AS LAMBS AMONG WOLVES - an important lesson for all of us! - overcoming your fear

Isusov poziv

Dobrodšli na ovu 9. lekciju
"Kao jaganjci među vukovima".

Nadam se da je u redu što ću
vas malo provocirati.

Izazvaću vas i reći vam nešto
što će vas zaista naterati da se zamislite.

Nadam se da ste spremni za to.

Počeli smo da dobijamo dosta
fidbeka od moje nove knjige "Isusov poziv".

Jedna osova iz Kanade napisala
je sledeće o knjizi:

"Najbolja knjiga koju sam ikada
pročitao, osim Biblije.

Ova knjiga je obavezna literatura za sve,
naročito za Telo Hristovo!

Ona je poziv za buđenje
preko potreban u ovim poslednjim danima

i vratiće vernike njihovoj prvoj ljubavi,
stvarne radosti i uzbuđenja

u njihovom životu sa Gospodom!"

Dakle, jedan čovek je rekao da je to najbolja
knjiga koju je ikada pročitao, osim Biblije.

I verujem da kada pročitate celu knjigu,

i prođete kroz ceo ovaj serijal sa mnom,
naći ćete da je vrlo, vrlo dobra,

veoma zanimljiva. Zašto?

Naročito na kraju, kada budemo
sve sastavili.

Sada ćemo ići stih po stih,

reč po reč,
o tome što kaže Isus u Luki 10.

Kasnije ćemo dodati još "mesa",

a kasnije ćemo sve spojiti

i poslati vas sa tim,

poslati vas da živite životom
koji Isus ima za vas.

Pošto je Isus na početku rekao
da je žetva spremna,

a da je radnika malo,
potom je rekao da bismo trebali moliti

Gospodara žetve da pošalje radnike -

nešto što smo pogledali.

Potom u Luki 10:3 kaže:

"Idite; eto ja vas šaljem
kao jaganjce među vukove."

To ćemo danas pogledati.

Prvo što je rekao je:
Idite!

Idite svojim putem.

Morate razumeti da je žetva spremna.

Žetva je obilna.

Žetva nije problem.

Problem su radnici.

Prošli put smo to pogledali, da bismo
trebali moliti Gospodara žetve

da pošalje radnike.

Ali onda kaže sledeće:
Idite svojim putem.

Ili drugim rečima:
Idite u žetvu.

Idite napolje u žetvu.

Zašto? Jer žetva neće doći k nama.

Zamislite farmera,
farmera iz stvarnog sveta,

koji stoji i gleda u žetvu.

Gleda u žetvu i vidi da je žetva ogromna,

da je žetva obilna
i da je žetva zrela.

Žetva je tako spremna,
žetva je tako zrela.

Oseća radost.

Šta on radi?

Otvara vrata ambara i
potom pogleda u žetvu

i kaže: Žetvo! Ulazi!

Uđi u ambar!

A onda, gleda u žetvu
i vidi nešto zanimljivo.

Vidi da žetva ne ulazi u ambar.

I on počinje da razmišlja.

Šta nije u redu sa žetvom?

Možda me žetva ne čuje.
Možda treba da vičem glasnije.

Žetvo! Žetvo! Ulazi!

Žetvo, ambar je spreman!
Ambar je spreman za tebe!

Ulazi žetvo!

I viče glasnije.

Ali žetva i dalje ne ulazi.

I počinje da razmišlja:
Šta nije u redu sa tom žetvom?

Zašto žetva neće da uđe u ambar?

Pogleda u ambar i pomisli:
Sada znam.

Ambar je prljav.

Žetva neće da uđe u prljavi ambar.

I sada on sređuje ambar.

Izbaci svo đubre napolje i čak stavi
lep tepih na pod ambara.

Čak unese i mašinu za kafu u ambar,
sve sredi, ima svetla.

Načini ambar tako prijatnim.
Pusti vrlo finu, blagu muziku

u ambaru, tako da je ambar
tako predivan i prijatan.

Onda izađe, pogleda žetvu i kaže:

Žetvo, ulazi!

A žetva ipak ne ulazi.

Zašto?

Jer žetvu nije briga koliko je
prijatan ambar.

Žetva ne može ući sama.

Žetva nije napravljena
da uđe u ambar.

Jedino što je dobio od sređivanja
ambara, što je postao tako prijatan,

sa finom muzikom, svetlima, sofom,
mašinom za kafu,

to je da sada svi radnici sede unutra
i ne žele da idu napolje.

