Return to Video

Još jedan razlog da se dobro naspavate

  • 0:01 - 0:02
    San.
  • 0:02 - 0:05
    U njemu provedemo oko trećine života,
  • 0:05 - 0:09
    ali da li iko razume
    o čemu se tu zapravo radi?
  • 0:09 - 0:11
    Galen, jedan od najznačajnijih lekara
  • 0:11 - 0:13
    starog veka je pre 2.000 godina
  • 0:13 - 0:14
    pretpostavio da se
  • 0:14 - 0:16
    pokretačka sila našeg mozga,
  • 0:16 - 0:20
    njegovo gorivo, dok smo budni
  • 0:20 - 0:22
    sliva u ostatak tela
  • 0:22 - 0:26
    i oživljava ga, ali isušuje mozak,
  • 0:26 - 0:28
    a dok spavamo,
  • 0:28 - 0:30
    sva ta vlaga iz ostatka tela
  • 0:30 - 0:32
    se vraća,
  • 0:32 - 0:34
    vlaži mozak
  • 0:34 - 0:36
    i osvežava um.
  • 0:36 - 0:39
    Sada nam to zvuči kao budalaština,
  • 0:39 - 0:41
    ali to je bio Galenov pokušaj da objasni
  • 0:41 - 0:43
    jednu od odlika sna
  • 0:43 - 0:45
    sa kojom se svakodnevno susrećemo.
  • 0:45 - 0:47
    Svi iz iskustva znamo
  • 0:47 - 0:50
    da san bistri um,
  • 0:50 - 0:51
    ali u nedostatku sna,
  • 0:51 - 0:54
    on se usporava.
  • 0:54 - 0:57
    Iako se sad zna mnogo više o snu
  • 0:57 - 0:59
    nego u Galenovo vreme,
  • 0:59 - 1:01
    još uvek ne znamo zbog čega
  • 1:01 - 1:04
    od svih aktivnosti, baš san
  • 1:04 - 1:07
    tako uspešno obnavlja um.
  • 1:07 - 1:08
    Danas ću vam pričati o nekim
  • 1:08 - 1:10
    skorijim istraživanjima
  • 1:10 - 1:12
    koje prikazuju ovo pitanje u novom svetlu.
  • 1:12 - 1:16
    Otkrili smo da je san
  • 1:16 - 1:18
    možda elegantan odgovor
  • 1:18 - 1:21
    na neke od osnovnih potreba mozga,
  • 1:21 - 1:22
    jedinstven način na koji mozak
  • 1:22 - 1:25
    sa malo grešaka ispunjava teške zahteve
  • 1:25 - 1:30
    i koji ga odvaja od ostalih organa.
  • 1:30 - 1:33
    Gotovo celokupna biologija
  • 1:33 - 1:36
    može da se posmatra kao niz problema
  • 1:36 - 1:38
    i odgovarajućih rešenja,
  • 1:38 - 1:41
    a prvi problem
    koji svaki organ mora da reši
  • 1:41 - 1:44
    je neprekidna dostava hranljivih materija
  • 1:44 - 1:46
    koje napajaju ćelije tela.
  • 1:46 - 1:48
    Za mozak je to naročito važno;
  • 1:48 - 1:50
    njegova intenzivna električna aktivnost
  • 1:50 - 1:53
    troši četvrtinu energije tela,
  • 1:53 - 1:55
    iako mozak čini
  • 1:55 - 1:58
    svega dva procenta telesne mase.
  • 1:58 - 2:00
    Zbog toga krvotok rešava
  • 2:00 - 2:02
    problem dostave hranljivih materija
  • 2:02 - 2:05
    tako što krvnim sudovima šalje
  • 2:05 - 2:08
    hranljive materije
    i kiseonik u čitavo telo.
  • 2:08 - 2:11
    Na ovom snimku se to i vidi.
  • 2:11 - 2:13
    Prikazani su krvni sudovi
  • 2:13 - 2:16
    u mozgu živog miša.
