Kako će pandemija oblikovati budućnost

Bil Gejts priča o najboljem (i najgorem) scenariju pandemije koronavirusa u nastupajućim mesecima, objašnjavajući izazove smanjenja prenosa virusa, pružajući najnovije informacije o mogućim vakcinama, nudi svoje mišljenje o ponovnom otvaranju i čak koristi momenat da se osvrne i na teoriju zavere koja kruži o njemu. Budite u toku sa njegovim kritičkim pozivom filantropima da povećaju svoje aktivnosti, ambicije i svest o stvaranju boljeg sveta za sve. (Ovaj razgovor, koji je vodio Kris Anderson, direktor TED organizacije, snimljen je 29. juna 2020.)

Kris Anderson: Dobrodošli, Bil Gejts.

Bil Gejts: Hvala.

KA: Dobro. Sjajno je sšto ste ovde, Bil.

Znate, vodili smo TED razgovor
pre oko tri meseca

u vezi sa ovom pandemijom,

i tada, mislim da je manje -
mislim da je to bilo krajem marta -

tada je manje od 1000 ljudi
umrlo u Americi

i manje od 20 000 širom sveta.

Mislim, brojevi sada su otprilike
128 000 umrlih u SAD

i više od pola miliona širom sveta,

u tri meseca.

U tri meseca.

Koja je Vaša dijagnoza,
šta je moguće do kraja godine?

Gledate različite modele.

Šta mislite, koji je najbolji
i najgori scenario moguć?

BG: Pa, spektar scenarija je,
nažalost, veoma širok,

uključujući i to, da kako ulazimo u jesen,

mogli bismo imati stopu smrtnosti
koja parira onoj koju smo imali

tokom aprila.

Ako se zarazi mnogo mladih,

vremenom, oni će zaraziti
starije ljude ponovo,

i biće slučajeva u domovima za stare,

u prihvatilištima za beskućnike

na mestima gde smo imali mnogo umrlih.

Put do inovacije,
koji ćemo verovatno dotaknuti -

dijagnostika, terapija, vakcine -

tu ima napretka,

ali ništa što bi značajno
izmenilo činjenicu

da ova jesen u SAD može biti jako loša,

i to je gore nego što bih očekivao
pre mesec dana,

stepen na koji smo se vratili
usled uvećane pokretljivosti,

nenošenja maski,

i sada je virus dospeo u mnoge gradove

u kojima ranije nije postojao
u značajnoj meri,

tako da će biti izazovno.

Ne postoji scenario u kome možemo doći
mnogo ispod trenutne stope smrtnosti

koja je oko 500 umrlih dnevno,

ali postoji značajan rizik da odemo iznad

do čak 2 000 dnevno što smo imali ranije,

pošto ne održavamo distancu,

nema promene ponašanja,

do stepena koji smo imali u aprilu i maju.

I znamo da je ovaj virus donekle sezonski,

tako da će infektivnost,

usled temperature, vlažnosti,
većeg boravka unutra,

biti veća kako ulazimo u jesen.

KA: Dakle postoje scenariji
u kojima ćemo u SAD,

ako pratimo taj trend brojeva,

završiti sa,

više od 250 000 umrlih,

čak i ove godine, ako ne budemo pažljivi,

i širom sveta, pretpostavljam,
broj umrlih do kraja godine,

bi premašio milione.

Ima li dokaza da nam više
temperature tokom leta

zaista pomažu?

BG: Nisu u potpunosti sigurni,

ali trenutno, IHME model
želi da iskoristi sezonu,

uključujući temperaturu i vlažnost,

da objasne zašto u maju
nije bilo gore nego što je bilo.

I kada smo počeli izlaziti
i taj broj se povećavao,

po modelu se očekivao porast
infekcije a time i smrtnosti,

i model je nastavljao da govori:

"Moramo koristiti ovu sezonu

da uporedimo zašto u maju nije bilo gore,

zasto u junu nije bilo gore
nego što je bilo."

I vidimo na Južnoj hemisferi,

znate, Brazil,

gde je suprotno godišnje doba,

sada cela Južna Amerika
ima ogromnu epidemiju.

Južna Afrika ima veoma
brzorastuću epidemiju.

Na sreću, Australija i Novi Zeland,

najdalje zemlje na južnoj hemisferi

imaju zaista jako mali broj slučajeva,

pa iako moraju da ih obaraju,

oni kažu: "O, imamo 10 slučajeva,

to je velika stvar, hajde da ih uklonimo."

Dakle to su jedne od onih sjajnih zemalja
koje su smanjile svoje brojeve

koje testiraju, uvode karantin i prate

kako bi otkrili slučajeve,
drže ih blizu nule.

KA: Možda je tome doprinela
njihova udaljenost

i manja naseljenost, gustina naseljenosti.

Ali bez obzira na to, pametna politika.

