Izvođenje operacije na mozgu bez skalpela - Hjunsu Džošua Nou

Pogledajte celu lekciju na: https:/ed.ted.com/lessons/performing-brain-surgery-without-a-scalpel-hyunsoo-joshua-no

Svake godine desetine hiljada ljudi ima operacije na mozgu bez ijednog reza, ne postoji skalpel, niti operaciona sala, a pacijent ne gubi krv. Umesto toga, ova procedura koristi mašinu koja emituje nevidljive snopove svetlosti ka preciznoj meti unutar mozga. Kako tačno ovo lečenje funkcioniše? I šta radi tumorima koje cilja? Hjunsu Nou objašnjava radiohirurgiju.

Lekcija: Hjunsu Džošua Nou; režija: Hype CG.

Svake godine, desetine hiljada ljudi
širom sveta ima operacije na mozgu

bez ijednog reza, ne koristi se skalpel,

niti operacioni sto,
a pacijent ne gubi krv.

Umesto toga, ova procedura
sprovodi se u zaštićenoj prostoriji

uz pomoć velike mašine
koja emituje nevidljive snopove svetlosti

uperene u tačnu metu unutar mozga.

Ovo lečenje se zove
stereotaksična radiohirurgija,

a ti snopovi svetlosti
su zraci radijacije.

Njihov zadatak je da unište tumore
tako što postepeno čiste maligne ćelije.

Za pacijente, proces počinje
CT skeniranjem,

nizom rendgentskih snimaka
koji prave trodimenzionalu mapu glave.

Ovo otkriva preciznu lokaciju,
veličinu i oblik tumora unutar glave.

Rendgetski snimci takođe pomažu
u izračunavanju jedinica Haunsfilda,

koje pokazuju gustinu različitih tkiva.

Ovo pruža informacije o tome
kako će se radijacija proširiti u mozgu

kako bi bolje optimizovala svoje efekte.

Doktori takođe koriste
i magnetnu rezonancu ili MR,

koja proizvodi
kvalitetnije slike mekih tkiva,

da im pomogne oko boljeg ocrtavanja
oblika i lokacije tumora.

Mapiranje njegove tačne
pozicije i veličine je presudno

zbog visokih doza radijacije
potrebnih za lečenje tumora.

Radiohirurgija zavisi
od upotrebe više zrakova.

Individualno, svaki za sebe
dovodi malu dozu radijacije.

Ali, baš kao što se reflektori
susreću u istoj tački

da stvore svetlo mesto
na pozornici, kada se ujedine,

zraci radijacije zajedno proizvode
dovoljno snage da unište tumore.

Pored toga što omogućava doktorima
da ciljaju tumore u mozgu

dok je za to vreme okolno zdravo tkivo
relativno neoštećeno,

korišćenje više zrakova
daje doktorima fleksibilnost.

Mogu da optimizuju najbolje uglove
i putanje kroz tkivo mozga

kako bi došli do cilja
i prilagodili jačinu svakog zraka

po potrebi.

Ovo pomaže u spašavanju
važnih struktura unutar mozga.

Nego, šta tačno ovaj genijalni
pristup radi tumorima?

Kada se nekoliko zrakova radijacije ukrsti
kako bi napali masu kancerogenih ćelija,

njihova zajednička snaga
u suštini seče DNK ćelije,

uzrokujući rasparčavanje
u strukturi ćelija.

Tokom vremena, ovaj proces postepeno
prelazi u uništavanje celog tumora.

Indirektno, zraci takođe oštećuju oblast
koja neposredno okružuje DNK,

stvarajući nestabilne čestice
koje se zovu slobodni radikali.

Ovo proizvodi opasnu mikrookolinu

koja je negostoljubiva prema tumoru,

kao i prema nekim zdravim ćelijama
koje su u neposrednoj blizini.

Rizik od nanošenja štete
nekancerogenim tkivima je smanjen

tako što se pokrivenost snopa radijacije

zadržava što je bliže moguće
tačnom obliku tumora.

Jednom kada tretman radiohirurgije
uništi ćelije raka,

mehanizam prirodnog čišćenja tela
počinje sa radom.

Imuni sistem ubrzano skuplja
ljuske mrtvih ćelija

kako bi ih izbacio van tela, dok se
druge ćelije transformišu u ožiljke.

Uprkos inovacijama,
radiohirurgija nije uvek glavni izbor

za lečenje svih karcinoma mozga.

Za početak, obično je rezervisana
za manje tumore.

Radijacija ima i kumulativni efekat,
što znači da doze dobijene ranije

mogu da se preklope sa onim
koje su dobijene kasnije.

Tako da pacijenti sa rekurentnim tumorima

mogu da imaju ograničenja
za buduće lečenje radiohirurgijom.

Nego, ovi nedostaci se odmeravaju
sa nekim mnogo većim benefitima.

Za nekoliko tipova tumora mozga,
radiohirurška operacija

može biti uspešna
isto koliko i tradicionalna operacija

u uništavanju kancerogenih ćelija.

Kod tumora koji se zovu meningeomi,
utvrđeno je da je recidiv jednak ili niži

kada se pacijent podvrgne
radiohirurškoj operaciji.

U poređenju sa tradicionalnom operacijom,

koja je često bolno iskustvo
sa dugim periodom oporavka,

radiohirurgija je uglavnom bezbolna,

i često zahteva malo ili nimalo
vremena za oporavak.

Tumori mozga nisu
jedina meta za ovaj tip lečenja,

ovaj koncept se koristi
za tumore pluća, jetre i gušterače.

U međuvremenu, doktori eksperimentišu
koristeći ga za lečenje oboljenja,

kao što je Parkinsonova bolest, epilepsija
i opsesivno kompulsivni poremećaj.

Bol kada se ustanovi rak
može biti razarajuć,

ali poboljšanja
u ovim neinvazivnim procedurama

popločavaju put ka nežnijem lečenju.