Tri strane korupcije | Afra Rejmond | TEDxPortofSpain

Trinidad i Tobago je '70-ih godina došao do ogromnog bogatstva zahvaljujući nafti. Ali, 1982. godine otkrivena je šokantna činjenica - da su 2 od 3 dolara namenjena razvoju protraćena ili ukradena. Ova činjenica proganja Afru Rejmonda već 30 godina. Bacajući svetlo na neprestanu državnu korupciju, Rejmond nam redefiniše privredni kriminal.

Voditeljka: Čast nam je
da je Afra Rejmond sa nama.

Afra Rejmond: Hvala vam.

(Aplauz)

OK, ovog jutra ću govoriti

o problemu korupcije.

A korupcija se definiše

kao zloupotreba poverenja

zbog sopstvene koristi -
ili u našem kontekstu,

vaših prijatelja, porodice
ili vaših ulagača.

U redu? Prijatelji, porodica, ulagači.

Ali moramo razumeti
šta mi podrazumevamo pod korupcijom

i moramo razumeti

da smo pogrešno učeni o tome
i moramo priznati to.

Moramo imati hrabrosti
da priznamo to,

kako bismo počeli da menjamo
naš pristup ka tome.

Prva stvar je zapravo veliki mit,
pod jedan,

da to zapravo nije krivično delo.

Kada se okupimo
sa prijateljima i porodicom

i raspravljamo o kriminalu u našoj zemlji,

kriminalu u Belmontu ili criminal
u Dijegu ili kriminalu u Marabeli,

niko ne govori o korupciji.

To je prava istina.

Kada komesar policije na TV-u
govori o kriminalu,

on ne priča o korupciji.

A zasigurno znamo
da kada Ministar nacionalne sigurnosti

govori o kriminalu,
takođe ne govori o korupciji.

Poenta jeste da je to
zapravo krivično delo.

U pitanju je privredni kriminal,
jer podrazumeva

pljačkanje poreskih obveznika.

Javna i privatna korupcija su realnost.

Kao neko ko dolazi iz privatnog sektora,

mogu vam reći da u privatnom sektoru
postoji veliki stepen korupcije

koji nema nikakve veze sa vlašću.

Ista podmićivanja, mito
i poslovanja ispod stola,

dešavaju se i u privatnom sektoru.

Danas ću se fokusirati
na korupciju u javnom sektoru,

u kojem učestvuje i privatni sektor.

Drugi važan mit
koji je potrebno razumeti -

jer moramo razbiti ove mitove,

razmontirati, uništiti ih i rugati im se -

drugi važan mit koji je potrebno razumeti

je onaj koji kaže

da je korupcija zapravo mali problem -

da ako je problem,
u stvari je mali problem,

da zapravo čini samo
malih 10 ili 15 posto,

da postoji od davnina i da će se verovatno
nastaviti i u budućnosti

i da nema nikakvog smisla usvajati zakone,
jer zapravo ne možemo mnogo šta učiniti.

I želim da demonstriram da je i to

opasan mit, veoma opasan.

To je lažno predstavljanje
stvari u javnosti.

I želim da kažem nešto,

o periodu 30 godina unazad.

Mi smo danas Trinidad i Tobago,

mala karipska zemlja, bogata resursima

i početkom '70-ih došlo je
do velikog porasta u bogatstvu zemlje,

što je prouzrokovano porastom
svetske cene nafte.

Zovemo ih petrodolarima. Državna kasa
je pucala od količine novca.

Što je ironično

jer se danas nalazimo u Centralnoj banci.

Vidite, istorija je bogata ironijom.

Danas se nalazimo u Centralnoj banci,

a Centralna banka je odgovorna
za mnoge stvari o kojima ću danas pričati.

OK? Govorimo o neodgovornosti
državne administracije.

Govorimo o činjenici
da je preko puta terase

kula Ministarstva finansija,

i postoji velika veza sa nama danas,

pa pričamo unutar vašeg hrama danas. Ok?

(Aplauz)

Prva stvar o kojoj želim da govorim jeste

da kad se sav taj novac slio
u našu zemlju pre oko 40 godina

upustili smo se,
tadašnja vlada se upustila

u niz aranžmana sa drugim vladama

kako bi ubrzano razvili zemlju.