BG: Da, sve je tako eksponencijalno

da i malo dobrog posla
daje dugoročno dobre rezultate.

To nije linearna igra.

Znate, praćenje kontakata,
ako imate broj slučajeva kao mi u Americi,

veoma je važno da to radite,

ali vas to neće dovesti do nule.

Pomoći će da se smanje,

ali to je toliko nekontrolisano.

KA: OK, dakle u maju i junu u SAD,

brojevi su bili malo bolji od predviđenog,

i pretpostavljalo se da je možda tako
delimično zbog toplijeg vremena.

Sada vidimo, zaista,
kako biste to opisali -

veoma zabrinjavajuć porast
slučajeva u SAD?

BG: Tako je -

Recimo, u oblasti Njujork,

slučajevi nekako nastavljaju da opadaju

ali u drugim delovima zemlje,

prvenstveno na jugu, trenutno

imate povećanje koje to nadoknađuje,

i imate stopu pozitivno
testiranih među mladima

koja je zapravo viša od one koju smo
videli u nekim od zaraženijih oblasti.

Dakle, jasno, mladi su postali mobilniji

više od starijih

tako da je starosna stuktura
trenutno mlada,

ali usled višegeneracijskih domaćinstava,

ljudi koji rade u domovima za stare,

nažalost, pronaći će svoj put nazad,

i inkubacija i prenos,

ponovo do starijih,

i počeće da se povećava stopa smrtnosti,

koja je spala -

dosta ispod 2 000 na oko 500 trenutno.

KA: Da li je to delimično i zato što
postoji period od tri nedelje

između brojeva zaraženih i umrlih?

I takođe, delimično i zbog toga

što je bilo nekih efikasnih intervencija,

i zapravo vidimo mogućnost

da ukupna stopa smrtnosti
zapravo malo opada,

sada kada imamo neka dodatna saznanja?

BG: Da, svakako
je stopa smrtnosti uvek niža

kada niste preopterećeni.

Pa tako u Italiji,
kada su bili preopterećeni,

Španiji, pa čak i Njujorku na početku,

naravno u Kini,

tamo niste bili u mogućnosti
da obezbedite najosnovnije,

kiseonik i druge stvari.

Studija koju je naša fondacija
sprovela u Engleskoj

ustanovila je da jedino pored
leka remdesivir,

koji se pokazao delotvornim,

lek deksametazon,

za ozbiljno obolele,

smanjuje smrtnost za oko 20 posto,

i još niz drugih stvari.

Znate, hidroksihlorokvin
nikada nije dao pozitivne podatke,

tako da je to uglavnom gotovo.

Ima još nekih ispitivanja,

ali lista isprobanih stvari,

uključujući i monoklonalna antitela,

imaćemo i neke dodatne stvari za jesen.

I tako kada govorimo o stopi smrtnosti,

dobra vest je, imamo već neke inovacije,

i imaćemo ih još na jesen.

Trebalo bi da imamo monoklonalna antitela,

što je terapija zbog koje
se najviše radujem.

KA: O tome ću Vas pitati
da mi malo više kažete za sekund,

ali da samo rezimiramo
oko stope smrtnosti:

dakle u funkcionalnom
zdravstvenom sistemu,

uzmimo npr. u SAD kad nije preopterećen,

šta mislite

koliki je broj umrlih, otprilike

u procentima?

Da li smo možda ispod jedan posto?

BG: Ako ste pronašli svaki slučaj, da,

dosta smo ispod jedan posto.

Ljudi tvrde, znate, 0,4 ili 0,5 posto.

Do momenta kada uračunate i asimptomatske,

verovatno je i ispod 0,5 posto,

i to je dobra vest.

Ova bolest je mogla biti
i bolest od pet posto.

Dinamika prenošenja ove bolesti

je teža nego što su i eksperti predvideli.

Broj onih koji su presimptomatski
i asimptomatski raste

i činjenica da to nije kašalj,

koji biste primetili, rekli:
"Hej, ja kašljem" -

većina respiratornih infekcija
izaziva kašalj.

Kod ove, u svojoj ranoj fazi,
to nije kašalj.

to je pevanje, smejanje, razgovor,

zapravo, posebno za super-prenosioce,

ljude sa velikom količinom virusa u sebi,

uzrokuju širenje,

i to je dosta neuobičajno.

Tako i stručnjaci moraju da kažu,
"Oho, uhvatilo nas je nespremne."

Količina asimptomatskog širenja

i činjenica da nema kašlja,

da nije glavni deo
kao kod gripa ili tuberkuloze.

KA: Da, to je đavolski lukavo od virusa.

Koliki je taj asimptomatski prenos

procentualno, od ukupne transmisije?

Čuo sam brojke da bi moglo biti
i da je polovina od ukupne transmisije

zapravo presimptomatska.

