YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Još jedan razlog da se dobro naspavate

Mozak koristi četvrtinu enegrije tela, ali čini svega oko dva procenta telesne mase. Kako onda ovaj jedinstven organ prima, i možda još bitnije, uklanja neophodne hranljive materije? Nova istraživanja ukazuju da odgovor možda ima veze sa snom.

Get Embed Code
42 Languages

Showing Revision 4 created 10/20/2014 by Mile Živković.

  1. San.
  2. U njemu provedemo oko trećine života,
  3. ali da li iko razume
    o čemu se tu zapravo radi?
  4. Galen, jedan od najznačajnijih lekara

  5. starog veka je pre 2.000 godina
  6. pretpostavio da se
  7. pokretačka sila našeg mozga,
  8. njegovo gorivo, dok smo budni
  9. sliva u ostatak tela
  10. i oživljava ga, ali isušuje mozak,
  11. a dok spavamo,
  12. sva ta vlaga iz ostatka tela
  13. se vraća,
  14. vlaži mozak
  15. i osvežava um.
  16. Sada nam to zvuči kao budalaština,
  17. ali to je bio Galenov pokušaj da objasni
  18. jednu od odlika sna
  19. sa kojom se svakodnevno susrećemo.
  20. Svi iz iskustva znamo
  21. da san bistri um,
  22. ali u nedostatku sna,
  23. on se usporava.
  24. Iako se sad zna mnogo više o snu
  25. nego u Galenovo vreme,
  26. još uvek ne znamo zbog čega
  27. od svih aktivnosti, baš san
  28. tako uspešno obnavlja um.
  29. Danas ću vam pričati o nekim

  30. skorijim istraživanjima
  31. koje prikazuju ovo pitanje u novom svetlu.
  32. Otkrili smo da je san
  33. možda elegantan odgovor
  34. na neke od osnovnih potreba mozga,
  35. jedinstven način na koji mozak
  36. sa malo grešaka ispunjava teške zahteve
  37. i koji ga odvaja od ostalih organa.
  38. Gotovo celokupna biologija

  39. može da se posmatra kao niz problema
  40. i odgovarajućih rešenja,
  41. a prvi problem
    koji svaki organ mora da reši
  42. je neprekidna dostava hranljivih materija
  43. koje napajaju ćelije tela.
  44. Za mozak je to naročito važno;
  45. njegova intenzivna električna aktivnost
  46. troši četvrtinu energije tela,
  47. iako mozak čini
  48. svega dva procenta telesne mase.
  49. Zbog toga krvotok rešava
  50. problem dostave hranljivih materija
  51. tako što krvnim sudovima šalje
  52. hranljive materije
    i kiseonik u čitavo telo.
  53. Na ovom snimku se to i vidi.

  54. Prikazani su krvni sudovi
  55. u mozgu živog miša.
  56. Krvni sudovi čine složenu mrežu
  57. koja prožima čitavu zapreminu mozga.
  58. Kreću na površini mozga,
  59. a zatim se spuštaju u samo tkivo
  60. i čitavim putem u svaku ćeliju mozga
  61. dostavljaju hranljive materije i kiseonik.
  62. Kao što svakoj ćeliji

  63. trebaju hranljive materije,
  64. tako i svaka proizvodi otpadne materije,
  65. a čišćenje tog otpada
  66. je drugi problem
  67. koji svaki organ mora da reši.
  68. Ovaj dijagram prikazuje limfni sistem
  69. koji se razvio da bi ispunio tu potrebu.
  70. Paralelan je u odnosu na krvotok,
  71. i on prožima čitavo telo.
  72. Sakuplja proteine i ostali otpad
  73. iz međućelijskog prostora,
  74. a zatim ga ubacuje u krv
  75. kako bi mogao da se odstrani.
  76. Ako se ovaj dijagram dobro pogleda,

