Return to Video

Razlog više da se dobro naspavate

  • 0:01 - 0:02
    Spavanje.
  • 0:02 - 0:05
    U tome provodimo trećinu svog života,
  • 0:05 - 0:09
    ali da li iko od nas zna o čemu se tu
    zapravo radi?
  • 0:09 - 0:11
    Prije 2000 godina, Galen,
  • 0:11 - 0:13
    jedan od najistaknutijih istraživača
    medicine
  • 0:13 - 0:14
    antičkog doba
  • 0:14 - 0:16
    predložio je da motivaciona snaga
    našeg mozga,
  • 0:16 - 0:20
    njegovi sokovi, u budnom stanju
  • 0:20 - 0:22
    protiču kroz sve druge dijelove tijela
  • 0:22 - 0:26
    i animiraju ih, ali time iscrpljuju mozak.
  • 0:26 - 0:28
    Galen je pomislio da dok spavamo
  • 0:28 - 0:30
    sva ta vlažnost koja je ispunila ostatak
    tijela
  • 0:30 - 0:32
    naglo bi se vratila
  • 0:32 - 0:34
    i hidrirala mozak
  • 0:34 - 0:36
    i osvježila um.
  • 0:36 - 0:39
    Nama to sada zvuči baš smiješno,
  • 0:39 - 0:41
    ali Galen je prosto pokušao da
    objasni
  • 0:41 - 0:43
    nešto vezano za san
  • 0:43 - 0:45
    sa čime se susrećemo svaki dan.
  • 0:45 - 0:47
    Na osnovu svog iskustva, svi znamo
  • 0:47 - 0:50
    da nam san razbistruje um
  • 0:50 - 0:51
    i nedostatak istog
  • 0:51 - 0:54
    čini naš um mutnim.
  • 0:54 - 0:57
    Iako se danas zna mnogo više o snu
  • 0:57 - 0:59
    nego kad je Galen bio živ,
  • 0:59 - 1:01
    još uvijek ne znamo zašto san
  • 1:01 - 1:04
    pored svih drugih aktivnosti, ima
    nevjerovatnu
  • 1:04 - 1:07
    iscjeliteljsku moć nad našim umom.
  • 1:07 - 1:08
    Danas želim da vam pričam
  • 1:08 - 1:10
    o nedavnom istraživanju
  • 1:10 - 1:12
    koje možda rasvijetli ovo pitanje.
  • 1:12 - 1:16
    Otkrili smo da je san zapravo
  • 1:16 - 1:18
    takoreći elegantno rješenje
  • 1:18 - 1:21
    za neke od najosnovnijih potreba mozga,
  • 1:21 - 1:22
    jedinstven način na koji mozak
  • 1:22 - 1:25
    odgovara na velike zahtijeve i finese
  • 1:25 - 1:30
    koje ga razdvajaju od ostalih organa
    tijela.
  • 1:30 - 1:33
    Skoro sva biologija koju posmatramo
  • 1:33 - 1:36
    može se okarakterisati kao niz
    problema
  • 1:36 - 1:38
    i odgovarajućih rješenja.
  • 1:38 - 1:41
    Prvi problem koji svaki organ mora da
    riješi
  • 1:41 - 1:44
    je konstantna opskrba svih tih ćelija
  • 1:44 - 1:46
    hranjivim materijama.
  • 1:46 - 1:48
    To je posebno bitno za mozak.
  • 1:48 - 1:50
    Njegova intenzivna električna aktivnost
    crpi
  • 1:50 - 1:53
    četvrtinu ukupne energije tijela
  • 1:53 - 1:55
    iako mozak zauzima
  • 1:55 - 1:58
    samo oko 2 procenta tjelesne mase.
  • 1:58 - 2:00
    Krvotok rješava
  • 2:00 - 2:02
    problem dostave hranjivih materija
  • 2:02 - 2:05
    šaljući krvne sudove da obskrbe tim
    materijama
  • 2:05 - 2:08
    i kiseonikom svaki pedalj našeg tijela.
  • 2:08 - 2:11
    To možete vidjeti na ovom snimku.
  • 2:11 - 2:13
    Ovdje su prikazani krvni sudovi
  • 2:13 - 2:16
    u mozgu živog miša.
