Ko kaže da niste kul ako pričate na arapskom?

U ovom govoru, Suzan Talhuk poziva na inicijativu za oživljavanje arapskog jezika sredstvima njegove modernizacije i koristeći ga kao sredstvo kreativnog izražavanja. Njen rad se fokusira na obnavljanje identiteta arapskog govornog sveta i oslobađanja njegovog kompleksa niže vrednosti.

Dobro jutro!

Da li ste budni?

Uzeli su mi akreditaciju,
ali sam želela da vas pitam

da li neko ovde ima napisano svoje ime
na akreditaciji na arapskom?

Bilo ko! Niko? U redu, nema problema.

Nekada davno, ne previše davno,

sedela sam u restoranu
sa prijateljicom i naručivala hranu.

Pogledala sam u konobara i rekla:

"Da li imate jelovnik (arapski)?"

Pogledao me je čudno,
misleći da nije dobro čuo.

Rekao je: "Pardon (engleski)."

Rekla sam:
"Jelovnik (arapski), molim vas."

Odgovorio je:
"Zar ne znate kako to zovu?"

"Znam."

Rekao je: "Ne! Zove se "jelovnik"
(engleski) ili " meni" (francuski)".

Da li je francuski izgovor tačan?

"Dođi, dođi, pobrini se za ovu!"
rekao je konobar.

Bio je zgađen kad je razgovarao sa mnom,
kao da je govorio u sebi:

"Da je ovo poslednja žena na planeti,
ne bih je pogledao!"

Koje je značenje reči " jelovnik"
na arapskom jeziku?

Dve reči su učinile da mladi Libanac
devojku smatra zaostalom

i neznalicom.

Kako ona može tako da govori?

U tom trenutku, počela sam da razmišljam.

Naljutilo me je.

Definitvno boli!

Nemam pravo da govorim svoj jezik
u svojoj sopstvenoj zemlji?

Gde bi se ovo moglo desiti?

Kako je došlo do ovoga?

Dok smo mi ovde,
postoji mnogo ljudi poput mene,

koji bi dospeli do tog nivoa
u svojim životima, gde nevoljno odustaju

od svega što im se desilo u prošlosti,

samo da bi mogli da kažu da su moderni

i civilizovani.

Treba li da zaboravim
svu svoju kulturu, misli,

intelekt i svoja sećanja?

Priče iz detinjstva mogu biti
najbolja sećanja koja nosimo iz rata!

Treba li da zaboravim sve što sam naučila
na arapskom, samo da bih se prilagodila?

Da bi bila jedna od njih?

Gde je tu logika?

Uprkos svemu tome,
pokušala sam da ga razumem.

Nisam htela da ga osuđujem sa istom
surovošću kao što je to on meni učinio.

Arapski jezik ne zadovoljava
današnje potrebe.

Nije jezik za nauku,

istraživanje,

jezik koji smo koristili
na univerzitetima,

jezik koji korisitmo na radnim mestima,

na koji se oslanjamo jedino kada izvodimo
napredne istraživačke projekte,

i to definitivno nije jezik
koji koristimo na aerodromima.

Da to radimo, skinuli bi nam odeću.

Gde ga onda mogu korisiti?
Mogli bismo da postavimo ovo pitanje!

Dakle, želite da koristite arapski.
Gde to da činimo?

Ovo je stvarnost.

Ali imamo drugu važniju stvarnost
o kojoj moramo da mislimo.

Arapski je maternji jezik.

Istraživanje kaže da znanje drugih jezika

zahteva veštinu znanja maternjeg jezika.

Znanje sopstvenog jezika je preduslov za
kreativno izražavanje na drugim jezicima.

Kako?

Gibran Kalil Gibran,

kada je prvi put počeo da piše,
koristio je arapski.

Sve njegove ideje, mašta i filozofija

su bili inspirisani ovim dečakom u selu

kada je odrastao
i mirisao određeni miris,

slušao poseban glas

i mislio posebne misli.

Kada je počeo da piše na engleskom,
imao je dovoljno materijala.

Čak kada je pisao na engleskom,

kada čitate njegove spise na engleskom,
osećate isti miris

imate isti osećaj.

Možete da zamislite da je to on
koji piše na engleskom,

isti dečak ko je došao sa planine.
Iz sela na Mont Libanu.

Ovo je primer koji niko ne može da ospori.

Drugo, često se kaže da
ako želite da ubijete naciju,

jedini način da to uradite,

je da ubijete njen jezik.

