Return to Video

Kako sam sagradio informacijski vremeplov

  • 0:00 - 0:03
    Ovo je slika planete Zemlje.
  • 0:03 - 0:06
    Veoma podseća na poznate
  • 0:06 - 0:08
    slike zemlje iz Apola.
  • 0:08 - 0:10
    Postoji razlika -
  • 0:10 - 0:11
    možete da kliknete na nju,
  • 0:11 - 0:13
    i ako to učinite,
  • 0:13 - 0:16
    možete da uvećate skoro svako
    mesto na Zemlji.
  • 0:16 - 0:18
    Na primer, ovo je pogled
    iz ptičje perspektive
  • 0:18 - 0:21
    kampusa Švajcarskog federalnog
    tehničkog instituta u Lozani (EPFL).
  • 0:21 - 0:23
    U mnogim slučajevima, možete da vidite
  • 0:23 - 0:26
    i kako neka zgrada izgleda
    iz obližnje ulice.
  • 0:26 - 0:28
    Prilično je zapanjujuće.
  • 0:28 - 0:31
    Nešto nedostaje u ovom
    čudesnom obilasku:
  • 0:31 - 0:33
    vreme.
  • 0:33 - 0:36
    Nisam baš siguran kada je
    ova slika uslikana.
  • 0:36 - 0:38
    Nisam čak siguran ni da li je uslikana
  • 0:38 - 0:44
    u istom trenutku kao
    i onaj prikaz iz ptičije perspektive.
  • 0:44 - 0:46
    U mojoj laboratoriji, razvili smo alate
  • 0:46 - 0:48
    za putovanje ne samo kroz prostor
  • 0:48 - 0:50
    nego i vreme.
  • 0:50 - 0:52
    Pitanje koje postavljamo je:
  • 0:52 - 0:54
    da li je moguće napraviti nešto
  • 0:54 - 0:56
    poput Guglovih mapa prošlosti?
  • 0:56 - 0:59
    Mogu li da dodam slajder
    iznad Guglovih mapa
  • 0:59 - 1:01
    i samo promenim godinu
  • 1:01 - 1:03
    kako bih video kako je bilo pre 100
  • 1:03 - 1:04
    ili 1000 godina?
  • 1:04 - 1:06
    Da li je to moguće?
  • 1:06 - 1:09
    Mogu li da rekonstruišem
    društvene mreže prošlosti?
  • 1:09 - 1:12
    Mogu li da napravim
    Fejzbuk srednjeg veka?
  • 1:12 - 1:16
    Mogu li da napravim vremeplov?
  • 1:16 - 1:18
    Moglo bi se reći da je to nemoguće.
  • 1:18 - 1:22
    Ili, možda, možemo to sagledati
    sa informatičke tačke gledišta.
  • 1:22 - 1:25
    Ovo ja nazivam informatičkom pečurkom.
  • 1:25 - 1:27
    Vertikalno je vreme
  • 1:27 - 1:29
    a horizontalno količina
    dostupnih informacija.
  • 1:29 - 1:33
    Očito je u poslednjih 10 godina
    puno informacija.
  • 1:33 - 1:36
    I što dalje idemo u prošlost
    to je informacija manje.
  • 1:36 - 1:39
    Ako bi se pravilo nešto
    poput Guglovih mapa
  • 1:39 - 1:40
    ili Fejzbuka prošlosti,
  • 1:40 - 1:42
    taj prostor bi trebalo povećati,
  • 1:42 - 1:44
    napraviti nešto poput četvorougla.
  • 1:44 - 1:45
    Kako to uraditi?
  • 1:45 - 1:47
    Jedan od načina je digitalizacija.
  • 1:47 - 1:49
    Postoji mnogo dostupnih materijala -
  • 1:49 - 1:55
    novine, štampane knjige,
    hiljade štampanih knjiga.
  • 1:55 - 1:57
    Sve ih mogu digitalizovati.
