Return to Video

Kratka istorija duge borbe transrodnih ljudi za ravnopravnost

  • 0:01 - 0:03
    Zašto odjednom svuda ima
    transrodnih ljudi?
  • 0:03 - 0:05
    (Smeh)
  • 0:05 - 0:09
    Kao transrodni aktivista,
    često čujem ovo pitanje.
  • 0:09 - 0:12
    Imajte na umu da se manje
    od jedan odsto odraslih Amerikanaca
  • 0:12 - 0:13
    otvoreno identifikuju kao transrodni.
  • 0:13 - 0:17
    Prema nedavnom istraživanju GLAAD-a,
    oko 16% Amerikanaca koji nisu transrodni
  • 0:17 - 0:20
    tvrdi da poznaju transrodnu osobu
    u stvarnom životu.
  • 0:20 - 0:23
    Dakle, za preostalih 84 posto,
    ovo može izgledati kao nova tema.
  • 0:23 - 0:25
    Ali transrodni ljudi nisu ništa novo.
  • 0:26 - 0:28
    Rodna raznolikost je starija
    nego što mislite,
  • 0:28 - 0:30
    i transrodni ljudi su deo tog nasleđa.
  • 0:32 - 0:36
    Od Centralne Afrike i Južne Amerike
    do Pacifičkih ostrva i dalje,
  • 0:36 - 0:39
    bilo je populacija koje priznaju
    postojanje više polova,
  • 0:39 - 0:41
    i to još iz davnina.
  • 0:41 - 0:43
    Hidžre u Indiji i Pakistanu se, na primer,
  • 0:43 - 0:46
    pominju još pre 2000 godina u Kama sutri.
  • 0:47 - 0:50
    Svaka autohtona američka nacija
    ima svoje termine,
  • 0:50 - 0:52
    ali većina deli obuhvatni izraz
    „dvostruki duh“.
  • 0:53 - 0:57
    U rodno drugačijim ljudima su videli
    šamane i iscelitelje svoje zajednice,
  • 0:57 - 1:00
    i tek su sa širenjem kolonijalizma
  • 1:00 - 1:02
    naučili da misle o tome drugačije.
  • 1:03 - 1:05
    Kroz istraživanje transrodne istorije,
  • 1:05 - 1:08
    ujedno tražimo transrodne ljude
    i ponašanja vezana za njih.
  • 1:09 - 1:12
    Uzmimo, recimo, žene
    koje su se predstavljale kao muškarci
  • 1:12 - 1:14
    da bi mogle da se bore
    u Američkom građanskom ratu.
  • 1:14 - 1:16
    Većina je posle rata
    nastavila da živi kao žene,
  • 1:16 - 1:21
    ali su neki, kao što je Albert Kešir,
    nastavili kao muškarci.
  • 1:21 - 1:24
    Albert je na kraju bio zatvoren u azil
  • 1:24 - 1:26
    i nateran da nosi haljinu do kraja života.
  • 1:28 - 1:28
    (Uzdiše)
  • 1:29 - 1:32
    Oko 1895. godine,
    grupa samodeklarisanih androgina
  • 1:32 - 1:35
    formirala je „Krug hermafrodita“.
  • 1:35 - 1:39
    Njihova misija je bila da se ujedine
    radi odbrane od gorkog progona sveta.
  • 1:39 - 1:43
    Time su postali jedna
    od najstarijih trans grupa za podršku.
  • 1:43 - 1:47
    Do 40-ih i 50-ih su medicinski istraživači
    počeli da izučavaju trans medicinu,
  • 1:47 - 1:49
    ali su im pomagali
    njihovi transrodni pacijenti
  • 1:49 - 1:52
    kao što je Luiza Lorens, transrodna žena
    koja se naširoko dopisivala
  • 1:52 - 1:56
    sa ljudima koji su bili uhapšeni
    zbog javnog oblačenja kao suprotan pol.
  • 1:56 - 1:59
    Upoznala je istraživače seksualnosti
    kao što je Alfred Kinsi
  • 1:59 - 2:01
    sa ogromnom mrežom transrodnih ljudi.
