Serbian subtitles

← Zašto postoji nešto, a ne ništa?

Lorens Kraus (Lawrence Krauss) je direktor projekta "Poreklo" na univerzitetu Arizona Stejt, teorijski fizičar i autor knjige "Svemir ni iz čega".

Get Embed Code
12 Languages

Showing Revision 6 created 01/02/2020 by Miloš Milosavljević.

  1. Zdravo Spejslab, ja sam Lorens Kraus,
  2. direktor projekta "Poreklo"
    na univerzitetu Arizona Stejt,
  3. teorijski fizičar i autor knjige
    "Svemir ni iz čega".
  4. Danas sam ovde da odgovorim
    na sledeće pitanje:
  5. "Zašto postoji nešto, a ne ništa?"
  6. Ovo pitanje se postavlja
  7. otkako su ljudi počeli
    da postavljaju pitanja
  8. i davano je mnogo različitih odgovora
  9. Prvo, kao naučnik, trebalo bi da kažem
  10. da "zašto" nije dobro pitanje.
  11. Kad kažemo "zašto",
    u stvari mislimo "kako".
  12. Zbog toga što "zašto" implicira
    da postoji neka svrha,
  13. a možda ne postoji nikakva svrha svemira.
  14. Koliko iz dokaza možemo da primetimo,
  15. nema nikakvih dokaza o svrsi.
  16. Kada pitamo "zašto" se nešto desilo,
  17. u stvari mislimo "kako" se desilo.
  18. Tako da, pitanje glasi:
    "Kako nastaje nešto ni iz čega?"
  19. Čini se da to krši zakone fizike.
  20. Međutim, odgovor je prilično zanimljiv,
  21. jer najjednostavniji odgovor možda glasi
  22. da je "ništa" nestabilno.
  23. Uvek će se proizvesti nešto.
  24. Kada iskombinujemo
    kvantnu mehaniku i relativnost,
  25. prazan prostor, što je naravno "ništa",
  26. nije tako jednostavno.
  27. On je u stvari ključajuća smeša
    virtuelnih čestica
  28. koje se pojavljuju i nestaju
  29. toliko brzo da ne možemo da ih vidimo.
  30. A u stvari, ako čekamo dovoljno dugo
  31. i dozvolimo gravitaciji da deluje,
  32. prazan prostor će na kraju početi
    da proizvodi čestice.
  33. I prema tome, odgovor na pitanje
  34. "zašto postoji nešto, a ne ništa" ili
  35. "kako postoji nešto, a ne ništa"
  36. glasi da je "ništa" nestabilno.
  37. Garantovano je, ako čekamo dovoljno dugo,
  38. da ćemo dobiti nešto.
  39. A ako želimo da postavimo pitanje,
  40. uvek ćemo biti tamo gde postoji "nešto".
  41. Tako da, u stvari, prazan prostor
    može proizvesti dovoljno čestica
  42. da bi bio odgovoran za
    svih sto milijardi galaksija
  43. i sto milijardi zvezda u svakoj galaksiji.
  44. Sad, možete reći, znači
    prazan prostor nije "ništa".
  45. Međutim, ako se kvantna mehanika
    primeni na gravitaciju,
  46. onda prostor i vreme postaju
  47. kvantnomehaničke varijable.
  48. I čitavi svemiri se mogu pojaviti.
  49. Prostori i vremena i materija i energija
  50. mogu nastati bez
    narušavanja zakona fizike.
  51. U stvari, ukupna energija našeg svemira
    može biti nula.
  52. U stvari, ako pogledamo, izgleda
  53. da jeste nula.
  54. I to nam pruža dobar dokaz
  55. da je ona možda nastala
  56. ni iz čega.
  57. Zato što nema energije na početku
  58. i ukupna energija na kraju je nula,
  59. zato što je pozitivna energija povezana
  60. sa masom elementarnih čestica
  61. suprotstavljena negativnoj
    energiji gravitacije.
  62. Postavlja se pitanje, naravno,
  63. šta je bilo pre nego što
    je naš svemir nastao.
  64. Da li je bilo ičega?
  65. Odgovor je da ne znamo.
  66. Jednostavan odgovor je da pitanje
  67. "šta je bilo pre"
    možda nije dobro pitanje,
  68. jer pošto su prostor i vreme
    povezani sa materijom,
  69. kad prostor i vreme nastaju
  70. i samo vreme nastaje
  71. i prema tome, možda
    nije postojalo "pre".
  72. To pitanje možda jednostavno nije dobro.
  73. Tako da možda uopšte nema smisla
  74. da postavimo pitanje
  75. šta je postojalo pre
    početka našeg svemira.
  76. Sadašnje ideje fizičara ukazuju
  77. da je naš svemir možda jedini
  78. od mogućeg beskonačnog broja svemira
  79. koji nastaju u različitim vremenima.
  80. Možda postoje svemiri koji
    se stvaraju baš sada,
  81. a drugi dolaze do kraja.
  82. Ako je to slučaj,
  83. onda je moguće da su
    karakteristike našeg svemira
  84. baš one koje su nam
    omogućile da se razvijemo.
  85. Kada pitamo zašto naš svemir
  86. ima osobine koje ima,
  87. odgovor je prosto da
  88. u suprotnom, nas ne bi bilo ovde
    da odgovorimo na to pitanje
  89. ili da ga postavimo.
  90. Na kraju bi trebalo da kažem
  91. da je samo pitanje u stvari
    prilično arogantno
  92. jer pretpostavlja da će
    u svemiru uvek biti nečega,
  93. ali u stvari, u dalekoj budućnosti
  94. koliko možemo da primetimo, sve galaksije
  95. koje vidimo udaljavaju se od nas
  96. sve brže i brže.
  97. I to znači da će na kraju čitav svemir
  98. koji sada vidimo nestati.
  99. Pošto se galaksije udaljavaju od nas
  100. brže od svetlosti, što je
    dopušteno u opštoj relativnosti.
  101. Tako da će u dalekoj budućnosti
    možda postojati samo jedna galaksija
  102. u kojoj živimo, a zvezde će sagoreti
  103. i svemir će postati
    hladan, mračan i prazan.
  104. A onda, jednostavan
    odgovor na pitanje
  105. "zašto postoji nešto,
    a ne ništa" glasi:
  106. sačekajte malo, neće dugo biti tako.
  107. Hvala na sjajnom pitanju.
  108. Ako imate pitanje, napišite ga
    u komentarima ispod.
  109. Na pitanje sa najviše
    lajkova će odgovoriti
  110. drugi stručnjak u sledećem krugu.
  111. Zdravo Spejslab, ja sam Emili Rajs,
  112. profesor astronomije
    na koledžu Stejten Ajlend
  113. i ovde sam da bih
    odgovorila na vaša pitanja.
  114. Prvo pitanje je:
  115. Kad bih mogao da stojim
    na neutronskoj zvezdi
  116. da li bih imao ekstremno
    veliku vrtoglavicu?
  117. Kako bi ta ekstremna brzina
    rotacije uticala na telo?