  • 2:16 - 2:18
    Krvni sudovi formiraju složenu mrežu
  • 2:18 - 2:20
    koja ispunjava čitavu zapreminu mozga.
  • 2:20 - 2:22
    Oni počinju na površini mozga
  • 2:22 - 2:25
    a onda zadiru u samo tkivo.
  • 2:25 - 2:28
    Dok se šire, opskrbljuju svaku moždanu
    ćeliju
  • 2:28 - 2:33
    hranjivim materijama i kiseonikom .
  • 2:33 - 2:36
    Kao što svakoj ćeliji trebaju
  • 2:36 - 2:38
    ove materije za pogon,
  • 2:38 - 2:41
    svaka ćelija proizvodi otpad
  • 2:41 - 2:43
    i uklanjanje tog otpada
  • 2:43 - 2:45
    je drugi osnovni problem koji
  • 2:45 - 2:48
    svaki organ treba da riješi.
  • 2:48 - 2:50
    Ovaj dijagram prikazuje tjelesni limfni
    sistem
  • 2:50 - 2:53
    koji je evoluirao kako bi riješio
    ovaj problem.
  • 2:53 - 2:56
    Ovo je drugi paralelni sistem sudova
  • 2:56 - 2:58
    koji se prostire po cijelom tijelu.
  • 2:58 - 3:00
    On sakuplja proteine i drugi otpad
  • 3:00 - 3:02
    iz međućelijskih dijelova
  • 3:02 - 3:04
    i onda ih premiješta u krv
  • 3:04 - 3:07
    kako bi se oni otklonili.
  • 3:07 - 3:08
    Ako pažljivije pogledate ovaj
    dijagram
  • 3:08 - 3:10
    primijetićete da nešto
  • 3:10 - 3:12
    ne štima.
  • 3:12 - 3:15
    Ako biste zumirali glavu ovog čovjeka
  • 3:15 - 3:17
    ono što vidite je da
  • 3:17 - 3:21
    u mozgu nema limfnih sudova.
  • 3:21 - 3:24
    Ali to nema mnogo smisla.
  • 3:24 - 3:28
    Mozak je jedan izuzetno intenzivan
    organ
  • 3:28 - 3:30
    koji shodno tome proizvodi velike
    količine otpada
  • 3:30 - 3:33
    koji se mora učinkovito otkloniti.
  • 3:33 - 3:36
    Ipak, on nema limfne sudove,
    što znači da
  • 3:36 - 3:37
    pristup koji ostatak tijela koristi
  • 3:37 - 3:39
    kako bi otklonio otpad
  • 3:39 - 3:42
    neće djelovati u mozgu.
  • 3:42 - 3:45
    Kako onda mozak rješava
  • 3:45 - 3:46
    problem odstranjivanja otpada?
  • 3:46 - 3:50
    Kod ovog naizgled svakodnevnog pitanja
  • 3:50 - 3:53
    naša prva grupa ulazi u igru.
  • 3:53 - 3:55
    Ono što smo otkrili
  • 3:55 - 3:58
    zaronivši dublje u mozak
  • 3:58 - 4:01
    dole među neurone i krvne sudove
  • 4:01 - 4:03
    bilo je da je rješenje mozga
  • 4:03 - 4:05
    za odstranjivanje otpada
  • 4:05 - 4:07
    sasvim nesvakidašnje.
  • 4:07 - 4:10
    Bilo je genijalno,
  • 4:10 - 4:13
    ali i prelijepo.
  • 4:13 - 4:15
    Da vam ispričam šta smo našli.
  • 4:15 - 4:17
    Mozak ima prostor prepun
  • 4:17 - 4:21
    čiste i bistre tečnosti koja se zove
    cerebrospinalna tečnost.
  • 4:21 - 4:22
    Mi je zovemo CST.
  • 4:22 - 4:26
    CST ispunjava prostor koji okružuje
    mozak
  • 4:26 - 4:28
    i otpad iz mozga
  • 4:28 - 4:30
    ulazi u CST
  • 4:30 - 4:33
    koja se zajedno s otpadnom uliva u krv.
  • 4:33 - 4:34
    Ovo puno zvuči kao
  • 4:34 - 4:37
    limfni sistem, zar ne?
