Return to Video

10 mitova o psihologiji: Opovrgnuti

  • 0:01 - 0:04
    Čuli ste za IQ,
    vašu opću inteligenciju,
  • 0:04 - 0:05
    ali što je Psy-Q?
  • 0:05 - 0:08
    Koliko znate o tome što vas
    može naživcirati i
  • 0:08 - 0:10
    koliko ste dobri u predviđanju
    tuđeg ponašanja ili
  • 0:10 - 0:12
    čak vlastitog?
  • 0:12 - 0:15
    I koliko toga što mislite da znate o
    psihologiji je zapravo pogrešno?
  • 0:15 - 0:19
    Saznajmo odbrojavajući top 10 mitova
    o psihologiji.
  • 0:19 - 0:22
    Vjerojatno ste čuli da su muškarci i žene
    psihološki gledano toliko
  • 0:22 - 0:25
    različiti da se čini kao da su
    jedni s Marsa, a drugi s Venere.
  • 0:25 - 0:27
    Ali koliko su oni
    uistinu različiti?
  • 0:27 - 0:30
    Kako bismo to saznali, najprije
    pogledajmo nešto
  • 0:30 - 0:32
    što ih ustinu razlikuje
  • 0:32 - 0:35
    i istovremeno stvara prave
    psihološke razlike.
  • 0:35 - 0:37
    Ono u čemu se uistinu razlikuju je
  • 0:37 - 0:39
    koliko daleko mogu baciti loptu.
  • 0:39 - 0:41
    Ukoliko pogledamo podatke
    za muškarce,
  • 0:41 - 0:43
    možemo vidjeti tzv. distribucijsku
    krivulju.
  • 0:43 - 0:46
    Nekolicina je može baciti
    ustinu daleko, a nekolicina nimalo,
  • 0:46 - 0:48
    ali većina do prosječne udaljenosti.
  • 0:48 - 0:50
    I žene imaju sličnu distribuciju,
  • 0:50 - 0:52
    ali postoje ogromne razlike.
  • 0:52 - 0:55
    Zapravo, prosječan muškarac može
    dobaciti dalje
  • 0:55 - 0:57
    nego 98 % svih žena.
  • 0:57 - 1:00
    Sada pogledajmo kako neke psihološke
    spolne razlike
  • 1:00 - 1:03
    izgledaju na istoj standardiziranoj skali.
  • 1:03 - 1:04
    Svaki će vam psiholog reći
  • 1:04 - 1:07
    da su muškarci bolji od žena
    u prostornoj orijentaciji
  • 1:07 - 1:09
    i čitanju karte, npr. - i to
    je istina, no
  • 1:09 - 1:12
    pogledajmo koliko je značajna
    ova razlika.
  • 1:12 - 1:15
    Malena je, linije su toliko blizu
    da se skoro preklapaju.
  • 1:15 - 1:19
    U biti, prosječna je žena bolja od
    33 % muškaraca i, naravno,
  • 1:19 - 1:21
    da se radi o 50 %,
  • 1:21 - 1:23
    dva spola bila bi potpuno jednaka.
  • 1:23 - 1:27
    Treba biti svjestan da ova razlika, kao
    i ona koju ću vam sljedeću pokazati
  • 1:27 - 1:30
    zapravo je najveća psihološka
    spolna razlika
  • 1:30 - 1:31
    ikad otkrivena u psihologiji.
  • 1:31 - 1:32
    I evo sljedeće.
  • 1:32 - 1:35
    Svaki će vam psiholog reći da su žene
    bolje
  • 1:35 - 1:36
    u jezicima i gramatici.
  • 1:36 - 1:39
    Evo rezultata na
    standardiziranom gramatičkom testu.
  • 1:39 - 1:41
    Evo žena. A evo i muškaraca.
  • 1:41 - 1:45
    Da, žene su u prosjeku bolje, ali
    linije su toliko blizu
  • 1:45 - 1:48
    da je 33 % muškaraca bolje od
    prosječne žene
  • 1:48 - 1:50
    i, opet, da se radi o 50 %,
  • 1:50 - 1:52
    to bi predstavljalo potpunu spolnu
    jednakost.
  • 1:52 - 1:55
    Pa se ne radi o Marsu i Veneri.
