislili da znaju kakvog su
    sastava različiti mozgovi.
  8. Iako je, u osnovi, bilo malo dokaza
  9. mnogi naučnici su mislili
    da su mozgovi sisara,
  10. uključujući i ljudski mozak,
  11. potpuno isto načinjeni,
  12. sa brojem neurona
    koji je oduvek
  13. bio proporcionalan
    veličini mozga.
  14. To znači da dva mozga
    istih veličina,
  15. kao ova dva, od pristojnih
    400 grama,
  16. treba da imaju isti broj neurona.
  17. Sada, ako su neuroni funkcionalne
  18. prenosne jedinice informacija,
  19. onda vlasnici ova dva mozga
  20. treba da imaju iste
    kognitivne sposobnosti.
  21. A ipak, jedan vlasnik je šimpanza,
  22. a drugi vlasnik je krava.
  23. Sada, možda krave imaju
    jako bogat
  24. unutrašnji, duševni život i
    toliko su pametne
  25. da su odlučile da nam ne dozvole
    da to shvatimo,
  26. ali mi njih jedemo.
  27. Mislim da bi se većina
    ljudi složila
  28. da su šimpanze sposobne
    za mnogo složenije,
  29. detaljnije i prilagodljivije
    ponašanje nego krave.
  30. Tako da je ovo prvi pokazatelj
  31. da scenario tipa:
    "Svi mozgovi su isto načinjeni",
  32. nije baš prihvatljiv.
  33. Ali, hajde da i mi
    pretpostavimo isto.

  34. Ako su svi mozgovi načinjeni isto,
  35. i na vama je da poredite životinje
    sa različitom veličinom mozga,
  36. veći mozgovi bi uvek trebalo
    da imaju više neurona
  37. od manjih i što je mozak veći,
  38. veće bi trebale da budu i kognitivne
    sposobnosti njegovog vlasnika.
  39. Tako da najveći mozak treba da bude
  40. i najviše kognitivno sposoban.
  41. Ali, evo loših vesti.
  42. Naš mozak nije najveći
    u okruženju.
  43. Zvuči prilično uznemirujuće.
  44. Naš mozak je težine između
    1,2 i 1,5 kilograma,
  45. ali mozak slona je težine
    od četiri do pet kilograma,
  46. a mozak kita može biti
    težine i do 9 kilograma,
  47. i zato su naučnici imali običaj
    da pribegavaju tvrdnji,
  48. da naši mozgovi mora
    da su posebni,
  49. jer to objašnjava naše
    kognitivne sposobnosti.
  50. Mora da je zaista izvanredan,
  51. izuzetak od pravila.
  52. Njihov je možda veći,
    ali naš je bolji,
  53. i može biti bolji,
    na primer,
  54. u tome, jer je veći nego
    što treba da bude,
  55. sa mnogo većim cerebralnim
    korteksom nego što bi trebalo,
  56. u odnosu na veličinu našeg tela.
  57. Tako da nam ostaje višak korteksa
  58. za neke interesantnije stvari
    od samog funkcionisanja tela.
  59. Veličina mozga
  60. obično je srazmerna veličini tela.
  61. Tako da glavni razlog što kažemo
  62. da je naš mozak veći
    nego što bi trebalo
  63. u stvari dolazi iz poređenja ljudi
  64. sa velikim majmunima.
  65. Gorile mogu biti dva ili tri puta
    veće nego što smo mi,
  66. tako da bi njihovi mozgovi trebalo
    isto tako da budu veći od naših,
  67. ali u stvari je obrnuto.
  68. Naš mozak je tri puta veći
    od mozga gorile.
  69. Ljudski mozak se isto tako čini poseban,

  70. i u količini energije koju koristi.
  71. Iako je težine samo dva procenta
    od ukupne težine tela,
  72. koristi 25 procenata ukupne energije
  73. koju vaše telo zahteva da
    bi funkcionisalo u jednom danu.
  74. To je 500 kalorija
    od ukupnih 2000 kalorija,
  75. samo da bi mozak
    bio u aktivnom stanju.
  76. Znači, ljudski mozak je veći
    nego što bi trebalo da bude,