Jedino što dobijamo od
sređivanja naših crkava

to je da su sada tako prijatne i fine
da niko ne želi da izađe.

Ali znate, ljudi napolju, žetva,
grešnici,

njih nije briga koliko su crkve fine.

Žetva nije stvorena
da sama uđe u ambar.

Ne, radnici su stvoreni da ustanu
i odu u žetvu.

To je trebalo da uradimo u crkvama.

Umesto što pravimo fine crkve i nadamo
se da će ljudi ući k nama,

trebalo bi da obučavamo radnike
da izlaze.

I opet, želeo bih reći,
ne da bi stajali na bini u Africi,

već da izađu u žetvu koja im je
pred vratima,

da nađu tu osobu mira,
da odu u njenu kuću,

da jedu i piju šta god posluže,

i urade sve ono o čemu ću
kasnije govoriti u ovoj knjizi.

Želim da nešto pročitam.

"Zar mi u našim crkvama ne radimo
isto što je uradio i farmer?

Trošimo mnogo vremena, novca,
sredstava da bi naše crkve (ambari)

izgledale fino i prijatno,
sa divnim tepisima i osvetljenjem.

Puštamo čak i muziku
radi prave atmosfere.

Činimo sve ovo, uvereni da ako
bi crkve bile fine i prijatne,

i ako bi propoved bila prava,
onda bi ljudi počeli da ulaze

sami u crkvu i spasavali se."

Samo želim reći...

Ovo radi većina ljudi.

Da, naravno, može biti malo ploda
iz toga.

Naravno, danas ima ljudi,

većinom crkvenih ljudi,

koji menjaju crkve, jednu za drugom, itd.,

ali grešnici napolju...

Da, vidimo malo ploda,
ali vam garantujem...

Videćete mnogo više ploda

ako počnete da obučavate
i opremate radnike da izlaze.

Zašto? Recimo da imate crkvu
sa 100 ljudi.

Tu i tamo, dolazi vam nekoliko ljudi.

Ali koliko često vidite crkvu od 100 ljudi,

100 ih je jedne godine, 200 sledeće godine,
pa onda 400, pa 800,

onda 1600, pa 3200, pa 6400?
Ne vidimo to.

To je rast od samo 100%.

To je samo kada jedna osoba
odvede jednu osobu Hristu.

Godišnje.

Zašto? Jer većina ljudi u crkvi
nikada ne odvedu nikoga Hristu.

NIsu opremljeni za to.
Ne znaju šta da rade.

Ne izlaze i ne rade to.

To je to -
vi ste pozvani da vodite ljude Hristu.

Niste pozvani samo da budete u crkvi,
a drugi ljudi to da rade.

Vi ste pozvani da vodite žetvu - ljude
Hristu.

Dakle, kažemo da žetva nije problem.

Žetva nikada nije bila problem.

Problem smo mi.

Problem smo vi i ja.

Ali možemo učiniti nešto povodom toga.

Moramo početi od onoga što nam
je Isus zapovedio da činimo.

Pogledamo šta je Isus rekao u
Luki 10:3:

"Idite; eto ja vas šaljem
kao jaganjce među vukove."

Šaljem vas kao jaganjce među vukove.

Počitali smo to toliko mnogo puta a
da se nikada nismo zaustavili i pomislili:

Šta? Šta? Šta?
Šta to kažeš Isuse?

Šta kažeš ovde, Isuse?

Šaljem vas kao jaganjce među vukove.

Zamislite Isusa kako stoji sa malim
jagnjetom;

imam ovde sliku;
sa malim jagnjetom u svojim rukama.

Jagnje je veoma bespomoćno.

Mee... ili baa...

U Evropi kažemo: mee.
Mislim da u Americi kažu: baa.

Ali, bez obzira da li je mee ili baaa,
šta se dešava?

Malo mee... ne može uplašiti vuka.

Ali Isus uzima ovo malo jagnje i
šalje ga među vukove.

Zamislite ovo.

Zamislite Isusa kako stoji sa malim
jagnjetom. Mee... baa...

I onda vidim vuka.

Stani! Gledaj vukove.
Ti vukovi žele da te pojedu.

Baa! Žele da te pojedu. Baa!

Uzme to malo jagnje i kaže mu:
Izlazi.

Šaljem te kao jagnje među vukove.

Šta da radi jagnje?

Kao što sam rekao,
jagnje je bespomoćno.

To "baa" neće oterati vuka.

Jagnje nema dobru kamuflažu.
Zar ne? Ne.