  • 1:57 - 2:00
    Mogu izvući informacije iz svega.
  • 2:00 - 2:04
    Naravno, što se više ide u prošlost,
    manje će biti informacija.
  • 2:04 - 2:06
    Možda ih ne bude dovoljno.
  • 2:06 - 2:09
    Mogu probati ono što istoričari rade.
  • 2:09 - 2:10
    Mogu da pretpostavim nešto.
  • 2:10 - 2:15
    To se u informatici zove simulacija.
  • 2:15 - 2:16
    Ako uzmem neki dnevnik,
  • 2:16 - 2:19
    mogao bih pomisliti
    da to nije samo dnevnik
  • 2:19 - 2:22
    venecijanskog kapetana koji je
    na konkretnom putovanju.
  • 2:22 - 2:24
    Mogao bih pomisliti
    da je to reprezentativni
  • 2:24 - 2:26
    dnevnik brojnih putovanja tog vremena.
  • 2:26 - 2:28
    Ja to pretpostavljam.
  • 2:28 - 2:30
    Ako imam sliku fasade
  • 2:30 - 2:33
    mogao bih pomisliti da to nije
    samo određena zgrada,
  • 2:33 - 2:37
    već verovatno takođe deli iste osobine
  • 2:37 - 2:41
    zgrada o kojima smo izgubili
    mnoge informacije.
  • 2:41 - 2:44
    Ako bismo hteli da napravimo vremeplov,
  • 2:44 - 2:45
    potrebne su dve stvari.
  • 2:45 - 2:47
    Potrebne su nam velike arhive
  • 2:47 - 2:50
    i vrsni stručnjaci.
  • 2:50 - 2:52
    Venecijanski vremeplov,
  • 2:52 - 2:54
    projekat o kojem ću vam govoriti,
  • 2:54 - 2:57
    zajednički je projekat EPFL-a
  • 2:57 - 3:00
    i Venecijanskog univerziteta Ka'Foskari.
  • 3:00 - 3:02
    Venecija je posebna po tome što
  • 3:02 - 3:05
    je njena administracija
  • 3:05 - 3:07
    vrlo, vrlo ažurna.
  • 3:07 - 3:09
    Beleženo je sve,
  • 3:09 - 3:12
    skoro kao što to Gugl danas radi.
  • 3:12 - 3:13
    U Državnom arhivu
  • 3:13 - 3:15
    postoji 80 km dokumenata
  • 3:15 - 3:17
    koji beleže svaki aspekt
  • 3:17 - 3:19
    života u Veneciji tokom
    više od 1000 godina.
  • 3:19 - 3:21
    Svaki brod koji isplovi,
  • 3:21 - 3:23
    svaki brod koji uplovi.
  • 3:23 - 3:25
    Svaka promena koja se desi gradu.
  • 3:25 - 3:29
    Sve je tamo.
  • 3:29 - 3:32
    Odredili smo 10 godina
    za program digitalizacije,
  • 3:32 - 3:34
    čiji je cilj pretvaranje
  • 3:34 - 3:35
    tog džinovskog arhiva
  • 3:35 - 3:38
    u ogroman informacijski sistem.
  • 3:38 - 3:40
    Cilj koji želimo da postignemo
  • 3:40 - 3:45
    je da se svakog dana
    digitalizuje 450 knjiga.
  • 3:45 - 3:47
    Naravno, to nije dovoljno,
  • 3:47 - 3:48
    jer je većina tih dokumenata
  • 3:48 - 3:51
    na latinskom, toskanskom
  • 3:51 - 3:52
    ili venecijanskom dijalektu,
  • 3:52 - 3:54
    tako da ih treba prepisati,
  • 3:54 - 3:56
    u nekim slučajevima i prevesti,
  • 3:56 - 3:57
    indeksirati,
  • 3:57 - 3:59
    što očigledno nije lako.
