Ko ste zaista vi? Zagonetka ličnosti

Zbog čega vi ste vi? Psiholozi vole da govore o našim osobinama, iliti definisanim karakteristikama koje nas čine onim što jesmo. No Brajana Litla više interesuju trenuci kad prekoračimo te osobine - ponekad jer kultura to zahteva od nas, a ponekad zato što to mi zahtevamo od sebe samih. Pridružite se Litlu dok secira iznenađujuće razlike između introverta i ekstraverta, i objašnjava zašto je vaša ličnost možda nestalnija nego što mislite.

Kakva ste vi grupa
fascinantnih pojedinaca...

za psihologa.

(Smeh)

Imao sam priliku
tokom prethodnih nekoliko dana

da prisluškujem neke od vaših razgovora

i da vas gledam kako
interagujete jedni s drugima.

I mislim da je pošteno reći, već,

da ima 47 ljudi u ovoj publici,

u ovom momentu,

koji ispoljavaju psihološke simptome
o kojima ću danas da raspravljam.

(Smeh)

I smatrao sam da biste voleli
da znate ko ste.

(Smeh)

No umesto da upirem prstom u vas,

što bi bilo nepravedno i nametljivo.

Mislio sam da vam ispričam
nekoliko činjenica i priča,

u kojima biste mogli da uhvatite
nagoveštaj samih sebe.

Radim u oblasti istraživanja
poznatoj kao psihologija ličnosti,

koja je deo veće nauke o ličnosti

koja se proteže čitavim rasponom
od neurona do pripovedanja.

A mi pokušavamo,

na svoj način,

da shvatimo kako svako od nas -

svako od vas -

je na neki način

nalik svim drugim ljudima,

liči na neke druge ljude

i ne liči na bilo koga drugog.

Sad, već možda govorite sebi:

"Nisam fascinantan.

Na 46. mestu sam najdosadnijih osoba
na zapadnoj hemisferi."

Ili možda govorite sebi:

"Fascinantan sam,

čak iako većina drugih ljudi misli
da sam veliki, gromoglasni glupan."

(Smeh)

Ali ta je vaša dijagnoza sebe kao dosade
i vaša urođena "budalastost"

ono zbog čega sam ja, kao psihoog,
fasciniran vama.

Dozvolite da vam objasnim zašto je tako.

Jedan od najuticajnijih pristupa
u nauci o ličnosti

je poznat kao psihologija karaktera

i ona vas svrstava u pet dimenzija
koje su obično rasprostranjene,

i koje opisuju univerzalno shvaćene
aspekte razlika među ljudima.

One ispisuju akronim OKEAN.

Dakle, "O" stoji za
"otvoreni za iskustva",

nasuprot onima koji su zatvoreniji.

"K" stoji za "kulturni pojedinci",

nasuprot onima krajnje nekulturnim.

"E" - "ekstravertnost", nasuprot
introvertnijim ljudima.

"A" - "akribičnost",

nasuprot onima
s nešto apatičnijem pristupom životu.

I "N" - neurotični pojedinci",

nasuprot onima koji su stabilniji.

Sve ove dimenzije
nagoveštavaju naše stanje,

kako teče naš život.

Te znamo, na primer,

otvorenost i akribičnost
su dobri predskazivači uspeha u životu,

ali otvoreni ljudi postižu uspeh
putem odvažnosti

i, ponekad, čudaštva.

Savesni ljudi to postižu držeći se rokova,

upornošću, kao i uz posedovanje strasti.

Ekstravertnost i prijatnost pogoduju

dobroj saradnji s ljudima.

Na primer, fascinantni su mi ekstraverti.

Na mojim predavanjima
ponekad iznosim osnovne činjenice

koje mogu da razotkriju njihove ličnosti:

kažem im da je odraslima
praktično nemoguće

da liznu spoljašnjost njihovog lakta.

(Smeh)

Da li ste to znali?

Već su neki od vas pokušali
da liznu spoljašnjost svog lakta.

No ekstraverti među vama

ne samo da su probali,

već su uspešno liznuli lakat

osobe koja sedi pored njih.

(Smeh)

To su ekstraverti.

Dozvolite da se osvrnem podrobnije
na ekstravertnost

jer je važna i fascinantna

i pomaže nam da razumemo
nešto što nazivam našim trima prirodama.

Prvo, našu biogenetičku prirodu -
našu neurofiziologiju.

Drugo, našu sociogenetičku
ili drugu prirodu,

koja je u vezi sa kulturološkim
i društvenim aspektima naših života.

I treće, ono što vas pojedinačno
čini vama - idiosinkratičnost -

nešto što nazivam
vašom "idiogenetičkom" prirodom.