  • 1:55 - 1:57
    Ako išta, više se radi o Marsu i
    Snickersu:
  • 1:57 - 2:02
    više-manje isti, ali jedan ima malo više
    lješnjaka, luckastiji je, od onog drugog.
  • 2:02 - 2:04
    Neću reći koji je koji.
  • 2:04 - 2:06
    Sad ste se zagrijali.
  • 2:06 - 2:09
    Hajdemo vas psihoanalizirati koristeći
    se Rorschachovim testom mrlja.
  • 2:09 - 2:12
    Vjerojatno možete vidjeti dva, ne znam,
    medvjeda ili čovjeka ili nešto.
  • 2:12 - 2:14
    Ali što mislite da rade?
  • 2:14 - 2:17
    Podignite ruku ukoliko mislite da
    se pozdravljaju.
  • 2:17 - 2:19
    Nema baš previše ljudi.
    Dobro.
  • 2:19 - 2:21
    Tko misli da si daju pet?
  • 2:21 - 2:23
    Dobro. Tko misli da se tuku?
  • 2:23 - 2:25
    Samo nekolicina.
  • 2:25 - 2:28
    Dobro, ukoliko mislite da se pozdravljaju
    ili si daju pet,
  • 2:28 - 2:30
    to znači da ste druželjubiva osoba.
  • 2:30 - 2:31
    Ako mislite da se tuku,
  • 2:31 - 2:34
    malo ste agresivnija osoba.
  • 2:34 - 2:35
    Uglavnom, jeste li ljubavnik ili
    borac.
  • 2:35 - 2:37
    A što je s ovom?
  • 2:37 - 2:40
    Na ovu se nema što glasovati,
    pa svi recite što vidite.
  • 2:40 - 2:44
    Jedan, dva, tri.
    (Publika viče)
  • 2:44 - 2:45
    Čuo sam hrčak. Tko je to rekao?
  • 2:45 - 2:47
    Prilično zabrinjavajuće.
  • 2:47 - 2:48
    Tip je rekao hrčak.
  • 2:48 - 2:52
    Trebali biste ovdje vidjeti neku
    dvonožnu životinju i
  • 2:52 - 2:54
    njen odraz na
    drugoj strani.
  • 2:54 - 2:57
    Ukoliko niste, to znači da imate problema
  • 2:57 - 3:02
    u obrađivanju kompleksnih situacija
    u kojima se štošta događa.
  • 3:02 - 3:04
    Osim što, naravno, to uopće
    ne znači to.
  • 3:04 - 3:06
    Rorschachov test mrlja u biti
    nema baš nikakvu vrijednost
  • 3:06 - 3:09
    kad se oradi o dijagnosticiranju
    osobnosti
  • 3:09 - 3:11
    i moderni ih psiholozi ne koriste.
  • 3:11 - 3:15
    U biti, jedno nedavno istraživanje otkrilo
    je da kada pokušavate
  • 3:15 - 3:18
    dijagnosticirati osobnosti pomoću
    Rorschachovog testa,
  • 3:18 - 3:19
    šizofrenija se dijagnozira
  • 3:19 - 3:23
    kod šestine inače sasvim normalnih
    sudionika.
  • 3:23 - 3:26
    Stoga, ukoliko niste ostvarili
    najbolje rezultate na ovome,
  • 3:26 - 3:29
    možda jednostavno niste
    vizualni tip.
  • 3:29 - 3:31
    Hajdemo napraviti još jedan brzi test
    da saznamo.
  • 3:31 - 3:35
    Kad pravite kolač, -- ponovno podignite
    ruke --
  • 3:35 - 3:38
    koristite li radije knjigu za recepte
    sa slikama?
  • 3:38 - 3:40
    Da, nekolicina.
  • 3:40 - 3:42
    Prijatelj vam govori kako da to napravite?
  • 3:42 - 3:45
    Ili krenete, pa kud vas put odvede?
  • 3:45 - 3:47
    Ovdje ima dosta ljudi.
  • 3:47 - 3:48
    Dakle,ukoliko ste rekli A,
  • 3:48 - 3:50
    to znači da ste vizualni tip
  • 3:50 - 3:54
    i najbolje učite kad vam se informacije
    prezentiraju u vizualnom obliku.
  • 3:54 - 3:57
    Ako ste rekli B, to znači
    da ste auditivni tip i
  • 3:57 - 4:00
    najbolje učite kad su vam informacije
    prezentirane u auditivnom obliku.
