Return to Video

Život na Međunarodnoj svemirskoj stanici

  • 0:01 - 0:02
    Ja sam astronaut.
  • 0:03 - 0:05
    Dva puta sam letela spejs šatlom,
  • 0:05 - 0:09
    i skoro šest meseci sam živela
    na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
  • 0:09 - 0:15
    Ljudi me često pitaju isto pitanje:
    "Kako je to biti u svemiru?"
  • 0:15 - 0:17
    Kao da je to neka tajna.
  • 0:17 - 0:19
    Svemir pripada nama svima,
  • 0:19 - 0:26
    i želim da vam pomognem da razumete
    zašto je to mesto magično za nas sve.
  • 0:26 - 0:30
    Dan nakon mog 50. rođendana,
  • 0:30 - 0:33
    popela sam se na rusku kapsulu,
  • 0:33 - 0:35
    u Rusiji,
  • 0:35 - 0:37
    i bila lansirana u svemir.
  • 0:37 - 0:41
    Lansiranje je najopasnije,
  • 0:41 - 0:42
    ali je takođe i najuzbudljivije.
  • 0:43 - 0:47
    Tri, dva, jedan... Poletanje!
  • 0:47 - 0:52
    Osetila sam svaki delić regulisane
    žestine tih raketnih motora
  • 0:52 - 0:55
    dok su nas lansirali sa Zemlje.
  • 0:55 - 0:58
    Išli smo sve brže i brže i brže,
  • 0:58 - 1:03
    dok se motori nisu ugasili nakon
    osam i po minuta, kao po planu.
  • 1:04 - 1:05
    I bam!
  • 1:05 - 1:07
    U bestežinskom smo stanju.
  • 1:07 - 1:11
    Misija i magija su počele.
  • 1:11 - 1:15
    Dimitrij, Paolo i ja kružimo oko Zemlje
  • 1:15 - 1:16
    u našoj malenoj svemirskoj letelici,
  • 1:16 - 1:19
    oprezno se približavajući
    svemirskoj stanici.
  • 1:19 - 1:24
    Zamršen je to manevar na brzini
    od 28 000 kilometara na čas
  • 1:24 - 1:27
    između naše kapsule, koja
    je veličine jednog Fiće,
  • 1:27 - 1:31
    i svemirske stanice, koja je
    veličine fudbalskog terena.
  • 1:31 - 1:38
    Stižemo tek kada se dve
    letelice spoje uz blagi udar.
  • 1:38 - 1:41
    Onda otvorimo otvore,
  • 1:41 - 1:44
    traljavo se pozdravimo zbog
    nulte gravitacije,
  • 1:44 - 1:46
    i tada nas ima šestoro.
  • 1:46 - 1:49
    Mi smo svemirska porodica,
    momentalna porodica.
  • 1:51 - 1:54
    Ono što sam najviše volela dok
    sam živela tamo gore
  • 1:54 - 1:56
    bilo je letenje.
  • 1:56 - 1:57
    Obožavala sam to.
  • 1:57 - 1:59
    Osećala sam se kao Petar Pan.
  • 1:59 - 2:01
    Nije u pitanju samo lebdenje.
  • 2:01 - 2:03
    Čak bi i običan dodir prsta
  • 2:03 - 2:06
    mogao da vas gurne preko
    cele svemirske stanice,
  • 2:06 - 2:09
    i onda biste se nekako
    zakačili nožnim prstima.
  • 2:09 - 2:13
    Jedna od omiljenih aktivnosti
    mi je bilo lebdenje u tišini
  • 2:13 - 2:15
    kroz svemirsku stanicu,
  • 2:15 - 2:17
    koja je mirno zujala tokom noći.
  • 2:17 - 2:20
    Ponekad sam se pitala da li
    je bila svesna mog prisustva,
  • 2:20 - 2:22
    onako u tišini.
  • 2:22 - 2:26
    Ali deljenje tog čuda sa posadom
  • 2:26 - 2:29
    mi je takođe bilo važno.
  • 2:30 - 2:36
    Tipičan dan u svemiru počinje
    idealnim putovanjem na posao.
  • 2:36 - 2:39
    Probudim se, prelebdim laboratoriju,
  • 2:39 - 2:43
    i pozdravim najbolji
    jutarnji pogled ikada.
  • 2:44 - 2:49
    Kratak je to put do posla,
    samo 30 sekundi,
  • 2:49 - 2:51
    ali pogled kroz taj prozor
    nam nikada ne dosadi.
  • 2:51 - 2:56
    Mislim da nas podseća na to da smo
    zapravo još uvek vrlo blizu Zemlje.
  • 2:56 - 3:00
    Naša posada je druga koja je ikada
    koristila kanadsku robotsku ruku
  • 3:00 - 3:04
    da uhvati brod sa zalihama
    koji je bio veličine autobusa,
  • 3:04 - 3:06
    i koji je u sebi sadržao desetak
    različitih eksperimenata,
  • 3:06 - 3:10
    kao i jedinu čokoladu koju bismo
    videli narednih šest meseci.
  • 3:11 - 3:14
    A sad, čokoladu na stranu,
    svaki od tih eksperimenata
  • 3:14 - 3:18
    davao je odgovor na bar
    još jedno naučno pitanje
  • 3:18 - 3:21
    do kojeg ne bismo mogli doći na Zemlji.
  • 3:21 - 3:23
    To je kao da gledate kroz drugo sočivo,
  • 3:23 - 3:26
    koje nam daje odgovore
    na pitanja kao što su:
  • 3:27 - 3:28
    Šta sa sagorevanjem?
  • 3:28 - 3:31
    A šta sa dinamikom fluida?
  • 3:31 - 3:33
    Spavanje tamo je divno.
  • 3:33 - 3:36
    Moja omiljena - mislim, možete
    čak i naopačke da spavate -
  • 3:36 - 3:39
    moja omiljena poza je bila sklupčana
    lopta koja ledbi po volji.
  • 3:40 - 3:42
    A pranje veša? Ma kakvi.
  • 3:42 - 3:46
    Natovarimo prljavu odeću
    na prazni brod za zalihe
  • 3:46 - 3:48
    i pošaljemo ga u svemir.
  • 3:48 - 3:49
    A sad kupatilo.
  • 3:49 - 3:51
    Svako to želi da zna.
  • 3:51 - 3:54
    Teško je razumeti, pa sam
    napravila mali snimak,
  • 3:54 - 3:56
    pošto sam htela da deca razumeju
  • 3:56 - 3:59
    da princip vakuma spašava dan
  • 3:59 - 4:02
    i da je najmanji vetrić dovoljan
  • 4:02 - 4:04
    kako bi sve otišlo tamo gde treba.
  • 4:04 - 4:06
    Bar je u pravom životu tako.
  • 4:06 - 4:07
    (Smeh)
  • 4:07 - 4:09
    A reciklaža? Naravno.
  • 4:09 - 4:14
    Uzmemo svoju mokraću, skladištimo je,
    filtriramo, i onda je popijemo.
  • 4:14 - 4:15
    I ukusna je zapravo.
  • 4:15 - 4:16
    (Smeh)
  • 4:17 - 4:19
    Sedimo tako za stolom,
  • 4:19 - 4:22
    jedemo hranu koja izgleda loše
    ali je zapravo poprilično dobrog ukusa.
  • 4:22 - 4:24
    Ali to okupljanje za stolom
    je ono što je bitno,
  • 4:24 - 4:28
    i u svemiru, i na Zemlji.
  • 4:28 - 4:30
    pošto je to ono što ujedini posadu.
  • 4:31 - 4:35
    Za mene je muzika bila način da ostanem
    povezana sa ostatkom sveta.
  • 4:35 - 4:38
    Odsvirala sam duet između Zemlje i svemira
  • 4:38 - 4:41
    sa Ijanom Andersonom iz grupe "Džetro Tal"
  • 4:41 - 4:44
    povodom pedesetogodišnjice
    ljudskog leta u svemir.
  • 4:45 - 4:47
    Kontakt sa porodicom je bio veoma važan.
  • 4:47 - 4:52
    Pričala sam sa porodicom skoro svaki dan
    dok sam bila tamo gore.
  • 4:52 - 4:57
    Zapravo bih čitala knjige svom sinu samo
    da bismo mogli da provodimo vreme zajedno.
  • 4:57 - 4:58
    To je toliko važno.
  • 4:58 - 5:01
    A kada bi svemirska
    stanica obletala Masačusets,
  • 5:01 - 5:02
    moja porodica bi istrčala napolje,
  • 5:02 - 5:07
    i gledala kako najsjajnija
    zvezda leti kroz nebo.
  • 5:07 - 5:10
    A kada bih ja pogledala dole, ne bih
    mogla da vidim svoju kuću,
  • 5:10 - 5:14
    ali mnogo mi je značilo to što znam
    da ljudi koje najviše volim
  • 5:14 - 5:17
    gledaju gore dok ja gledam dole.
  • 5:17 - 5:23
    Svemirska stanica je za mene mesto
    gde se misija i magija stapaju u jedno.
  • 5:23 - 5:26
    Ta misija i posao su ključni koraci
  • 5:26 - 5:28
    u našoj težnji da odemo
    dalje od naše planete
  • 5:28 - 5:32
    i veoma važni za razumevanje
    održivosti na samoj Zemlji.
  • 5:32 - 5:34
    Obožavala sam da budem deo toga
  • 5:34 - 5:36
    i da sam mogla da povedem
    svoju porodicu sa sobom,
  • 5:37 - 5:38
    nikada se ne bih vratila kući.
  • 5:39 - 5:42
    Moj pogled sa stanice pokazao mi je
  • 5:42 - 5:45
    da svi mi dolazimo sa istog mesta.
  • 5:45 - 5:48
    Svi mi imamo svoje uloge.
  • 5:48 - 5:52
    Jer, Zemlja je naš svemirski brod.
  • 5:52 - 5:54
    Svemir je naš dom.
  • 5:55 - 6:00
    A mi smo posada unutar
    svemirskog broda "Zemlja".
  • 6:01 - 6:02
    Hvala.
  • 6:02 - 6:03
    (Aplauz)
Title:
Život na Međunarodnoj svemirskoj stanici
Speaker:
Kejdi Kolman (Cady Coleman)
Description:

U svom kratkom i zabavnom govoru, astronaut Kejdi Kolman pruža nam dobrodošlicu na Međunarodnoj svemirskoj stanici, na kojoj je ona provela skoro šest meseci sprovodeći eksperimente koji su proširili granice nauke. Saznajte kako je to leteti do posla, spavati bez gravitacije i živeti život obrćući se oko Zemlje brzinom od 28.000 kilometara na čas. „Svemirska stanica je mesto gde se misija i magija stapaju u jedno“, govori nam Kolman.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
06:16

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.