I neki od najvećih projekata u zemlji

su bili dogovoreni
u saradnji sa drugim vladama,

sa nekim od vodećih zemalja na svetu,

Sjedinjenim državama, Britanijom,
Francuskom i ostalim.

Kao što sam rekao, čak i ova zgrada -
to je jedna od ironija -

ova zgrada je bila deo
niza velikih kompleksa,

koji su zvali Kulama bliznakinjama.

Cela situacija je postala toliko sramna,

da je zapravo formirana istražna komisija,

koja je izvestila 1982,
pre 30 godina je izvestila -

Balah izveštaj - pre 30 godina

i odmah su aranžmani saradnje
sa drugim vladama stopirani.

Tadašnji premijer je otišao u Parlament

kako bi izvestio o budžetu i rekao je
neke stvari koje nikad neću zaboraviti.

Zadržale su se ovde.
Bio sam mladić u to vreme.

Reči su ušle pravo u moje srce.

I rekao je da u stvari -
samo da vidim da li ovo radi.

Sve u redu?

Ovo nam je rekao.

Rekao nam je da su u stvari,

2 od svaka 3 naša petrodolara

koje smo potrošili,
novac poreskih obveznika,

protraćena ili ukradena.

Tako da je tih 10 ili 15 posto prava laž.

Rekli smo, to je bajka. Zaboravi.
To je za malu decu.

Mi smo odrasli ljudi

i pokušavamo da se nosimo
sa ovim šta se dešava u našem društvu.

OK? To je veličina problema.

OK? Dve trećine novca
je ukradeno ili protraćeno.

To je bilo pre 30 godina.
1982. je bio Balah.

Šta se promenilo?

Ne volim da iznosim sramotne tajne

pred međunarodnom publikom,
ali moram.

Pre četiri meseca pretrpeli smo
ustavnu sramotu u ovoj zemlji.

Zovemo je fijasko Odeljka 34,
fijasko Odeljka 34,

sumnjivi zakon i reći ću
kako zapravo stoje stvari,

sumnjivi zakon

koji je usvojen u sumnjivo vreme

da bi se oslobodili
određeni osumnjičeni. (Smeh)

I zvali su ih, ti ljudi se zovu

"optuženi Piarko aerodroma".

Imaću sopstveni rečnik ovde danas.

Oni su "optuženi Piarko aerodroma".

Bila je to ustavna sramota prvog stepena

i ja sam je označio kao zaveru
da se izopači parlament.

Naša najviša institucija u zemlji
bila je izopačena.

Radimo sa izopačenim ljudima ovde

ekonomske i finansijske prirode.

Shvatate koliko je ozbiljan problem?

Došlo je do masovnog protesta.
Puno ljudi u ovoj prostoriji

je učestvovalo u tom protestu
na različite načine.

A najvažnije, američka ambasada se žalila,

pa je parlament ponovo sazvan

i zakon je promenjen, bio je ukinut.

To je termin koji pravnici koriste.
Bio je ukinut.

Ali poenta je

da je parlament nadmudren
u celoj stvari,

jer ono što se u stvari desilo jeste,

zbog sumnjivog usvajanja zakona,

zakon je zapravo stupio na snagu

za vikend kad smo slavili
50. godišnjicu nezavisnosti,

naš jubilej nezavisnosti.

To je zapravo sramota cele stvari.

Bio je to gnusan način da sazrimo,
ali smo uspeli,

jer smo svi shvatili

i po prvi put od kad sam
mogao da se setim,

došlo je do masovnih protesta
protiv ove korupcije.

I to mi je dalo puno nade. OK?

Ponekad se osećaš

kao da si sam i da sve to radiš sam.

Usvajanje i kasnije ukidanje tog zakona

potvrdio je slučaj
"optuženih Piarko aerodroma".

Tako da je to zapravo bio dupli blef,
ta situacija do koje je došlo.

Ali zašto su oni bili optuženi?

Šta je to bilo da su bili optuženi?

Malo sam misteriozan za vas koji ste ovde.
Zašto su bili optuženi?

Pokušali smo da izgradimo
ili da u velikom delu rekonstruišemo

zastareli aerodrom.