  • 4:00 - 4:03
    A ukoliko ste rekli C, to znači da ste
    kinestetički tip i
  • 4:03 - 4:07
    najbolje učite kad negdje zaglavite i
    koristite vlastite ruke.
  • 4:07 - 4:09
    Osim što, kao što ste
  • 4:09 - 4:12
    vjerojatno pretpostavili,
    cijela je stvar potpuni mit.
  • 4:12 - 4:15
    Tipovi učenja su izmišljeni i nisu
    dokazani od strane znanosti.
  • 4:15 - 4:19
    To znamo jer su u strogo kontroliranim
    ekperimentima,
  • 4:19 - 4:21
    kad učenicima damo materijal
    za učenje ili
  • 4:21 - 4:24
    u njihovom preferencijskom ili u onom
    drugom stilu,
  • 4:24 - 4:27
    nema baš nikakve razlike u količini
    informacija koju zadrže.
  • 4:27 - 4:29
    I ako o tome razmislite na trenutak,
  • 4:29 - 4:31
    očito je da to tako mora biti.
  • 4:31 - 4:34
    Očito je da najbolji oblik
    prezentacije ne ovisi o
  • 4:34 - 4:37
    vama, već o onome što pokušavate
    naučiti.
  • 4:37 - 4:39
    Npr. biste li mogli naučiti voziti
    auto
  • 4:39 - 4:42
    samo slušajući nekoga kako vam
    govori što da radite
  • 4:42 - 4:44
    bez kinestetičkog iskustva?
  • 4:44 - 4:45
    Biste li mogli riješiti simultane
    jednadžbe
  • 4:45 - 4:48
    u glavi bez da ih zapišete?
  • 4:48 - 4:51
    Možete li ponavljati za
    ispite iz arhitekture
  • 4:51 - 4:53
    pomoću interpretativnog
    plesa kao kinestetički tip?
  • 4:53 - 4:56
    Ne. Trebati povezati materijal za
    učenje s
  • 4:56 - 5:00
    oblikom prezentacije, a ne s
    vama.
  • 5:00 - 5:02
    Znam da su mnogi od vas izvrsni
    studenti
  • 5:02 - 5:04
    koji su nedavno dobili rezultate GCSE-a.
  • 5:04 - 5:07
    Ukoliko niste dobili rezultate
    kojima ste se nadali,
  • 5:07 - 5:09
    ne možete kriviti svoj način učenja,
  • 5:09 - 5:13
    ali mogli biste kriviti svoje gene.
  • 5:13 - 5:17
    Ovdje se radi o nedavnom istraživanju na
    Sveučilišu u Londonu koje je
  • 5:17 - 5:19
    otkrilo da je 58 % varijacija
  • 5:19 - 5:22
    među studentima i njihovim
    GCSE-rezultatima
  • 5:22 - 5:24
    povezano s genetskim faktorima.
  • 5:24 - 5:27
    To zvuči kao precizna brojka,
    pa otkud mi to znamo?
  • 5:27 - 5:31
    Kada želimo odvojiti relativne činitelje
  • 5:31 - 5:33
    gena i okoline, najčešće se okrenemo
  • 5:33 - 5:35
    istraživanju na blizancima.
  • 5:35 - 5:39
    Jednojajčani blizanci dijele
    100 % okoline
  • 5:39 - 5:41
    i 100 % gena,
  • 5:41 - 5:44
    dok dvojajčani dijele 100 % okoline,
  • 5:44 - 5:48
    ali poput uobičajenih braće i sestara,
    dijele samo 50 % gena.
  • 5:48 - 5:52
    Stoga uspoređujući sličnosti u
    GCSE-rezultatima jednojajčanih blizanaca
  • 5:52 - 5:54
    nasuprot dvojajčanim i pomoću
  • 5:54 - 5:55
    napredne matematike,
  • 5:55 - 5:59
    možemo vidjeti koliko je razlika u
    uspješnosti rezultat okoline,
  • 5:59 - 6:01
    a koliko je rezultat gena.
  • 6:01 - 6:05
    Ispostavilo se da je 58 % zasluga
    gena.
  • 6:05 - 6:09
    Stoga nije namjera obezvrijediti sav trud
    koji ste uložili vi i vaši profesori.
