Zašto bi trebalo da pročitate roman „Bog malih stvari” od Arundati Roj?

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/why-should-you-read-the-god-of-small-things-by-arundhati-roy-laura-wright

Radnja romana „Bog malih stvari” se zbiva u malom indijskom gradu i u njenom središtu su brat i sestra blizanci Rahel i Esta, koji su razdvojeni na 23 godine nakon nekoliko kobnih sati u kojima se utopila njihova rođaka, razotkrivena je afera njihove majke, a njen ljubavnik je ubijen. Knjiga se bavi ponovnim susretom blizanaca i suprotstavlja se društvenim običajima Indije. Laura Rajt zaranja u majstorsko pripovedanje Arundati Roj.

Lekcija: Laura Rajt; režija: Martina Meštrović.

„Nekoliko sati može uticati
na konačan ishod više života

a kada se to desi,
neophodno je tih nekoliko sati,

sličnih ostacima ugljenisanog sata...

izbaviti iz ruševina i pažljivo ispitati.”

Ovo je glavna ideja romana iz 1997. godine
„Bog malih stvari” od Arundati Roj.

Smeštena u gradu Ajmenem
u državi Kerala u Indiji,

priča se bavi životom
brata i sestre, blizanaca, Rahel i Este,

koji su razdvojeni na 23 godine
nakon kobnih nekoliko sati

u kojima se njihova rođaka utopila,

otkrivena je zabranjena afera
njihove majke, a njen ljubavnik je ubijen.

Iako se knjiga bavi trenutkom
ponovnog susreta Rahel i Este,

pripovedanje je uglavnom smešteno
u prošlost i rekonstruiše detalje

u vezi sa tragičnim događajima
zbog kojih su razdvojeni.

Rojin bogati jezik
i majstorsko pripovedanje

obezbedili su joj prestižnu
Bukerovu nagradu za „Boga malih stvari”.

U romanu preispituje kulturu
svoje rodne Indije,

uključujući društvene običaje
i kolonijalnu istoriju.

Jedna od tema na koje se fokusirala
je kastinski sistem,

tj. način klasifikovanja ljudi
prema nasleđenoj društvenoj klasi

koja je hiljadama godina stara.

Do sredine XX veka,

prvobitne četiri kaste povezane
sa naročitim zanimanjima

su podeljene na nekih 3 000 podkasti.

Iako je kastinski sistem
ustavom ukinut 1950. godine,

nastavio je da oblikuje
društveni život u Indiji,

rutinski marginalizujući
ljude iz nižih kasti.

U romanu, Rahel i Esta imaju
prisan odnos sa Velutom,

radnikom iz njihove
porodične fabrike kornišona

i pripadnikom takozvane
kaste nedodirljivih.

Kada Veluta i majka blizanaca Amu
započnu ljubavnu aferu,

krše ono što Roj opisuje
„zakonima ljubavi”

koji zabranjuju intimnost između
različitih kasta.

Roj upozorave da će tragične
posledice njihove veze

„zauvek vrebati u svakodnevnim stvarima”,
poput „ofingera”, „katrana na putevima”,

i „odsustva reči”.

Roj u svom pisanju stalno koristi
ove svakodnevne stvari,

obogaćujući obiljem detalja
čak i najtragičnije trenutke.

Knjiga počinje sahranom
polubritanske rođake blizanaca, Sofi,

nakon što se utopila.

Dok je porodica oplakuje,
ljiljani se suše i drobe u vreloj crkvi.

Mladi šišmiš se sklupčava u pogrebni sari.

Suze se cede sa brade
poput kišnih kapi sa krova.

Roman zadire u prošlost
kako bi istražio teškoće likova

da funkcionišu u svetu
u koji se baš i ne uklapaju,

kao i politička
previranja njihovog naroda.

Amu se bori da ne iskali bes
na svoju voljenu decu

kada se oseti naročito zarobljenom
u malenom domu njenih roditelja

gde je komšije osuđuju
i izbegavaju jer je razvedena.

Veluta, pak, žonglira aferom sa Amu
i prijateljstvom sa blizancima,

ne samo zato što je zaposlen
u njihovoj porodici,

već i zbog članstva u rastućem
komunističkom pokretu

suprotstavljenom
„zelenoj revoluciji” Indire Gandi.

Tokom 1960-ih, varljivo nazvana
„zelena revolucija”

je uvela hemijska đubriva i pesticide,

kao i izgradnju brana na indijskim rekama.

Iako je ova politika rezultirala visokim
prinosom žitarica, čime je izbegnuta glad,

takođe je proterala ljude
iz nižih kasta sa njihove zemlje

i uzrokovala je raširenu štetu po okolinu.

Kada se blizanci vrate
u Ajmenem kao odrasli,

posledice zelene revolucije
su svuda oko njih.

Reka koja je bujala životom
u njihovom detinjstvu

pozdravlja ih „avetinjskim
osmehom bezube lobanje

i dizanjem mlitave ruke
sa bolničke postelje.”

Roj preispituje dubine ljudskog iskustva,

nikada ne gubeći iz vida
način na koji su njeni likovi oblikovani

vremenom i prostorom u kome žive.

U svetu romana „Bog malih stvari”,

„Različite vrste očajanja
se bore za preimućstvo...

lično očajanje nikada
ne može da bude dovoljno očajno...

lični nemir, skrenuvši s puta, kroči
u hram golemog, silovitog, uskovitlanog,

olujnog, besmislenog,
suludog, nepojmljivog,

javnog nemira jednog naroda.”