Ceo projekat je koštao
1,6 milijardi dolara,

Trinidad i Tobago dolara,

i u stvari imali smo dosta
nameštanja ponuda,

sumnjivih aktivnosti,
koruptivnih aktivnosti.

I da biste dobili celu sliku,

i sve to stavili u kontekst i vezu

sa drugim mitom da to nije velika stvar,

možemo da pogledamo drugi slajd ovde.

I šta imamo ovde - to ne kažem ja,

ovo su reči direktora Javnog tužilaštva
u njegovom izveštaju. On je tako rekao.

I kaže nam da je od projekta
vrednog 1,6 milijardi dolara

jedna milijarda pronađena

na računima ofšor banaka.

Jedna milijarda novca poreskih obveznika

je pronađena na računima ofšor banaka.

Kako sam inače sumnjičava osoba,

zgrožen sam time, i napraviću pauzu ovde,

napraviću pauzu s vremena na vreme
i istaći različite stvari.

Napraviću pauzu ovde
i podeliti nešto što sam video

novembra prošle godine na Vol stritu.

Bio sam u Zukoti parku.

Bila je jesen i bilo je hladno.
Vlažno je bilo i padao je mrak.

Šetao sam sa ljudima koji su protestovali

posmatrajući One Wall Street,
Occupy Wall Street pokret.

I video sam gospođu
sa natpisom, jednostavnim,

nekako izmučena plava gospođa,

natpis je bio od kartona

i bio je ispisan markerom.

I ono što je bilo napisano
me je pogodilo do srži.

Pisalo je: ''Ako nisi zaprepašćen,
nisi obraćao pažnju.''

Ako te sve ovo nije zaprepastilo,
nisi obraćao pažnju.

Slušajte sad, jer ulazimo u dublje vode.

Moj mozak je počeo da razmišlja.

Šta ako -

jer sam sumnijičav inače.
Čitam dosta špijunskih romana.

Šta ako -
(Smeh)

Ali da biste uspeli u ovom zlodelu,

morate da čitate dosta takvih romana,

i ispratite neke od tih stvari,
zar ne? (Smeh)

Ali šta ako ovo nije bilo prvi put?

Šta ako je to samo prvi put

da su taj i taj uhvaćeni?

Šta ako se desilo ranije?
Kako bih inače to saznao?

Prethodna dva primera koja sam dao

su se odnosila na korupciju
u građevinskom sektoru, OK?

Ja sad imam privilegiju

da vodim neprofitnu organizaciju zvanu
Savet zajedničke inicijative.

Naš sajt je jcc.org.tt, i mi smo lideri

u borbi za izgradnju
novog sistema javnih nabavki

i toga kako se
javni novac koristi.

Za one od vas koji su zainteresovani
da saznaju više o tome

ili da nam se pridruže ili potpišu
neku od naših peticija,

molim vas da se uključite.

Ali preći ću na drugu sličnu temu,

zbog jedne od mojih privatnih kampanja,

koju vodim već više od tri i po godine

i koja se odnosi na transparentnost
i odgovornost

vezane za spasavanje od bankrota
kompanije CL Fajnenšl.

CL Fajnenšel je najveći karipski
konglomerat svih vremena, ok?

I bez ulaženja u sve detalje,

navodno je propao -
biram svoje reči vrlo pažljivo -

navodno je propao
u januaru 2009. godine,

što je sada već skoro četiri godine.

U nezapamćenom izlivu velikodušnosti -

a morate biti veoma sumnjičavi
kad su ovi ljudi u pitanju -

u nezapamćenom -
koristim pažljivo ovu reč -

nezapamćenom izlivu velikodušnosti,
tadašnja vlada je potpisala,

pismeno se obavezala
da vrati sve dugove poveriocima.

I mogu vam reći bez straha
da budem kontradiktoran,

ovo se nije desilo nigde na planeti.

Da probamo da razumemo,
nedostaje nam kontekst.

Ljudi nam govore da je isto
kao na Vol Stritu. Nije kao Vol Strit.

Trinidad i Tobago je izgleda mesto sa
drugačijim zakonima fizike ili biologije.

Nije kao u ostalim delovima sveta.
(Aplauz)

Nije kao na drugim mestima sveta.
Prosto nije.