BG: Da, ako računate presimptomatske,

većina istraživanja pokazuje
da je to oko 40 posto,

a imamo, takođe i asimptomatske.

Količina virusa koju primite
u gornjim disajnim putevima

na neki način je nepovezana.

Neki ljudi će ga imati puno tu,
a vrlo malo u plućima,

i šta dopre u pluća
izaziva veoma teške simptome -

i drugim organima, ali najviše u plućima,

i tada tražite lečenje.

I tako najgori slučaj
u smislu prenosivosti je

ako ga neko ima puno
u gornjim disajnim putevima

a skoro ništa u plućima,

i zbog toga ne traže lečenje.

KA: Dobro.

I ako dodamo asimptomatske

presimptomatskim,

da li dobijamo da je
više od 50 procenata prenosivosti

zapravo od asimptomatskih osoba?

BG: Da, prenosivost je teže meriti.

Znate, mi vidimo
određena žarišta i stvari,

ali to je veliko pitanje sa vakcinama:

da li će, pored toga što ćete
izbeći da se razbolite,

što će proba testirati,

da li će vas zaustaviti
da budete prenosilac?

KA: Ta vakcina,

to je tako važno pitanje,
doći ćemo do toga.

Ali pre nego što dođemo do toga,

da li je bilo drugih iznenađenja
ovih poslednjih meseci

koja smo naučili o virusu,

koja mogu uticati na to kako
treba da odgovorimo na njega?

BG: Još uvek ne možemo da odredimo
ko su super-prenosioci

u smislu koji bi to bio profil,

i možda nikada ni nećemo.

Može biti potpuno nasumično.

Ako ih možemo identifikovati,

oni su odgovorni za većinu prenosa,

nekolicina ljudi koja ima
veoma visoku infektivnost.

Ali nažalost, nismo to ustanovili.

Ovaj model prenosivosti,

ako ste u prostoriji i niko ne govori,

mnogo je manje prenosa.

Zato delimično, iako se može
preneti i u avionu,

manje je nego očekivano,
samo u smislu vremenskih odrednica,

zato što, za razliku od recimo
hora ili restorana,

ne izdišemo u glasnom razgovoru

kao i u drugim zatvorenim prostorima.

KA: Hmm.

Koje je Vaše mišljenje o etici
nekoga ko bi leteo avionom

i odbio da nosi masku?

BG: Ako su vlasnici aviona,
onda je to u redu.

Ako ima drugih ljudi u avionu,

to bi bilo ugrožavanje ostalih ljudi.

KA: Na početku pandemije,

SZO nije savetovala ljude da nose maske.

Brinuli su se da ih neće biti dovoljno
za snabdevanje bolnica.

U retrospektivi, da li je to bila
velika greška koju su napravili?

BG: Da.

Svi stučnjaci se osećaju loše
u vezi važnosti maski -

što se donekle vezuje
za asimptomatske prenosioce;

ako su ljudi bili sa izraženim simptomima,

kao kod Ebole,

onda to znate i izolujete ih,

i tada nemate potrebu za maskama.

Važnost maski,

činjenica da se medicinske maske
nabavljaju od različitih dobavljača

od običnih maski,

činjenica da možete proizvoditi
normalne maske,

činjenica da bi to zaustavilo
one presimptomatske,

nikad simptomatske.

To je greška.

Ali to nije zavera.

To je nešto o čemu sada znamo više.

Čak i sada, naša greška
u shvatanju važnosti maski

je veća nego što želimo da priznamo,

ali njihova važnost je velika.

KA: Dobro. Počeću
sa nekim pitanjima zajednice.

Hajde da ih pogledamo.

Džim Pitofski: "Da li mislite da je u SAD
ponovno otvaranje preuranjeno,

i ako jeste, koliko daleko bi SAD
trebale da idu u suzbijanju pandemije?"

BG: Pa, pitanje je kako praviti kompromis

između, recimo, odlaska u školu

naspram rizika da se razbolite
jer idete u školu,

to su veoma teška pitanja

i mislim da niko ne može da kaže:

"Ja ću vam reći kako
da napravite kompromise."

Razumeti odakle dolazi virus

i da se i mladi mogu zaraziti

i da su deo lanca prenosa,

to treba isticati.

Ako posmatrate samo zdravstveni aspekt,

otvorili smo se prilično liberalno,

Otvaranje u smislu mentalnog zdravlja

i normalni zdravstveni zahtevi
kao vakcina i drugo,

ima koristi.

Mislim da su neka otvaranja
napravila više rizika nego koristi.

Otvaranje kafića tako brzo
kao što je urađeno,

da li je to toliko značajno
za mentalno zdravlje?

Možda ne.

Mislim da ne bismo bili tako
naklonjeni otvaranju

jer dok ga proučavamo,

shvatićemo da neke stvari
nije trebalo da otvorimo tako brzo.