  77. koristi mnogo više energije
    nego što je potrebno -
  78. znači da je poseban.
  79. I evo gde je priča počela da mi smeta.
  80. U biologiji, mi tražimo pravila
  81. koja primenjujemo na životinje
    i život uopšte,
  82. i zašto se onda pravila evolucije
  83. primenjuju na sve ostale,
    ali ne i na nas?
  84. Možda je problem bio
    u osnovnoj pretpostavci
  85. da su svi mozgovi istog sastava.
  86. Možda, dva mozga istih veličina,
  87. u stvari, mogu biti sastavljeni od
    različitog broja neurona.
  88. Možda, veoma veliki mozak
  89. nema i veći broj neurona
  90. od manjeg mozga.
  91. Možda ljudski mozak u stvari
    ima najviše neurona
  92. od bilo kog mozga,
    nezavisno od veličine,
  93. posebno u cerebralnom korteksu.
  94. Tako da je ovo postalo za mene
  95. važno pitanje na koje treba
    da dam odgovor:
  96. koliko neurona ljudski mozak ima,
  97. i kako se to može porediti
    sa drugim životinjama?
  98. Možda ste čuli ili pročitali negde

  99. da mi imamo 100 milijardi neurona,
  100. i pre 10 godina, pitala sam
    svoje kolege
  101. da li možda znaju otkud
    ova brojka.
  102. Ali niko nije znao.
  103. Malo sam kopala po literaturi
  104. tražeći originalnu referencu za tu brojku,
  105. i nikada je nisam mogla pronaći.
  106. Izgleda da niko nije, u stvari,
    nikada izbrojao
  107. broj neurona u ljudskom mozgu,
  108. ili bilo kom drugom mozgu.
  109. Tako da sam pronašla sopstveni način
    da izbrojim ćelije u mozgu,

  110. i u osnovi, sastoji se u
  111. rastvaranju mozga u supu.
  112. To ovako funkcioniše:
  113. mozak, ili delove mozga,
  114. rastvorite u deterdžentu,
  115. koji uništava ćelijske membrane
  116. ali ćelijska jezgra ostaju netaknuta,
  117. i na kraju završite sa
    suspenzijom slobodnih jezgara
  118. koja izgleda ovako,
  119. kao bistra supa.
  120. Ova supa sadrži sva jezgra
  121. koja su nekada bila u mozgu miša.
  122. Sada, prednosti supe su te
  123. da je možete promućkati i naterati jezgra
  124. da se pravilno rasporede u tečnosti,
  125. tako da posmatranjem pod mikroskopom
  126. samo četiri ili pet uzoraka
    ovog homogenog rastvora
  127. možete da izbrojite jezgra,
    a potom i kažete
  128. od koliko ćelija se mozak sastojao.
  129. Jednostavno je i direktno,
  130. i veoma brzo.
  131. Tako da smo mi koristili tu metodu
    da izbrojimo neurone
  132. različitih vrsta,
  133. i ispostavlja se da nisu svi mozgovi
  134. istog sastava.
  135. Uzmite glodare i primate,
    na primer.
  136. U većim mozgovima glodara,
    prosečna veličina
  137. neurona raste,
  138. tako da se mozak uvećava
    veoma brzo
  139. i uvećava se mnogo brže nego
    što postiže veći broj neurona.
  140. Ali kod primata, mozak postiže
    veći broj neurona
  141. bez uvećavanja samog neurona,
  142. što je prilično ekonomičan način
  143. dodavanja neurona vašem mozgu.
  144. Kao rezultat, mozak primata
  145. će uvek imati više neurona od
    mozga glodara koji je iste veličine,
  146. i što je mozak veći,
  147. veća će biti i razlika.
  148. A, šta je onda sa
    našim mozgovima?
  149. Otkrili smo da mi u proseku imamo
  150. 86 milijardi neurona,
  151. 16 milijardi su u cerebralnom korteksu,
  152. i ako uzmete u obzir da je
    cerebralni korteks
  153. glavni za funkcije,
    kao što su:
  154. svesnost, logično i
    apstraktno rezonovanje,
  155. i da je 16 milijardi najveći
    broj neurona
  156. koji bilo koji korteks sadrži,
  157. mislim da je ovo najjednostavnije
    objašnjenje
  158. naših izvanrednih kognitivnih sposobnosti.
  159. Ali isto tako važno je, šta znači uopšte
    broj od 86 milijardi neurona.
  160. Zato što smo pronašli
    da veza između
  161. veličine mozga i broja neurona
  162. može biti matematički opisana,
  163. možemo pokazati kako bi ljudski mozak
  164. izgledao da je po sastavu
    kao mozak glodara.
  165. Tako da bi mozak glodara
    sa 86 milijardi neurona
  166. bio težine 36 kilograma.
  167. To nije moguće.
  168. Toliki mozak bi bio uništen
  169. svojom težinom,
  170. i takav mozak bi išao
  171. uz telo težine od 89 tona.
  172. Mislim da to ne liči na nas.
  173. Tako da nas ovo već dovodi
    do važnog zaključka,

