Balet koji je izazvao nerede - Izolt Gilespi

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-ballet-that-incited-a-riot-iseult-gillespie

Balet se obično smatra harmoničnim, prefinjenim i uglađenim - a retko kao nešto što bi moglo da pokrene nerede. Međutim, tokom prvog izvođenja „Posvećenja proleća” Igora Stravinskog, članovi publike su bili toliko zgroženi da su nadglasali orkestar. Ljudi su bacali predmete na scenu, započinjali tuče i odvođeni su u pritvor. Šta je bio uzrok za ovako šokantnu reakciju? Izolt Gilespi objašnjava kontroverzu.

Lekcija: Izolt Gilespi; režija: Studio WOW-HOW.

Balet obično smatramo
harmoničnim, prefinjenim i uglađenim -

to teško da su osobine
koje pokreću nerede.

Međutim, tokom prvog izvođenja
„Posvećenja proleća” Igora Stravinskog,

članovi publike su bili toliko zgroženi
da su nadglasali orkestar.

Izveštaji sa događaja uključuju
ljude kako bacaju predmete na scenu,

izazivaju jedni druge na tuče
i bivaju odvođeni u pritvor -

a sve je počelo
kao prefinjeno veče uz balet.

Prvi put izveden u maju 1913. godine

u pozorištu Šanzelize u Parizu,

„Posvećenje proleća”
se dešava u praistorijskom vremenu.

Pripovedanje prati drevno pagansko društvo

koje se klanja Zemlji
i sprema se da žrtvuje ženu

kako bi došlo do smene godišnjih doba.

Međutim, balet se daleko više bavi

nasilnom vezom između ljudi,
prirode i kulture

nego što se bavi likovima ili zapletom.

Ove teme se ispoljavaju
u istinski uznemirujućoj postavci

koja kombinuje prodornu muziku, nagle
plesne pokrete i stravičnu scenografiju.

Balet počinje tako što plesače
budi zvuk solo fagota,

koji svira u jezivo visokom registru.

Ovo otvara put disonantnim gudačima
koje prekidaju neočekivane pauze

dok se plesači grče na zvuke muzike.

Ove zastrašujuće poze
otelotvoruju brutalnu premisu baleta

koja je smestila publiku na ivicu sedišta

i razbila konvencije klasične muzike.

Na ove i razne druge načine,

„Posvećenje proleća” je preispitalo
orkestarsku tradiciju

XIX veka.

Komponovan neposredno
pred kako Prvi svetski rat,

tako i Rusku revoluciju,

„Posvećenje proleća” se žurno razbuktava.

Ova tenzija je odražena
u više formalnih eksperimenata,

uključujući inovativnu upotrebu sinkope,
to jest neujednačenog ritma;

atonalnosti ili nedostatka
jedinstvenog ključa,

kao i prisustva višestrukih
promena taktova.

Uz ove upadljivo moderne karakteristike,

Stravinski je upleo obrasce
ruske folklorne muzike -

a to je kombinacija
koja je namerno narušila

očekivanja njegove
sofisticirane, urbane publike.

Nije ovo bio prvi put
da Stravinski koristi folk muziku.

Rođen u malom gradu
blizu Sankt Peterburga 1882. godine,

reputacija Stravinskog je zapečaćena
raskošnim baletom „Žar-ptica”.

Zasnovana na ruskoj bajci,

ova izvedba je bila ispunjena
očaranošću Stravinskog

folklornom kulturom.

Međutim, u „Posvećenju proleća”
osmislio je sumanutiji projekat,

pomerajući folklorne i muzičke granice
da bi postigao sirovost paganskog rituala.

Stravinski je oživeo svoje snoviđenje

u saradnji sa umetnikom Nikolajem Rerihom.

Rerih je bio opsednut
praistorijskim vremenom.

Objavljivao je eseje o žrtvovanju ljudi

i radio je na iskopinama
slovenskih grobnica,

kao i na dizajniranju
scenografije i kostima.

U „Posvećenju proleća” bio je inspirisan
ruskom srednjovekovnom umetnošću

i odeždama seljaka kako bi stvorio kostime
koji su neprirodno visili

na telima plesača.

Rerih ih je suprotstavio
živopisnoj pozadini prastare prirode,

ispunjene škriljcima, senovitim drvećem
i grozomornim bojama.

Uz zaslepljujuću scensku postavku
i paklenu muziku,

prvobitna koreografija
„Posvećenja proleća”

je bila veoma provokativna.

A to je delo legendarnog
plesača Vaclava Nižinskog,

koji je izumeo plesne pokrete
kako bi preispitao „korene samog pokreta”.

Iako je Stravinski
naknadno izrazio frustraciju

zbog zahtevnih proba Nižinskog,

kao i svojeglavog tumačenja muzike,

ispostavilo se da je njegova koreografija
nova koliko i kompozicija Stravinskog.

Iskrivio je tradicionalni balet -

kako na oduševljenje,
tako i na zgražavanje publike,

u kojoj su mnogi očekivali
prefinjenost i romantičnost žanra.

Ples u „Posvećenju proleća”
je nespokojan i neujednačen,

gde se izvođači povijaju, grče
i bacaju okolo kao da su posednuti.

Često plesači nisu usklađeni s muzikom,

već pre kao da se bore protiv nje.

Nižinski ih je podučio
da povijaju prste ka unutra

i da se snažno prizemlje nakon skokova,
koji su često aritmični.

U poslednjoj, grozničavoj sceni,

žena pleše do smrti na zvuke glasne lupe
i neusklađenih gudača.

Balet se naglo završava
grubim i opojnim akordom.

Danas „Posvećenje proleća”

i dalje zvuči jezivo
kao i tokom kontroverznog debija,

međutim, udarni talasi prvobitnog dela
i dalje odjekuju i inspirišu.

Možete da čujete uticaj Stravinskog
u modernim sukobljenim džez ritmovima,

folklornoj klasičnoj muzici,
pa čak i u muzici iz horor filmova,

koja i dalje izaziva
burne reakcije publike.