YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Isceljujuća moć čitanja

Čitanje i pisanje mogu da budu odvažni postupci koji nas zbližavaju sa drugima i sa nama samima. Spisateljica Mišel Kuo deli sa nama kako joj je podučavanje njenih đaka iz Delte Misisipija veštinama čitanja otkrilo zbližavajuću snagu pisane reči - kao i granice njene moći.

Get Embed Code
35 Languages

Showing Revision 6 created 07/22/2019 by Ivana Korom.

  1. Danas želim da govorim o tome
    kako čitanje može da nam promeni život,
  2. kao i o granicama te promene.
  3. Želim da vam govorim o tome kako čitanje
    može da nam podari zajednički svet
  4. snažne ljudske povezanosti.
  5. Međutim, i o tome
    kako je ta veza uvek delimična.
  6. Kako je čitanje, naposletku,
    usamljen, individualan poduhvat.
  7. Pisac koji mi je promenio život

  8. je veliki afričkoamerički
    romanopisac Džejms Boldvin.
  9. Dok sam odrastala
    u zapadnom Mičigenu tokom 1980-ih,
  10. nije bilo mnogo azijskoameričkih pisaca
    zainteresovanih za društvene promene.
  11. Zato mislim da sam se okrenula
    Džejmsu Boldvinu
  12. kako bih ispunila prazninu,
    kako bih bila rasno osvešćena.
  13. Međutim, možda zato što sam znala
    da nisam Afroamerikanka,
  14. njegove reči su me izazivale i osuđivale.
  15. Naročito ove reči:
  16. „Postoje liberali
    sa potpuno ispravnim stavovima,
  17. ali bez stvarnih ubeđenja.
  18. Kada karte padnu na sto
    i nekako se ponadate se da će da deluju,
  19. oni se nekako izgube.“
  20. Nekako se izgube.
  21. Ove sam reči shvatila krajnje bukvalno.
  22. Gde da se smestim?
  23. Otišla sam u Deltu Misisipija,

  24. jednu od najsiromašnijih oblasti
    u Sjedinjenim Državama.
  25. To su mesto oblikovale jake sile istorije.
  26. Tokom 1960-ih, Afroamerikanci
    su rizikovali živote
  27. da bi se izborili za obrazovanje,
  28. da bi se izborili za pravo glasa.
  29. Želela sam da budem deo te promene,
  30. da pomognem tinejdžerima
    da maturiraju i da se upišu na fakultet.
  31. Kada sam stigla u Deltu Misisipija,
  32. mesto je i dalje bilo siromašno,
  33. i dalje rasno podeljeno,
  34. i dalje je čeznulo za promenom.
  35. Moja škola, u koju sam smeštena,

  36. nije imala biblioteku,
    nije imala pedagoga,
  37. ali je imala policajca.
  38. Polovina nastavnika su bili zamene,
  39. a kada bi se đaci potukli,
  40. škola ih je slala
    u lokalni okružni pritvor.
  41. Ovo je škola u kojoj sam upoznala Patrika.

  42. Imao je 15 godina i dva puta je ponavljao,
    pohađao je osmi razred.
  43. Bio je tih, introspektivan,
  44. kao da je uvek duboko zamišljen.
  45. I mrzeo je da gleda
    druge ljude kako se svađaju.
  46. Videla sam ga jednom kako upada
    između dve devojke koje su se potukle,
  47. i oboren je na zemlju zbog toga.
  48. Patrik je imao samo jedan problem.
  49. Nije dolazio u školu.
  50. Rekao je da ga škola
    ponekad prosto suviše deprimira
  51. jer se ljudi stalno tuku,
    a nastavnici daju otkaz.
  52. A i njegova majka je radila dva posla
  53. i prosto je bila suviše umorna
    da ga natera da dođe.
  54. Pa je to postala moja obaveza
    da ga navedem da dođe u školu.
  55. Kako sam bila luda 22-godišnjakinja
    i žarki optimista,
  56. strategija mi je bila
    samo da se pojavim kod njega kući
  57. i kažem: „Hej, zašto ne bi došao u školu?“
  58. A ova strategija je zapravo delovala,
  59. počeo je svakodnevno da dolazi u školu.
  60. I počeo je da blista na mom času.
  61. Pisao je poeziju, čitao knjige.
  62. Dolazio je u školu svakodnevno.
  63. Otprilike u isto vreme