  • 6:09 - 6:12
    Ukoliko niste dobili GCSE-rezultate kakvim
    ste se nadali,
  • 6:12 - 6:17
    uvijek možete kriviti svoje roditelje,
    ili barem njihove gene.
  • 6:17 - 6:19
    No ono na što ne možete svaliti
    krivnju je
  • 6:19 - 6:21
    dominantnost lijeve ili desne
    strane mozga
  • 6:21 - 6:23
    jer to je mit.
  • 6:23 - 6:26
    Mit je da je lijevi dio mozga logičan,
  • 6:26 - 6:27
    idu mu jednadžbe poput ove, a
  • 6:27 - 6:32
    desni dio mozga je kreativniji, pa
    je bolji u glazbi.
  • 6:32 - 6:34
    To je mit jer gotovo sve što radimo
  • 6:34 - 6:37
    podrazumijeva da gotovo svi dijelovi
    mozga surađuju, čak i
  • 6:37 - 6:41
    u naobičnijim stvarima poput
    vođenja razgovora.
  • 6:41 - 6:44
    Jedan od razloga zašto je ovaj mit
    preživio jest
  • 6:44 - 6:46
    to što u njemu ima zrnce istine.
  • 6:46 - 6:48
    Uz ovaj mit povezana je ideja da
  • 6:48 - 6:51
    su ljevaci kreativniji od dešnjaka, što
  • 6:51 - 6:55
    ima smisla jer mozak kontrolira suprotne
    ruke,
  • 6:55 - 6:56
    pa je kod ljevaka
  • 6:56 - 6:58
    desna strana mozga neznatno
    aktivnija
  • 6:58 - 7:00
    od lijeve strane, a
  • 7:00 - 7:03
    drži se da je desna strana mozga
    kreativnija.
  • 7:03 - 7:04
    Nije samo po sebi istina da
  • 7:04 - 7:07
    su ljevaci kreativniji od dešnjaka.
  • 7:07 - 7:10
    Istina je da su ambidekstrualni ljudi
  • 7:10 - 7:12
    ili oni koji koriste obje ruke za
    različite zadatke
  • 7:12 - 7:16
    kreativniji od onih koji koriste
    samo jednu za sve
  • 7:16 - 7:18
    jer kod ambidekstrualnih ljudi
  • 7:18 - 7:21
    obje strane mozga često
    međusobno komuniciraju,
  • 7:21 - 7:24
    što je zaslužno za stvaranje fleksibilnog
    načina razmišljanja.
  • 7:24 - 7:26
    Mit o kreativnom ljevaku
  • 7:26 - 7:28
    polazi od činjenice da je
    ambidekstrualni pojedinac
  • 7:28 - 7:31
    uobičajeniji među ljevacima
    nego među dešnjacima, pa
  • 7:31 - 7:34
    ima zrnce istine u ideji kreativnog
    ljevaka,
  • 7:34 - 7:36
    ali ne previše.
  • 7:36 - 7:38
    Ima još jedan povezan mit.
    Vjerojatno ste čuli da
  • 7:38 - 7:41
    koristimo tek 10 %
    našeg mozga.
  • 7:41 - 7:42
    I ovo je potpun mit.
  • 7:42 - 7:45
    Gotovo sve što radimo, čak i
    najobičnije stvari,
  • 7:45 - 7:47
    aktiviraju gotovo cijeli
    naš mozak.
  • 7:47 - 7:51
    Unatoč tome, naravno da je istina
  • 7:51 - 7:55
    da mnogi od nas ne koriste mozak
    onoliko koliko bi mogli.
  • 7:55 - 7:58
    Što možemo napraviti kako
    bismo više koristili mozak?
  • 7:58 - 8:00
    Možda bismo mogli slušati Mozarta.
  • 8:00 - 8:03
    Jeste li čuli za Mozartov efekt?
  • 8:03 - 8:06
    Ideja je da vas slušanje Mozarta
    čini pametnijima i
  • 8:06 - 8:08
    poboljšava vaš uspjeh na
    IQ-testovima.
  • 8:08 - 8:10
    Ono što je zanimljivo kod ovog
    mita jest da
  • 8:10 - 8:14
    unatoč tome što je to mit,
    imamo i tu zrnce istine.