  77. uočava se nešto
  78. što nema smisla.
  79. Ako mu uvećamo glavu,
  80. između ostalog se vidi
  81. da u mozgu nema limfnih sudova.
  82. Ali to baš i nema smisla, zar ne?
  83. Mozak je ipak vrlo aktivan organ
  84. i shodno tome proizvodi dosta otpada
  85. koji mora da se ukloni.
  86. Ali ipak nema limfne sudove, što znači
  87. da način na koji ostatak tela
  88. uklanja otpad
  89. kod mozga ne radi.
  90. Kako onda mozak rešava

  91. problem uklanjanja otpada?
  92. Kod ovog naizgled običnog pitanja
  93. se naša grupa prvi put uključila u priču
  94. i pronicanjem u mozak,
  95. u neurone i krvne sudove
  96. smo otkrili
  97. da mozak
  98. problem uklanjanja otpada
  99. rešava na neočekivan način.
  100. Istovremeno je
  101. i genijalno i prelepo.
  102. Reći ću vam šta smo otkrili.
  103. U mozgu postoji velika količina

  104. čiste, prozirne tečnosti
    zvane moždano-moždinska tečnost.
  105. Zvaćemo je CSF.
  106. CSF ispunjava okolinu mozga,
  107. a otpad iz unutrašnjosti mozga
  108. prelazi CSF,
  109. i sa ostalim otpadom se ubacuje u krv.
  110. U tom pogledu
  111. dosta liči na limfni sistem, zar ne?
  112. Zanimljivo je to što tečnost
  113. i otpad iz mozga
  114. ne prelaze
  115. u CSF nasumice.
  116. Zapravo postoji
    specijalizovana mreža sudova
  117. koja to omogućava.
  118. Vidi se na ovom snimku.
  119. Tu je ponovo prikazan
  120. mozak živog miša.
  121. Sa leve strane je prikazano
  122. šta se dešava na površini mozga,
  123. a sa desne
  124. šta se dešava ispod površine,
  125. unutar samog tkiva.
  126. Krvni sudovi su obeleženi crvenom bojom,
  127. a CSF koji okružuje mozak
  128. je zelena.
  129. Iznenadilo nas je
  130. što tečnost koja okružuje mozak
  131. nije ostala van njega.
  132. CSF se ustvari vraćao unutar mozga
  133. i kretao se kroz njega
  134. duž spoljne strane krvnih sudova,
  135. i tokom tog kretanja
  136. je zapravo pomagao
  137. u čišćenju otpada
  138. iz prostora između
  139. moždanih ćelija.
  140. Korišćenje spoljašnjosti
  141. krvnih sudova je
  142. zapravo veoma dobro rešenje,
  143. pošto je mozak okružen
  144. čvrstom lobanjom
  145. i sasvim popunjen ćelijama,
  146. tako da u njemu nema prostora
  147. za dodatnu mrežu sudova
    kao što je limfni sistem.
  148. Međutim, krvni sudovi
  149. dosežu od površine mozga
  150. do svake ćelije,
  151. što znači da tečnost
  152. koja se kreće duž njih
  153. može da prodre u čitavu zapreminu mozga
  154. i to predstavlja veoma dobar način
  155. da mreža krvnih sudova
  156. preuzme ulogu druge mreže,
  157. limfnog sistema,
  158. i učini je nepotrebnom.
  159. Neverovatno je to da ni jedan drugi organ
  160. ne pristupa uklanjanju otpada
  161. na ovakav način.
  162. Ovo rešenje je jedinstveno za mozak.
  163. Ali smo se najviše iznenadili

  164. kad smo otkrili da se
  165. sve ovo o čemu sam pričao,
  166. tečnosti koje se kreću kroz mozak,
  167. dešava samo dok spavamo.
  168. Snimak sa leve strane
  169. prikazuje kretanje CSF
  170. u mozgu živog miša dok je budan.
  171. Skoro da ga i nema.
  172. Ali ako malo sačekamo
  173. da životinja zaspi
  174. vidimo kako CSF
  175. teče kroz mozak,
  176. a istovremeno se vidi
  177. da se ćelije smanjuju
  178. dok mozak spava,
  179. čime stvaraju međućelijski prostor
  180. i omogućavaju da
  181. tečnost prođe i ukloni otpad.
  182. Izgleda da Galen i nije