Ali onda imate škole,

gde čak i danas,

tačan plan, za škole
u centrima gradova na proleće,

ne bih imao crno-beli pogled

na kompromise koji se prave.

Ima velikih prednosti
da se deca puste u škole,

i kako merite taj rizik?

Ako ste u gradu gde nema mnogo slučajeva,

rekao bih da je korisno.

Ipak se može dogoditi iznenađenje.

Slučajevi se mogu pojaviti,
i onda morate to menjati,

što nije jednostavno.

Ali mislim da u SAD,

biće mesta gde neće biti
dobrih kompromisa.

Skoro sve nejednakosti

biće povećane ovom bolešću:

vrsta posla, internet veze,

mogućnosti škola za online nastavu.

Kancelarijski radnici,

ljudi se ustručavaju da to priznaju,

neki od njih su produktivniji

i uživaju pogodnosti
koje nudi rad od kuće,

i to je strašno,

kada znaš da mnogi ljudi
pate na razne načine,

uključujući i to da njihova
deca ne idu u školu.

KA: Zaista. Evo sledećeg pitanja.

[Natali Muniampeda] "Za nas u Ruandi,

rana državna intervencija
napravila je razliku.

U ovom momentu, koju državnu
intervenciju predlažete za SAD?"

Bil, sanjam dan kada će Vas imenovati

"Koronavirus gospodarom"

sa vlašću da se zapravo obratite javnosti.

Šta biste uradili?

BG: Moderna sredstva

su nešto gde smo ja i fondacija
verovatno najstručniji.

Jasno je, da su se neke države,
velikodušno, prebrzo otvorile

ali ja mislim da se svi

mogu angažovati.

Potrebno nam je vođstvo

u smislu da prizna da smo i dalje
u velikom problemu,

a ne da to pretvara
u političko pitanje tipa:

"Zar nije sjajno to šta smo uradili?"

Ne, nije sjajno,

ali ima mnogo ljudi,
uključujući i eksperte -

ima dosta toga što nisu razumeli,

i svi žele prošlu nedelju,
koju god akciju da su preduzeli,

da su je preduzeli nedelju dana ranije.

Inovativne metode,

na tome radi naša fondacija

na antitelima, vakcinama,

imamo detaljne ekspertize,

i to van privatnog sektora,

tako da imamo nezavisnost
da radimo sa svim vladama

i da biramo kompanije.

Posebno kada radite neprofitne proizvode,

kojem od njih da dodelite sredstva?

Nema signala tržišta za to.

Stručnjak mora da kaže:
"OK, ova antitela zaslužuju proizvodnju.

Ova vakcina zaslužuje da se proizvede."

Zato što imamo veoma ograničenu
proizvodnju obe stvari,

postojaće "unakrsne" kompanije,
što obično nije slučaj,

gde će jedna kompanija to izmisliti,

a onda vi koristite proizvodnju
drugih kompanija

za maksimalnu proizvodnju
najboljeg proizvoda.

Ja bih koordinirao te stvari,

ali nam je potreban vođa
koji bi nas obaveštavao,

koji je realan,

i pokazao nam ispravno ponašanje

istovremeno održavajući inovacijski put.

KA: Morate biti vrhunski diplomata

u tome na koji način
pričate o ovim stvarima.

Skoro da razumem nelagodnost
koja ovde postoji.

Vi redovno razgovarate
sa Antonijem Faučijem,

koji je glas mudrosti u ovome
po mišljenju mnogih.

Ali u kojoj meri je on limitiran?

Nije mu dozvoljeno da igra celu ulogu

koju bi mogao da igra u ovim okolnostima.

BG: Dr. Fauči se pojavio tamo
gde mu je dozvoljeno malo vremena

i čak iako je počeo sa realnim stvarima,

njegov status je ugrožen.

On može do govori u tim okvirima.

CKB je glavni portparol ovde.

Nije neophodno

ali u prethodnim zdravstvenim krizama,

puštate stručnjake iz CKB-a

da se oglašavaju.

Oni su obučeni za te stvari,

tako da je malo neuobičajeno
koliko se možemo osloniti na Faučija

nasuprot CKB-a.

Trebalo bi da Fauči,
koji je sjajan istraživač,

toliko iskusan, posebno u oblasti vakcina.

Na neki način je postao,
uzimajući široke savete

koji su epidemiološki saveti

i objašnjavajući ih na pravi način,

priznaje:

"OK, možda ćemo imati porast ovde,

i zato moramo da se ponašamo tako."

Ali je fantastično da je njegov
glas mogao da se čuje.

KA: Ponekad.

Hajdemo na sledeće pitanje.

Nina Gregori: Kako se Vi i Vaša fondacija

izjašnjavate o etičkom pitanju
koja zemlja dobija prva vakcine,

pod pretpostavkom da je Vi pronađete?"