  64. kad sam shvatila
    kako da se povežem s Patrikom,
  65. primljena sam na pravo na Harvardu.
  66. Još jednom sam se suočila s pitanjem
    na koje mesto da se stavim,
  67. na koje mesto da stavim svoje telo?
  68. I pomislila sam u sebi
  69. kako je Delta Misisipija mesto
    na kom ljudi sa novcem,
  70. ljudi koji imaju šanse,
  71. da ti ljudi odlaze.
  72. A ljudi koji ostaju
  73. su ljudi koji nemaju šansu da odu.
  74. Nisam želela da budem
    osoba koja je otišla.
  75. Želela sam da budem osoba koja je ostala.
  76. S druge strane, bila sam
    usamljena i umorna.
  77. Pa sam ubedila samu sebe
    da mogu da donesem veće promene,
  78. većeg obima ako steknem
    prestižnu pravnu diplomu.
  79. Pa sam otišla.
  80. Tri godine kasnije,

  81. kada je trebalo da diplomiram pravo,
  82. nazvao me je prijatelj
  83. i rekao mi je da se Patrik
    potukao s nekim i da je ubio nekoga.
  84. Bila sam razorena.
  85. Deo mene nije verovao u to,
  86. ali deo mene je takođe znao
    da je to istina.
  87. Odletela sam da vidim Patrika.
  88. Posetila sam ga u zatvoru.
  89. I rekao mi je da to jeste istina.
  90. Da je ubio nekoga.
  91. I nije želeo više da govori o tome.
  92. Upitala sam ga šta se desilo sa školom,
  93. a on je odgovorio da se ispisao
    godinu dana nakon što sam otišla.
  94. A potom je želeo da mi kaže još nešto.
  95. Pogledao je u pod i rekao da ima kćerkicu
  96. koja se tek rodila.
  97. I da oseća kako ju je izneverio.
  98. To je bilo to, naš razgovor
    je bio zbrzan i nezgrapan.
  99. Kada sam zakoračila iz zatvora,
    glas u meni je govorio:

  100. „Vrati se,
  101. ako se sad ne vratiš,
    nikad se više nećeš vratiti.“
  102. Pa sam diplomirala pravo i vratila se.
  103. Otišla sam da posetim Patrika,
  104. vratila sam se da vidim da li mogu
    da mu pomognem u pravnom smislu.
  105. A ovaj put, kad sam ga videla drugi put,
  106. pomislila sam kako imam
    sjajnu ideju, rekla sam:
  107. „Hej, Patriče, zašto ne napišeš
    pismo svojoj kćerci
  108. kako bi ti bila na pameti?“
  109. I dodala sam mu olovku i parče papira,
  110. a on je počeo da piše.
  111. Međutim, kad sam ugledala papir
    koji mi je vratio,

  112. bila sam zapanjena.
  113. Nisam prepoznala njegov rukopis,
  114. pravio je proste pravopisne greške.
  115. I pomislila sam u sebi kao nastavnik,
  116. znala sam da đak može
    drastično da napreduje
  117. za veoma kratko vreme,
  118. ali nikad mi nije palo na pamet
    da đak može drastično da nazaduje.
  119. A dodatno me je zabolelo
  120. ono što je napisao kćerci.
  121. Napisao je:
  122. „Žao mi je zbog mojih grešaka,
    žao mi je što ne mogu da budem uz tebe.“
  123. A ovo je sve što je smatrao
    da ima da joj kaže.
  124. I zapitala sam se kako da ga ubedim
    da ima više da kaže,
  125. o delovima sebe zbog kojih
    ne mora da se izvinjava.
  126. Želela sam da oseti
  127. da ima nešto vredno deljenja
    sa svojom kćerkom.
  128. Svakog dana narednih sedam meseci,

  129. posećivala sam ga i donosila knjige.
  130. Moj ceger je postao malena biblioteka.
  131. Donosila sam mu Džejmsa Boldvina,
  132. donosila sam Volta Vitmana, K. S. Luisa.
  133. Donosila sam vodiče za drveće, ptice
  134. i knjigu koja će mu
    postati omiljena, rečnik.
  135. Nekih dana,
  136. sedeli bismo satima u tišini,
    oboje čitajući.
  137. Drugih dana bismo čitali zajedno,
    čitali bismo poeziju.
  138. Započeli smo čitajući haikue,
    na stotine haikua,

  139. varljivo prosta remek-dela.
  140. I zatražila bih: „Podeli sa mnom
    omiljene haikue.“
  141. A neki od njih su prilično smešni.
  142. Ovaj je od Ise:
  143. „Ne brinite se, pauci,
    održavam kuću nemarno.“
  144. I ovaj: „Dremao sam pola dana,
    niko me nije kaznio!“
  145. I ovaj prelepi, koji je o prvom snegu:
  146. „Jeleni ližu prvi mraz
    jedan drugom s krzna.“
  147. Ima nešto tajanstveno i očaravajuće
  148. u samom izgledu poezije.
  149. Prazan prostor je jednako važan
    kao i same reči.
  150. Čitali smo ovu pesmu od V. S. Mervina,