  • 3:59 - 4:03
    Konkretno, tradicionalna metoda
    optičkog prepoznavanja znakova
  • 4:03 - 4:05
    koja se koristi za štampana dokumenta,
  • 4:05 - 4:08
    nije upotrebljiva na rukopisima.
  • 4:08 - 4:10
    Inspiracija za rešenje
    tog problema može se
  • 4:10 - 4:13
    naći u drugoj oblasti:
    prepoznavanje govora.
  • 4:13 - 4:15
    To je oblast koja se čini nemogućom,
  • 4:15 - 4:18
    ali je zapravo moguća
  • 4:18 - 4:20
    ako se dodatno ograniči.
  • 4:20 - 4:22
    Ako postoji vrlo dobar model
  • 4:22 - 4:23
    nekog jezika,
  • 4:23 - 4:25
    ako postoji vrlo dobar
    model nekog dokumenta,
  • 4:25 - 4:27
    dobro strukturiranog.
  • 4:27 - 4:29
    Ti dokumenti su administrativne prirode.
  • 4:29 - 4:31
    U većini slučajeva su dobro strukturirani.
  • 4:31 - 4:33
    Ako se ogroman arhiv
    podeli na manje delove,
  • 4:33 - 4:36
    od kojih svaki ima slične osobine,
  • 4:36 - 4:40
    onda se može uspeti.
  • 4:43 - 4:45
    Ako se dođe do te faze,
    pojavi se sledeća stvar:
  • 4:45 - 4:49
    iz takvih dokumenata
    mogu se izvući događaji.
  • 4:49 - 4:51
    U stvari, verovatno 10 milijardi događaja
  • 4:51 - 4:53
    se može izvući iz arhiva.
  • 4:53 - 4:55
    Taj ogromni informacijski sistem
  • 4:55 - 4:56
    se može na razne načine pretražiti.
  • 4:56 - 4:58
    Mogu se postaviti razna pitanja:
  • 4:58 - 5:01
    „Ko je u ovoj palati živeo 1323. godine?“
  • 5:01 - 5:03
    „Koliko su ljuskavke koštale
  • 5:03 - 5:05
    na pijaci kod mosta Rialto 1434. godine?“
  • 5:05 - 5:06
    „Kolika je bila plata
  • 5:06 - 5:08
    staklara u Muranu
  • 5:08 - 5:09
    tokom jedne decenije?“
  • 5:09 - 5:14
    Mogla bi se postaviti i važnija pitanja
    jer bi bila semantički kodirana.
  • 5:14 - 5:16
    To se potom može staviti u prostor,
  • 5:16 - 5:18
    jer je većina tih informacija prostorna.
  • 5:18 - 5:20
    Iz tog prikaza moglo bi se
  • 5:20 - 5:22
    rekonstruisati čudesno putovanje
  • 5:22 - 5:25
    tog grada koji je uspeo
    da održi svoj razvoj
  • 5:25 - 5:27
    preko hiljadu godina,
  • 5:27 - 5:29
    uspevši da sve vreme
  • 5:29 - 5:32
    bude u ravnoteži sa svojim okruženjem.
  • 5:32 - 5:34
    To putovanje se može rekonstruisati,
  • 5:34 - 5:36
    vizualizovati na različite načine.
  • 5:36 - 5:39
    Naravno, Venecija se ne može razumeti
    ako se samo baci pogled na grad.
  • 5:39 - 5:42
    Ona se mora staviti u mnogo širi
    evropski kontekst.
  • 5:42 - 5:44
    Dakle, treba da se dokumentuju sve stvari
  • 5:44 - 5:46
    na evropskom nivou.