  • 4:37 - 4:40
    Ono što je interesantno je da tečnost
    i otpad
  • 4:40 - 4:41
    iz mozga
  • 4:41 - 4:44
    ne izlaze nasumično
  • 4:44 - 4:46
    iz ovog prostora CST-a.
  • 4:46 - 4:50
    Naprotiv, postoji specijalizovan sistem
  • 4:50 - 4:54
    koji organizuje i podupire ovaj proces.
  • 4:54 - 4:56
    To možete vidjeti na ovim snimcima.
  • 4:56 - 4:59
    Ovdje ponovo imate prikaz mozga
  • 4:59 - 5:00
    živog miša.
  • 5:00 - 5:02
    Slika lijevo prikazuje
  • 5:02 - 5:04
    šta se dešava na površini mozga
  • 5:04 - 5:06
    a slika desno prikazuje
  • 5:06 - 5:08
    šta se dešava ispod površine mozga
  • 5:08 - 5:10
    unutar samog tkiva.
  • 5:10 - 5:12
    Krvni sudovi su crvene boje
  • 5:12 - 5:14
    a CST koja okružuje mozak
  • 5:14 - 5:16
    je zelene.
  • 5:16 - 5:18
    Ono što nas je iznenadilo je
  • 5:18 - 5:21
    to da tečnost izvan mozga
  • 5:21 - 5:24
    nije ostala izvan njega.
  • 5:24 - 5:27
    CST se vratila unutar
  • 5:27 - 5:29
    i prošla kroz krv
  • 5:29 - 5:32
    duž vanjskog dijela krvnih sudova.
  • 5:32 - 5:34
    Dok se spuštala u mozak
  • 5:34 - 5:36
    duž vanjskog dijela ovih sudova
  • 5:36 - 5:39
    ona je zapravo pomagala u otklanjanju
  • 5:39 - 5:41
    otpada iz
  • 5:41 - 5:44
    međućelijskog prostora.
  • 5:44 - 5:46
    Ako razmislite o tome,
  • 5:46 - 5:50
    korištenje vanjskog dijela ovih sudova
  • 5:50 - 5:52
    je jako pametno rješenje
  • 5:52 - 5:55
    jer je mozak zatvoren
  • 5:55 - 5:57
    u čvrstu lobanju
  • 5:57 - 5:59
    i prepun je ćelija
  • 5:59 - 6:02
    tako da u njemu nema dodatnog
    prostora
  • 6:02 - 6:05
    za čitav set sudova jednog
    limfnog sistema.
  • 6:05 - 6:06
    Ipak, krvni sudovi
  • 6:06 - 6:08
    se protežu sa površine mozga
  • 6:08 - 6:11
    do svake žive ćelije mozga
  • 6:11 - 6:12
    što znači da tečnost
  • 6:12 - 6:15
    koja putuje duž vanjskog dijela krvnih
    sudova
  • 6:15 - 6:19
    može dobiti pristup cijelokupnoj
    zapremini mozga,
  • 6:19 - 6:21
    tako da je ovo jako pametan način
  • 6:21 - 6:25
    za prekvalifikaciju jednog seta sudova,
  • 6:25 - 6:28
    krvnih sudova, koji preuzimaju funkciju
  • 6:28 - 6:31
    drugog seta sudova, limfnih sudova
  • 6:31 - 6:34
    kako bi se pobrinuli da ih ne trebamo.
  • 6:34 - 6:36
    Ono što je zapanjujuće je da nijedan
    drugi organ
  • 6:36 - 6:38
    ne koristi ovaj pristup
  • 6:38 - 6:41
    kako bi otklonio međućelijski otpad.
  • 6:41 - 6:46
    Ovo rješenje je karakteristično samo
    za mozak.
  • 6:46 - 6:49
    Ali najiznenađujuće otkriće
  • 6:49 - 6:51
    je da se sve ovo
  • 6:51 - 6:53
    što sam vam rekao
  • 6:53 - 6:56
    o ovoj tečnosti koja ide kroz mozak
  • 6:56 - 7:01
    samo se dešava u stanju sna.
  • 7:01 - 7:02
    Snimak lijevo
  • 7:02 - 7:04
    pokazuje koliko se CST kreće
  • 7:04 - 7:08
    kroz mozak miša koji je budan.