Dozvolite da objasnim.

Jedna od stvari koja karakteriše
ekstraverte je potreba za stimulacijom.

A ta stimulacija se postiže
otkrivanjem uzbudljivih stvari:

buka, žurke
i društveni događaji ovde na TED-u -

zapažate ekstraverte
kako obrazuju magnetna jezgra.

Svi se okupljaju.

I video sam vas.

Introverti su skloniji
da provode vreme na tihim mestima

gore na drugom spratu,

gde mogu da umanje stimulanse -

te mogu da budu pogrešno shvaćeni
kao nedruštveni,

ali niste nužno nedruštveni.

Možda ste prosto shvatili
da više postižete

kad imate priliku
da umanjite nivo stimulansa.

Ponekad je to unutrašnji stimulans,
iz vašeg tela.

Kofein, na primer, bolje deluje
kod ekstraverta nego kod introverta.

Kad ekstravert dođe u kancelariju
u devet sati ujutru

i kaže: "Stvarno mi treba šolja kafe",

ne šali se -

stvarno im treba.

Kod introverta ne deluje tako dobro,

naročito ako je zadatak kojim se bave -

a popili su nešto kafe -

ako su ti zadaci ubrzani

i ako su kvantitativni,

introverti mogu da odaju utisak
da nisu naročito kvantitativni.

No to je pogrešno tumačenje.

Dakle, ovo su posledice
koje su zaista prilično fascinantne:

nismo uvek ono što se činimo da jesmo,

a to me dovodi do sledećeg zaključka.

Rekao bih, pre nego stignem do toga,

nešto o seksualnom opštenju,

iako možda nemam vremena.

pa, ako biste voleli -

da, voleli biste?

U redu.

(Smeh)

Rađena su istraživanja

o učestalosti kojom se pojedinci
bave supružničkim obavezama,

razloženi su na muškarce, žene;
introverte, ekstraverte.

Pa vas pitam:

koliko puta u minuti -

oh, izvinite,
to je istraživanje na pacovima -

(Smeh)

Koliko puta mesečno

introvertni muškarci obavljaju taj čin?

3.0.

Ekstravertni muškarci?

Više ili manje?

Da, više.

5.5 - skoro dvostruko više.

Introvertne žene: 3.1.

Ekstravertne ežene?

Iskreno, govoreći
kao introvertni muškarac,

objasniću to kasnije -

one su heroji.

7.5.

Ne samo da se izbore
sa svim muškim ekstravertima,

već pokupe i po nekog introverta.

(Smeh)

(Aplauz)

Različito komuniciramo,
ekstraverti i introverti.

Ekstraverti, kad interaguju,

žele da imaju što više društvenih
susreta s naglaskon na bliskost.

Vole da stoje blizu
radi ugodne komunikacije.

Vole da imaju mnogo kontakta očima,

iliti uzajamnog zurenja.

Otkrili smo u nekim istraživanjima

da koriste više deminutiv
kad upoznaju nekoga.

Pa kad ekstravert upozna Čarlsa,

on brzo postaje "Čarli", a potom "Čak",

a onda "Čakls Bejbi".

(Smeh)

Dok za introverte

on ostaje "Čarls", sve dok dobije
dozvolu za veću prisnost

od osobe s kojom razgovara.

Govorimo različito.

Ekstraverti više vole crno-beli
konkretan, jednostavan jezik.

Introverti više vole -
i moram da vam ponovim

da sam najekstremniji oblik introverta
koji možete da zamislite -

mi govorimo različito.

Nama se više sviđaju
kontekstualno složene,

nepredvidljive,

rečenice s izvijenim rečima -

(Smeh)

Manje-više.

(Smeh)

Tako je to.

(Smeh)

Da ne pravim suviše prefinjenu poentu -

poput te.

Kada razgovaramo,

ponekad govorimo jedni mimo drugih.

Imao sam konsultativni ugovor
koji sam delio sa kolegom,

koji se razlikuje od mene
koliko ljudi mogu da se razlikuju.

Pre svega, zove se Tom.

Ja se ne zovem tako.

(Smeh)

Zatim, visok je 195,5 cm.

To nije moje svojstvo.

(Smeh)

I pod tri: on je najekstravertnija osoba
koju možete da sretnete.

Ja sam ozbiljno introvertan.

Tako lako se preopteretim,

da ne mogu da popijem šolju kafe
nakon tri sata popodne

i da se nadam snu uveče.

Imali smo pomoćnika na ovom projektu,
kolegu po imenu Majkl.

I Majkl je umalo doveo projekat
do potpunog zastoja.