Ne može da se penje na drveće. Ne.
Nije brzo. Ne.

Jagnje je veoma bespomoćno.

Mislim da je zbog toga Isus
odabrao ovu sliku.

Jagnje je od one nekolicine životinja
kojoj je potreban pastir.

Mačkama ne treba pastir.
Vrlo su brze.

Psima nije potreban pastir.
Može da laje, ima zube, itd.

Ni zmijama ne treba pastir.
Ptice mogu odleteti. Ne treba im pastir.

Ali jaganjcima je potreban pastir.

Ovcama je potreban pastir.

Koji bi dobri pastir, pri čistoj svesti,
uradio to što Isus radi?

Šalje maleno, maleno jagnje
među vukove.

Samo bi jedan pastir to uradio,

koji bi poslao svoje slatko jagnje
među vukove.

To je dobri pastir Isus.

To je pastir koji ide sa jagnjetom.

I to je ono što On radi.
On nas šalje napolje među vukove,

ali On ne stoji pozadi i ne čeka,

dok dolaze vukovi i jedu nas.

Rekao je: Idite! Gle, šaljem vas
kao jaganjce među vukove.

I tada On ide sa nama.

To je prvo što ćete iskusiti.

Kada izlazite...

možete se osetiti kao malo jagnje...
mee... baa... Plašim se.

Ali kada idete,
iskusićete da je On sa vama.

Idite među vukove.

Znate, vuk može biti slika svega što
može da svori strah u nama.

Ali istina je - nije lako tamo napolju.

Nije lako.

On nikada nije ni obećao da će biti lako.

Rekao je da ćemo iskusiti progon.

Rekao je da će ljudi govoriti protiv nas.

Rekao je da će ljudi tući neke od nas,

baciti nas u zatvor i ubiti nas.

Nije nam obećao da će nam biti lako,

ali nam je obećao da će On biti sa nama.

Mnogi pastiri u današnjim crkvama
rade suprotno od Isusa.

Drže jaganjce podalje od vukova.

Čim se neko spase:

Ne, ne, ne. Uđite, uđite u ovu
lepu crkvu.

Ne idite napolje.
A kada ljudi počnu da izlaze:

Pazite, pazite. Napolju ima vukova.
Oni žele da vas pojedu.

Povucite se.
I držimo ljude podalje od vukova.

Ali tamo je žetva.

A mi moramo biti u žetvi.

I ne bismo trebali držati ljude
podalje od vukova.

Vukovi su tamo,
ali tamo je i Isus.

Isus ide sa nama.

To je ono što moramo naučiti.

Želim da pročitam još nešto
iz moje knjige:

"Zato se nemojte plašiti!

Preduzmite prvi korak i videćete
da je Isus sa vama!

Isusova reč vama i meni je: "Idite!"

Trebalo bi da idemo napolje
kao jaganjci među vukove.

On nije rekao: "Ostanite ovde
jer su napolju vukovi."

Ne. Rekao je: "Idite!"
Da, napolju ima vukova

i oni nikada neće nestati.

Oni su tamo da bi u vas uneli strah,
i tako je kako je.

Setite se toga kada sledeći put
zakoračite kako bi otišli nekome

i otvorili usta da govorite o Isusu
sa ljudima koje poznajte ili ne poznajete.

Možete osetiti da dolazi strah.

Možete se osetiti kao malo jagnje
koje želi da kaže

'baa', dok vam se tresu noge
kao novorođenom jaganjcu

koje želi da načini prve male korake.

Ali tada se setite Isusovih reči

i umesto da kažete 'baa' kažite 'AMIN',

znajući da Isus ide sa vama!

Onda smelo zakoračite u veri!"

Ovo što smo pročitali nisu samo reči.

Ono što je Isus rekao je stvarno.

On nas šalje napolje
kao jaganjce među vukove.

I da, osetićemo strah.

Strah je tu.

Strah nikada neće potpuno iščeznuti.

Neće nestati.

Nije nestao ni u mom životu.

Ali, sada sam već toliko puta iskusio

da kada ja, kao malo jagnje, baa...
preduzmem prvi korak, baa... mee...

izađem i doživim -
Vau, dobro je prošlo.

Vau, Isus je bio sa mnom!

Tog momenta kada sam preduzeo taj korak,
tog momenta kada sam otvorio svoja usta,

tog momenta kada sam položio ruke
na ljude, kada sam bio tamo napolju,

nije bilo tako loše kao što sam se plašio.
Isus mi je dao snagu, Isus je bio sa mnom.