  • 2:02 - 2:04
    Drugi pioniri će uslediti,
  • 2:04 - 2:09
    kao što su Virdžinija Prins,
    Rid Erikson i čuvena Kristina Jorgensen
  • 2:09 - 2:10
    koja je dospela na naslovne strane
  • 2:10 - 2:13
    svojom vrlo javnom
    tranzicijom 1952. godine.
  • 2:13 - 2:15
    Dok su transrodni belci
    iz prigradskih mesta
  • 2:15 - 2:17
    formirali svoje mreže podrške,
  • 2:17 - 2:20
    mnogi transrodni ljudi drugih boja kože
    morali su da utabaju svoj put.
  • 2:20 - 2:24
    Neki, kao Gđica Mejdžor Grifin-Grejsi,
    šetali su se na dreg balovima.
  • 2:24 - 2:27
    Drugi su bili tzv. „ulične kraljice“,
  • 2:27 - 2:30
    koje je često ganjala policija
    zbog njihovog rodnog izražavanja
  • 2:30 - 2:33
    i koji su se našli
    na čelu značajnih događaja
  • 2:33 - 2:34
    u pokretu za prava LGBT.
  • 2:35 - 2:39
    To nas dovodi do nemira
    u kafiću Kuper donats 1959. godine,
  • 2:39 - 2:42
    Komptonove kafeterije 1966.
  • 2:42 - 2:44
    i čuvenog Stounvola 1969. godine.
  • 2:45 - 2:49
    Godine 1970, Silvija Rivera
    i Marša P. Džonson,
  • 2:49 - 2:53
    dva veterana Stounvola, osnovale su STAR,
  • 2:53 - 2:56
    organizaciju transvestita aktivista
    i revolucionara na ulici.
  • 2:57 - 3:00
    Trans ljudi su nastavili da se bore
    za jednak tretman pred zakonom,
  • 3:00 - 3:03
    čak i kada su se suočavali
    sa većim stopama diskriminacije,
  • 3:03 - 3:06
    nezaposlenosti, hapšenja
    i epidemije side koja je bila na pomolu.
  • 3:09 - 3:10
    Otkako znamo za sebe,
  • 3:10 - 3:13
    oni na vlasti su nastojali
    da oduzmu pravo trans ljudima
  • 3:13 - 3:15
    jer smo se usudili da živimo svoj život.
  • 3:17 - 3:21
    Ovaj snimak, zabeležen u Berlinu 1933,
  • 3:21 - 3:23
    ponekad se koristi u udžbenicima istorije
  • 3:23 - 3:27
    da bi se ilustrovalo kako su nacisti
    palili dela koja nisu smatrana nemačkim.
  • 3:27 - 3:30
    Ali retko se pominje
    da su u toj ogromnoj hrpi obuhvaćena
  • 3:30 - 3:33
    i dela Instituta
    za seksualna istraživanja.
  • 3:33 - 3:36
    Vidite, upravo sam sumirao
    pokret transrodnih u Americi,
  • 3:36 - 3:39
    ali Magnus Hiršfeld
    i njegove kolege u Nemačkoj
  • 3:39 - 3:41
    pretekle su nas za nekoliko decenija.
  • 3:41 - 3:45
    Magnus Hiršfeld je bio
    rani zastupnik LGBT ljudi.
  • 3:45 - 3:48
    Napisao je prvi prikaz
    o trans osobama u obliku knjige.
  • 3:48 - 3:51
    Pomagao im je da dobiju
    medicinske usluge i lične karte.
  • 3:51 - 3:53
    Radio je sa policijskom upravom u Berlinu
  • 3:53 - 3:55
    na okončanju diskriminacije LGBT ljudi,
  • 3:55 - 3:57
    i zapošljavao ih je na Institutu.
  • 3:57 - 3:59
    Zato, kada je Nacistička partija
    spalila njegovu biblioteku,
  • 3:59 - 4:03
    to je imalo razorne posledice
    za transrodna istraživanja širom sveta.
  • 4:03 - 4:06
    Ovo je bio nameran pokušaj
    da se izbrišu transrodni ljudi,
  • 4:06 - 4:08
    a nije bio ni prvi ni poslednji.