  • 2:16 - 2:18
    Krvni sudovi čine složenu mrežu
  • 2:18 - 2:20
    koja prožima čitavu zapreminu mozga.
  • 2:20 - 2:22
    Kreću na površini mozga,
  • 2:22 - 2:25
    a zatim se spuštaju u samo tkivo
  • 2:25 - 2:28
    i čitavim putem u svaku ćeliju mozga
  • 2:28 - 2:33
    dostavljaju hranljive materije i kiseonik.
  • 2:33 - 2:36
    Kao što svakoj ćeliji
  • 2:36 - 2:38
    trebaju hranljive materije,
  • 2:38 - 2:41
    tako i svaka proizvodi otpadne materije,
  • 2:41 - 2:43
    a čišćenje tog otpada
  • 2:43 - 2:45
    je drugi problem
  • 2:45 - 2:48
    koji svaki organ mora da reši.
  • 2:48 - 2:50
    Ovaj dijagram prikazuje limfni sistem
  • 2:50 - 2:53
    koji se razvio da bi ispunio tu potrebu.
  • 2:53 - 2:56
    Paralelan je u odnosu na krvotok,
  • 2:56 - 2:58
    i on prožima čitavo telo.
  • 2:58 - 3:00
    Sakuplja proteine i ostali otpad
  • 3:00 - 3:02
    iz međućelijskog prostora,
  • 3:02 - 3:04
    a zatim ga ubacuje u krv
  • 3:04 - 3:07
    kako bi mogao da se odstrani.
  • 3:07 - 3:08
    Ako se ovaj dijagram dobro pogleda,
  • 3:08 - 3:10
    uočava se nešto
  • 3:10 - 3:12
    što nema smisla.
  • 3:12 - 3:15
    Ako mu uvećamo glavu,
  • 3:15 - 3:17
    između ostalog se vidi
  • 3:17 - 3:21
    da u mozgu nema limfnih sudova.
  • 3:21 - 3:24
    Ali to baš i nema smisla, zar ne?
  • 3:24 - 3:28
    Mozak je ipak vrlo aktivan organ
  • 3:28 - 3:30
    i shodno tome proizvodi dosta otpada
  • 3:30 - 3:33
    koji mora da se ukloni.
  • 3:33 - 3:36
    Ali ipak nema limfne sudove, što znači
  • 3:36 - 3:37
    da način na koji ostatak tela
  • 3:37 - 3:39
    uklanja otpad
  • 3:39 - 3:42
    kod mozga ne radi.
  • 3:42 - 3:45
    Kako onda mozak rešava
  • 3:45 - 3:46
    problem uklanjanja otpada?
  • 3:46 - 3:50
    Kod ovog naizgled običnog pitanja
  • 3:50 - 3:53
    se naša grupa prvi put uključila u priču
  • 3:53 - 3:55
    i pronicanjem u mozak,
  • 3:55 - 3:58
    u neurone i krvne sudove
  • 3:58 - 4:01
    smo otkrili
  • 4:01 - 4:03
    da mozak
  • 4:03 - 4:05
    problem uklanjanja otpada
  • 4:05 - 4:07
    rešava na neočekivan način.
  • 4:07 - 4:10
    Istovremeno je
  • 4:10 - 4:13
    i genijalno i prelepo.
  • 4:13 - 4:15
    Reći ću vam šta smo otkrili.
  • 4:15 - 4:17
    U mozgu postoji velika količina
  • 4:17 - 4:21
    čiste, prozirne tečnosti
    zvane moždano-moždinska tečnost.
  • 4:21 - 4:22
    Zvaćemo je CSF.
  • 4:22 - 4:26
    CSF ispunjava okolinu mozga,
  • 4:26 - 4:28
    a otpad iz unutrašnjosti mozga
  • 4:28 - 4:30
    prelazi CSF,
  • 4:30 - 4:33
    i sa ostalim otpadom se ubacuje u krv.
  • 4:33 - 4:34
    U tom pogledu
  • 4:34 - 4:37
    dosta liči na limfni sistem, zar ne?