Možda, Bile, da iskoristimo ovaj momenat

da porazgovaramo o tome
dokle se stiglo u potrazi za vakcinom

i koje su ključne stvari
o kojima bi svi trebalo da razmišljamo

dok pratimo novosti o tome.

BG: Postoje tri vakcine koje,

ako su efikasne, prednjače:

Moderna, koja se nažalost,
neće lako skalirati

tako da ako bude efikasna,
biće uglavnom za američko tržište;

onda imate AstraZeneca vakcinu,
koja se pravi u Oksfordu;

i Džonson i Džonson.

To su tri najranije.

Imamo i podatke o životinjama

koji izgledaju potencijalno dobro
ali nisu konačni,

posebno da li će biti efikasni za starije,

i imaćemo ljudske podatke
u narednih nekoliko meseci.

Za ove tri vakcine će se raditi
studija sigurnosti i efikasnosti.

Njih ćemo moći da proizvodimo

mada ne toliko koliko želimo.

Njih ćemo moći da proizvodimo
krajem godine.

Da li će treća faza biti uspešna

i da li će se okončati do kraja godine,

povodom toga nisam baš optimističan.

U fazi tri mora se ispitati
bezbednosni profil

i efikasnost,

ali sa time će se početi.

Onda postoji četiri ili pet vakcina
koje koriste drugačiji pristup

koje su možda tri ili četiri meseca iza:

Novavaks, Sanofi, Merk.

Finansiramo fabričke kapacitete
za mnoge od njih -

trenutno se vode
složeni pregovori oko toga -

da se dobiju fabrike koje će biti
posvećene siromašnijim zemljama,

sa niskim i srednjim primanjima.

Progresivne vakcine,

kao AstraZeneka i Džonson i Džonson,

mi ćemo se fokusirati na njih,

one koje su jeftinije

i možete sagraditi fabriku
da napravi 600 miliona doza.

Dakle, veliki broj vakcina

je moguć.

Ja ne vidim ništa pre kraja godine.

To je zaista najbolji scenario,

i sužen je na nekiliko vakcina,

koje obično imaju visoki stepen neuspeha.

KA: Bil, da li to znači,

da Vi i Vaša fondacija
niste u svemu ovome,

da bi tržišna dinamika vodila
ka situaciji gde

čim bi se pojavila vakcina koja obećava,

bogatije zemlje bi razgrabile

sve dostupne zalihe -

potrebno je vreme za proizvodnju,

i ne bi ostalo ništa
za siromašnije zemlje,

i da zapravo to što Vi radite

davanjem proizvodne garancije i mogućnosti

nekim od ovih kandidata,

omogućavate da bar neke
od prvih zaliha vakcina

odu za siromašnije zemlje?

Da li je to tačno?

BG: Nismo samo mi, ali da,

mi imamo centralnu ulogu tu,

zajedno sa grupom koju smo osnovali KEPI -
Koalicija za epidemijsku pripravnost,

i evropski lideri su se složili sa tim.

Imamo stručnjake da pogledaju
svaku od vakcina

i kažu: "OK. Gde ima fabrika u svetu

koja ima kapaciteta da je napravi?

U koju da uložimo početni kapital?

Šta bi bila prekretnica

gde bismo preusmerili novac
na neku drugu?"

zato što ljudi u privatnom sektoru,

koji se zaista razumeju te stvati,

neki od njh rade za nas,

i mi smo posrednici u ovim stvarima,

moramo da uskladimo mnogo toga,
posebno taj deo oko proizvodnje.

Uglavnom biste očekivali da SAD
gleda na sve ovo kao globalni problem

i da bude uključena.

Za sada, nema nikakvih
aktivnosti po tom pitanju.

Razgovaram sa ljudima u Kongresu
i administraciji

o tome kada će biti sledeći paket pomoći

kako bi bar jedam posto tih sredstava
bio odobren za otkrića

koji bi pomogli celom svetu.

To je moguće,

ali nažalost,

tu je neki vakuum

na koji svet nije navikao

i mnogi ljudi se uključuju,
uključujući i našu fondaciju,

da probamo i napravimo strategiju,

koja uključuje i siromašnije zemlje,

koje će imati visok stepen umrlih
i negativne efekte,

uključujući i preopterećen
zdravstveni sistem.

Najveći broj umrlih biće
u zemljama u razvoju,

iako vidimo i veliki broj umrlih
i u Evropi i u SAD.

KA: Voleo bih da sam muva na zidu

da mogu da čujem Vas i Melindu
kada razgovarate o ovome,

zato što etički "kriminal",
nazovimo to tako,

pod vođstvom lidera
koji bi trebalo da znaju bolje,

mislim, jedno je ne propagirati
nošenje maski,

ali ne učestvovati u pomoći svetu

kada je suočen sa zajedničkim
neprijateljem,

da reagujemo ujedinjeni kao čovečanstvo,

a umesto toga...

znate, katalizovati zaista suludu
pometnju među narodima

da se bore za vakcine, na primer.