Ovo je stvarnost koje su
razvijena društva svesna.

Nemci, Francuzi, Japanci i Kinezi,
svi ti narodi su svesni toga.

Zato imaju zakone
koji štite njihove jezike.

Učinili su ga svetim.

Zato ih koriste u svom stvaranju,
plaćaju mnogo novca da bi ga razvili.

Da li mi znamo bolje od njih?

U redu,

mi ne potičemo iz razvijenog sveta,

ovo napredno mišljenje
nije doprlo do nas još uvek,

i voleli bismo da ispratimo
civilizovani svet.

Zemlje koje su nekad bile poput nas,
odlučile su da se okrenu razvoju,

urade istraživanje,

i dostignu te zemlje,

kao što su Turska, Malezija i ostale.

Nosile su svoj jezik sa sobom
kako su se uspinjale na lestvici,

zaštićen kao dijamant.

Držale su ga blizu sebe.

Jer ako dobijete bilo koji proizvod
iz Turske ili bilo gde

a nije označen na turskom,

to onda nije lokalni proizvod.

Ne biste verovali da je lokalni proizvod.

Vratili biste se nazad mušterijama,

neobaveštenim potrošačima,
kakvi smo svi većinom vremena.

U cilju uvođenja novina i stvaranja,
morali su da štite svoj jezik.

Ako kažem: "Sloboda, suverenitet,
nezavisnost (arapski)",

na šta vas to podseća?

Ne pali vam lampicu, zar ne?

Bez obzira na koga, kako i zašto.

Jezik nije samo za razgovor,
samo reči koje izlaze iz usta.

Jezik predstavlja posebne stadijume
u našim životima,

i terminologiju koja je povezana
sa našim životima.

Kada kažemo
"sloboda, suverenitet, nezavisnost",

svako od vas slika posebnu sliku
u sopstvenom umu,

tu su posebna osećanja

posebnog dana u posebnom
istorijskom periodu.

Jezik nije jedna, dve ili tri reči
ili slova zajedno sastavljena.

To je unutrašnja ideja koja se povezuje
sa načinom na koji mislimo,

i kako vidimo jedni druge
i kako drugi vide nas.

Šta je naš intelekt?

Kako reći da li nas ovaj čovek
razume ili ne?

Ako kažem: "Sloboda, suverenitet,
nezavisnost (engleski)",

ili ako vam priđe sin i kaže

"Tata, da li si živeo
u periodu slogana freedom (engleski)?"

Kako biste se osećali?

Ako ne vidite problem,

onda je bolje da odem i prestanem
da pričam uzalud.

Poenta je da nas ova očekivanja
podsećaju na određenu stvar.

Imam frankofonu prijateljicu
koja je udata za Francuza.

Pitala sam je jednom kako joj ide.

Rekla je: "Sve je dobro,

ali sam jednom provela čitavu noć
pitajući se i tražeći prevod

značenja reči "toqborni" za njega."

(Smeh)

(Aplauz)

Sirotica mu je greškom rekla "toqborni",

i onda provela čitavu noć pokušavajući
da mu je objasni.

Bio je zbunjen mišlju:
"Kako neko može biti tako okrutan?"

Da li želi da izvrši samoubistvo?

"Zakopa me? (engleski)"

Ovo je jedan od primera.

Učinilo je da smatramo da ne zna
da kaže tu reč svom mužu,

jer je neće razumeti

i u pravu je što je ne razume;
njegov način razmišljanja je drugačiji.

Rekla mi je: "Sluša Fairuzu sa mnom,

i jedne noći pokušala sam da mu prevedem

da bi i on mogao da oseti isto
što i ja kada slušam Fairuzu."

Sirotica je pokušala da mu prevede:

"Od njih sam pružila svoje
ruke i ukrala te -"

(Smeh)

Ali evo problema:

"A pošto im pripadaš, vratila sam
svoje ruke i napustila te."

(Smeh)

Prevedite mi to.

(Aplauz)

I šta smo uradili da zaštitimo
arapski jezik?

Preokrenuli smo ovo u brigu
građanskog društva,

i lansirali smo kampanju
da sačuvamo arapski jezik.

Iako mi je mnogo ljudi reklo:
"Zašto se brineš?

Zaboravi na tu glavobolju
i idi zabavi se."

Nema problema!

Kampanja očuvanja arapskog jezika
sastavila je slogan koji kaže:

"Govorim ti sa Istoka,
a ti odgovori sa Zapada."