  174. koje glasi: mi nismo glodari.
  175. Mozak ljudi nije veliki mozak pacova.
  176. U poređenju sa pacovima,
    mi možda izgledamo posebno,
  177. ali to nije pravedno poređenje
  178. znajući da mi nismo glodari.
  179. Mi smo primati,
  180. tako da je pravilno poređenje ono
    sa drugim primatima.
  181. I tu, ako odradite matematiku,
  182. pronalazite da će primat
  183. sa 86 milijardi neurona
  184. imati mozak težine oko
    1,2 kilograma,
  185. što je i sasvim dovoljno,
  186. za nekoga ko je težine od
    nekih 66 kilograma,
  187. što je u mom slučaju
    potpuno tačno,
  188. i to nas dovodi do veoma poznatog,
  189. ali ipak neverovatno
    značajnog zaključka:
  190. Ja sam primat.
  191. I svi vi ste primati.
  192. Kao što je i Darvin bio.

  193. Volim da mislim da bi Darvin
    zaista cenio ovo.
  194. Njegov mozak, kao i naš
  195. napravljen je po ugledu
    na druge primate.
  196. Tako da ljudski mozak možda
    jeste izvanredan, da,

  197. ali nije poseban u pogledu
    broja neurona.
  198. Samo je to jedan veliki
    mozak primata.
  199. Mislim da je to jedna veoma
    skromna i trezvena misao,
  200. koja treba da nas podseti
    koje je naše mesto u prirodi.
  201. Zašto je onda potrebno
    utrošiti toliko energije?

  202. Neki ljudi su pronašli
  203. koliko je energije potrebno
    ljudskom mozgu
  204. i mozgu nekih drugih vrsta,
  205. i sada kada znamo koliko neurona
  206. svaki mozak ima, možemo
    primeniti matematiku.
  207. Ispostavlja se da je
    i za ljudske
  208. i za mozgove drugih vrsta,
    utrošak isti,
  209. prosečno šest kalorija na
    milijardu neurona, dnevno.
  210. Tako da je ukupni,
    energetski utrošak
  211. jednostavna, linearna funkcija
  212. broja neurona,
  213. i ispostavilo se da ljudski mozak
  214. troši onoliko energije
    koliko se i očekivalo.
  215. Tako da je razlog zbog
    kojeg ljudski mozak
  216. troši toliko energije,
    jednostavan,
  217. jer ima veliki broj neurona,
  218. i zato što smo mi primati
  219. sa mngo većim brojem neurona
    u odnosu na veličinu tela
  220. od bilo koje druge vrste,
  221. relativna potrošnja našeg
    mozga je ogromna
  222. ali samo zato jer smo mi primati,
    ne zato što smo posebni.
  223. Poslednje pitanje, onda:

  224. kako smo se mi zadesili sa ovako
    velikim brojem neurona,
  225. iako su veliki majmuni
  226. veći od nas,
  227. zašto oni nemaju veći mozak,
    sa više neurona?
  228. Kada smo shvatili koliko je zahtevno
  229. imati puno neurona u mozgu,
  230. možda je razlog jednostavan.
  231. Oni ne mogu da priušte
    dovoljno energije
  232. i za ogromna tela i za
    veliki broj neurona.
  233. Tako da smo
    odradili matematiku.
  234. Izračunali smo, sa jedne strane,
  235. koliko je energije potrebno
    sisaru dnevno,
  236. ako se hrane sirovom hranom,
  237. i sa druge strane, koliko energije
  238. za telo određene veličine.
  239. i koliko je energije potrebno mozgu
    koji ima određeni broj neurona,
  240. i tragali smo za kombinacijom
  241. veličine tela i broja neurona
  242. koje primat sebi može priuštiti
  243. ako jede određen broj sati dnevno.
  244. I ono što smo pronašli je to

  245. da su neuroni veoma skupi.
  246. Postoji kompromis između
    veličine tela i broja neurona.
  247. Tako da primat koji jede
    osam sati dnevno
  248. može najviše priuštiti
    53 milijarde neurona,
  249. ali onda telo ne može postati teže
  250. od 25 kilograma.
  251. Veća težina
  252. znači i manji broj neurona.
  253. Tako da ili je telo veće
  254. ili je veći broj neurona.
  255. Kada se hranite kao primati,
  256. ne možete sebi priuštiti
    i jedno i drugo.
  257. Jedini izlaz iz ovakvih postavljenih
    metaboličkih granica

  258. bi bio: još više sati utrošiti na ishranu,
  259. ali to već postaje opasno,
  260. i posle određene granice,
    nije ni moguće.
  261. Gorile i orangutani, na primer,
  262. mogu priuštiti sebi
    30 milijardi neurona,
  263. provodeći dnevno
    8 i po sati u jelu,
  264. i to je izgleda i najviše što mogu.
  265. Devet sati hranjenja dnevno,
  266. izgleda da je realna granica,
    koja je postavljena za primate.
  267. Šta je sa nama?

