Да ли су Амазонке заиста постојале? - Адријен Мејор (Adrienne Mayor)

Погледајте целу лекцију на: https://ed.ted.com/lessons/did-the-amazons-really-exist-adrienne-mayor

Дуго се претпостављало да су Амазонке, жестоке и страшне жене-ратнице из Грчке, измишљени ликови. Међутим, интересантно је да приче из древног Египта, Персије, Блиског истока, Централне Азије, Индије и Кине помињу жене-ратнице налик Амазонкама. А Амазонке описују и историјска сведочења, а не само митови. Ко су биле ове стварне жене-ратнице познате и као Амазонке? Адријен Мејор истражује ово питање.

Лекцију припремила: Адријен Мејор, анимација: Силвија Пријетов

Још од Хомерових времена,

древне приче говоре о жестоким ратницама
које су живеле ван медитеранског света

и сејале страх у најмоћнијим
древним царствима.

Њихове подвиге помињу многи епски песници.

Бориле су се у легендарном Тројанском рату

и њихова величанствена војска
је напала Атину.

Јасон и Аргонаути су прошли
поред њихових обала

и једва успели да избегну
њихове смртоносне стреле.

Ове застрашујуће ратнице су се суочиле
са највећим митским херојима:

Хераклеом,

Тезејем

и Ахилом.

И свака ратница међу њима била је жена.

Ратоборне Амазонке, „једнаке мушкарцима“
по храбрости и вештини,

биле су познате свакоме у древној Грчкој.

Прикази битака са Амазонкама су украшавали
Партенон на атинском Акропољу;

слике и статуе Амазонки су красиле
храмове и јавна места.

Девојчице су се играле луткама Амазонки,

а Амазонке су биле и омиљена тема
на сликама на грчким вазама.

У грчкој уметности и књижевности

описивали су их као одважне и пожељне,

али и као застрашујуће и смртоносне

и осуђене на смрт од руке грчких хероја.

Да ли су Амазонке биле само
митски ликови или нешто више?

Дуго се претпостављало да су измишљене,

попут киклопа или кентаура.

Међутим, интересантно је
да приче из древног Египта,

Персије,

Блиског истока,

Централне Азије,

Индије

и Кине

такође помињу жене-ратнице
сличне Амазонкама.

А Амазонке описују и древна
историјска сведочанства, а не само митови.

Писци попут Херодота, Платона и Страбона
никада нису сумњали у њихово постојање.

Па, ко су биле стварне жене-ратнице
познате под називом Амазонке?

Древни историчари су лоцирали
домовину Амазонки у Скитији,

огромној територији која се простирала

од Црног мора преко степа Централне Азије.

Ово огромно подручје
су насељавала номадска племена

чији су се животи заснивали на коњима,

стреличарству

и оружаним сукобима.

Њихова култура се развијала
око 1 000 година,

почевши око 800. п.н.е.

Скити, којих су се бојали Грци,
Персијанци и Кинези,

нису оставили писане трагове,
али можемо пронаћи трагове у начину

на који су их описивали њихови суседи,
као и у археологији.

Преци Скита су први јахали коње

и изумели су савијени лук.

А пошто су жене-стрелци на коњу могле бити
једнако брзе и смртоносне као и мушкарци,

сва су деца обучавана
да јашу и гађају стрелама.

Жене су ловиле и бориле се раме уз раме
са мушкарцима, користећи исто оружје.

Сурово окружење
и номадски стил њиховог живота

створили су сопствени облик једнакости.

Ово је запрепастило древне Грке,

чије су жене биле ограничене на живот
у затвореним просторима.

Најстарије приче о Скитима и Амазонкама

можда су биле преувеличане гласине.

Међутим, са почетком грчке трговине
на Црном мору и даље ка истоку,

њихови описи су постали стварнији.

Рани прикази Амазонки су их приказивали
са грчким оружјем и у грчком оклопу.

Међутим, у каснијим приказима,

држале су лукове и ратне секире,

јахале коње

и носиле шиљасте капе
и панталоне са шарама

карактеристичне за степске номаде.

До недавно нико није знао са сигурношћу
колико је снажна повезаност

између Скита и Амазонки из грчког мита.

Међутим, скорашња археолошка открића
обезбедила су бројне доказе.

Више од 1 000 древних скитских кургана
или гробних хумки је ископано,

а садржале су скелете и оружје.

Археолози су пре тога претпостављали

да је оружје могло припадати
само мушким ратницима.

Међутим, модерна анализа ДНК је досад

открила да око 300 скелета
који су сахрањени са оружјем

припадају женама
старости од 10 до 45 година,

а све више их се открива сваке године.

Скелети жена указују на повреде из битака:

ребра која су посекли мачеви,

лобање које су смрвиле ратне секире

и стреле које су остале у костима.

У класичној уметности и књижевности,

страшне Амазонке су увек описивали
као храбре хероине.

Међутим, у класичној Грчкој
којом су доминирали мушкарци,

сама идеја о снажној жени
која ужива у слободи и рату

изазивала је различита осећања.

А ипак, Грке су привлачили
и идеали једнакости.

Да ли је могуће да је митско краљевство
узбудљивих прича о Амазонкама

био начин да се жене и мушкарци
замисле као једнаки?