Nismo rekli: "Ne!
Ne prihvatamo ovo ili ono."

Nismo usvojili ovaj stil
jer tako ne bismo bili shvaćeni.

I kada mi neko govori
na taj način, mrzim arapski jezik.

Kažemo -

(Aplauz)

Želimo da promenimo svoju stvarnost

i budemo uvereni na način koji izražava
naše snove, nadanja i svakodnevni život.

Na način na koji se ponaša
i misli kao i mi.

Stoga je "govorim ti sa Istoka,
a ti odgovori sa Zapada."

pogodilo cilj.

Nešto veoma jednostavno,
ali i kreativno i ubedljivo.

Nakon toga, pokrenuli
smo drugu kampanju

sa scenama slova na zemlji.

Videli ste taj primer napolju,

prizor slova okruženih
crnom i žutom trakom

sa ispisanim "nemojte ubiti svoj jezik".

Zašto?
Ozbiljno, ne ubijajte svoj jezik.

Zaista ne bi trebalo
da ubijamo svoj jezik.

Ako bismo ga ubijali,
trebalo bi da nađemo identitet.

Trebalo bi da nađemo postojanje.

Trebalo bi da se vratimo nazad na početak.

Ovde se ne radi o tome da gubimo priliku
da budemo moderni i civilizovani.

Nakon toga smo objavili slike momaka
i devojaka koji nose arapska slova.

Slike "kul" momaka i devojaka.

Veoma smo kul!

I onima koji bi rekli:
"Ha, upotrebili ste englesku reč!"

kažem: "Ne! Usvajam reč kul."

Pustite ih da sude kako žele,
ali mi dajte lepšu reč

i koja se slaže bolje sa stvarnošću.

Nastaviću da govorim "internet",

ne bih rekla: "Idem na svetsku mrežu."

(Smeh)

Jer se ne uklapa!
Ne bi trebalo da se zavaravamo.

Ali da bi se dostigla ova tačka,
svi treba da budemo uvereni

da ne bi trebalo da dozvolimo
nikome ko je veći

ili misli da ima bilo kakav autoritet
nad nama kada je jezik u pitanju,

da nas kontroliše ili da nas uveri
da mislimo i osećamo ono što on želi.

Kreativnost je ideja.

Ako ne možemo da dostignemo svemir
ili napravimo raketu i tako dalje,

možemo da budemo kreativni.

U ovom trenutku, svako od vas
je kreativni projekat.

Kreativnost u vašem maternjem
jeziku je putanja.

Počnimo od ovog trenutka.

Počnimo da pišemo roman
ili stvaramo kratki film.

Jedan roman bi mogao da nas
ponovo učini globalnim.

Mogao bi da vrati arapski jezik
na prvo mesto.

Nije istina da nema rešenja -
postoji rešenje!

Ali moramo to da znamo i da budemo
uvereni da rešenje postoji,

da imamo obavezu
da budemo deo tog rešenja.

Da zaključim, šta možemo
da uradimo danas?

Sad, tvitovi, ko tvituje?

Molim vas, preklinjem vas,
iako mi je vreme isteklo,

bilo da je na arapskom, engleskom,
francuskom ili kineskom.

Ali ne pišite arapski latiničnim slovima
mešanim sa brojevima!

(Aplauz)

To je užasno! To nije jezik.

Ulazite u virtuelni svet
sa virtuelnim jezikom.

Nije lako vratiti se nazad
iz takvog mesta i uzdići.

To je prva stvar koju možemo
da uradimo.

Druga je da postoji mnogo drugih stvari
koje možemo da učinimo.

Nismo danas ovde da bismo
ubeđivali jedni druge.

Ovde smo da bismo privukli pažnju
na neophodnost čuvanja ovog jezika.

Odaću vam tajnu.

Beba se prvo identifikuje sa ocem

putem jezika.

Kada se rodila moja ćerka, rekla sam joj:
"Ovo je tvoj otac, dušo (arapski)".

Nisam rekla:
"Ovo je tvoj otac, dušo (engleski)."

U supermarketu, obećavam svojoj ćerki Nor,

da ako mi kaže: "Hvala (arapski)",
neću joj reći

"Reci 'Hvala mama' (francuski)",
nadajući se da je niko nije čuo.

(Aplauz)

Hajde da se rešimo ovog kulturnog ropstva.

(Aplauz)