Pa je osoba koja je njemu bila pomoćnik
upitala Toma i mene:

"Kako vam se čini Majkl?"

Pa, reći ću vam ubrzo šta je Tom rekao.

Govorio je klasičnom "ekstravertnošću".

I evo kako je ekstravertovano uho
čulo šta sam rekao,

što je prilično tačno.

Rekao sam:
"Pa, Majkl ima tendenciju ponekad

da se ponaša na način
koji bi neki od nas videli

kao možda preteranu samouverenost
koja je inače bez pokrića."

(Smeh)

Tom je prevrnuo očima i rekao:

"Brajane, to sam ja rekao:

on je šupak!"

(Smeh)

(Aplauz)

Sad, kao introvert,

mogao bih blago da aludiram
na izvesne "šupkolike" kvalitete

u ponašanju ovog čoveka,

ali neću posegnuti za rečju na š.

(Smeh)

Ali ekstravert bi rekao:

"Ako hoda tako, ako govori tako,
ja ga tako i zovem."

I mi se mimoilazimo.

Sad, da li bismo zbog ovoga
trebali da budemo obazrivi?

Naravno.

Važno je da znamo ovo.

Da li se na to svodimo?

Da li smo samo gomila osobina?

Ne, nismo.

Zapamtite, vi ste poput drugih ljudi,

i kao niko drugi.

Šta je sa vašom idiosinkratičnošću?

Kao Elizabet ili kao Džordž

možda delite svoju ekstravertovanost
ili svoju neurotičnost.

Ali postoje li neke jedinstvene
elizabetanske crte vašeg ponašanja

ili džordžijanskog,

zbog kojih vas razumemo bolje
nego gomilu osobina?

Zbog kojih vas volimo?

Ne samo zato što ste određeni tip osobe.

Neugodno mi je da klasifikujem ljude.

Ne verujem čak ni da je krompiru
mesto u klasama.

Pa šta nas to čini drugačijim?

To su naša dela koja činimo u životu -
lični projekti.

Trenutno imate lični projekat,

ali možda niko ovde ne zna za to.

Odnosi se na vaše dete -

tri puta ste se vraćali u bolnicu,

a oni i dalje ne znaju šta nije u redu.

Ili možda vašu majku.

I vi biste izneverili svoj karakter.

To su slobodne osobine.

Veoma ste kulturni,
ali ponašate se nekulturno

kako biste srušili te barijere
administrativne tromosti

u bolnici,

da biste nabavili nešto
za majku ili svoje dete.

Šta su ove slobodne osobine?

Tu odigravamo scenario

kako bi napredovao
ključni projekat u našim životima.

I one su važne.

Ne pitajte ljude koji su tip;

pitajte ih: "Koji su ključni projekti
u vašem životu?"

I mi odigravamo te slobodne osobine.

Ja sam introvert,

ali moj ključni projekat je podučavanje.

Ja sam profesor.

I ja obožavam svoje studente,

i obožavam svoju oblast.

I jedva čekam da im kažem
šta je novo, šta je uzbudljivo,

što jedva čekam da im kažem.

Te delujem ekstravertovano

jer u osam ujutru

studentima je potrebna mala doza humora,

malo angažovanosti da ih pokrene

u napornim danima učenja.

Ali moramo da budemo veoma oprezni

kad predugo izneveravamo karakter.

Ponekad možemo da otkrijemo
da ne vodimo računa o sebi.

Otkrio sam, na primer, nakon perioda
kvazi-ekstravertnog ponašanja,

da moram negde da se samoobnovim.

Kako je Suzan Kejn rekla
u svojoj knjizi "Quiet",

u poglavlju koje se bavi
čudnim profesorom iz Kanade

koji je svojevremeno predavao na Harvardu,

ponekad odem do muškog toaleta

da izbegnem bičeve i udarce
razuzdanih ekstraverta.

(Smeh)

Sećam se naročito dana
kad sam se povukao u kabinu,

pokušavajući da izbegnem
preterane stimulanse.

A istinski ekstravert je došao -
nije baš ušao u moju kabinu -

već u susednu kabinu -

i mogao sam da čujem
neke zvuke pražnjenja,

koje mrzimo - čak i sopstvene,

stoga puštamo vodu tokom i nakon nužde.

(Smeh)

A onda sam čuo
taj barušnasti glas kako govori:

"Hej, da li je to dr Litl?"

(Smeh)

Ako nešto garantuje
šestomesečnu konstipaciju kod introverta,

to je pričanje na šolji.

(Smeh)

Sad idem tamo.

Ne pratite me.

Hvala vam.

(Aplauz)