  151. koju je napisao nakon što je ugledao
    suprugu kako radi u bašti
  152. i kada je shvatio da će da provedu
    ostatak života zajedno.
  153. „Dozvoli da zamislim da ćemo opet biti tu
  154. kad poželimo i da biće proleće.
  155. Nećemo da budemo stariji
    nego što smo ikad bili.
  156. Izlizani bol će da popusti
    poput ranog oblaka
  157. kroz kojeg jutro polako dolazi sebi."
  158. Upitala sam Patrika koji mu je
    omiljeni stih, a on je rekao:
  159. „Nećemo da budemo stariji
    nego što smo ikad bili.“
  160. Rekao je kako ga podseća na mesto
    na kom vreme prosto stoji,
  161. na kom vreme više nije važno.
  162. I upitala sam ga da li on ima
    neko slično mesto
  163. na kom vreme traje zauvek.
  164. A on je rekao: „Moja majka.“
  165. Kada čitate pesmu s nekim drugim,
  166. pesma promeni smisao.
  167. Jer postaje lična za tu osobu,
    postaje lična za vas.
  168. Potom smo čitali knjige,
    pročitali smo toliko knjiga,

  169. pročitali smo memoare Frederika Daglasa,
  170. američkog roba koji je samog sebe
    naučio da čita i piše
  171. i koji se domogao slobode
    zahvaljujući svojoj pismenosti.
  172. Odrastala sam smatrajući
    Frederika Daglasa herojem
  173. i ovu priču sam shvatala
    kao optimističnu i punu nade.
  174. Međutim, njegova knjiga
    je uspaničila Patrika.
  175. Opterećivala ga je priča koju je Daglas
    ispričao o tome kako su za vreme Božića
  176. gospodari davali robovima džin
  177. kako bi im dokazali
    da ne mogu da podnesu slobodu.
  178. Jer bi se robovi teturali po poljima.
  179. Patrik je rekao kako se pronalazi u tome.
  180. Rekao je kako postoje ljudi u zatvoru
    koji, poput robova,
  181. ne žele da razmišljaju o svom usudu
  182. jer je suviše bolan.
  183. Suviše je bolno misliti na prošlost,
  184. suviše je bolno misliti
    o tome koliko još vremena preostaje.
  185. Omiljena rečenica mu je bila sledeća:

  186. „Bilo šta, šta god,
    samo da se otarasim razmišljanja!
  187. Trajno razmišljanje
    o mom usudu me je mučilo.“
  188. Patrik je rekao kako je Daglas bio hrabar
    jer je pisao i nastavio da razmišlja.
  189. Međutim, Patrik nikada neće saznati
    koliko me je podsećao na Daglasa.
  190. Jer je nastavio da čita,
    iako je zbog toga bio uspaničen.
  191. Pročitao je knjigu pre mene,
  192. čitajući je na betonskom
    stepeništu bez svetla.
  193. A onda smo pročitali
    jednu od mojih omiljenih knjiga,

  194. „Galad“ od Merilin Robinson,
  195. koji je prošireno pismo oca sinu.
  196. Svidela mu se ova rečenica:
  197. „Pišem delimično da ti kažem
  198. da, ako se ikad zapitaš
    šta si postigao u životu [...]
  199. za mene si bio božja milost,
  200. čudo, nešto više od čuda.“
  201. Nešto u vezi s ovim jezikom,
    ljubav, čežnja, njegov glas,

  202. probudili su u Patriku želju da piše.
  203. I ispisivao je svesku za sveskom
  204. pismima za svoju kćerku.
  205. U ovim prelepim, detaljnim pismima,
  206. zamišljao je sebe i kćerku
    kako u kanuima plove niz reku Misisipi.
  207. Zamišljao je kako pronalaze
    planinski potok
  208. sa savršeno bistrom vodom.
  209. Dok sam posmatrala Patrika kako piše,
  210. pomislila sam u sebi,
  211. a sada pitam sve vas
  212. koliko vas je napisalo pismo nekome
    za koga ste osećali da ste ga izneverili?
  213. Prosto je mnogo lakše
    otarasiti se svih tih ljudi iz glave.
  214. Međutim, Patrik je svakodnevno
    bio prisutan, suočavajući se sa kćerkom,
  215. pozivajući se na odgovornost pred njom,
  216. reč po reč, intenzivnom usredsređenošću.
  217. I sama sam želela u svom životu