  • 7:08 - 7:10
    Skoro pa ništa.
  • 7:10 - 7:11
    Ali u istoj životinji
  • 7:11 - 7:15
    ako samo malo sačekamo da zaspi
  • 7:15 - 7:17
    ono što vidimo je da CST
  • 7:17 - 7:20
    poput bujice ide kroz mozak.
  • 7:20 - 7:22
    Otkrili smo i da u isto vrijeme
  • 7:22 - 7:25
    kada mozak zaspi
  • 7:25 - 7:27
    moždane ćelije se, čini se, smanje
  • 7:27 - 7:29
    i daju malo međuprostora,
  • 7:29 - 7:31
    što omogućava tečnosti da jurne
  • 7:31 - 7:34
    i time očisti otpad.
  • 7:34 - 7:37
    Izgleda da je Galen zapravo
  • 7:37 - 7:39
    bio na pravom putu kada je pisao o
  • 7:39 - 7:42
    tečnosti koja šiklja kroz mozak
  • 7:42 - 7:43
    kada spavamo.
  • 7:43 - 7:47
    Naše istraživanje, 2000 godina poslije,
  • 7:47 - 7:49
    upućuje na to da
  • 7:49 - 7:51
    kada je mozak budan
  • 7:51 - 7:53
    i najzauzetiji
  • 7:53 - 7:55
    on odgađa odstranjivanje otpada
  • 7:55 - 7:58
    iz međućelijskog prostora
  • 7:58 - 8:00
    i onda kada zaspi
  • 8:00 - 8:03
    i nije toliko zauzet
  • 8:03 - 8:05
    prebacuje se u stanje čišćenja
  • 8:05 - 8:07
    i odstranjuje otpad
  • 8:07 - 8:08
    iz međućelijskog prostora,
  • 8:08 - 8:11
    otpad koji se nakuplja tokom dana.
  • 8:11 - 8:13
    To je nekako kao kad vi ili ja
  • 8:13 - 8:16
    odgađamo naše kućanske poslove
    u toku radne sedmice
  • 8:16 - 8:18
    kada nemamo puno vremena
  • 8:18 - 8:21
    i onda kada dođe vikend
  • 8:21 - 8:24
    trudimo se da sve nadoknadimo.
  • 8:24 - 8:27
    Puno sam pričao o odstranjivanju
    otpada
  • 8:27 - 8:28
    ali nisam bio konkretan
  • 8:28 - 8:30
    u vezi sa tipovima otpada
  • 8:30 - 8:32
    koje mozak treba da odstrani
  • 8:32 - 8:35
    tokom sna kako bi ostao zdrav.
  • 8:35 - 8:36
    Štetni proizvod na koji se
  • 8:36 - 8:39
    recentne studije mahom fokusiraju
    je amiloid-beta.
  • 8:39 - 8:42
    To je protein koji se konstantno proizvodi
    u mozgu.
  • 8:42 - 8:44
    Moj mozak upravo proizvodi
    amiloid-betu
  • 8:44 - 8:46
    a i vaš.
  • 8:46 - 8:48
    Ali kog oboljelih od Alchajmerove
  • 8:48 - 8:51
    amiloid-beta se nakuplja
  • 8:51 - 8:53
    u međućelijskom prostoru
  • 8:53 - 8:56
    umjesto da se otklanja
  • 8:56 - 8:58
    i smatra se da su upravo ove nakupine
  • 8:58 - 9:00
    amiloid-bete jedan od ključnih koraka
  • 9:00 - 9:03
    u razvitku ove strašne bolesti.
  • 9:03 - 9:06
    Izmjerili smo koliko brzo se amiloid-beta
    otklanja
  • 9:06 - 9:08
    iz mozga u budnom stanju
  • 9:08 - 9:09
    a koliko u snu.
  • 9:09 - 9:11
    Otkrili smo da, zaista,
  • 9:11 - 9:13
    otklanjanje amiloid-bete
  • 9:13 - 9:18
    je mnogo brže u mozgu koji spava.