  • 8:14 - 8:16
    Originalno istraživanje otkrilo je
  • 8:16 - 8:19
    da su sudionici koji su slušali Mozarta
    po nekoliko minuta
  • 8:19 - 8:22
    ostvarili bolji rezultat na sljedećem
    IQ-testu
  • 8:22 - 8:25
    od onih koji su jednostavno sjedili
    u tišini.
  • 8:25 - 8:29
    Za produžetak istraživanja unajmljeni
    su neki od ljudi koji su voljeli Mozarta
  • 8:29 - 8:31
    i grupa ljudi
  • 8:31 - 8:33
    koji su bili fanovi horor-priča Stephena
    Kinga.
  • 8:33 - 8:37
    Ljudima su puštali glazbu ili priče.
  • 8:37 - 8:39
    Oni kojima se Mozart sviđao više
    od priča
  • 8:39 - 8:42
    IQ im je porastao više od Mozarta
    nego od priča,
  • 8:42 - 8:45
    ali ljudima kojima su se više sviđale
    priče od Mozarta
  • 8:45 - 8:48
    IQ je više porastao slušajući priče
    Stephenea Kinga
  • 8:48 - 8:49
    nego slušajući Mozarta.
  • 8:49 - 8:52
    Istina je da slušajući nešto u čemu
    uživamo
  • 8:52 - 8:55
    daje nam injekciju zadovoljstva, pa
    nam IQ kratkotrajno poraste kad
  • 8:55 - 8:57
    se radi o uskom spektru zadataka.
  • 8:57 - 8:59
    Ništa ne sugerira da će vas slušanje
    Mozarta
  • 8:59 - 9:01
    ili priča Stephena Kinga
  • 9:01 - 9:05
    dugotrajno opametiti.
  • 9:05 - 9:07
    Druga verzija Mozartovog mita kaže
  • 9:07 - 9:12
    da vam slušanje Mozarta može i
    popraviti zdravlje.
  • 9:12 - 9:14
    Nažalost, to se nije
    pokazalo istinitim
  • 9:14 - 9:17
    ni za nekoga tko je slušao Mozarta
    gotovo svaki dan,
  • 9:17 - 9:19
    sam Mozart.
  • 9:19 - 9:22
    on je obolio od gonoreje, kozica,
    artritisa i sifilisa,
  • 9:22 - 9:27
    za koji se vjeruje da ga
    je na kraju i ubio.
  • 9:27 - 9:30
    Ovo da sugerirati da je Mozart trebao
    biti malo pažljiviji pri izboru
  • 9:30 - 9:33
    seksualnih partnera.
  • 9:33 - 9:35
    Ali kako biramo partnere?
  • 9:35 - 9:40
    Mit koji šire sociolozi je taj da su naše
  • 9:40 - 9:43
    preferencije za romantičnog partnera
    proizvod naše kulture,
  • 9:43 - 9:45
    da su kulturalno specifične.
  • 9:45 - 9:47
    Ali istraživanja to ne potvrđuju.
  • 9:47 - 9:52
    Poznato istraživanje ispitivalo je ljude
    iz 32 različite kulture iz cijelog svijeta
  • 9:52 - 9:53
    od Amerikanaca do plemena Zulu,
  • 9:53 - 9:55
    a ispitivali su što mi to tražimo
    u partneru.
  • 9:55 - 9:58
    U svakoj kulturi na svijetu
  • 9:58 - 10:02
    muškarci su više cijenili fizičku
    privlačnost partnera nego
  • 10:02 - 10:03
    što su to činile žene.
  • 10:03 - 10:05
    U svakoj kulturi, žene su
  • 10:05 - 10:09
    više važnosti pridavale ambiciji
    i prihodima.
  • 10:09 - 10:11
    U svakoj su kulturi
  • 10:11 - 10:13
    muškarci preferirali žene
    mlađe od njih u prosjeku
  • 10:13 - 10:16
    od 2.66 godina, ako se ne varam,
  • 10:16 - 10:18
    a u svakoj su kulturi žene
  • 10:18 - 10:20
    preferirale muškarce starije od njih
  • 10:20 - 10:23
    u prosjeku od 3.42 godine, a zato
  • 10:23 - 10:27
    u našoj kulturi imamo mentalitet
    "sponzoruša i sponzora".
  • 10:27 - 10:29
    Sada se mičemo od
    partnerskih pogodaka i promašaja
  • 10:29 - 10:33
    do onih u košarci ili nogometu
    ili što već volite.