  218. da rizikujem na taj način.
  219. Jer taj rizik otkriva snagu nečijeg srca.
  220. Dozvolite za trenutak da odstupim
    i samo da vam postavim neprijatno pitanje.
  221. Ko sam ja da pričam ovu priču,
    u smislu Patrikove priče?
  222. Patrik je taj koji je živeo s ovim bolom,
  223. a ja u životu ni dana nisam gladovala.
  224. Mnogo sam razmišljala o ovom pitanju,
  225. ali želim da kažem da ova priča
    nije samo o Patriku.
  226. Ova priča je o nama,
  227. o nejednakosti među nama.
  228. Svet izobilja
  229. iz kog su Patrik, njegovi roditelji
    i njegovi baka i deka
  230. bili isključeni.
  231. U ovoj priči, ja predstavljam
    taj svet izobilja.
  232. A pripovedajući je,
    nisam želela da se skrivam.
  233. Da skrivam moć koju imam.
  234. Pričajući ovu priču,
    želela sam da razotkrijem tu moć

  235. i da onda pitam
  236. kako da umanjimo razdaljine među nama.
  237. Čitanje je jedan od načina
    da se premosti ta razdaljina.
  238. Pruža nam tihi svemir
    koji možemo da delimo zajedno,
  239. koji možemo da delimo jednako.
  240. Verovatno se sad pitate
    šta se desilo sa Patrikom.

  241. Da li mu je čitanje spasilo život?
  242. I jeste i nije.
  243. Kada je Patrik izašao iz zatvora,
  244. njegov put je bio iscrpljujući.
  245. Poslodavci su ga odbijali
    zbog njegovog dosijea,
  246. njegov najbolji prijatelj, njegova majka,
    umrla je sa 43 godine
  247. od srčane bolesti i dijabetesa.
  248. Bio je beskućnik, bio je gladan.
  249. Dakle, ljudi govore razne stvari o čitanju
    koje se meni čine preteranim.

  250. Pismenost nije sprečila
    da ga diskriminišu.
  251. Nije sprečila smrt njegove majke.
  252. Dakle, šta čitanjem postižemo?
  253. Imam nekoliko odgovora
    kojima ću danas da završim.
  254. Čitanje je obogatilo
    njegov unutrašnji život

  255. tajanstvenošću, maštom,
  256. lepotom.
  257. Čitanje mu je podarilo slike
    koje su ga veselile:
  258. planine, okeane, jelene, mraz.
  259. Reči koje imaju ukus
    slobode prirodnog sveta.
  260. Čitanje mu je podarilo jezik
    za ono što je izgubio.
  261. Koliko su dragoceni ovi stihovi
    od pesnika Dereka Volkota?
  262. Patrik je napamet naučio ovu pesmu.
  263. „Dani koje sam grlio,
  264. dani koje sam izgubio,
  265. dani koji su prerasli, poput kćerki,
  266. moje brižne ruke.“
  267. Čitanje ga je podučilo ličnoj hrabrosti.

  268. Setite se da je nastavio da čita
    Frederika Dagalsa,
  269. iako je bilo bolno.
  270. Nastavio je da bude svestan,
    iako svesnost boli.
  271. Čitanje je oblik razmišljanja,
  272. zato je teško čitati
    jer moramo da razmišljamo.
  273. A Patrik je odabrao da misli,
    a ne da ne misli.
  274. I, konačno, čitanje mu je podarilo jezik
    da razgovara sa svojom kćerkom.
  275. Čitanje ga je inspirisalo da piše.
  276. Veza između čitanja i pisanja
    je toliko moćna.
  277. Kada počnemo da čitamo,
  278. počinjemo da nalazimo reči.
  279. A on je pronašao reči
    da zamisli njih dvoje zajedno.
  280. Pronašao je reči
  281. da joj kaže koliko je voli.
  282. Čitanje je takođe izmenilo naš odnos.

  283. Pružilo nam je priliku za prisnost,
  284. da vidimo izvan naših tačaka gledišta.
  285. I čitanje je ukinulo nejednakost
  286. i pružilo nam trenutnu jednakost.
  287. Kada upoznate nekog kao čitaoca,
  288. upoznajete ga prvi put,
  289. na nov, svež način.
  290. Ne postoji način da znate
    koja će da mu bude omiljena rečenica.
  291. Kakva sećanja i lični bol nosi.
  292. I suočavate se sa krajnjom privatnošću
    njegovog unutrašnjeg života.
  293. A onda počinjete da se pitate: „Pa,
    od čega je sačinjen moj unutrašnji život?
  294. Šta ja to posedujem što je vredno
    deljenja s drugima?“

  295. Želim da završim

  296. nekim od meni omiljenih rečenica
    iz Patrikovih pisama njegovoj kćerci.
  297. „Reka je senovita na nekim mestima,
  298. ali svetlost prosijava
    kroz pukotine drveća [...]
  299. Sa nekih grana visi obilje dudinja.
  300. Ispružiš skroz ruke da zgrabiš neke.“
  301. I ovo ljupko pismo u kom piše:
  302. „Zatvori oči i oslušni zvuk reči.
  303. Ovu pesmu znam napamet
  304. i želeo bih da je znaš i ti.“
  305. Hvala vam svima.

  306. (Aplauz)