  183. mnogo pogrešio kad je pisao
  184. o tečnosti koja se kreće kroz mozak
  185. dok spavamo.
  186. Naše istraživanje,
  187. 2.000 godina kasnije,
  188. pokazuje da mozak
  189. odlaže čišćenje otpada
  190. iz međućelijskog prostora
  191. dok je budan i zauzet,
  192. ali kad zaspi
  193. i ne mora više da radi,
  194. počinje da
  195. iz međućelijskog prostora
  196. čisti otpad
  197. koji se nagomilao u toku dana.
  198. Pomalo liči na to
  199. kako odlažemo kućne poslove
    tokom radnih dana
  200. jer nemamo vremena,
  201. a onda moramo da nadoknadimo
    svo to čišćenje
  202. u toku vikenda.
  203. Dosta sam pričao o uklanjanju otpada,

  204. ali nisam ništa određeno rekao
  205. o vrsti otpada
  206. koji mozak mora da ukloni
  207. tokom sna kako bi ostao zdrav.
  208. Studije su pre svega posmatrale
  209. vrstu otpada zvanu amiloid-beta,
  210. koju čini protein
    kog mozak stalno proizvodi.
  211. Moj mozak ga trenutno prozvodi,
  212. kao i vaš.
  213. Kod obolelih od Alchajmerove bolesti
  214. amiloid-beta se nagomilava
  215. u međućelijskom prostoru mozga
  216. umesto da se ukloni
    kao što bi trebalo,
  217. te se smatra da je ovo nagomilavanje
  218. amiloid-bete jedan od ključnih koraka
  219. u razvoju ove strašne bolesti.
  220. Izmerili smo brzinu
    uklanjanja amiloid-bete
  221. dok smo budni
  222. i dok spavamo
  223. i otkrili smo da je
  224. uklanjanje amiloid-bete zaista
  225. mnogo brže dok spavamo.
  226. Ukoliko je san

  227. deo načina na koji mozak
  228. rešava uklanjanje otpada,
  229. to bi moglo znatno da promeni način
  230. na koji gledamo odnos između sna,
  231. amiloid-bete i Alchajmerove bolesti.
  232. Niz nedavnih studija pokazuje
  233. da je kod pacijenata
  234. kod kojih se nije sasvim razvila
    Alchajmerova bolest
  235. smanjenje kvaliteta i trajanja sna
  236. povezano sa povećanim nagomilavanjem
  237. amiloid-bete u mozgu.
  238. Važno je napomenuti da
  239. iako ove studije ne dokazuju
  240. da loš san ili njegov nedostatak
  241. izazivaju Alchajmerovu bolest,
  242. ukazuju da nemogućnost mozga
  243. da ukloni otpade
  244. poput amiloid-bete
  245. može da doprinese razvoju
  246. bolesti kao što je Alchajmerova.
  247. Ova istraživanja nam pokazuju

  248. da ono što svi
  249. znamo o snu,
  250. što je i Galen znao,
  251. da sam osvežava i bistri um,
  252. može biti značajan deo
  253. same suštine sna.
  254. Svake noći
  255. ležemo da spavamo,
  256. ali mozak se nikad ne odmara.
  257. Dok je telo nepomično,
  258. a um je negde u zemlji snova,
  259. elegantni mehanizam mozga
  260. neprimetno radi
  261. na čišćenju i održavanju
  262. ove nezamislivo složene mašine.
  263. Poput čišćenja kuće,
  264. to je prljav i nezahvalan posao,
  265. ali i vrlo važan.
  266. Ako mesec dana ne čistite kuhinju
  267. svoje kuće,
  268. veoma brzo u kući neće moći
  269. da se živi.
  270. Što se mozga tiče, posledice
  271. nemara mogu biti mnogo ozbiljnije
  272. od sramote zbog prljavih pultova,
  273. jer je kod čišćenja mozga
  274. u igri samo zdravlje
  275. i rad uma i tela,
  276. i zbog toga je od ključne važnosti
  277. za sprečavanje i lečenje
    budućih bolesti uma
  278. razumevanje ovih osnovnih funkcija
  279. održavanja mozga.
  280. Hvala vam.

  281. (Aplauz)