Како мозак обрађује говор?
-
0:07 - 0:14Просечни двадесетогодишњак зна
између 27 000 и 52 000 различитих речи. -
0:14 - 0:20До 60. године, тај број у просеку износи
између 35 000 и 56 000. -
0:20 - 0:24Изговорене наглас, већина тих речи
траје краће од секунде. -
0:24 - 0:29Тако, при свакој речи, мозак
мора да донесе брзу одлуку: -
0:29 - 0:32која од на хиљаду опција одговара сигналу?
-
0:32 - 0:36Око 98 одсто времена,
мозак изабере тачну реч. -
0:36 - 0:37Али како?
-
0:37 - 0:41Разумевање говора је другачије
од разумевања прочитаног, -
0:41 - 0:44али је слично разумевању
знаковног језика - -
0:44 - 0:49иако је препознавање изговорене речи
проучавано више од знаковног језика. -
0:49 - 0:51Кључ наше способности да разумемо говор
-
0:51 - 0:55је у улози мозга као паралелног процесора,
-
0:55 - 0:59што значи да може да обавља
више ствари истовремено. -
0:59 - 1:01Већина теорија претпоставља
да је свака реч коју знамо -
1:01 - 1:06представљена одвојеном процесном
јединицом која има само један посао: -
1:06 - 1:11да одреди вероватноћу примљеног говора
који се поклапа са том речи. -
1:11 - 1:15У контексту мозга, јединица
за процесуирање која представља реч -
1:15 - 1:20вероватно има шаблон окидајуће
активности кроз групу неурона -
1:20 - 1:22у кортексу мозга.
-
1:22 - 1:24Када чујемо почетак речи,
-
1:24 - 1:27неколико хиљада таквих јединица
могу се покренути -
1:27 - 1:29јер само са почетком речи,
-
1:29 - 1:32постоје многa могућа поклапања.
-
1:32 - 1:36Онда, са наставком речи,
све више и више јединица региструју -
1:36 - 1:41да неки кључни део информације
недостаје и губе активност. -
1:41 - 1:43Пре него што се реч заврши,
-
1:43 - 1:48само један окидајући шаблон остаје активан
који одговара једној речи. -
1:48 - 1:51То се зове "тачка препознавања."
-
1:51 - 1:54У процесу брушења једне речи
-
1:54 - 1:57активне јединице потискују
активност других, -
1:57 - 1:59чувајући тиме вредне милисекунде.
-
1:59 - 2:04Већина људи може да разуме
до око осам слогова по секунди. -
2:04 - 2:07Ипак, циљ није само да се препозна реч,
-
2:07 - 2:10већ и да се приступи
њеном ускладиштеном значењу. -
2:10 - 2:14Мозак истовремено приступа
многим могућим значењима, -
2:14 - 2:17пре него што је реч
у потпуности идентификована. -
2:17 - 2:22Знамо то из студија које показују
да чак и ако чујете фрагмент речи - -
2:22 - 2:23као "кап"-
-
2:23 - 2:27слушаoци ће почети да регисрују
вишеструка могућа значења, -
2:27 - 2:31као капетан или капитал
пре него што се појави потпуна реч. -
2:32 - 2:35Ово сугерише да сваки пут када чујемо реч
-
2:35 - 2:38постоји кратка експлозија значења
у нашим умовима -
2:38 - 2:43и док стигне до тачке препознавања
мозак се одлучио за једну интерпретацију. -
2:43 - 2:46Процес препознавања се брже креће
-
2:46 - 2:51са реченицом која нам даје контекст
него са насумичним низом речи. -
2:51 - 2:55Контекст исто помаже да нас усмери
ка намењеном значењу речи -
2:55 - 2:59са вишеструким интерпретацијама,
као "батина" или "носач" -
2:59 - 3:03или у случају хомонима
као "лук" или "лŷк". -
3:03 - 3:07За вишејезичне особе,
језик који слушају је други знак -
3:07 - 3:13коришћен за елиминацију потенцијалних речи
које се не слажу са контекстом језика. -
3:13 - 3:17Но, шта је са додавањем сасвим
нових речи у тај систем? -
3:17 - 3:21Чак и као одрасли, ми можемо наићи
на нову реч сваких пар дана. -
3:21 - 3:25Али ако је свака реч представљена
као фино издефинисани шаблон активности -
3:25 - 3:27дистрибуиран преко више неурона,
-
3:27 - 3:32како да спречимо
да нове речи потисну старе? -
3:32 - 3:34Мислимо да би избегли овај проблем,
-
3:34 - 3:39нове речи су иницјално складиштене у делу
мозга названом хипокампус, -
3:39 - 3:43далеко од главног складишта
речи у кортексу, -
3:43 - 3:46тако да они не деле неуроне
са другим речима. -
3:46 - 3:49Онда, током вишеструких ноћи сна,
-
3:49 - 3:54нове се речи постепено пребацују
и укрштају са старима. -
3:54 - 3:58Истраживачи мисле да тај постепен
процес аквизиције -
3:58 - 4:01помаже да се избегне
ремећење постојећих речи. -
4:01 - 4:03Тако да у току дана,
-
4:03 - 4:07несвесна активност генерише
експлозије значења док ћаскамо. -
4:07 - 4:12У току ноћи, ми одмарамо, али наши умови
су заузети интегрисањем новог знања -
4:12 - 4:14у мрежу речи.
-
4:14 - 4:18Када се пробудимо, тај процес
нам обезбеђује спремност -
4:18 - 4:21за трајно променљивим светом језика.
- Title:
- Како мозак обрађује говор?
- Speaker:
- Герет Гаскел (Gareth Gaskell)
- Description:
-
Погледајте целу лекцију: https://ed.ted.com/lessons/how-do-our-brains-process-speech-gareth-gaskell
Просечни двадесетогодишњак зна између 27 000 и 52 000 различитих речи. Изговорене наглас, већина тих речи трају мање од секунде. Са сваком речи, мозак мора да донесе брзу одлуку: које од тих хиљаду опција се поклапају са сигналом? И око 98 одсто времена, мозак изабере праву реч. Како је то могуће? Герет Гаскел залази у комлексност разумевања говора.
Лекција: Герет Гаскел; режија: Арт Шот.
- Video Language:
- English
- Team:
- closed TED
- Project:
- TED-Ed
- Duration:
- 04:21
Ivana Korom approved Serbian subtitles for How do our brains process speech? | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for How do our brains process speech? | ||
Milenka Okuka accepted Serbian subtitles for How do our brains process speech? | ||
Milenka Okuka edited Serbian subtitles for How do our brains process speech? | ||
Alexandra Franziska Boos edited Serbian subtitles for How do our brains process speech? | ||
Alexandra Franziska Boos edited Serbian subtitles for How do our brains process speech? | ||
Alexandra Franziska Boos edited Serbian subtitles for How do our brains process speech? | ||
Alexandra Franziska Boos edited Serbian subtitles for How do our brains process speech? |