  • 4:10 - 4:13
    Tako kad god me ljudi pitaju
    zašto su trans ljudi odjednom svuda,
  • 4:13 - 4:15
    samo hoću da im kažem
    da smo uvek bili tu.
  • 4:15 - 4:17
    Ove priče moraju biti ispričane,
  • 4:17 - 4:20
    zajedno sa bezbroj drugih
    koje su vremenom zakopane.
  • 4:20 - 4:23
    Ne samo da naši životi nisu slavljeni,
    već su naše borbe zaboravljene
  • 4:23 - 4:27
    i da, zbog toga nekim ljudima
    transrodna pitanja deluju novo.
  • 4:27 - 4:29
    Danas upoznajem mnogo ljudi
    koji misle da je naš pokret
  • 4:29 - 4:32
    samo faza koja će proći,
  • 4:32 - 4:35
    ali takođe čujem dobronamerne saveznike
    koji nam govore da budemo strpljivi,
  • 4:35 - 4:37
    jer je naš pokret „još uvek nov“.
  • 4:39 - 4:41
    Zamislite kako bi se razgovor promenio
  • 4:41 - 4:45
    ako priznamo koliko dugo transrodni ljudi
    u stvari zahtevaju ravnopravnost.
  • 4:46 - 4:47
    Da li i dalje preterujemo?
  • 4:48 - 4:50
    Treba li da nastavimo da čekamo?
  • 4:50 - 4:52
    Ili bi trebalo da, na primer,
  • 4:52 - 4:55
    preduzmemo nešto u vezi sa obojenim
    transrodnim ženama koje su ubijene
  • 4:55 - 4:57
    i čije ubice nikada neće videti pravdu?
  • 4:58 - 5:01
    Da li vam se sada
    naše okolnosti čine strašnim?
  • 5:01 - 5:02
    (Uzdiše)
  • 5:03 - 5:06
    Konačno, želim da drugi transrodni ljudi
    shvate da nisu sami.
  • 5:08 - 5:11
    Odrastao sam misleći da je moj identitet
    anomalija koja će umreti sa mnom.
  • 5:12 - 5:14
    Ljudi su mi ubacili u glavu
    tu ideju različitosti
  • 5:14 - 5:17
    i ja sam to usvojio
    jer nisam znao nikog sličnog sebi.
  • 5:18 - 5:21
    Možda mi, da sam ranije znao
    za svoje pretke,
  • 5:21 - 5:24
    ne bi trebalo toliko vremena
    da nađem izvor ponosa
  • 5:24 - 5:26
    u svom identitetu i svojoj zajednici.
  • 5:27 - 5:31
    Jer pripadam neverovatnoj,
    živoj zajednici ljudi
  • 5:31 - 5:33
    koji se međusobno uzdižu
    čak i kada to ne dobijaju od drugih,
  • 5:33 - 5:36
    koji se brinu jedni o drugima
    čak i kada se muče,
  • 5:36 - 5:39
    koji nekako, uprkos svemu,
  • 5:39 - 5:42
    i dalje nalaze razlog
    da slave jedni druge,
  • 5:42 - 5:44
    da vole jedni druge,
  • 5:44 - 5:46
    da pogledaju jedni druge u oči i kažu:
  • 5:46 - 5:48
    „Nisi sam.
  • 5:49 - 5:51
    Imaš nas.
  • 5:51 - 5:53
    I ne idemo nigde.“
  • 5:54 - 5:55
    Hvala.
  • 5:55 - 6:01
    (Aplauz)
Title:
Kratka istorija duge borbe transrodnih ljudi za ravnopravnost
Speaker:
Semi Nur Junes (Samy Nour Younes)
Description:

Transrodni aktivista i član programa TED Residents, Semi Nur Junes, iznosi izuzetnu, viševekovnu istoriju transrodne zajednice, ispunjenu hrabrim pričama, inspirativnim pobedama, i borbom za građanska prava koja besni već duže vreme. „Zamislite kako bi se razgovor promenio ako bismo priznali koliko dugo transrodni ljudi u stvari zahtevaju ravnopravnost,“ kaže on.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
06:14

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.