  • 5:46 - 5:48
    Moglo bi se rekonstruisati putovanje
  • 5:48 - 5:50
    venecijanske pomorske imperije,
  • 5:50 - 5:54
    kako je u kontinuitetu
    kontrolisala Jadransko more,
  • 5:54 - 5:57
    kako je postala najmoćnija
    srednjovekovna imperija
  • 5:57 - 5:59
    svog vremena,
  • 5:59 - 6:01
    koja je kontrolisala većinu morskih puteva
  • 6:01 - 6:04
    od istoka do juga.
  • 6:05 - 6:08
    Moglo bi se još nešto uraditi,
  • 6:08 - 6:10
    jer na tim morskim putevima
  • 6:10 - 6:12
    postoje ustaljeni šabloni.
  • 6:12 - 6:14
    Moglo bi se otići korak dalje
  • 6:14 - 6:17
    i stvoriti simulacioni sistem,
  • 6:17 - 6:19
    Sredozemni simulator,
  • 6:19 - 6:22
    koji bi rekonstruisao
  • 6:22 - 6:24
    čak i informacije koje nedostaju.
  • 6:24 - 6:27
    To bi nam omogućilo da saznamo
  • 6:27 - 6:30
    da li se koristio plan puta.
  • 6:30 - 6:33
    „Ako sam na Krfu 1323. godine
  • 6:33 - 6:36
    i ako bih hteo da idem do Carigrada,
  • 6:36 - 6:38
    gde bih mogao da se ukrcam na brod?“
  • 6:38 - 6:40
    Odgovor na ovo pitanje bismo verovatno
  • 6:40 - 6:44
    dobili s preciznošću
    od oko dva do tri dana.
  • 6:44 - 6:45
    „Koliko bi to koštalo?“
  • 6:45 - 6:49
    „Hoćemo li sresti pirate?“
  • 6:49 - 6:51
    Shvatate da je
  • 6:51 - 6:53
    ključni naučni izazov ovakvog projekta
  • 6:53 - 6:57
    to što se na svakom koraku
    javlja nepouzdanost
  • 6:57 - 7:00
    i protivrečnost u određivanju
    i predstavljanju podataka.
  • 7:00 - 7:03
    Svuda ima grešaka:
  • 7:03 - 7:06
    u dokumentima, pogrešno ime kapetana,
  • 7:06 - 7:09
    neki brodovi zapravo
    nikad nisu zaplovili, itd.
  • 7:09 - 7:14
    Grešaka ima u prevodu,
    prevodioci mogu biti pristrasni,
  • 7:14 - 7:17
    i povrh svega, ako se dodaju algoritmi,
  • 7:17 - 7:20
    greške će se javiti u prepoznavanju
  • 7:20 - 7:22
    i izvođenju,
  • 7:22 - 7:26
    tako da se dobiju vrlo nepouzdani podaci.
  • 7:26 - 7:30
    Kako onda da uočimo
    i ispravimo te protivrečnosti?
  • 7:30 - 7:34
    Kako da predstavimo nešto nepouzdano?
  • 7:34 - 7:35
    Teško.
  • 7:35 - 7:38
    Mogao bi se, npr zabeležiti
    svaki korak u tom procesu,
  • 7:38 - 7:41
    ne samo kodiranje istorijskih podataka,
  • 7:41 - 7:43
    nego i ono što nazivamo
    meta-istorijskim podacima,
  • 7:43 - 7:46
    kako se konstruišu istorijski podaci,
  • 7:46 - 7:48
    beleženjem svakog koraka.
  • 7:48 - 7:50
    To ne garantuje da ćemo dobiti
  • 7:50 - 7:52
    jednu jedinu priču o Veneciji,
  • 7:52 - 7:54
    ali verovatno ćemo rekonstruisati
  • 7:54 - 7:57
    u potpunosti dokumentovanu
    potencijalnu priču o Veneciji.
  • 7:57 - 7:59
    Možda neće postojati samo jedna mapa.
  • 7:59 - 8:01
    Nego nekoliko.