Ovo je ovde, a tamo je tamo. OK?

Ozbiljan sam sad.

Slušajte. Imali su finansijska spašavanja
i na Vol Stritu.

Imali su ih i u Londonu.

Bilo ih je u Evropi.

U Africi, bilo je finansijskih spašavanja.

U Nigeriji šest najvećih banaka
je doživelo kolaps u isto vreme, zar ne?

Interesantno je napraviti paralelu
sa nigerijskim iskustvom

i kako su oni to sredili, mnogo bolje

u poređenju sa nama.

Nigde na planeti

nisu svi poverioci isplaćeni

više od onog što im je zakonski pripadalo.

Samo ovde. Pa šta je bio razlog
za ovu velikodušnu isplatu?

Je li naša vlada toliko darežljiva?
Možda i jeste.

Hajde da vidimo.

Počeo da istažujem i da pišem

i taj ceo posao možete naći

na sajtu AfraRaymond.com, što je moje ime.

Neprofitni blog koji pišem.

Nije tako popularan kao od nekih ljudi,
ali šta da radim.

(Smeh)

Ali poenta je da me je
to gorko iskustvo Odeljka 34,

zavere da se opstruira Parlament,
to gorko iskustvo

koje se dogodilo u avgustu,

kada je trebalo da proslavimo
našu nezavisnost,

nateralo da u septembru promislim,

da revidiram moj stav,

i vratim se na stvari koje sam napisao,

i razmenu koju sam imao sa zvaničnicima

i da vidim o čemu se zapravo radi.

Kako kažemo kod nas,
da vidim ko je ko i šta je šta?

OK? Želimo da se preračunamo.

I podneo sam zahtev u skladu
sa Zakonom o slobodi informacija

Ministarstvu finansija, u maju ove godine.

Ministarstvo finansija
je sledeća kula pored.

To je drugi kontekst.

Kako nam je rečeno,
Ministarstvo finansija

podleže odredbama Zakona
o slobodnom pristupu informacijama.

Provešću vas kroz primer
da li je to zapravo tako.

Centralna banka u kojoj se jutros nalazimo

je izuzeta od odredbi Zakona
o slobodnom pristupu informacijama.

Tako da ih možete pitati bilo šta,

a oni ne moraju da vam odgovore.

Ovaj zakon je na snazi od 1999. godine.

Ipak sam ušao u borbu
i postavio četiri pitanja.

Predstaviću vam pitanja ukratko,
zajedno sa odgovorom,

kako biste mogli razumeti,
kao što sam rekao, gde se nalazimo.

Ovde nije kao na drugim mestima.

Prvo pitanje:

tražio sam da vidim
račune firme CL Fajnenšel,

a ako ne možete da mi pokažete račune -

ministar finansija daje izjave,

usvaja zakone, drži govore, itd.

Na koje se brojke on zapravo oslanja?

To je kao onaj vic: uzeću ono što on pije.

I odgovorili su mi,

na šta zapravo mislite?

Odgovorili su na moje pitanje, pitanjem.

Druga tačka: želim da vidim

ko su poverioci
grupe koja je bila isplaćena?

Napraviću pauzu da bih vam rekao

da je 24 milijarde dolara našeg novca
bilo potrošeno na ovo.

To je otprilike oko tri i po milijarde
američkih dolara

male karipske zemlje,
nekad bogate resursima.

I postavio sam pitanje,

ko dobija te tri i po milijarde dolara?

Želim opet da napravim pauzu
da stavim stvari u kontekst,

jer nam on pomaže
da jasnije razumemo stvari.

Postoji jedna osoba
koja je trenutno u vladi.

Ime te osobe nije bitno.

I ta osoba je napravila karijeru

koristeći Zakon o slobodnom
pristupu informacijama,

kako bi politčki napredovao.

OK? Njegovo ime nije bitno.

Ne zaslužuje da se imenuje.
Želim da napravim poentu.

Poenta jeste, da je ta osoba
napravila karijeru koristeći

Zakon o slobodnom pristupu informacijama
radi sopstvenog napretka.