  • 4:37 - 4:40
    Zanimljivo je to što tečnost
  • 4:40 - 4:41
    i otpad iz mozga
  • 4:41 - 4:44
    ne prelaze
  • 4:44 - 4:46
    u CSF nasumice.
  • 4:46 - 4:50
    Zapravo postoji
    specijalizovana mreža sudova
  • 4:50 - 4:54
    koja to omogućava.
  • 4:54 - 4:56
    Vidi se na ovom snimku.
  • 4:56 - 4:59
    Tu je ponovo prikazan
  • 4:59 - 5:00
    mozak živog miša.
  • 5:00 - 5:02
    Sa leve strane je prikazano
  • 5:02 - 5:04
    šta se dešava na površini mozga,
  • 5:04 - 5:06
    a sa desne
  • 5:06 - 5:08
    šta se dešava ispod površine,
  • 5:08 - 5:10
    unutar samog tkiva.
  • 5:10 - 5:12
    Krvni sudovi su obeleženi crvenom bojom,
  • 5:12 - 5:14
    a CSF koji okružuje mozak
  • 5:14 - 5:16
    je zelena.
  • 5:16 - 5:18
    Iznenadilo nas je
  • 5:18 - 5:21
    što tečnost koja okružuje mozak
  • 5:21 - 5:24
    nije ostala van njega.
  • 5:24 - 5:27
    CSF se ustvari vraćao unutar mozga
  • 5:27 - 5:29
    i kretao se kroz njega
  • 5:29 - 5:32
    duž spoljne strane krvnih sudova,
  • 5:32 - 5:34
    i tokom tog kretanja
  • 5:34 - 5:36
    je zapravo pomagao
  • 5:36 - 5:39
    u čišćenju otpada
  • 5:39 - 5:41
    iz prostora između
  • 5:41 - 5:44
    moždanih ćelija.
  • 5:44 - 5:46
    Korišćenje spoljašnjosti
  • 5:46 - 5:50
    krvnih sudova je
  • 5:50 - 5:52
    zapravo veoma dobro rešenje,
  • 5:52 - 5:55
    pošto je mozak okružen
  • 5:55 - 5:57
    čvrstom lobanjom
  • 5:57 - 5:59
    i sasvim popunjen ćelijama,
  • 5:59 - 6:02
    tako da u njemu nema prostora
  • 6:02 - 6:05
    za dodatnu mrežu sudova
    kao što je limfni sistem.
  • 6:05 - 6:06
    Međutim, krvni sudovi
  • 6:06 - 6:08
    dosežu od površine mozga
  • 6:08 - 6:11
    do svake ćelije,
  • 6:11 - 6:12
    što znači da tečnost
  • 6:12 - 6:15
    koja se kreće duž njih
  • 6:15 - 6:19
    može da prodre u čitavu zapreminu mozga
  • 6:19 - 6:21
    i to predstavlja veoma dobar način
  • 6:21 - 6:25
    da mreža krvnih sudova
  • 6:25 - 6:28
    preuzme ulogu druge mreže,
  • 6:28 - 6:31
    limfnog sistema,
  • 6:31 - 6:34
    i učini je nepotrebnom.
  • 6:34 - 6:36
    Neverovatno je to da ni jedan drugi organ
  • 6:36 - 6:38
    ne pristupa uklanjanju otpada
  • 6:38 - 6:41
    na ovakav način.
  • 6:41 - 6:46
    Ovo rešenje je jedinstveno za mozak.
  • 6:46 - 6:49
    Ali smo se najviše iznenadili
  • 6:49 - 6:51
    kad smo otkrili da se
  • 6:51 - 6:53
    sve ovo o čemu sam pričao,
  • 6:53 - 6:56
    tečnosti koje se kreću kroz mozak,
  • 6:56 - 7:01
    dešava samo dok spavamo.
  • 7:01 - 7:02
    Snimak sa leve strane
  • 7:02 - 7:04
    prikazuje kretanje CSF
  • 7:04 - 7:08
    u mozgu živog miša dok je budan.
  • 7:08 - 7:10
    Skoro da ga i nema.