To jednostavno izgleda -
istorija će to grubo suditi, zasigurno.

To je jednostavno mučno.

Zar ne? Da li nešto propuštam?

BG: Pa, nije baš tako crno-belo.

SAD je uložila mnogo novca

da podrži osnovna
istraživanja na vakcinama,

više od bilo koje zemlje do sad,

i to istraživanje nije ograničeno.

Nije to neka licenca koja kaže:
"Hej, ako uzmete naš novac,

morate SAD da platite za licencu."

U meri u kojoj oni
finansiraju istraživanje,

to je za svakoga.

U meri u kojoj finansiraju fabrike,
to je samo za SAD.

Ono što otežava je što u svakom
drugom zdravstvenom problemu,

SAD totalno vode
u iskorenjivanju malih boginja,

SAD je totalni lider
u iskorenjivanju dečije paralize,

sa glavnim partnerima - CKB, SZO,
Rotari, UNICEF, naša fondacija.

Tako da svet - i za HIV,

za vreme predsednika Buša,
ali je bilo veoma dvopartijsko,

nešto kao PEPFAR je bilo nezamislivo.

To je spasilo desetine miliona života.

Tako je svet uvek očekivao da SAD

uvek budu na čelu stola,

finansijski, strateški,
kako da dobijete te fabrike za svet

čak i ako je to samo da se izbegne
povratak infekcije u SAD

ili kako bi globalna
ekonomija funkcionisala,

što je dobro za poslove u SAD,

da imate potražnju izvan SAD.

Tako je svet malo -

znate, toliko je neizvesnosti
oko toga šta će ovde funkcionisati,

i postoji pitanje:
"OK, ko je ovde glavni zaduženi?"

I tako najgora stvar, povlačenje iz SZO,

to je teškoća koja će se,
nadajmo se, popraviti

u nekom trenutku,

zato što nam je potrebna ta saradnja

kroz SZO.

KA: Idemo na sledeće pitanje.

Ali Kašani: "Da li postoji
neki posebno uspešan model

suzbijanja pandemije
koji ste videli negde u svetu?"

BG: Fascinantno je, osim prvih akcija,

ima definitivno stvari gde
ljude koji su testirani pozitivno

nadgledate njihov "puls ox",

što je nivo kiseonika u krvi,

što je veoma jeftin detektor,

i onda znate relativno rano
da li treba da idu u bolnicu.

Pacijent ne zna da li
će se situacija pogoršati.

To je zanimljiv fiziološki razlog
u koji ne bih ulazio.

I tako Nemačka ima
dosta nisku stopu smrtnosti

do čega su došli kroz
takav način praćenja.

I tada, naravno, kada dospete u bolnicu,

naučili smo da je respirator,
zapravo, iako krajnje dobronamerno,

bio previše korišćen i u pogrešne svrhe

u tim ranim danima.

Tako da zdravlje - doktori su danas
daleko pametniji u vezi tretmana.

Većina toga je, rekao bih, globalna.

Merenje kiseonika kao rani pokazatelj,

to će se verovatno koristiti široko,

ali Nemačka je bila prethodnica u tome.

Pa onda, naravno, deksametazon -
na sreću, jeftin je, prima se oralno,

možemo mu povećati proizvodnju.

I to će postati globalno takođe.

KA: Bil, hteo bih da Vas pitam

kako je Vama lično bilo
tokom celog ovog procesa?

Zato što, čudno, iako Vaša strast
i dobre namere po ovom pitanju

izgledaju očigledne svima
koji su proveli i momenat sa Vama

postoji ta luda teorija zavere
u vezi sa Vama.

Upravo sam proverio sa kompanijom Zignal

koja nadgleda društvene mreže.

Oni kažu da, do danas,
mislim samo na Fejsbuku,

postavljeno je više
od četiri miliona objava

koje Vas povezuju sa nekakvom
zaverom oko virusa.

Pročitao sam da postoji anketa
po kojoj više od 40 posto republikanaca

veruje da bi vakcina koju Vi izbacite

ugradila nekako mikročip u ljude,
za praćenje njihove lokacije.

Ne mogu čak da poverujem
ni u broj anketiranih.

Neki ljudi uzimaju to za ozbiljno,

nešto o tome se emitovalo
i na "Fox Vestima", i drugde,

neki ljudi shvataju ovo dovoljno ozbiljno

pa prave dosta ozbiljne pretnje.

Izgleda da Vi radite
dobru stvar ignorišući to,

ali zaista, ko je još bio
u takvoj poziciji?

Kako se nosite sa tim?

U kakvom to svetu živimo

kada se takve dezinformacije
mogu plasirati?

Šta možemo da uradimo da to ispravimo?

BG: Nisam siguran.

I to je novotarija,

da postoji teorija zavere.