I najpoznatiji slučaj

je bio kad smo razotkrili
skandal skivenih školarina,

gde se zapravo oko 60 miliona dolara
državnog novca

delilo na različite školarine,

koje nisu ni bile javno objavljene, itd.

I on je uspeo da dođe do suda,
koristeći taj zakon,

Zakon o slobodnom pristupu informacijama,

da objavi sve te informacije

i ja sam pomislio kako je to odlično.

Fantastično.

Ali vidite, pitanje je ovo:

ako mi možemo da se pozivamo na Zakon
o slobodnom pristupu informacijama

i da koristimo sud

kako bi se razotkrilo korišćenje
oko 60 miliona državnog novca,

trebalo bi da možemo

da razotkrijemo korišćenje
te 24 milijarde dolara.

Vidite?
Ali Ministarstvo finansija,

Stalni sekretar Ministarstva finansija,

mi je odgovorio da je ta informacija
takođe izuzeta od objavljivanja.

Vidite? Sa ovim imamo posla, ok?

Treća stvar koju ću vam reći

jeste da sam takođe pitao

za direktore CL Fajnenšela,

da li su u stvari davali izveštaje

u skladu sa Zakonom
o integritetu u javnom životu.

Imamo Zakon o integritetu u javnom životu,

kao deo zakonskog okvira
koji treba da štiti nacionalni interes.

I zvaničnici su u obavezi da podnose

izveštaj o ličnoj imovini.

Naravno, tad sam otkrio da to ne rade,

pa čak i da Ministar finansija
nije to tražio od njih.

Tu smo. Imamo situaciju gde se

osnovne garancije
integriteta i odgovornosti

i transparentnosti ne poštuju.

Postavio sam pitanje
na zakonski i ispravan način.

Ignorisano je.

Ono što nas je motivisalo
u vezi sa Odeljkom 34,

moramo da nastavimo sa tim.

Ne smemo da zaboravimo.

Podveo sam ovo pod najveći trošak
u istoriji zemlje.

Takođe je prema ovoj jednačini,
najveći primer

javne korupcije.

A ovo je moje otvaranje očiju.

Gde god da imate trošenje državnog novca

bez ikakve odgovornosti

na netransparentan način,

biće uvek jednako korupciji,

bez obzira da li živite u Rusiji,
Nigeriji ili na Aljasci,

uvek će biti jednako korupciji
i to je ono sa čim se mi ovde nosimo.

Nastaviću da radim,

da vršim pritisak,
kako bih dobio neke odgovore

na ova pitanja od Ministarstva finansija.

Ako moram ja lično da idem na sud, ići ću.

Nastavićemo da vršimo pritisak.

Nastavićemo da radimo
u okviru Saveta zajedničke inicijative.

Ali želim malo da izađem
iz konteksta Trinidada i Tobaga

i nešto novo izložim,

u vidu međunarodnog primera.

Bila je novinarka
Heder Bruk, koja je govorila

o svojoj borbi protiv državne korupcije

i ona me je upoznala sa sajtom,
Alaveteli.com.

Alaveteli.com je način
da imamo otvorenu bazu

za podnošenje zahteva po osnovu Zakona
o slobodnom pristupu informacijama

i da pričamo jedni sa drugima.

Mogu da vidim kakve zahteve podnosite.

Vi možete da vidite šta sam ja podneo
i koje odgovore sam dobio.

Možemo da radimo zajedno na tome.

Moramo da napravimo zajedničku bazu

i da imamo zajednički stav gde smo
i šta nam je sledeći korak.

Moramo da podignemo svest.

Zadnja stvar koju želim da kažem
je u vezi sa ovim sajtom,

jednim simpatičnim indijskim sajtom,

koji se zove IPaidABribe.com.

Imaju međunarodnu mrežu,

i važno je za nas da se uključimo u ovo.

IPaidABribe.com (dao sam mito)
je vrlo važan sajt,

toliko da odete i proverite.

Napraviću pauzu ovde.
Tražiću od vas malo hrabrosti.

Odbacite prvi mit; to jeste krivično delo.

Odbacite drugi mit; to jeste velika stvar.

To je veliki problem.
U pitanju je privredni kriminal.

I hajde da zajedno radimo,

da doprinesmo

stabilnosti i održivosti našeg društva.
Hvala vam.