  • 7:10 - 7:11
    Ali ako malo sačekamo
  • 7:11 - 7:15
    da životinja zaspi
  • 7:15 - 7:17
    vidimo kako CSF
  • 7:17 - 7:20
    teče kroz mozak,
  • 7:20 - 7:22
    a istovremeno se vidi
  • 7:22 - 7:25
    da se ćelije smanjuju
  • 7:25 - 7:27
    dok mozak spava,
  • 7:27 - 7:29
    čime stvaraju međućelijski prostor
  • 7:29 - 7:31
    i omogućavaju da
  • 7:31 - 7:34
    tečnost prođe i ukloni otpad.
  • 7:34 - 7:37
    Izgleda da Galen i nije
  • 7:37 - 7:39
    mnogo pogrešio kad je pisao
  • 7:39 - 7:42
    o tečnosti koja se kreće kroz mozak
  • 7:42 - 7:43
    dok spavamo.
  • 7:43 - 7:46
    Naše istraživanje,
  • 7:46 - 7:49
    2.000 godina kasnije,
  • 7:49 - 7:51
    pokazuje da mozak
  • 7:51 - 7:53
    odlaže čišćenje otpada
  • 7:53 - 7:55
    iz međućelijskog prostora
  • 7:55 - 7:58
    dok je budan i zauzet,
  • 7:58 - 8:00
    ali kad zaspi
  • 8:00 - 8:03
    i ne mora više da radi,
  • 8:03 - 8:05
    počinje da
  • 8:05 - 8:07
    iz međućelijskog prostora
  • 8:07 - 8:08
    čisti otpad
  • 8:08 - 8:11
    koji se nagomilao u toku dana.
  • 8:11 - 8:13
    Pomalo liči na to
  • 8:13 - 8:16
    kako odlažemo kućne poslove
    tokom radnih dana
  • 8:16 - 8:18
    jer nemamo vremena,
  • 8:18 - 8:21
    a onda moramo da nadoknadimo
    svo to čišćenje
  • 8:21 - 8:24
    u toku vikenda.
  • 8:24 - 8:27
    Dosta sam pričao o uklanjanju otpada,
  • 8:27 - 8:28
    ali nisam ništa određeno rekao
  • 8:28 - 8:30
    o vrsti otpada
  • 8:30 - 8:32
    koji mozak mora da ukloni
  • 8:32 - 8:35
    tokom sna kako bi ostao zdrav.
  • 8:35 - 8:36
    Studije su pre svega posmatrale
  • 8:36 - 8:39
    vrstu otpada zvanu amiloid-beta,
  • 8:39 - 8:42
    koju čini protein
    kog mozak stalno proizvodi.
  • 8:42 - 8:44
    Moj mozak ga trenutno prozvodi,
  • 8:44 - 8:46
    kao i vaš.
  • 8:46 - 8:48
    Kod obolelih od Alchajmerove bolesti
  • 8:48 - 8:51
    amiloid-beta se nagomilava
  • 8:51 - 8:53
    u međućelijskom prostoru mozga
  • 8:53 - 8:56
    umesto da se ukloni
    kao što bi trebalo,
  • 8:56 - 8:58
    te se smatra da je ovo nagomilavanje
  • 8:58 - 9:00
    amiloid-bete jedan od ključnih koraka
  • 9:00 - 9:03
    u razvoju ove strašne bolesti.
  • 9:03 - 9:06
    Izmerili smo brzinu
    uklanjanja amiloid-bete
  • 9:06 - 9:08
    dok smo budni
  • 9:08 - 9:09
    i dok spavamo
  • 9:09 - 9:11
    i otkrili smo da je
  • 9:11 - 9:13
    uklanjanje amiloid-bete zaista
  • 9:13 - 9:18
    mnogo brže dok spavamo.
  • 9:18 - 9:19
    Ukoliko je san
  • 9:19 - 9:21
    deo načina na koji mozak
  • 9:21 - 9:23
    rešava uklanjanje otpada,
  • 9:23 - 9:26
    to bi moglo znatno da promeni način
  • 9:26 - 9:28
    na koji gledamo odnos između sna,
  • 9:28 - 9:31
    amiloid-bete i Alchajmerove bolesti.