  • 8:01 - 8:03
    Sistem bi to trebalo da dozvoli,
  • 8:03 - 8:06
    zbog novih nepouzdanosti,
  • 8:06 - 8:11
    što je novina u takvim
    ogromnim bazama podataka.
  • 8:11 - 8:13
    A kako da to novo istraživanje
  • 8:13 - 8:17
    predstavimo široj javnosti?
  • 8:17 - 8:19
    Venecija je izvanredna upravo zbog toga
  • 8:19 - 8:22
    što se milioni posetilaca
    u njoj sjate svake godine,
  • 8:22 - 8:23
    te je ona najbolje mesto
  • 8:23 - 8:26
    da se stvori takav muzej budućnosti.
  • 8:26 - 8:30
    Zamislite da horizontalno
    vidite rekonstruisanu mapu
  • 8:30 - 8:31
    određene godine,
  • 8:31 - 8:34
    a vertikalno dokument po kome
  • 8:34 - 8:35
    se rekonstruisalo,
  • 8:35 - 8:39
    na primer, slike.
  • 8:39 - 8:41
    Zamislite sistem u koji biste
  • 8:41 - 8:45
    zaronili i rekonstruisali
    Veneciju iz neke godine,
  • 8:45 - 8:48
    i da to iskustvo podelite s ostalima.
  • 8:48 - 8:50
    S druge strane, zamislite da krenete
  • 8:50 - 8:52
    od dokumenta, nekog
    venecijanskog rukopisa,
  • 8:52 - 8:55
    i da pokažete šta se
    iz njega može napraviti,
  • 8:55 - 8:57
    kako se dekodira,
  • 8:57 - 8:59
    kako se oko njega stvori kontekst.
  • 8:59 - 9:01
    Ovo je slika s jedne izložbe
  • 9:01 - 9:03
    koja je upravo izložena u Ženevi
  • 9:03 - 9:06
    s upravo takvim sistemom.
  • 9:06 - 9:08
    Naposletku bih hteo da kažem
  • 9:08 - 9:11
    da će istraživanje u društvenim naukama
  • 9:11 - 9:13
    evoluirati, isto kao što je
  • 9:13 - 9:17
    i u prirodnim naukama pre 30 godina.
  • 9:17 - 9:22
    Radi se samo o obimu.
  • 9:22 - 9:25
    Stvorićemo projekte koji nadmašuju
  • 9:25 - 9:29
    mogućnosti pojedinačnih istraživača,
  • 9:29 - 9:32
    što je novina u društvenim naukama
  • 9:32 - 9:35
    u kojima se obično radi
  • 9:35 - 9:39
    u malim grupama
    od po samo par istraživača.
  • 9:39 - 9:42
    Kada posetite Državni arhiv
  • 9:42 - 9:44
    vidite da to ne može da uradi jedan tim,
  • 9:44 - 9:48
    da je za to potreban zajednički napor.
  • 9:48 - 9:51
    Takva paradigma treba da se preokrene
  • 9:51 - 9:53
    i odgaji novu generaciju
  • 9:53 - 9:55
    „digitalnih humanista“
  • 9:55 - 9:57
    koji će biti spremni za taj obrt.
  • 9:57 - 9:59
    Hvala.
  • 9:59 - 10:03
    (Aplauz)
Title:
Kako sam sagradio informacijski vremeplov
Speaker:
Frederik Kaplan (Frederic Kaplan)
Description:

Zamislite da možete da surfujete po Fejzbuku... Srednjeg veka. Možda to i nije toliko daleko koliko zvuči. U zabavnom i zanimljivom govoru, istraživač i inženjer Frederik Kaplan prikazuje Venecijanski vremeplov, projekat kojim se digitalizuje 80 km knjiga u cilju stvaranja istorijske i geografske simulacije života u Veneciji tokom 1000 godina. (Snimljeno na TEDxCaFoscariU.)
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
10:20

Serbian subtitles

Revisions Compare revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.