  • 10:33 - 10:37
    Mit je da sportaši imaju
  • 10:37 - 10:40
    igre života tijekom kojih jednostavno
  • 10:40 - 10:42
    ne mogu profulati,
    poput ovog tipa.
  • 10:42 - 10:46
    Ali u biti, ono što se događa kad
    statistički analiziramo obrazac
  • 10:46 - 10:48
    pogodaka i promašaja,
  • 10:48 - 10:50
    ispada da je gotovo uvijek nasumično.
    Naš mozak
  • 10:50 - 10:53
    stvara obrasce
    utemeljene na slučajnostima.
  • 10:53 - 10:54
    Ukoliko bacite novčić,
  • 10:54 - 10:58
    niz glave ili pisma pojavit će se negdje
    u gomili slučajnosti i
  • 10:58 - 11:01
    zbog toga naš mozak voli stvarati
    obrasce tamo gdje ih nema,
  • 11:01 - 11:03
    mi gledamo na te nizove i dajemo im
    značenja i kažemo:
  • 11:03 - 11:06
    "Danas mu baš ide",
  • 11:06 - 11:08
    dok bi isti taj obrazac dobili
  • 11:08 - 11:11
    kad bi samo nasumično postizali
    pogotke i promašaje.
  • 11:11 - 11:15
    Kao izuzetak ovdje imamo penale.
  • 11:15 - 11:18
    Nedavno istraživanje proučavalo je
    penale u nogometu koje je
  • 11:18 - 11:20
    pokazalo da su igrači koji
    predstavljaju
  • 11:20 - 11:23
    zemlje s lošim
    uspjesima u penalima
  • 11:23 - 11:25
    kao, npr. Engleska,
  • 11:25 - 11:29
    brže odrađuju penale od onih zemalja
    koje imaju bolji rezultat i vjerojatno
  • 11:29 - 11:32
    kao rezultat toga, skloniji su
    promašajima.
  • 11:32 - 11:34
    Postavlja se pitanje
  • 11:34 - 11:37
    postoji li način na koji možemo poboljšati
    naš učinak?
  • 11:37 - 11:39
    Možete ih kažnjavati
  • 11:39 - 11:42
    za propuste i pratiti popravljaju li se
    zahvaljujući tome.
  • 11:42 - 11:46
    Sudionici Milgramova eksperimenta
    mislili su da se ispituje
  • 11:46 - 11:48
    učinkovitost kazne
  • 11:48 - 11:51
    na poboljšanje učinka.
    Vjerojatno ste čuli
  • 11:51 - 11:54
    za taj eksperiment
    ako ste student psihologije.
  • 11:54 - 11:57
    Sudionici su bili spremni dati
    ono za što
  • 11:57 - 12:00
    su mislili da je smrtonosni električni
    udar kolegi sudioniku
  • 12:00 - 12:02
    kad bi dao pogrešan odgovor,
    samo zato
  • 12:02 - 12:05
    što im je netko u bijeloj
    kuti rekao da to učine.
  • 12:05 - 12:07
    Ali ova je priča mit iz tri razloga..
  • 12:07 - 12:12
    Kao prvo i najvažnije, kuta nije bila
    bijela, već siva.
  • 12:12 - 12:16
    Kao drugo, sudionicima je bilo rečeno
    prije istraživanja i
  • 12:16 - 12:19
    podsjetilo ih se svaki put kad bi
    se netko zabrinuo
  • 12:19 - 12:22
    da su udari bolni, ali nisu smrtonosni
  • 12:22 - 12:25
    i nisu izazivali nikakvu trajnu štetu.
  • 12:25 - 12:27
    Kao treće, sudionici nisu zadavali
    udare
  • 12:27 - 12:29
    samo zato što im je netko u kuti
    to rekao.
  • 12:29 - 12:32
    Kad su poslije istraživanja
    intervjuirali,
  • 12:32 - 12:34
    svi su sudionici rekli da su čvrsto
    vjerovali
  • 12:34 - 12:38
    da je istraživanje o učenju i kažnjavanju
    imalo značajnu znanstvenu svrhu
  • 12:38 - 12:40
    koja bi dala značajne dobiti
    znanosti za razliku
  • 12:40 - 12:46
    od kratkotrajnih nesmrtonosnih
    neugodnosti koje su
  • 12:47 - 12:50
    izazivali sudionicima.