Mislim, i oko Majkrosofta
je bilo kontraverzi,

ali su bile povezane sa stvarnošcu.

Da li je Vindous blokirao
više nego što bi trebalo?

Definitivno imamo problem sa nepoverenjem.

Ali sam bar znao o čemu se radi.

Kada se ovo pojavilo, moram reći,

instikt mi je bio da se šalim na tu temu.

Ljudi su rekli da je to neadekvatno,

pošto se radi o vrlo ozbiljnoj temi.

Izazvaće da ljudi budu
manje voljni da prime vakcinu.

I jednom, kada je budemo imali,

biće kao sa maskama,

što više ljudi bude vakcinisano,

posebno ako bude vakcina
koja sprečava dalji prenos,

postoji ogromna zajednička korist

od širokog usvajanja te vakcine.

Tako da sam malo zatečen,

nesiguran šta da kažem ili uradim,

jer ta predstava o zaveri
je potpuno nova stvar za mene,

i šta da kažete

da ne pridajete značaja toj stvari?

Činjenica da je komentatorka
na "Fox vestima", Laura Ingraham,

rekla te stvari
o mom mikročipovanju ljudi,

ta anketa nije iznenađenje jer se to čulo

na televiziji.

To je ludost.

Ljudi očigledno traže
jednostavnije objašnjenje

nego da se upuste
u proučavanje virusologije.

KA: Mislim,

TED je apolitičan,

ali verujemo u istinu.

Rekao bih sledeće:

Laura Ingraham, dugujete
Bilu Gejtsu izvinjenje i demanti.

Dugujete mu.

I svi koji ovo gledaju

i koji i na trenutak pomisle da je
ovaj čovek uključen u neku zaveru,

trebalo bi da se pregledate.

Ludi ste.

Dosta nas poznaje Bila mnogo godina

i videli smo njegovu strast
i angažovanost, da znamo

da ste ludi.

Tako da, prevaziđite to,

i pogledajte stvarne probleme
u rešavanju pandemije.

Iskreno.

Ako bilo ko u ovom razgovoru ima predlog,

konstuktivan predlog

kako se otarasiti zaverenika

jer se oni međusobno hrane.

Sad će da bude: "O, reći ću to
jer sam deo zavere,"

ili šta već.

Kako se vratiti u svet

gde se može verovati informacijama?

Moramo bolje da poradimo na tome.

Ima li još pitanja među publikom?

Aria Bendiks iz Njujorka:

"Koje su Vaše preporuke
za one koji žele da smanje

rizik od infekcije
usred rasta broja slučajeva?"

BG: Dobro je ako imate posao

da ostanete kod kuće
i obavljate ga elektronski,

pa čak i neke vaše društvene aktivnosti,

znate, ja obavljam video pozive
sa dosta svojih prijatelja.

Imam prijatelje u Evropi,
koje ko zna kada ću videti,

ali planiramo pozive da razgovaramo.

Ako ostanete zaista izolovani,

ne izlažete se velikom riziku,

jer kada se okupljate sa puno ljudi

bilo kroz posao ili druženje,

to uvećava rizik,

i posebno u sredinama
gde je veći broj slučajeva,

čak i ako nije obavezno,

nadajmo se da će količina mobilnosti
pokazati da ljudi reaguju

i umanjuju spoljašnje kontakte.

KA: Bil, mogu li Vas pitati

nešto malo i o filantropiji?

Očigledno je Vaša fondacija
odigrala veliku ulogu u ovome,

ali o filantropiji uopštenije.

Započeli ste "Giving Pledge" pokret,

okupili sve te milijardere

koji su se obavezali da će dati
polovinu svoje neto zarade

pre ili posle svoje smrti.

Ali to je zaista teško uraditi.

Zaista je teško odreći se tolikog novca.

Vi lično, mislim,

od kad je pokret osnovan -

pre 10 godina, tako nekako,
nisam siguran kada -

ali Vaša neto zarada, ja mislim,
se udvostručila od tada

iako ste vodeći svetski filantrop.

Da li je u osnovi teško davati novac

kako bi se svet učinio boljim?

Ili bi svetski donatori trebalo,

a posebno veoma bogati svetski donatori

da se obavežu u smislu,

"Evo procenta mojih
godišnjih neto primanja,

a kako starim,

možda se on i uveća.

Ako ovo shvatam ozbiljno,

da treba da doniram - nekako,
moram pronaći način

da to uradim efikasno."

Da li je to nefer i besmisleno pitanje?

BG: Bilo bi sjajno povećati udeo,

i naš cilj je, i kroz Gejts Fondaciju
i kroz "Giving Plegde",

da pomognemo ljudima da pronađu
smisao sa kojim su povezani.

Ljudi daju kroz strast.

Da, brojke su važne,

ali ima toliko razloga oko nas.