  • 9:18 - 9:19
    Ako je spavanje
  • 9:19 - 9:21
    dio rješenja mozga
  • 9:21 - 9:23
    za problem otklanjanja otpada
  • 9:23 - 9:26
    onda će ovo itekako promijeniti
    naše razmišljanje
  • 9:26 - 9:28
    o vezi između sna,
  • 9:28 - 9:31
    amiloid-bete i Alchajmerove bolesti.
  • 9:31 - 9:33
    Niz skorašnjih kliničkih studija
  • 9:33 - 9:35
    upućuje da među pacijentima
  • 9:35 - 9:38
    koji još uvijek nisu
    dobili Alchajmerovu
  • 9:38 - 9:41
    pogoršano spavanje i njegovo trajanje
  • 9:41 - 9:43
    su povezani sa većom količinom
  • 9:43 - 9:46
    nakupina amiloid-bete u mozgu.
  • 9:46 - 9:48
    Važno je istaknuti da, iako
  • 9:48 - 9:50
    ove studije ne dokazuju
  • 9:50 - 9:52
    da nedostatak ili loš san
  • 9:52 - 9:54
    uzrokuju Alchajmerovu,
  • 9:54 - 9:57
    one upućuju da neuspjeh mozga
  • 9:57 - 9:59
    da očisti kuću
  • 9:59 - 10:02
    uklanjajući otpad poput
    amiloid-bete
  • 10:02 - 10:03
    može doprinijeti razvitku
  • 10:03 - 10:07
    bolesti poput Alchajmerove.
  • 10:07 - 10:09
    Ono što nam ovo istraživanje
    govori
  • 10:09 - 10:11
    je da jedna stvar koju ste svi
  • 10:11 - 10:13
    već znali o snu,
  • 10:13 - 10:15
    koju je čak i Galen shvatio,
  • 10:15 - 10:18
    da osvježava i razbistruje um,
  • 10:18 - 10:20
    je možda glavni razlog
  • 10:20 - 10:22
    što san postoji.
  • 10:22 - 10:24
    Vi i ja, mi idemo na spavanje
  • 10:24 - 10:26
    svako veče,
  • 10:26 - 10:29
    ali naš mozak se nikada ne odmara.
  • 10:29 - 10:30
    Dok naše tijelo miruje
  • 10:30 - 10:33
    i naš um hoda u snovima,
  • 10:33 - 10:35
    elegantna mašinerija našeg mozga
  • 10:35 - 10:37
    marljivo radi svoj posao,
  • 10:37 - 10:39
    čisti i održava
  • 10:39 - 10:42
    ovu nevjerovatno složenu mašinu.
  • 10:42 - 10:43
    Kao i kućanski posao,
  • 10:43 - 10:46
    to je prljav i nezahvalan posao,
  • 10:46 - 10:48
    ali je isto jako bitan.
  • 10:48 - 10:51
    Ako prestanete da čistite kuhinju
  • 10:51 - 10:52
    na jedan mjesec
  • 10:52 - 10:55
    vaša kuća vrlo brzo neće imati
  • 10:55 - 10:57
    uslove za život.
  • 10:57 - 10:59
    Ali u mozgu, posljedice neuspjeha
  • 10:59 - 11:02
    mogu biti mnogo ozbiljnije
  • 11:02 - 11:04
    od nelagode uzrokovane
    prašnjavim kredencima,
  • 11:04 - 11:07
    jer kada je u pitanju mozak
  • 11:07 - 11:09
    zdravlje i funkcija
  • 11:09 - 11:12
    uma i tijela je na kocki
  • 11:12 - 11:14
    i zbog toga, shvatanje ovih
  • 11:14 - 11:19
    osnovnih funkcija čišćenja našeg mozga
    danas
  • 11:19 - 11:22
    možda je od presudne važnosti
    za prevenciju i liječenje
  • 11:22 - 11:25
    bolesti uma sutra.
  • 11:25 - 11:27
    Hvala.
Title:
Razlog više da se dobro naspavate
Speaker:
Jeff Iliff
Description:

Mozak koristi četvrtinu energije čitavog tijela, a zauzima samo oko 2 procenta čitave tjelesne mase. Kako ovaj jedinstveni organ prima, i još važnije, kako odstranjuje hranjive materije? Novo istraživanje pokazuje da to ima veze sa snom.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Project:
TEDTalks
Duration:
11:41

Bosnian subtitles

Revisions