  • 9:31 - 9:33
    Niz nedavnih studija pokazuje
  • 9:33 - 9:35
    da je kod pacijenata
  • 9:35 - 9:38
    kod kojih se nije sasvim razvila
    Alchajmerova bolest
  • 9:38 - 9:41
    smanjenje kvaliteta i trajanja sna
  • 9:41 - 9:43
    povezano sa povećanim nagomilavanjem
  • 9:43 - 9:46
    amiloid-bete u mozgu.
  • 9:46 - 9:48
    Važno je napomenuti da
  • 9:48 - 9:50
    iako ove studije ne dokazuju
  • 9:50 - 9:52
    da loš san ili njegov nedostatak
  • 9:52 - 9:54
    izazivaju Alchajmerovu bolest,
  • 9:54 - 9:57
    ukazuju da nemogućnost mozga
  • 9:57 - 9:59
    da ukloni otpade
  • 9:59 - 10:02
    poput amiloid-bete
  • 10:02 - 10:03
    može da doprinese razvoju
  • 10:03 - 10:07
    bolesti kao što je Alchajmerova.
  • 10:07 - 10:09
    Ova istraživanja nam pokazuju
  • 10:09 - 10:11
    da ono što svi
  • 10:11 - 10:13
    znamo o snu,
  • 10:13 - 10:15
    što je i Galen znao,
  • 10:15 - 10:18
    da sam osvežava i bistri um,
  • 10:18 - 10:20
    može biti značajan deo
  • 10:20 - 10:22
    same suštine sna.
  • 10:22 - 10:24
    Svake noći
  • 10:24 - 10:26
    ležemo da spavamo,
  • 10:26 - 10:29
    ali mozak se nikad ne odmara.
  • 10:29 - 10:30
    Dok je telo nepomično,
  • 10:30 - 10:33
    a um je negde u zemlji snova,
  • 10:33 - 10:35
    elegantni mehanizam mozga
  • 10:35 - 10:37
    neprimetno radi
  • 10:37 - 10:39
    na čišćenju i održavanju
  • 10:39 - 10:42
    ove nezamislivo složene mašine.
  • 10:42 - 10:43
    Poput čišćenja kuće,
  • 10:43 - 10:46
    to je prljav i nezahvalan posao,
  • 10:46 - 10:48
    ali i vrlo važan.
  • 10:48 - 10:51
    Ako mesec dana ne čistite kuhinju
  • 10:51 - 10:52
    svoje kuće,
  • 10:52 - 10:55
    veoma brzo u kući neće moći
  • 10:55 - 10:57
    da se živi.
  • 10:57 - 10:59
    Što se mozga tiče, posledice
  • 10:59 - 11:02
    nemara mogu biti mnogo ozbiljnije
  • 11:02 - 11:04
    od sramote zbog prljavih pultova,
  • 11:04 - 11:07
    jer je kod čišćenja mozga
  • 11:07 - 11:09
    u igri samo zdravlje
  • 11:09 - 11:12
    i rad uma i tela,
  • 11:12 - 11:14
    i zbog toga je od ključne važnosti
  • 11:14 - 11:19
    za sprečavanje i lečenje
    budućih bolesti uma
  • 11:19 - 11:22
    razumevanje ovih osnovnih funkcija
  • 11:22 - 11:25
    održavanja mozga.
  • 11:25 - 11:27
    Hvala vam.
  • 11:27 - 11:29
    (Aplauz)
Title:
Još jedan razlog da se dobro naspavate
Speaker:
Džef Ilif (Jeff Iliff)
Description:

Mozak koristi četvrtinu enegrije tela, ali čini svega oko dva procenta telesne mase. Kako onda ovaj jedinstven organ prima, i možda još bitnije, uklanja neophodne hranljive materije? Nova istraživanja ukazuju da odgovor možda ima veze sa snom.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDTalks
Duration:
11:41

Serbian subtitles

Revisions