Ha!

Nikada to neću zaboraviti.

Da, zaboravite malo do sledećeg puta,

ali i sećate se malo.

Setite se:
Hej, bio je sa mnom prošli put.

Biće sa mnom i ovaj put.

I sledeći put:
Bio je sa mnom prošli put

i pre toga, biće sa mnom i ovoga puta.

I sledeći put: Bio je sa mnom tada,
tada i tada.

Biće sa mnom i tada.

Dake, strah nikada neće nestati,
ali setićete se,

iz iskustva,
da je On sa vama.

I zato postaje lakše,
lakše, lakše i lakše.

Zato bih želeo da vas ohrabrim
i da vam kažem:

Nemojte se plašiti.
Idite!

Isus nije ovo rekao samo da bismo
o tome čitali,

da bismo se molili, da bismo to memorisali,
da bismo učili na grčkom i hebrejskom.

Uči nas ove reči da bismo ih
izvršavali.

Da biste ih vi izvršavali.

Mogu li sata biti malo grub?
Mogu li vas malo isprovocirati?

Nemojte biti zavarani.

Ne budite od onih o kojima
čitamo u Bibliji

koji se pozivaju na Isusa
i zovu Ga: Gospode, Gospode!

Kojima će Isus jednoga dana reći:
Zašto me zovete: Gospode, Gospode,

ako ne radite šta kažem?

Znate od prošli put,
i iz dosadašnjih lekcija,

da se ne radi o načinu rada naše crkve,
da idemo u misionarenje

iz naše crkvene kutije.
Radi se o Hristu, Hristu i samo o Hristu,

i o tome na šta nas je On pozvao,
a mi smo Njegovi učenici.

Videli smo kako je žetva spremna.

Žetva je zaista, zaista spremna
i obilna,

i da moramo moliti Gospodara žetve
da pošalje radnike,

ali moramo ići i sami.

Ohrabrujem vas da nastavite da se
molite svakoga dana

da Gospod pošalje još radnika,
ali vas ohrabrujem i da idete sami.

Idite. Preduzmite prvi korak.

Ne govorimo o tome da treba
da idete u Afriku,

da stojite na bini, ili da stojite u
crkvi sa mikrofonom u ruci.

Pogledajte oko sebe.

Gde su ti ljudi iz vaše blizine
kojima je potreban Isus?

Gde su ti ljudi sa kojima možete
govoriti o Isusu?

Naročito u ovo doba, u poslednja vremena,
u ovom ludom vremenu u kojem živimo,

sa svim tim strahom, virusom, svim tim.

Stvarno je vreme da se crkva uspravi
i zasija.

Da otvori usta i bude smela.

Nemojte reći: bee... ili mee...

Kažite: Amin! Amin!

Verujem u Isusove reči.
Da, osećam se kao malo jagnje,

ali izaći ću.
Postupiću po Isusovoj reči.

Pozvaću svoje susede, sesti sa njima
i podeliti evanđelje sa njima.

Pogledaćemo zajedno video
o evanđelju.

To vam može biti početak.

Javno ću na Fejsbuku objaviti Isusa.

Ne znam gde ćete početi,
ali ohrabrujem vas na to.

Setite se te Isusove slike,
jagnje i vukovi.

Da, osetićete strah.

Ali do sledećeg puta,
zaista vas ohrabrujem -

preduzmite neke korake.

Uradite nešto što ranije niste,
kada se radi o objavljivanju Isusa,

otvorite usta.

Sećam se prvog puta kada je
trebalo da se molim naglas -

bio je to veliki korak za mene.

Sećam se prvog puta kada je trebalo
da otvorim svoja usta i govorim o Isusu

nekome koga nisam poznavao -
bio je to veliki korak za mene.

Sećam se prvog puta
kada je trebalo uraditi bilo šta.

Zašto? Svi počeci su teški.

A naročito kada govorimo o Isusu.

Ali video sam da kada otvorim svoja
usta i govorim o Isusu...

Aleluja!
Bio je sa mnom.

To me je ohrabrilo.
I rastao sam odatle.

Video sam to što Isus kaže,
da je žetva zaista spremna i obilna.

Zato, do sledećeg puta, nastavite da
se molite da radnici budu poslati u žetvu,

ali preduzmite i korak u veri.

Uradite nešto što ranije niste.

Govorite o Isusu nekome.

Uradite nešto što ranije niste

i vidite da je On sa vama.

Vidimo se idući put!
Zdravo!

Isusov poziv