    Dobro, pričam već 12 minuta. i
  • 12:50 - 12:52
    vjerojatno tu sjedite i slušate me,
    analizirate
  • 12:52 - 12:55
    moje govorne
    obrasce i govor tijela i
  • 12:55 - 12:58
    pokušavate odlučiti imate li razloga
    ozbiljno shvatiti moje riječi.
  • 12:58 - 13:01
    Govorim li istinu ili lažem?
  • 13:01 - 13:03
    Ako je tako, svi ste vjerojatno
    podbacili.
  • 13:03 - 13:05
    Iako svi mi mislimo da znamo
    prepoznati lažljivca
  • 13:05 - 13:07
    po govoru tijela i govornim
    obrascima,
  • 13:07 - 13:10
    stotine psiholoških testova tijekom
    godina dokazali su
  • 13:10 - 13:13
    da se svi mi, uključujući policajce i
    detektive,
  • 13:13 - 13:16
    oslanjamo na sreću kad pokušavamo otkriti
    laži preko govora tijela
  • 13:16 - 13:18
    i verbalnih obrazaca.
  • 13:18 - 13:20
    Zanimljivo je da postoji jedna
    iznimka:
  • 13:20 - 13:22
    TV-obraćanja za nestale
    članove obitelji.
  • 13:22 - 13:25
    Lako je predvidjeti kad su članovi
    obitelji uistinu nestali
  • 13:25 - 13:28
    i kad su ih ubili oni koji se obraćaju.
  • 13:28 - 13:32
    Lažni davatelji molbi češće tresu glavama,
    odvraćaju pogled i
  • 13:32 - 13:33
    griješe u govoru, dok
  • 13:33 - 13:35
    oni iskreni češće
  • 13:35 - 13:38
    izražavaju nadu da će se osoba
    sigurno vratiti i
  • 13:38 - 13:40
    izbjegavaju brutalan jezik.
  • 13:40 - 13:44
    Npr. mogli bi reći "oduzet nam je"
    umjesto "ubijen".
  • 13:44 - 13:47
    Kad smo već kod toga, vrijeme je
    da završim s ovim govorom,
  • 13:47 - 13:50
    ali najprije vam u trideset sekundi
    želim prikazati
  • 13:50 - 13:53
    sveobuhvatni psihološki mit.
  • 13:53 - 13:58
    Mit je da je psihologija samo kolekcija
    zanimljivih teorija,
  • 13:58 - 14:01
    a sve one govore nešto korisno i
    sve imaju nešto za ponuditi.
  • 14:01 - 14:04
    Nadam se da sam vam u zadnjih
    nekoliko minuta
  • 14:04 - 14:05
    pokazao da to nije istina.
  • 14:05 - 14:09
    Moramo procijeniti psihološke
    teorije
  • 14:09 - 14:10
    gledajući kakva predviđanja
    prave,
  • 14:10 - 14:13
    bilo da vas slušanje Mozarta čini
    pametnijima,
  • 14:13 - 14:18
    da učite bolje kad su vam informacije
    prezentirane u vašem stilu učenja
  • 14:18 - 14:22
    ili što god to bilo, sve su to
    predviđanja koja se daju empirijski
  • 14:22 - 14:23
    ispitati i možemo napredovati
    jedino
  • 14:23 - 14:25
    tako da usporedimo ova predviđanja s
    podacima
  • 14:25 - 14:28
    u strogo kontroliranim ekperimentima.
  • 14:28 - 14:31
    To je jedini način na koji možemo
    otkriti koja od
  • 14:31 - 14:34
    ovih teorija ima dobre temelje,
    a koja je,
  • 14:34 - 14:37
    poput onih o kojima sam vam danas govorio,
    tek mit.
  • 14:37 - 14:38
    Hvala vam.
  • 14:38 - 14:42
    (Pljesak)
Title:
10 mitova o psihologiji: Opovrgnuti
Speaker:
Ben Ambridge
Description:

Koliko od onoga što znate o mozgu je zapravo pogrešno? Na ovoj turneji opovrgnute znanosti, Ben Ambridge prolazi 10 popularnih ideja o psihologiji koje su dokazano pogrešne - i otkriva nekoliko iznenađujućih istina o tome kako naši mozgovi uistinu funkcioniraju.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
14:55

Croatian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.