Način na koji ćeš izabrati
je ako vidiš nekoga ko je bolestan,

nekoga ko ne dobija socijalnu negu.

Vidiš nešto što pomaže
da se smanji rasizam.

Strastveni ste i zato dajete tome.

I, naravno,

neki od tih filantropskih
poklona neće uspeti.

Moramo povećati ambiciju kod filantropa.

Kooperativna filantropija,

kojoj pomažete kroz "Odvažni projekat"

ima oko četiri do pet drugih grupa
koje okupljaju filantrope,

to je sjajno,

jer onda oni uče jedni od drugih,

stiču samopouzdanje jedni od drugih,

osećaju: "Hej, ulažem u nešto,
i još četvoro drugih ljudi ulaže,

tako da imam sve više uticaja,"

i nadam se, da može
da im bude zabavno čak iako shvate:

"OK, ovo i nije ispalo najbolje,

ali idemo dalje."

Dakle, filantropija, da,

voleo bih da vidim da se razvija,

i da ljudima koji se priključuju,

zabavno je,

ispunjavajuće,

izaberete člana porodice
kao partnera u ovome.

U mom slučaju, Melinda i ja
volimo da zajedno radimo te stvari,

da učimo zajedno.

Neke porodice će uključiti
čak i decu u aktivnosti.

Ponekad deca guraju.

Kada imate puno novca,

i dalje mislite o milion dolara
kao puno para,

ali ako imate milijarde,

trebalo bi da dajete stotine miliona.

Na neki način je čudesno,
u smislu sopstvenih izdataka,

ostajete na nivou
na kome ste i prethodno bili.

To je društveno sasvim prikladno.

Ali donacije morate povećavati,

inače će biti po vašoj volji,

i nećete moći da ih oblikujete
i uživate u njima na isti način.

I tako bez -

ne želimo da ih učinimo obaveznim,

ali da, i vi i ja hoćemo
da inpirišemo filantrope

da vide tu strast, da vide mogućnosti

mnogo brže nego u prošlosti,

jer bez obzira da li je u pitanju rasa
ili bolest ili druga društvena bolest,

novine koje filantropija može
da uradi i to brzo

da, ako daje rezultate,
vlada može stati iza njih i podržati ih.

Bog zna da su nam potrebna rešenja,

potrebna nam je nada i napredak

da su očekivanja visoka

da se reše veoma teški problemi.

KA: Većina filantropa,
čak i najbolji među njima,

teško se odriče više od jedan posto
svog godišnjeg bogatstva,

a ipak najbogatiji na svetu
često imaju pristup

sjajnim mogućnostima za ulaganje.

Mnogi od njih uvećaju bogatstvo
sedam do 10 i više procenata godišnje.

Zar nije to prilika

dati polovinu svog bogatstva,

u nekom trenutku moraš da planiraš
da daš pet, šest, sedam, osam,

10 posto svoje neto zarade godišnje?

Zar nije to logika
toga što bi trebalo da se desi?

BG: Da, ima ljudi kao Čak Fini,

koji je postavio dobar primer
i dao sav svoj novac.

Čak i Melinda i ja razgovaramo
da li da povećamo davanja.

Kao što ste rekli,
imali smo sreće sa investicijama

kroz razne stvari.

Oblast tehnologija je dobro prošla,

čak i ove godine

što je jedan od onih sjajnih kontrasta

sa dešavanjima u svetu.

Mislim da postoji očekivanje
da treba da ubrzamo,

postoji i razlog za ubrzavanje,

i vlada će propustiti mnoge potrebe.

Da, ima tona vladinog novca uloženog,

ali pomaganje da se dobro potroši,

pomaganje da se nađu mesta
u kojima nema napretka,

i ako su ljudi voljni da daju
za zemlje u razvoju,

oni nemaju vlade

koje mogu da odštampaju ček
na 15 posto BDP-a,

i ukupne patnje tamo,
samo ekonomske stvari,

stavimo po strani pandemiju,

su tragične.

To je oko pet godina zastoja

u smislu kako te zemlje napreduju,

i u nekim slučajevima je toliko teško
da je sama stabilnost zemlje

dovedena u pitanje.

KA: Dobro, Bil,

imam strahopoštovanje
prema tome što ste Vi i Melinda uradili.

Idete ovom uskom stazom

pokušavajući da balansirate između
toliko različitih stvari,

i vreme koje posvećujete
boljitku sveta uopšte,

a definitivno i količina novca

i količina strasti koju u to dajete -

mislim, stvarno je fenomenalno,

i veoma sam Vam zahvalan
što ste proveli ovo vreme sa nama.

Hvala Vam puno,

i iskreno, tokom ostatka godine,

Vaše veštine i resursi će biti
potrebniji nego ikada,

Srećno.

BG: Hvala.

Zabavan je to posao
i ja sam optimista. Hvala, Kris.