  268. Sa naših 86 milijardi neurona
  269. i od 60 do 70 kilograma telesne mase,
  270. trebalo bi da provodimo preko devet sati
  271. svakog dana, hraneći se,
  272. što prosto, nije izvodljivo.
  273. Da jedemo kao primati,
  274. ne bi trebalo da budemo ovde.
  275. Kako smo u stvari dospeli ovde, onda?

  276. Pa, ako našim mozgovima treba energije
  277. koliko je potrebno, i ako
    ne možemo da provedemo
  278. svaki sat tokom dana, hraneći se
  279. onda je jedina mogućnost, zaista
  280. da nekako dobijemo više energije
  281. iz iste hrane.
  282. I izvanredno, to se poklapa upravo
  283. sa otkrićem naših predaka
  284. pre milion i po godina,
  285. kada su i izumeli kuvanje.
  286. Kuvanje znači koristiti vatru
  287. da bi se hrana mogla bolje svariti.
  288. Kuvana hrana je mekša, tako da je
    lakša da se žvaće
  289. i potpuno se pretvara
    u kašu u ustima,
  290. tako da može biti potpuno svarena
  291. i apsorbovana u stomaku,
  292. što za kraće vreme donosi mnogo
    više energije u mnogo kraćem vremenu.
  293. Tako da kuvanje nama štedi
    vreme da bismo radili
  294. neke mnogo interesantnije
    stvari u našem danu
  295. i sa našim neuronima,
  296. da ne bismo samo razmišljali o hrani,
  297. tragali za hranom i gutali hranu
  298. po čitav dan.
  299. I tako, zbog kuvanja, ono što je

  300. nekada bila velika odgovornost,
    ovako veliki
  301. veoma skup mozak
    sa puno neurona,
  302. sada može postati naše glavno oruđe,
  303. sad kada možemo priuštiti
    i energiju za puno neurona
  304. i vreme, da bismo uradili
    zanimljive stvari sa njima.
  305. Tako da ja mislim ovo objašnjava
    zašto je ljudski mozak
  306. tako brzo postao razvijen
    tokom evolucije,
  307. a sve vreme ostajući
    samo mozak primata.
  308. Sa ovako velikim mozgom, kojeg možemo
    i koristiti, zahvaljujući kuvanju,
  309. munjevito smo prešli
    sa sirove hrane na kulture,
  310. poljoprivredu, civilizaciju, bakalnice,
  311. elektricitet, frižidere,
  312. sve te stvari koje nam danas
  313. omogućavaju da priuštimo
    svu potrebnu energiju
  314. za ceo dan, samo u jednom obroku
  315. u omiljenom lancu brze hrane.
  316. Tako da, ono što je nekada bilo rešenje,
  317. sada postaje problem,
  318. i ironično, to rešenje tražimo
    u sirovoj hrani.
  319. I šta je prednost ljudi?

  320. Šta je to što mi imamo,
  321. a nijedna druga životinja nema?
  322. Moj odgovor je da imamo najveći broj
  323. neurona u cerebralnom korteksu,
  324. i mislim da je to
    najjednostavnije objašnjenje
  325. za naše izuzetne kognitivne sposobnosti.
  326. A šta je ono što mi radimo,
    a nijedna druga životinja ne radi
  327. i što mislim da je bilo fundamentalno
  328. da bismo uopšte mogli
    da dosegnemo taj veliki,
  329. najveći broj neurona
    u moždanoj kori?
  330. Dve reči: mi kuvamo.
  331. Nijedna druga životinja ne kuva
    svoju hranu. Samo ljudi to rade.
  332. I ja mislim da smo upravo tako mi
    i postali ljudi.
  333. Proučavanje ljudskog mozga je promenilo
    način na koji razmišljam o hrani.

  334. Sada pogledam u svoju kuhinju
  335. i klanjam se,
  336. i zahvaljujem našim precima
    što su nabasali
  337. na otkriće koje nas je verovatno
    i načinilo ljudima.
  338. Hvala vam mnogo.
  339. (Aplauz)